Šine u Bulevaru Mihajla Pupina i Omladinskih brigada po mom mišljenju nisu idealno rešenje jer ipak su to najfrekventnije saobraćajnice. Ja bih stavio u Bulevar Nikole Tesle i Bulevar umetnosti.
Pa upravo zato što su to najvažniji pravci. Opterećenost je toliko velika da tramvaj može da pruži ne samo ekološki, pouzdaniji i ekonomičan, nego i podnošljiv prevoz po pitanju gužvi. Bulevar Umetnosti i Omladinskih brigada mogu biti varijante rešenja, ali u obe varijante, tamo gde tramvaj seče Heroja sa Košara, ista mora na nadvožnjak/estakadu, a ispod tramvaju prednost po poprečnom bulevaru. Ako je Omladinskih brigada, tada par tramvajsko-autobuska traka ide na zapadnu stranu ulice.
Vezano za Hajat-Zemun, kruženje preko Zorana Đinđića ne dolazi u zdravo razmatranje, samo ili Mihajla Pupina ili Nikole Tesle. Nikole Tesle je brže, ali Mihajla Pupina ipak kači više putnika, tamo gde nam treba masovan prevoz. Zorana Đinđića se čuva za metro, gde se ne najbrže kretanje ipak kompenzuje time što se metro ne ukršta u nivou sa ulicama višeg ranga, najvišim nivoom neposredne pokrivenosti, i višom srednjom brzinom metroa uopšte. Tramvaj ima cilj da ostane da pogušćuje mrežu kada metro bude izgrađen, ne da ga zameni u istoj ulici na dužoj deonici.
Pogotovu u uslovima kada nam je skoro ceo trolejbuski park u ekonomskom smislu otpisan, u tehničkom u očajnom stanju, ne postoji zdrava brza strategija da se sve menja na trolejbuse. I tu sam dodao neke prioritete. U političkom smislu, daje se rezerva da se u nekom od predloženih projekata ne uradi sve za 4 godine. Recimo, uspemo da provučemo tramvaj do Zemuna ali ne i trolejbus. Zato preko Rakovice do Vidikovca povežemo trolejbus, a ne uspemo tramvaj. Imamo argumenat pred građanima da smo nešto konkretno uspeli, a da nam je za nešto nedostajalo vremena. Ovoliko širenje sistema podrazumeva veliko povećanje voznog parka, koje sa izuzetkom tramvajske estakade Autokomanda -Prokop-Mostar, košta skuplje od samih građevinskih radova.