Trolejbusi

[Дошљак]

95 ће бити пре изабран докле год буде ишао преко Бранковог моста право на Зелени венац и трг, а трамвај обигравао кроз Старо сајмиште и Карађорђеву.

 

[Bender Rodriguez]

Evo, da ne bih morao stalno da se vraćam na stare postove i da razjašnjavam šta sam gde mislio, napravio sam ilustraciju da se jasno vidi za koji deo grada smatram da pogoduje koji vid prevoza, odnosno koji podsistem. I namerno sam ostavio napomene i komentare, da sve bude lepo u okviru mape i ovog posta. Da posle ne bi bilo situacija ''pa čekaj, zar nisi rekao to i to...''

Napominjem da nisam uključio BG voz i metro, i da Treći Beograd slabo poznajem te zato ne bih sad ništa da predlažem za njega ali načelno jesam otvoren za sve predloge i varijante u tom delu grada. Shodno tome, ako bi se prevoz dodatno širio i razvijao po Trećem Beogradu, naravno da se slažem da se na njegovom području ili blizu njega pravi novi depo za: trolejbuse, ili autobuse, ili tramvaje. Šta god je potrebno.

I naravno, ništa od ovoga nije Sveto pismo, ni uklesano u kamen, niti projekat. Nego gruba ilustracija koja služi da zameni 100.000 reči opisa i nedoumica kada se radi o tome koji podsistem smatram adekvatnim za koji deo grada.

I da... trolejbuski depo Zapad nisam smestio pored autobuskog depoa Zemun samo i samo zbog visine eksproprijacija. Pošto se danas zemljište i život u Beogradu vrednuje koliko i u Beverli Hilsu i Monako, pa... :roll: :kafa: neka ga tamo kod UMPa ili na nekoj drugoj lokaciji.

 

[solecar]

Zemun i NBG :notok: i to samo zato što nije navedeno da li bi i trole i tramvaji bili u kombinaciji jedno sa drugim, uz domiunaciju jednog sistema u odnosu na drugi, kao što je navedeno za stari Beograd, tako da se ovo više može tumačiti kao pitanje.

Drugo, sve je to lepo što si napravio na mapi, ali kvaka je u detaljima.

Bukvalno u jednom trenutku zvučiš ovako:

kolona trolejbusa koji stoje u Bulevaru despota Stefana :notok:
kolona trolejbusa koji stoje u Borskoj :kk:

linije 47, 48 i 50 trolejbusi :kk:
linija 48 trolejbus :notok: sve dok je Zdravka Čelara jednosmerna

Razumem šta hoćeš da kažeš sa mapom i sa njom se slažem, ali detalji mi nikako nisu jasni, poput ovoga za liniju 48. Oko tih sitnica nikako da se usaglasimo.

 

[branik]

Trolejbus jeste bolji za brdo zbog prirode električnog motora i njegovog obrtnog momenta, ali nije zanemarljiva ni njegova prednost u ravnici, na pravim ulicama gde za kratko vreme treba dosegnuti putnu brzinu i ponovo se zaustaviti (stajališta, semafori, saobraćaj...). Zato su takođe novobeogradski bulevari pravo okruženje za njih. Čak i mala autonomija od 1-2km omogućava da se izbegnu zastoji zbog nestanka struje, kidanja mreže, radova na kolovozu, zatvorenih ulica... Time se drastično podiže upotrebljivost sistema i minimalizuju mogući problemi. Uz kvalitetno preventivno održavanje smanjuje se mogućnost otkaza pijedinačnog vozila na liniji i mnogo je manja verovatnoća da stane nego kod autobusa (manje sistema, manje pokretnih i habajućih delova...).
Kod rekuperacije, gotovo da je nemoguća varijanta da u istoj sekciji mreže neće biti i neko vozilo koje bi trošilo tu energiju (osim pri prvim i poslednjim polascima ili nakog zastoja). U krajnjem slučaju, postoje na trolejbusu i ne baš mali potrošači koji skoro stalno rade i vuku visoki napon - pretvarač na 24V ---, kompresor, grejači, klima... Dolaskom dizela veće snage i elektronski upravljanog rada motora i menjača, upotrebom raznih vrsta retardera, smanjila se razlika u dinamičkim sposobnostima vozila, ali ostaje razlika u uticaju opterećenja na trajnost. Kod trolejbusa zbog čestih kretanja na usponu može jedino da strada diferencijal, ali on postoji i na autobusu gde takođe trpi veliko opterećenje. A ostali autobuski sklopovi be bi baš blagonaklono gledali na takve uslove. Zatim, trolejbus ne pravi mnogo razliku u kretanju i kočenju zavisno od natovarenosti
Mrežu širiti što više, poprečno povezivati gde god je to moguće i pametno planirati nabavljanje novih savremenih vozila, koristeći iskustva gradova gde je trolejbus okosnica prevoza, a gde se prati tehnološki razvoj u smislu ekonomičnosti, a ne pomodarstva.
Gledajući ruske i ukrajinske snimke, zaključujem da oni neguju trolejbuse baš na linijama konfiguracije slične NBg. Jedino što trolejbus ne voli su oštra skretanja, neravan kolovoz i niski profili podvožnjaka. Ali, ostaje ogroman problem klime u GSP i spremnosti da se prihvate i neguju savremena, sve sofisticiranija vozila. Dobar primer su bili i ostali solarisi i kasnija vozila gde su često radili sa uključenim ček endžin sijalicama ili čak u sejf modu. Savremena vozila traže obučavanje kadrova, kako servisnih, tako i vozačkih, opremu, ali i razrađen sistem kontinuiranog snabdevanja delovima. Najskuplje vozilo je one koje stoji, a onda još i kanibalizuje, kada se zbog nekoliko delova ili sklopova vrednih tek koju hiljadu €, rashoduje godinu - dve star autobus, vredan sto puta više.
Sami autobusi nisu generator velikog zagađenja u odnosu na druge izvore. Ali, kada ceo sistem ne funkcioniše zadovoljavajuće, veliki broj ljudi seda u sopstvena vozila, emituje CO2 i NOx i čađ u mnogo većim količinama, stvara gužvu, usporava ceo saobraćaj i time dodatno urušava kvalitet gradskog prevoza. I onda upadamo u vrzino kolo - i tako i inače loš prevoz, postoje sve lošiji. I problem jeste nerešiv bez radikalnih rezova za koje naša vlast nema ni političke volje, ni želje, možda ni znanja i naravno, ni para.

 

[Bender Rodriguez]

Borska ulica je 1+1 ulica na periferiji grada.
Ulica Despota Stefana je, na svom najužem a najkritičnijem delu, 1+1 ulica u najstrožem centru grada.

Zato je enormno veći problem kada se trolejbusi zaglave na 1+1 deonici u DS usred grada nego kada bi se zaglavili u 1+1 Borskoj na Miljakovcu.

A što se tiče 47, 48 i 50 ja sam već rekao da podržavam da postanu trolejbuske pošto im se eliminišu uska grla i kritične tačke.


Što se Zemuna tiče, moj stav je da u njemu treba da preovlađuju trolejbusi i autobusi. Može i tramvaj ali ako bi se našao način i sredstva da se ''prebrodi'' deo između Poštanskog centra i Happy TV. Jer zapadno od Poštanskog centra ima širokih ulica. I ima ih i južno od Hepija. Ali to između... to je ista saobraćajna noćna mora kao i Dorćol.


Doduše proširenje onog nesrećnog 19vek-ovnog dela Despota Stefana jeste u planu, ali s obzirom da se na to čeka već pola veka kao i na Žičku, neću da govorim i planiram za period od 2030. nego za situaciju ovde i sada.

 

[Bender Rodriguez]

Konkretno, ovo je taj deo Zemuna o kome pričam i koji je pakao za tramvaje, a bogme i za trolejbuse. Ali posebno za tramvaje:

Divim se onima koji su to ostavili tako od 1950. pa sve do danas. Kao što se divim i onima koji su ostavili Žičku i Makenzijevu.
Još su ovde u centru Zemuna (ovog dela na slici) gradili čitava planska naselja a la Novi Beograd i Mirijevo a ostavili ih usred paukove mreže ulica a la Savamala.
Znači strašno.

 

[solecar]

Bender Rodriguez » 12 Jul 2021 21:08[/url]":3hhnv43g]Borska ulica je 1+1 ulica na periferiji grada.
Ulica Despota Stefana je, na svom najužem a najkritičnijem delu, 1+1 ulica u najstrožem centru grada.

Zato je enormno veći problem kada se trolejbusi zaglave na 1+1 deonici u DS usred grada nego kada bi se zaglavili u 1+1 Borskoj na Miljakovcu.

A što se tiče 47, 48 i 50 ja sam već rekao da podržavam da postanu trolejbuse POŠTO im se eliminišu uska grla i kritične tačke.

Pa i Jajinci su periferija, pa to opet predstavljaš kao problem ako se napravi kolona vozila.

Bender Rodriguez » 12 Jul 2021 21:08[/url]":3hhnv43g]Što se Zemuna tiče, moj stav je da u njemu treba da preovlađuju trolejbusi i autobusi. Može i tramvaj ali ako bi se našao način i sredstva da se ''prebrodi'' deo između Poštanskog centra i Happy TV. Jer zapadno od Poštanskog centra ima širokih ulica. I ima ih i južno od Hepija. Ali to između... to je ista saobraćajna noćna mora kao i Dorćol.

A NBG?

Bender Rodriguez » 12 Jul 2021 21:21[/url]":3hhnv43g]Konkretno, ovo je taj deo Zemuna o kome pričam i koji je pakao za tramvaje, a bogme i za trolejbuse. Ali posebno za tramvaje:

Divim se onima koji su to ostavili tako od 1950. pa sve do danas. Kao što se divim i onima koji su ostavili Žičku i Makenzijevu.
Još su ovde u centru Zemuna (ovog dela na slici) gradili čitava planska naselja a la Novi Beograd i Mirijevo a ostavili ih usred paukove mreže ulica a la Savamala.
Znači strašno.

Ugrinovačka, Cara Dušana - Glavna i Prvomajska su odlične za trolejbuse, naravno uz deo od opštine NBG do Glavne, koji se nalazi između bulevara. To bi moglo da se iskoristi i kao veza sa metroom.
Tramvaj bi mogao Tošinim bunarom, ali samo ako bi se isti proširio. Drugi krak je onaj što sam ucrtao kroz Bul. Nikole Tesle, po ideji jednog od forumaša, travnatim delom uz kolovoz.

Što se tiče samih ulica, više mi liči na kombinaciju Vračara i Voždovca.

 

[branik]

Ako trolejbus posmatramo kroz nekadašnje ziu ili tek nešto naprednije bkm, pričamo o zastojima i kolonama nagomilanih trolejbusa. To bi trebalo da bude prošlost uz vozila sa kakvom-takvom autonomijom, kojih ima već dokazanih u praksi, tek da se dovuče do sledećeg sekcionera i dela mreže pod naponom. Koliko poznajem postojeću mrežu, a još uvek je poznajem, oni su na oko 1km ili nešto manje u zoni veće koncentracije vozila ili opterećenja.
Obe generacije naših trolejbusa bile su dna cenovne liste, a sladstveno i kvalitativne. Koliko para toliko muzike u startu, a kasnije, jer ko ne plati na mostu, plati na ćupriji, koštaju više.

 

[Bender Rodriguez]

Jajinci su specifični zato što su naselje u koje se ulazi i izlazi na samo dva kraka, naselje rastegnuto kilometrima uz put iz 19. veka koji pritom služi kao tranzit za sve koji žive u njima i južno od njih.

Zastoj na Bulevaru JNA u Jajincima ne znači kolaps samo za Jajince nego i za sva naselja kojima prevoz ili automobili prolaze kroz njih na putu do centra. Znači kolaps za svih 9 linija koje prolaze kroz njih ka Avali i još za sve automobile.

To je ujedno i razlog zašto naselja poput Sremčice nikad neće moći da se oslanjaju na trolejbus ili tramvaj. Jer do, i iz njih, vode samo dva pravca. I to na severu i jugu. I kad se jedan zablokira, tad nastaje pakao. Doduše ima Sremčica i vezu preko Ostružnice, ali kao da je nema.

solecar » Pon Jul 12, 2021 9:30 pm[/url]":h3f5zlwk]A NBG?

Tramvaji i autobusi.

 

[solecar]

Bender Rodriguez » 12 Jul 2021 21:34[/url]":1w4seazs]

solecar » Pon Jul 12, 2021 9:30 pm[/url]":1w4seazs]A NBG?

Tramvaji i autobusi.

U tom slučaju je trola bespotrebna u Zemunu, jer je beskorisna.

branik » 12 Jul 2021 21:32[/url]":1w4seazs]Ako trolejbus posmatramo kroz nekadašnje ziu ili tek nešto naprednije bkm, pričamo o zastojima i kolonama nagomilanih trolejbusa. To bi trebalo da bude prošlost uz vozila sa kakvom-takvom autonomijom, kojih ima već dokazanih u praksi, tek da se dovuče do sledećeg sekcionera i dela mreže pod naponom. Koliko poznajem postojeću mrežu, a još uvek je poznajem, oni su na oko 1km ili nešto manje u zoni veće koncentracije vozila ili opterećenja.
Obe generacije naših trolejbusa bile su dna cenovne liste, a sladstveno i kvalitativne. Koliko para toliko muzike u startu, a kasnije, jer ko ne plati na mostu, plati na ćupriji, koštaju više.

Iz monografije o trolejbusima. Bender kačio ranije fotografiju.

 

[Bender Rodriguez]

Pristao bih i na to da 16 bude trolejbuska linija. Time bi se spojile celine mreže Zapad i Istok.
Mada bi se izrodio manji problem sa ulicama Micka Krstića i Marijane Gregoran i Salvadora Aljendea na Karaburmi, koje su 1+1.


I da, naravno, pre toga obavezno proširenje Despota Stefana na 2+2 celom dužinom. Decenije više prolaze a to se i dalje čeka...

 

[branik]

Ma sećam se svakog sekciinera, jer se u vožnji mogla zaraditi i kazna za vožnju pod vučom preko njih, a pri polasku, stizala je često i efikasnija kazna u vidu izbacivanja maksimalnog prekidača iznad glave (Rusi ga zovu avtamat). Uveče je bilo atraktivno zbog efekta blica. Najčešće gaženi su bili onaj u Kolarčevoj ka Slaviji i kod Beograđanke, ispred Resavske. Nekako nisu bili dobro postavljeni i saobraćajna situacija tražila je ponekad zaustavljanje ili usporavanje baš tu negde.
A iz te karte se lepo vidi koliko su česti i koliko malo autonomije rešava probleme zastoja, o čemu inače pričam.

 

[Bender Rodriguez]

Ne znam, ja samo znam da sam 30 godina proveo uz trolejbuse - baš ono uz njih, uz njihove dve najveće okretnice - i da sam za svih 10 godina koliko su na ulicama BKMovi, koji šatro imaju baterije za autonomiju do 500 metara, video kako se koriste ukupno: 3 puta. I sva 3 puta su bila u krugu okretnice Studentski trg. Ono, recimo da okrene opet kod KFCa mimo kontaktne mreže. Nešto što su mogle i Zijače, tako što ga majstor zaleti malo, iza trči kolega, spusti motke kada dođe kraj mreže, inercija odgura vozilo napred, i onda mu vrate motke kad se nađe ponovo pod mrežom. Znači ništa ta autonomija nije donela BKMovima što se nije moglo i sa Zijačama.

I premda nisam viđao zaređane BKMove po centru toliko često koliko sam viđao Zijače... i dalje bih naletao na taj prizor nekoliko puta godišnje.

A sa BKMovima mi se desilo i nešto što mi se u Zijačama nikad nije desilo, a to je da se ukopa i zablokira u vožnji nasred ulice. Doduše, mislim da se kroz maglu sećam, kao klinac, da se nešto slično desilo i jednoj Zijači. Ali nisam siguran. I svakako se njoj nisu bila zablokirala i vrata.

-------------------
P.S.
Mali offtopic:
Sad videh da jedino šire od 1+1 ulica u Kotežu i Borči je - Zrenjaninski put. SVE ostalo je 1+1. Fenomenalno. Apsolutno fenomenalno. Da je neko hteo mirnodopski i nenasilno da sahrani Beograd, ne bi ga bolje sahranio nego svi koji su upravljali njime od 1945. naovamo.

 

[branik]

To se zvalo nabadanje. Kada strada otpornik prve pozicije elektro kočenja - vozač pritisne pedalu kočnice, ali se ništa ne dešava, kolo nije uspoatavljeno. Za to vreme servo vuče radi svoje i sprema drugu koja se onda odjednom uključi svom silinom i putnici popadaju. Zavisno kako je bio podešen, moglo je da bude samo neprijatno, ali i opasno. Slično se dešavalo i sa vučom. Nema prve, a onda odjednom dobije vuču svom silinom da se potpiše, a putnici popadaju na dupe. Tada je obično izbijao maksimalni. Bkm je toliko napredniji od ziu da to što su radile mehaničke komponente i releji, odrađuje elektronika. Oatalo je manje više isto.
Ta kretanja pod zaletom, kada se skidaju trole, koriste se za trenutke kada treba preći oštećeni deo mreže, obići dva trolejbusa, okrenuti se putu, kada spadne trolna glava da se pomeri u stranu... Sve u svemu, kratko, do desetak metara, koliko je onaj crnac pozadi mogao da trči za njim, držeći konopce i boreći se oprugama motki.
Jednom sam ubedio putnikeda guraju koju desetinu metara, do sekcionera ispred "Dragiše Mišovića" u Neznanog junaka, jer je sekcija pored VMA bila isključena. Pošto je ispred leva krivina, lepo su se trole videle, pa kad se zumer oglasio nisam kočio jer mi je bilo jasno da nisu pale, već da je nestalo struje. Kako sam završavao, bilo mi je u interesu da se dočepam sekcionera, ali nije izdržao, stao je pre. Pozvao sam mlađe putnike da preguraju, što su i uradili. Isto tako, silazilo se do 25.maja na leru do struje, niz Bulbulder... . Sve zavisno od trajanja smene, ili serije trolejbusa - stariji ziu od 1985. nisu imali elektrokočenje bez struje, pa vožnja na vazduh nizbrdo nije bila baš pametna ideja.

 

[branik]

Zaboravih, bkm su generalno manje kidali mrežu iz jednostavnog razloga - bili su novi, dobrih jastuka, amortizera i ventila i manje su im padale trole. Zatim, same trole bile su prave, opruge funkcionalne, a i pametnije napravljene od onih štapiča na ziu.

 

[nekianonimnilik]

Bender Rodriguez » Pon Jul 12, 2021 2:12 pm[/url]":2a430x2n]
Nemamo takve situacije sa autobusima kada jedan crkne pa da zablokira sve ostale iza sebe.

чекај, зашто би једна трола заблокирала све иза кад се поквари? само спусти троле, има оне куке на крову за то да их закачи и заиста не видим проблем

аутобуси се чешће кваре од трола, што је и логично, колико стотина покретних делова има СУС мотор, у поређењу са једним ротором у електромотору, поготово када би се троле чувале колико и аутобуси, било би идеално

шибнеш мрежу по целом граду, за мање пара него што кошта један трамвај, и терај, не зависимо од тога дал ће нато пакт да нам уведе санкције да не можемо да увозимо нафту, имамо тиши, бржи, еколошкији превоз, а онда терај трамваје по нбг колко волиш, и они су супер ал сматрам да је за ГСП тренутно прескупо да значајно шири мрежу

 

[vucko]

Danas sam išao na Prokop, uhvatio 40L u Takovskoj a ispred nas ide neka nesretna 41 i vuče se kao prebijen pas. NApravila je kolonu u Kneza Višeslava a onda je na kraju riknula posle što je kod Prokopa izbacila putnike. Pa dok je spustila motke i pustila 40 da je prodje i nastavi normalnom brzinom.

Što se tiče trola na NBG stvarno ne znam čemu to teoretisanje, pre godinu i po dana smo bili u fazi da se praktično ceo trolejbuski sistem ukida. Zar nije logičnije da se bavite planiranim skraćivanjem 29 do Slavije, to je nešto sledeće što će biti aktuelno.

 

[solecar]

Sve je logično, osim onog najlogičnijeg, da se Vračarci i Voždovčani bore za svoje trolejbuske linije. Svi drugi se više bore za to od njih samih.

 

[Bender Rodriguez]

nekianonimnilik » Uto Jul 13, 2021 12:20 am[/url]":3oy8mag1]
чекај, зашто би једна трола заблокирала све иза кад се поквари? само спусти троле, има оне куке на крову за то да их закачи и заиста не видим проблем

To je moguće u situacijama kada ima dve trake po smeru. Kada je samo jedna, onda im ne preostaje ništa drugo nego da se ređaju.

A kada je u pitanju kvar na mreži, onda sve stoje, bile u maloj ulici ili velikom bulevaru.

nekianonimnilik » Uto Jul 13, 2021 12:20 am[/url]":3oy8mag1]
шибнеш мрежу по целом граду, за мање пара него што кошта један трамвај, и терај, не зависимо од тога дал ће нато пакт да нам уведе санкције да не можемо да увозимо нафту, имамо тиши, бржи, еколошкији превоз, а онда терај трамваје по нбг колко волиш, и они су супер ал сматрам да је за ГСП тренутно прескупо да значајно шири мрежу

Neopisivo je kompleksnije i skuplje od toga.

branik » Pon Jul 12, 2021 11:49 pm[/url]":3oy8mag1]Zaboravih, bkm su generalno manje kidali mrežu iz jednostavnog razloga - bili su novi, dobrih jastuka, amortizera i ventila i manje su im padale trole. Zatim, same trole bile su prave, opruge funkcionalne, a i pametnije napravljene od onih štapiča na ziu.

Koliko je meni poznato, Zijače su više kidale mrežu (i) zato što su na na vrhu trolnih motki imali klizače od metala, koji je strugao po žici. Dok BKMovi imaju grafitne umetke koji se u toku vožnje troše pa se menjaju.

Jednom sam ubedio putnikeda guraju koju desetinu metara

Gurali smo svojevremeno i mi na Studentskom trgu tamo negde krajem 90ih. 41 izlazio iz okretnice, motka se otkačila (pitaj boga kako, talenat...) i uspela da se zakači za poprečnu žicu koja stoji pod 90 stepeni na podužne žice mreže. Znači otišla je iznad mreže, dužinom prošla nosač i ostala da stoji na njemu. I vozač ne može da je spusti i vrati. I onda nas pitao da izađemo i guramo. Svi izašli, par muškaraca gunulo otpozadi, i kad je prošao to mesto, povukao ručnu, izašao, spustio trolu i nastavismo dalje.

 

[solecar]

Bender Rodriguez » 12 Jul 2021 21:34[/url]":14pi8m3u]Jajinci su specifični zato što su naselje u koje se ulazi i izlazi na samo dva kraka, naselje rastegnuto kilometrima uz put iz 19. veka koji pritom služi kao tranzit za sve koji žive u njima i južno od njih.

Zastoj na Bulevaru JNA u Jajincima ne znači kolaps samo za Jajince nego i za sva naselja kojima prevoz ili automobili prolaze kroz njih na putu do centra. Znači kolaps za svih 9 linija koje prolaze kroz njih ka Avali i još za sve automobile.

Gledam mapu i shvatam koliko su Petlovo brdo i Resnik dalje od Jajinaca, a smatramo ih perifernim naseljima, za razliku od Jajinaca, koje smatramo prigradskim naseljem, a ono je udaljeno koliko i Miljakovac II i III. Miljakovačke staze (kranji deo Miljakovca III) su maltene na istoj udaljenosti kao i početak Rakovica sela. Slična situacija i sa Kumodražom.

Drugo, ako bi se desilo nešto sa trolama, pa one budu nanizane iz nekog razloga, alternativni putevi su Ulica ruža i Zemljoradnička. Ekstremniji slučaj je da potez 400 bude preusmeren na Kružni put Rakovički, pa ili na autoput do petlje Kosmaj, pa odatle saobraćajnicama preko Braće Jerković do Trošarine ili trasom linije 47 od ulaska u Resnik do Trošarine.

 

[Bender Rodriguez]

Vidi Sole, već tri strane unazad imam osećaj kao da sam na ispitivanju ili suđenju. Zato što se uzima svaka reč svakog mog posta te secira i preispituje. Da li sam rekao ovo ili sam rekao ono, da li su Jajinci periferno naselje ili ne, da li u njih vodi samo 2 kraka ili 3, da li ako se zablokira trola nasred Vasine, to remeti celu ulicu ili samo uži kraj, koliko ulica treba kolapsira odjednom da bi se priznalo da zastoj trolejbusa može da donese strašne cene po grad...

Imam osećaj da šta god da se napiše, ti ćeš naći način da okreneš priču na to da ''gde može da prođe jedan kombi, što ne bi prolazio i trolejbus''.
Istu tu situaciju sam imao i kada bih ranijih godina pričao o tramvajima. I jedino što me revoltira više od toga je što koliko su ranijih godina tramvaji bili forumske svete krave i rešenje za sve, toliko su sad naglo stavljeni na drugo mesto a trolejbusi su odjednom postali magični štapić koji može da reši sve gradske saobraćajne probleme. A u Beogradu izgledaju, popravljaju se, i funkcionišu kaoTrabanti.


Rekao sam šta sam imao na tu temu, čak sam i ilustraciju dao, da bi bilo lakše stvoriti sliku o mom stavu, obrazložio sam zašto mislim to što mislim i dao argumente zašto. Ako se ne slažeš sa mojim stavom da su trolejbusi za brda desne, a tramvaji za ravnice leve obale Save, to je potpuno u redu. To će biti jedna od retkih tema gde se ne slažemo. A i ja sam svestan da možda oko nekih stvari grešim. Tako da pišem ono što mislim, pa kad/ako se ispostavi da sam pogrešio, onda to promenim i priznam. Ali zaista sad nemam ni volje ni strpljenja da prolazim, kao na sudu, kroz svaku izrečenu stavku. Pogotovu ne ako ćemo da se nadmudrujemo da li jedni nesćreni Jajinci imaju 2 ulaza, ili je pak moguće proterati autobus ovuda... I da li bi u slučaju trolejbuskog ređanja na ovakvim gudurama bilo komplet njesra do Avale ili bi bio Jajinački voz...


Mislim da, naravno da je moguće proterati bilo šta bilo gde. I naravno da je uz dovoljno vremena i truda moguće doći i do zaključka da treba svaka ulica od Altine do Sopota da ima tramvaj... Moguće jeste, izvodljivo je. Fizički je moguće. Moguće je i u Sremčicu putovati preko Ibarske i južnog ulaza u naselje kada se zablokira put - arterija između nje i Železnika. I da, radilo se i to. Kad su drndali nešto na toj deonici. Pa su žitelji Sremčice, i posetioci istoj, među kojima sam i ja, 6 faking meseci išli Ibarskom skroz okolo pa onda s južnog kraja naselja gore ka severu. Samo što smo hteli šipke da počnemo da glođemo koliko je to bilo frustrirajuće, a sa nama i svi koji su bili u zastojima na Ibarskoj. I ne razumem, onda po ovdašnjoj logici ispada da nije to ništa, i da kao što nije problem ako se začepi jedini put u Jajincima, nije problem ni ako bi se začepilo bilo gde drugde usled zastoja trolejbusa...

Pa ne znam, meni je problem. Ali ajde de, pošto nisam stanovnik ni Sremčice ni Jajinaca, najbolje da sprovedemo anketu u tim naseljima pa da pitamo ljude, da li su za uvođenje trolejbusa kroz njihovo 1+1 naselje. Samo naravno, uz prethodno obaveštavanje šta biva kad se trole zablokiraju ili riknu bez struje. Pa da vidimo šta ljudi misle i žele.

 

[Дошљак]

Ево један предлог. Да све линије чија су оба терминуса у кругу прве зоне буду са возилима на електрични погон.

 

[Bender Rodriguez]

Zbog?

 

[branik]

Bender Rodriguez » Uto Jul 13, 2021 1:17 am[/url]":57g0bcdh]

nekianonimnilik » Uto Jul 13, 2021 12:20 am[/url]":57g0bcdh]
чекај, зашто би једна трола заблокирала све иза кад се поквари? само спусти троле, има оне куке на крову за то да их закачи и заиста не видим проблем

To je moguće u situacijama kada ima dve trake po smeru. Kada je samo jedna, onda im ne preostaje ništa drugo nego da se ređaju.

A kada je u pitanju kvar na mreži, onda sve stoje, bile u maloj ulici ili velikom bulevaru.

nekianonimnilik » Uto Jul 13, 2021 12:20 am[/url]":57g0bcdh]
шибнеш мрежу по целом граду, за мање пара него што кошта један трамвај, и терај, не зависимо од тога дал ће нато пакт да нам уведе санкције да не можемо да увозимо нафту, имамо тиши, бржи, еколошкији превоз, а онда терај трамваје по нбг колко волиш, и они су супер ал сматрам да је за ГСП тренутно прескупо да значајно шири мрежу

Neopisivo je kompleksnije i skuplje od toga.

branik » Pon Jul 12, 2021 11:49 pm[/url]":57g0bcdh]Zaboravih, bkm su generalno manje kidali mrežu iz jednostavnog razloga - bili su novi, dobrih jastuka, amortizera i ventila i manje su im padale trole. Zatim, same trole bile su prave, opruge funkcionalne, a i pametnije napravljene od onih štapiča na ziu.

Koliko je meni poznato, Zijače su više kidale mrežu (i) zato što su na na vrhu trolnih motki imali klizače od metala, koji je strugao po žici. Dok BKMovi imaju grafitne umetke koji se u toku vožnje troše pa se menjaju.

Jednom sam ubedio putnikeda guraju koju desetinu metara

Gurali smo svojevremeno i mi na Studentskom trgu tamo negde krajem 90ih. 41 izlazio iz okretnice, motka se otkačila (pitaj boga kako, talenat...) i uspela da se zakači za poprečnu žicu koja stoji pod 90 stepeni na podužne žice mreže. Znači otišla je iznad mreže, dužinom prošla nosač i ostala da stoji na njemu. I vozač ne može da je spusti i vrati. I onda nas pitao da izađemo i guramo. Svi izašli, par muškaraca gunulo otpozadi, i kad je prošao to mesto, povukao ručnu, izašao, spustio trolu i nastavismo dalje.

Na trolnoj glavi koja se kači uz mrežu postoje sa strane stranice koje drže klizač. Od čega god bio, klizač je izložen trenju i troši se. Zbog bolje provodljivosri, aprečavanja varničenja i manjeg habanja, mreža se maže grafitnom mašću. Samnklizač nema mnogo uticaja na padanje motki dok je u granicama dimenzija, ili dobro namešten. Ali, tanki vrhovi mozki na ziu su se lako krivili i glava ne bi nalegala dobro, pa bi stranica nekad zakačika za nešto na mreži.
Kod padanja motki, posebno pri manjim brzinama, dešavalo se da trolejbus upeca, tj, da prilikom udara u sprajc njegova nategnutost je savije, ona prođe iznad i više nema vraćanja. Ili, ako se trolejbus sa otkačenim motkama samo malo vrati nazad, ne može se ponovo zakačiti. Pricvećim brzinama pucali su šprajcevivili same motke. Nekad bi se iščupala cela, nekad iskrivila, nekad slomila, spala ili iskrivila trolna glava...

 

[Дошљак]

Ето тако ми пало на памет и свидело ми се како би изгледало Мада не би ту било пуно линија у оптицају (15, 16, 17, 18, 24, 26, 30, 31, 34, 36, 44, 45, 56Л, 60, 65, 66, 67, 68, 71, 76, 77, 78, 82, 83, 87). Део слабијих попут 24, 30, 34, 36, 56Л, 60, 66 да буду електробуси, а јаче попут 15, 16, 31, 45, 65, 77, 78, 83 да буду тролејбуске. 17 и 18 бих оставио као аутобуске пошто иду аутопутем. Наравно могле би и линије које иду ван прве зоне исто да буду на електрични погон.