@solecar
Ako konkretno pričam o jednoj temi, čemu toliko razvodnjavanje i zalaženje u nešto o čemu apsolutno nije bilo reči? Nikakvo siljenje, niti neki moj žar za električnim autobusima, već govorim o realnim stvarima, o onim aktuelnim. Ja nisam apsolutno niko i ništa da po tom pitanju menjam bilo šta. Al što rekoh i pre, da bi se shvatilo o čemu pričam, mora se malo i ući u tematiku. Može da nas zabole (kad moramo i proste izraze) šta Evropa radi, ok nije problem. Ako se fokusiramo narednih godina samo na dizel autobuse, pitanje je šta ćemo novo kupovati kroz pet šest godina. Pa dobro, možda Turci još budu radili čisto dizel gradske autobuse, mislim još par godina posle onih renomiranih. Ni jedan sajam već nekoliko godina ne daje niti jednu premijeru dizel gradskog autobusa. Poslednji bio MAN pre tri godine, i od tada samo električne premijere zajedno sa nekoliko onih koje pokreće vodonik. 2035 je određena za automobile mahom. Njih će biti još desetak godina sa svim mogućim gorivima, s tim što će nemali deo proizvođača, po sadašnjim planovima, već od 2028 izbaciti automobile s klasičnim motorima. Sintetička goriva možda spasu stvar, možda i motori koji će baš sagorevati vodonik, al za čisto gradske autobuse, apsolutno nema ekonomske isplativosti paralelnog razvoja i dizel, i hibridnog, i vodoničnog, i na kraju električnog pogona. Tu je profit, tj prostor za isti poprilično skučen. E7 norma, po ko zna koji put, al džaba pišem izgleda, samo će još brže izgurati dizel motore iz gradskih autobusa, jer su troškovi razvoja prosto ogromni. Možda se tu nešto promeni narednih godina, al jako teško s obzirom na to koliko se para utucava u "električnu budućnost", a govorimo najviše o urbanom masovnom transportu putnika i robe. Jednostavno, nije ekonomski održivo. Zato se stvaraju veliki koncerni, zato se pretumbavaju, a ponegde i otvaraju nove i gase stare fabrike. Milijarde su u pitanju. Neka nova imena i za kamione, a i za autobuse, niču kao pečurke posle kiše, i po jednoj Nemačkoj, i po jednoj Francuskoj. Opet da ponovim primer, jedan Renault kao narodni brend, ne premijum, za godinu do dve izbacuje sad već prethodni model Megana iz proizvodnje, a ostaje samo ovaj električni u ponudi od pre godinu i po dana. Golf 8 je zadnji sa klasičnim motorima, sam Volkswagen proizvodnju motora za još neko vreme planira da prebaci na Škodu, jer im je, opet, fokus na električnom pogonu. Ne mogu prosto da razvijaju dve potpuno različite tehnologije paralelno, a da pritom ne naplate posle to tako što bi jedan Golf koštao preko 50000 evra. Mazda napravila bum ne znam kakav samo zato što je predstavila nov dizel motor od 3L. Zašto bum, pa zato što skoro niko nije imao premijeru nove serije dizel motora. Zato kažem da se prosto to mora ispratiti da bi se shvatilo o čemu ja ovde trabunjam. Ako sve ostane na ovom kursu, a prilike idu u prilog tome da hoće, ako nećemo električne autobuse, pa ostaje nam onda da idemo peške, mislim ne odmah sutra, al ne ni u tako dalekoj budućnosti. Pet šest, pa neka je i sedam godina. To je tako kratak period za složene i kompleksne stvari, u šta definitivno spada javni prevoz velikih gradova. Trolejbusi se sigurno neće razvlačiti svuda, ne ovde, nego u bilo kom gradu na planeti. Tako da, ma koliko neverovatno zvučalo, jednog dana će i na čuvenoj 23-jci raditi električni autobusi. Kad kažem jednog dana, ne ne mislim tamo daleke 2045. Doći će to mnogo ranije, sem ako se ne desi neko čudo, pa se jedna tako glomazna industrija ponovo zaokrene za 180 stepeni. Kad su pare, konverzije proizvodnih pogona, ulaganja u radnu snagu i tehnologije, bile komplikovane. To se da sve u danu preokrenuti, bar po pojedincima je tako.