Trolejbusi

[Bender Rodriguez]

Čovek bi pomislio da ako je GSP na BKMovima menjao one originalne lepe farove ovim buljavim sa Trabanta, da su to radili da bi makar vozilima radila svetla bolje nego sa originalnim farovima.

Epa jok. :kafa:

Sad kod Londona vidim buljavog BKMa sa tim farovima od Trabanta a i jedan i drugi mrtvi. Da ih pita čovek - ako već nisu u stanju ni njih da održavaju i čiste, za koj vrag su onda uopšte sklanjali one originalne i kasapili limarije da bi stavili ove nakaze? :roll: :bash:

 

[branik]

To je već višedecenijska praksa zvana štap i kanap.
Nakon rasturanja ziu, ostali su okrugli farovi. Da ae ne bace, našli su im svrhu.
Na drugoj strani, traktor koji nema originalne farove, ne može da prođe tehnički i da se registruje. Trolejbus očito može, jer GSP je odavno iznad zakona.
Druga stvar je sam dizajn i konatrukcija bkm trolejbusa gde je fardošao na uglovima branika, na najizloženijem mestu na karoseriji i zato postaje podložan oštećenjima. Sličnu grešku napravio je Ikarbus sa onom serijom sa floridinim farovima na samim uglovima (i napred i pozadi) gde su skoro odmah počele budževine. Ubrzo je i sama fabrika uvidela da "nije za koza seno" pa su svi dobili nove branike sa udvojnim Fiatovim farovima.
Tako je kad se odmah, uz nabavku vozila, ne reši i snabdevanje delovima i kada je improvizacija način života. Zamislite da odete na tehničkim sa kolima jedne marke na kojima su nabudženi farovi od neke skroz duge? Pa novine bi o tome pisale! A u GSP može. Ali, upravo ta tolerantnost prema gradskom prevozniku i ispravnosti njegovih vozila, dovela je do ovakvog stanja voznog parka. Znate kad bi neki vozač isterap neispravno vozilo kad bi znao da će biti zaustavljen, isključen, upućen na vanredni tp i na kraju kažnjen? Kad bi iz istih razloga neko potisao ispravnost sa tako evidentnim nedostatkom (tu ne važi ono njihovo čuveno: "Bio je ispravan kad je bio u garaži!“? E, zato nikad ni vozila neće valjati.

 

[solecar]

branik » 24 Jun 2021 01:32[/url]":3rfsjgq8]Šta god mislili o trolejbusima, ali nabavka garniture vozila sa imalo autonomne vožnje (i sa samo 200-300m) preporodila bi trolejbuski saobraćaj i izbegla nanizana vozila, komplikovane i nepouzdane raskrsnice na mreži... Odmah zastoji zbog kvara na mreži, nestanka struje, prepreke na trasi... postaju prošlost, a trojejbuski sistem podiže svoju korisnost i upotrebljivos do, za Bgd, naravno, neslućenih visina

Imali smo trole sa autonomijom od 500m, danas su one bez iste. Ja sam svega jednom u životu video svojim očima da se koriste baterije, i to u slučaju kada je trolejbus stao pod nezgodnim uglom nakon izlaska iz stajajališta kod Muzeja Jugoslavije (smer ka Banjici), ali su mu radile baterije, pa je mogao da napravi polukrožnu na skretanju za Drgana mancea i da se uparkira na suprotnoj strani tako da ne ometa saobraćaj. Za drugi put sam čuo od oca koji se vozio trolejbusom sa Studentskog trga na Vračar, pa je trola išla od Kneza Miloša do Slavije na baterije, jer je u Kralja Milana bilo nestalo struje.

 

[nekianonimnilik]

штета, те батерије ко и на сваком уређају гекну ако се не користе

сад ми паде на памет, дал постоји неки систем да се олакша/убрза дизање троле на кабл? када би постојао неки усмеривач, вођица, као 2D левак, да убрза тај процес, поготово ако може да се одради и без изласка из кабине, онда би било изводљиво и једноставно привремено па чак и стално преусмеравати линије преко деоница на којима пар стотина метара нема каблова, и ако би се то релативно редовно радило, сигурно би батерије дуже живеле

 

[solecar]

Ako si video plan ove studije sa linijama što se usklađuju Metroom, tamo je planirano da trolejbuski saobraćaj (Vračarski koridor) bude skraćen do Slavije, a onaj njihov "čuveni" kec da saobraća Slavija - Kralja Milana - Terazije - Trg republike - Studentski trg - Pjarona de Mondezira - Dorćol. To je idealan deo gde bi trolejbusi sa autonomijom (koje spominju da će da kupe) mogli da saobraćaju svakodnevno.

 

[Trejsi]

U planu novi autobusi i trolejbusi

- Planiramo da u narednih pet godina kupimo još 500 autobusa na prirodni gas, među kojima će biti zglobni, ali i solo autobusi. Svake godine Grad će kupovati po 100 autobusa, kako bismo do 2027. godine imali kompletan vozni park autobusa koji koriste prirodni gas ili pogon na električnu energiju - rekao je Vesić.

Naglasio je da će Grad nastaviti sa kupovinom električnih autobusa, kao i trolejbusa.

- Prema sadašnjim planovima, naredne godine Grad bi trebalo da kupi 40 trolejbusa. Do 2028. godine, kada bude proradila prva linija metroa, odnosno do 2030. godine, kada bude proradila i druga linija metroa, Beograd će imati javni prevoz u kojem nema vozila koja koriste dizel gorivo - rekao je Vesić.

Izvor: ekapija.com
https://www.ekapija.com/news/332694...ovinu-100-zglobnih-autobusa-na-gas-u-beogradu

 

[nekianonimnilik]

40 ко да смо нека љубљаница а не џунглетина којој треба 400, поготово са, ако Бог да, планираним проширењм до 2033 (ладно ће пре метро да заврше него да профурају тролу куда је пре 50 година ишла...)

 

[Bender Rodriguez]

Da ima pameti, 40 torlejbusa bi nabavili do kraja ove godine, da zamene stare propale BKMove iz 2007. A ne da nabavljaju 40 komada do 2028. Pa do tad će da se dezintegrišu ne samo BKMovi iz 2007. nego i AKSM iz 2011.

 

[Dzigi Bau]

Ко нормалан и при чистој свести може да поверује да ће они за 8 и по година да направе 2 линије метроа.


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[Пантограф]

Па неће они, али ови што треба да граде имају намеру да у Шенџену за то време дођу до 33. линије, а и направили су и брану Три клисуре, тако да...

Једино, могло би то ипак да се покаже прескупо за наше могућности. А најгоре је што онда могу да страдају баш остале компоненте превоза, као троле.

 

[Express]

Razvoj trolejbuske mreže 2020-2033.

^^^22 kao fider teraju Dimitrijalom. Odnos solo/zglob gotovo izjednačen. Interesantna im je numeracija. Ako je 50 kratka trola šta će biti postojeća trasa kad nije pokrivena metroom? Ne hvata ni Ustaničku, kamoli deo od Miljakovca ka Banovom Brdu. Uz to za dlaku maši stanicu Rakovica.

Za pohvalu je vezivanje fidera 19, 21, 22 i 29 sa stanicom Vojislava Ilića. 50 će moći da hvata i treću liniju u Jerkoviću, kada ista bude bila izgrađena. Pretpostavljam da 19, 21, 22, 28 i 41 mogu biti solo trole, a 29, 40, 47, 48 i 50 zglobne što i odgovara odnosu 50/50. Alternativno, linije mogu biti pokrivene mešovitim voznim parkom, ili kombinovano (neke isključivo solo, neke isključivo zglobne, neke mešovite).

Neverovatno koliko ovaj grad kasni, kad ti je norma pola veka "privremenih" rešenja. :bash:

 

[vucko]

Godinu dana je prošlo od 29.6.2020. kada je odlučeno da se vrati trolejbus 28 posle više od pola godine protesta i akcija. Inače, juče je pušten po prvi put remontovan GB 2029 na 28 i to ne bi rekao slučajno. Sada kada pogledamo plan razvoja trolejbuskog podsistema možemo zaključiti da je borba za 28 skoro sigurno uticala da 28 ostane jedna od retkih trolejbuskih linija u centru grada.

 

[vucko]

6. jula 2020. godine je trola 28 vraćena na beogradske ulice! Nastavljamo borbu za bolji javni gradski prevoz!
Evo i male ekskluzive, 2029 na liniji 28. Inače je u međuvremenu plafon ovog vozila ukrašen motivima iz istorije GSP-a koja se tiče tramvaja i trolejbusa.

 

[miki_ns]

Dakle ovaj plan je "slep" za Novi Beograd, ni do 2033 nijedna linija trolejbusa neće preći Savu, a bilo bi i to sasvim logično.

 

[solecar]

Kuda bi širio na NBG i Zemun?

 

[Toma]

BKM АКSM by Conecto NS, on Flickr
BKM АКSM by Conecto NS, on Flickr

 

[nekianonimnilik]

solecar » Sub Jul 10, 2021 11:36 am[/url]":35vnhzld]Kuda bi širio na NBG i Zemun?

буквално било где, уместо било које аутобуске линије, постављање мреже је у односу на трамвајске шине џабалеску, па може и свака улица да се "окити" и да се фурају и неке нове линије ако затребају

 

[vucko]

Trolejbusi nemaju šta da traže u ravnici. Niko od stručnjaka niti iz vlasti od 1980tih na ovamo nije za trole na NBG. Trole su potrebne za brdovite terene i zagadjena mesta u centru. Obrtni momenat električnog motora koji je momentalan i snaga koju daje je ogromna prednost.


Čitajte strategiju razvoja gradakog prevoza do 2033. godine i videćete predloge za 47 48 i 50 da postanu trolejbuske linije. Ako mene pitate i 31 bi mogla postati trola.

Inače grad najavljuje nabavku 40 trolejbusa što je fenomenalno jer nije bilo nabavke od 2011. godine.

 

[Дошљак]

Тролејбус преко Бранковог моста би допринео смањењу загађења. Није забрањено да тролејбус иде по равници. Линије 65, 77, 35, 27Е па и 16 и 95 било би пожељно да постану тролејбуске.

 

[miki_ns]

vucko » 11 Jul 2021 08:35 am[/url]":1z7sp4sf]Trolejbusi nemaju šta da traže u ravnici. Niko od stručnjaka niti iz vlasti od 1980tih na ovamo nije za trole na NBG.

Logika naših "stručnjaka" i razumnost odluka koje se donose na osnovu takve "logike" je evidentna po stanju javnog prevoza kod nas, a posebno u BG.
Gomila ravnih gradova ima poprilično razgranate mreže trolejbusa, a novi projekti se pojavljuju naveliko i po Zapadnoj Evropi. Primarni razlog za širenje mreža koji se danas navode je naravno ekologija, i minimalno vreme van službe (nema intervala punjenja kao kod električnih autobusa).
U Beogradu, naravno, prvo na čemu treba raditi je temeljna rekonstrukcija elektriočnog podsistema napajanja kako bi kapacitet mreže prestao da bude limitirajući faktor i za tramvaje i trolejbuse i smanjilo se vreme ispada sistema na minimum. Osim toga, zahvaljujući konfiguraciji terena, električna mreža u Beogradu prosto mora biti rekonstruisana takvom opremom da podržava rekuperaciju energije. Svako spuštanje tramvaja ili trolejbusa niz nizbrdice prilikom čega se vučni motori koriste kao aktivno kočenje (rade u generatorskom režimu) bi vraćalo nezanemarive količine struje u mrežu, i time naravno smanjivali ukupne troškove električnog podsistema gradskog saobraćaja, umesto da se ta struje "spaljuje" na otpornicima i oslobađa u vidu toplote.

 

[solecar]

Podsećanje na predlog od ranije.

PDF (u originalnoj veličini): https://mega.nz/file/9YAjXQiJ#r1qVnycRF ... keuyt9M_Ss

 

[Bender Rodriguez]

Znam da pričam već 50. put, i to uzalud jer niko ne zarezuje ni 5%, ali nastaviću ovo da govorim dok sam živ:

Trolejbuski podsistem se širi tamo gde teren ne pogoduje tramvajima i autobusima, a to je u ovom slučaju - desna obala Save sa svojim brdima i gudurama. Naravno, pre novih širenja, neophodan uslov je da ulice gde prolazi mreža budu profila 2+2. Uz poneke izuzetke gde ne može drugačije ali je izdrživo, poput Jaše Prodanovića ili Paunove.

Novi Beograd je za tramvaje.

Autobusi za sve ostalo što ova dva ne mogu da pokriju.

I to je cela nauka.


Što se tiče rekuperativnog kočenja, koliko je meni poznato, AKSM-2001 imaju taj sistem i prilikom kočenja vraćaju deo električne energije u mrežu.

P.S.
Pravo smanjenje zagađenja počinje onda kada se na ulici 100 ili 160 automobila zamene jednim autobusom koji prevozi isti broj ljudi za XY puta manje zagađenje. Drugim rečima, autobusi JGPa su minoran faktor aerozagađenja u Beogradu. Iako današnji mediji i eko-karijeristi tvrde drugačije.

 

[Dart]

Aksm 321 ima regenerativno kočenje, ali na istoj sekciji mreže mora biti vozilo koje troši energiju da bi to imalo efekata...

 

[Bender Rodriguez]

Ali ga ima. Sistem rekuperativnog kočenja postoji u Beogradu i implementiran je. E sad, to što je danas usled eko-fanatizma u modi sanjati svet u kome je sve 100% energetski efikasno, 100% ekološko a 100% savršeno i efikasno... to je već druga priča.

Kao što rekoh, više bi se se za ekologiju, etstetiku, humanost i efikasnost Beograda učinilo kada bi se samo 100 ili 160 ljudi maknulo iz automobila i ubacilo u jedan autobus na dizel... nego sve te moderne ekološke papazjanije i forsiranje vozila JGPa na alternativna goriva.


Inače, da, AKSM-321, lapsus...

 

[miki_ns]

Sistem rekuperacije energije je mnogo više od sposobnosti da samo vozilo vraća struju u mrežu. Zahteva da cela mreža podržava preuzimanje te energije i njenu distribuciju i van trenutne sekcije u kojoj se takvo vozilo nalazi i privremeno skladištenje (baterije ili kondenzatorski sistemi u ispravljačkim stanicama), ili po potrebi vraćanje trenutnog viška u distributivnu mrežu (ovo nije realno - moguće bi bilo jedino na kraju smena kada se svi vraćaju iz brdskih delova ka spremištima). Jer prosto da bi regenerativno kočenje radilo - struja mora proticati kroz motor (generator u ovom režimu) kako bi se stvorio elektrodinamički otpor obrtanju rotora - a ako nema potrošača (nema vozila u istoj sekciji mreže koju bi tu struju “povuklo”) - onda struja ne protiče, nema suprotstavljanja rotaciji, nema kočenja i jedino što bi se desilo jeste pojava prenapona. Na kraju se u tim slučajevima ipak struja spali na otpornicima. Dakle nije implementirano.