Šta je novo?

Trg Slavija

Staklena_Wool_nica":2vmzbf1z je napisao(la):
Nisam bas sigurna. Nema na Slaviji bas toliko ljudi kao na maketi. Pretrcace ljudi ulicu cas posla na tom srednjem nivou. Zasto bi se penjali stepenicama? E to mora da se utvrdi ranije, a ne da se prepusti slucaju....

otvara se mogucnost da buduci objekti u miticeevoj rupi, parkingu i kod banke budu projektovani tako da im "prizemlja", tj ulazi, budu u nivou platforme, tj trga.. svidja mi se i ideja sa delimicnim ukopavanjem saobracaja do najnize kote i pesacima samo na gornjem poluizdignutom nivou... u svakom slucaju cini mi se kao da bi takva ploca definisala prostor i na zanimljiv nacin usmerila buduce projekte na i oko slavije
 
Staklena_Wool_nica wrote: ,, . . . ta fontana mi nepotrebna,. . . ,,

Velika konceteracija čestica čadji i izduvnih gasova , drastično je manja pri raspršivanju vode
samim time fontana je nezaobilazni deo napretka :)
 
Tjah, poziv za konkurs je imao ideju "Nemojte biti hrabri. Niste pozvani da rešavate probleme koje vi vidite, već one na koje vam mi ukažemo".
Jasna pravila su - "Rešavajte ovaj saobraćajni haos. Razdvajajte pešake od automobila. Ah,da... i usput izmestite onaj grob iz kružnog toka i tu možete staviti neku fontanu." Ali što se onda zvalo uređenje TRGA Slavija? Ova tri prazna placa okolo su dušu dala za konačno definisanje trga. Šteta što je većina ostavljala te lokacije nedirnute umesto da ih upotrebi za oblikovanje svoje ideje odnosno u svoju korist.
Suštinski, ovaj konkurs je za privremeno rešenje. Zato nisam za kopanje pod zemljom jer će to onda praviti probleme kod nekog budućeg konkursa. (Inače ja u principu jesam za podzemne prolaze u centru grada, ali one koji imaju izlaze kroz zgrade, a ne na trotoar.)
 
boca-ica":okud5yv3 je napisao(la):
Velika konceteracija čestica čadji i izduvnih gasova , drastično je manja pri raspršivanju vode
samim time fontana je nezaobilazni deo napretka :)

Onu cadj ni tri Niagarina vodopada ne bi ocistila, a ne fontanica. U konkretnom Zidarevom slucaju, ta ploca (dobrim ili ne) vec deluje ko cep. Koliko ja vidim, sva cadj koja se nakupi ispod ploce izlazila bi sa strane. Fontana u sredini ionako ne bi imala bliski dodir sa cesticama i gasovima. Taj poklopac sa fontanom koja izbija iz centra bi samo imala izgled expres lonca.

Filtrirati auspuh ili usmeriti na ekektricno prevozno sredstvo je mnogo bolja preventiva za citav grad, a ne samo Slaviju.
 
Trgovi u svim gradovima sveta su hiljadama godina nastajali na raskrsnicama puteva i ulica. A najvaznija uloga trga oduvek je - susret ljudi.Susret radi saznanja novih vesti, upoznavanja, razmene, slavlja...Tako je bilo pre stampe, radija televizije i neta, trg je bio sve to zajedno i vise od toga, mesto na kome su se stvarali najznacajniji dogadjaji u zivotu grada.

Svaki trg ima svoje dogadjaje i secanja i svoj karakter. Svaki trg ima i svoje ljude. Pa i Slavija. Vise od jednog veka ona je dnevna soba Beograda u koju dolaze putnici iz predsoblja kod Zeleznicke stanice, tramvajima ili redje pesice penjuci se uz vracarski bedem.Na Slaviju tako svakodnevno dolaze i prolaze reke ljudi sa svojim pricama, mislima i osecanjima...Studenti koji idu do Narodne biblioteke i na Medicinski, Stomatoloski i Veterinarski fakultet, ucenici gimnazija i drugih skola, profesori i lekari, zabrinuti rodjaci i prijatelji koji idu u posete bolnicama, advokati,stanari Zapadnog i Istocno Vracara, trgovci i kupci... tramvajdzije i vozaci...Nekada su na Slaviji bili i cistaci cipela i prodavacice ljubicica, narcisa...

Tako je i danas, ziva je Slavija, ali nije zdrava, ima dusu, ali mnogo je ruzna.I nije lako nikome da brzo i jednostavno resi pitanje njenog izgleda, jer pred njom kao da svi drhte puni strahopostovanja.Ali svi mi koji smo toliko puta prolazili i prolazimo zasluzujemo jedno lepo i radosno mesto susreta, trg koji ce biti topla dnevna soba naseg grada, trg kojim se ne prolazi ubrzano .

Jedino resenje je da sadasnji trg dobije kutiju za saobracaj sa trgom bez vozila na njenom vrhu i odvodnim cevima za ono sto ostaje iza motornih vozila, a vozaci ne mogu da pociste za sobom.Prolazi ispod tla nece imati mnogo manju cenu od jednog resenja sa plocom koja razdvaja pesacki i motorni saobracaj.Ta kutija sa poklopcom u vidu ploce ne mora da bude masivna i skupa, moze da bude i montazna, ali njena povrsina pored vode mora da ima mnogo vise rastinja nego sto smo videli na prikazanim radovima sa konkursa.Ima li nekog ko se nece sloziti da zdravlje vredi vise od svega ? Zato bi trebalo pretvoriti u stvarnost resenje koje ce Slaviju uciniti zdravijim i lepsim mestom zivota za sve koji tu stanuju, rade ili samo prolaze.Trg koji ce biti mesto radosnih susreta .
 
Staklena_Wool_nica wrote: ,,. . . Fontana u sredini ionako ne bi imala bliski dodir sa cesticama i gasovima. ... ,,

Procenat vlažnosti vazduha bi se drastićno povećao a taj uticaj na sitne čestice je veoma značajan
Par godina sam živeo na početku Beogradske i poteba za fontanom je velika (udavi čađ , gar itd)
i da nema saobracaja u kružnom toku, po konfiguraciji terena teške čestice se ,, slivaju,, na Slaviju
koja vec i sama za sebe ima veliki nivo istih
Fontana drastično utiče na čistost vauzduh a i za njenu bolju mikro klimu je ona je neophodna
a stvar je u umeću i dizajnu samog tvorca, da ne izgleda kao ekspres lonac : )

Podignut grad na mnoštvu reka i potoka nam liči kao neki grad u Sahari
upravo zbog odsustva česmi i fotana - tužno je koliko su ljudi neosetljivi na to :(
 
Lepo si to srocio Beli Grade. Ne znam, ne cini mi se da su se ljudi tu sastajali. Vise cekali na ponocni autobus ili kupovali novogodisnje cestitke sa tezgi. Sa novim izgledom moglo bi da postane mesto sastajanja i okupljanja.

Onako licno, mene veze istorijski dozivljaj za Slaviju. Tu se moj najbolji drug okliznuo i kako je padao, tresnuo je sam sebe kesom po glavi. Smejala sam se do zore. I nije njemu sto se on ugruvao, nego sto ga citav svet video.

Boca-ice, pa po tvome bi onda najbolje bilo da se na svakom cosku podigne po jedna fontana i cesma, da svako postansko sanduce dobije slavinu. Ko ce to odrzavati i snabdevati? Ovde u USA i Canada retko gde postoji fontana na trgu ili cesma u parku. Za sve treba da se plati, ako hoces da se ohladis, osvezis ili rasteretis. Izaberes da zivis u gradu, neminovno moras da udises smog. A jesi li ti to 100% naucno siguran da bas ta velicina fontane koja izvire iz te ploce, ima ogromnog efekta na zdravlje? Ako je efekat postojanja veoma primetan, ajde onda cu se i ja sloziti sa tobom. Treba zaista imati na umu i specifican celokupni projekat i zanacaj fontane u datom projektu, jer se smog ne bi gomilao na istom mestu.

Ako cemo o osetljivosti, grad nam lici na Saharu zbog fasada, a ne nedostatka cesmi i fontana.
 
sizif":258n3arg je napisao(la):
versusarch":258n3arg je napisao(la):
Pozdrav svima i srećna Nova Godina :)
Jedno od konkursnih rešenja koje nije nagrađeno:
osn_zpsbc20c100.jpg
Свака част. Мени је ово решење најчистије и најлепше. Штета што га жири није наградио.
Хвала ономе ко је поставио ове слике, да бар знам о чему се ради. Од свих видова саобраћаја, добро решење трамваја доноси највеће уштеде. Разлике између садашњег решења трамваја и решења где трамвај нигде не успорава нити се зауставља осим на стајалишту је реда величине 15.000.000-25.000.000 милиона евра годишње! Највећи део добити је уштеда у времену путовања претворена у новац, затим смањени трошкови набавке нових трамваја, смањени трошкови одржавања и уштеда енергије.

Друго и треће по економској добити су постављање основе за бициклистички саобраћај на самом тргу у свим правцима, и унапређење решења за друмски јавни саобраћај.

Четрта по добити су решења за смањење аутомобилског саобраћаја (пракса је показала да су у великим градовима једино ефикасна физичка ограничења, где економија штеди са сваким аутомобилом мање. Са обзиром да је ово политички неизводљиво, аутомобилу не треба на Славији повећавати ни капацитет ни квалитет, а осталим видовима саобраћаја не кварити квалитет, нарочито не пешачком.

Питање добити због естетског утицаја и веће туристичке атрактивности сам занемарио, јер нисам довољно стручан да бих макар и проценио добит од тога.

По питању трамвајског саобраћаја, оног у којем можемо постићи највеће уштеде, број конфликтних тачака са пешачким и аутомобилским саобраћајем је по линијама (две вредности предстваљају два смера:

Садашње стање:
(2) 5; 4
(3) 5; 4
(9) 5; 4
(10) 5; 4
(14) 5; 4

Наметнуто стање на конкурсу:
(2) 7; 3
(3) 7; 3
(9) 6; 1
(10) 4; 4
(14) 4; 4

Закључак: Трамвајски подсистем у наметнутом решењу, као економски најзначајније саораћајно техничко решење од постојећих на Славији, нема значајних ни погоршања, ни побољшања!
 
poenta je izmestiti tramvajski saobracaj sa Slavije, a ne zadrzati ga!
 
mimar011":1rd08nrz je napisao(la):
poenta je izmestiti tramvajski saobracaj sa Slavije, a ne zadrzati ga!
Нека три основна циља (макар ја тако мислим) би била:
1) Реконструкција саобраћајног чворишта у складу са одрживим саобраћајем (еколошки, економски, енергетски, социјално, функционално, регионално, технички)
2) Давање нове вредности простору, односно урбаној целини
3) Решење, које ће када се ефекти претворе у новац, остваривати добит.

Ове циљеве уопште не треба супротстављати, него их ускладити. То чак није ни толико тежак задатак. У оквиру групе "Имамо план" и форума смо доста расправљали о трамвају на Славији, и предлагано је неколико варијанти, решења, али ни у једној трамвај није одаљаван даље од Краља Милутина код Народне банке Србије. Славија је изузетно важна преседачка тачка, и стога јавни превоз не би смео да се много одаљава одатле.

Тренутна просечна брзина у шпицу, и трамваја и аутобуса на коридору Франш (Ветеринарски факултет) - Поштанска штедионица је око 9км/с, док је примера ради, просечна брзина трамваја од Раковице до Господарске механе око 30км/с. Обим превоза путника на том коридору када се саберу 10,33 и 48 је око 2500 путника на сат у једном смеру, што потпуно оправдава да јавни превоз има резервисану 1+1 траку за површински јавни саобраћајм у којој би било забрањено кретање аутомобила, али и примену трамваја. Шта више, уместо да трамвај превезе 1/3 а аутобус 2/3 путника на тој релацији, потребно је обрнуто. Резервисана површина за јавни саобраћај би повећала брзину на том коридору на око 17км/с, али би знатно побољшала поузданост, генерисала потиснуту тражњу за квалитетним јавним превозом, а посредно оставила ефекат на мобилност у граду, економичност и функционалност целог града. Укидање директне трамвајске везе између подручја Славије и Поштанске штедионице не би било смак света, не би било ни потпуно укидање трамваја из целог Београда, али би економски, еколошки, енергетски, социјално, функционално, просторно (повезаност простора) било итекако штетно.

Уштеда од квалитетног решења трамвајског саобраћаја од 15.000.000-25.000.000 евра годишње није нереална процена, а прецизна оцена ефеката би захтевала јако велики рад, што никако не бих радио бесплатно. Комплетан трамвајски систем у Београду може повећати брзину са 16км/с на 24км/с, снизити за око 20% оперативне трошкове, за око 30% потрошњу енергије, постати знатно поузданији и уз приградске железнице ослонац система док се метро буде деценијама градио. Укидати и изгуравати са кључних локација шинске системе у великом граду, уместо исправљати грешке, исто је што и одсећи себи главу зато што те боли уво.
 
Ne mogu da se slozim. Gradski saobracaj je sredstvo a ne cilj. Da li je u ulici Kralja Milutina ili Resavskoj trasa, ne menja na stvari prakticno nista, a Resavska je realnija jer vec postoji pruga i sira je ulica. Uz duzno postovanje, ali grad se ne gradi pomocu statistike, vec na osnovu ljudskih potreba
 
mimar011":1v5j4onl je napisao(la):
Ne mogu da se slozim. Gradski saobracaj je sredstvo a ne cilj. Da li je u ulici Kralja Milutina ili Resavskoj trasa, ne menja na stvari prakticno nista, a Resavska je realnija jer vec postoji pruga i sira je ulica. Uz duzno postovanje, ali grad se ne gradi pomocu statistike, vec na osnovu ljudskih potreba
У праву си, али људска је потреба да трамвај на Славији постоји. То је практично под морање. Неупоредив је потребнији на Славији него у Ресавској.
Као што Карло рече, Славија је битно преседачко чвориште јавног превоза, док је Ресавска само алтернативна траса.
Када говоримо о алтернативама, трамвајски саобраћај, као надземни вид јавног превоза највећег капацитета мора да буде што поузданији, а за то су потребне алтернативне трасе. Колико смо пута били сведоци да су трамвајске линије због хаварије или саобраћајке преусмераване из Ресавске у Београдску и обратно. Да алтернатива не постоји, трамвајски саобраћај би у тим случајевима колабирао.

Када говоримо о ширини улице, Ресавска и Краља Милутина су потпуно исте ширине и регулације јер су пројектоване у старту заједно у оквиру истог урбанистичког плана.

На крају, нетачно је да се измештањем ништа не добија. Добија се много. Задржава се преседачко чвориште, и даје предност трамвајском систему у односу на аутобуски, смањују се трошкови, повећава безбедност и повећава ефикаснос трамвајског подсистема.
 
Trg je potreban na Slaviji, a ne saobracajno cvoriste. To i jeste poenta cele price. Tramvaj moze da prodje i 200 metara od Slavije i da sasvim zadovolji pokrivenost kao cvorista (ali cvorista ljudskog kretanja). Postavljanje tramvaja na pijedestal je katastrofalno pogresno (slicna greska je napravljena i 1982-e kada je zaustavljena priprema za izgradnju metro-a i proguran projekat ''Tramvajem u 21-i vek''). Aman ljudi, informisite se malo, jos 1974-e je na konferenciji o saobracaju pod pokroviteljstvom UN u Torontu zakljuceno, da je individualni automobilski saobracaj prevazidjen i da je resenje transporta ljudi u visokokapacitetnim sinskim sistemima. A to nije tramvaj. Tramvaj je obmana, on je bio dovoljan nekada, sad je prevazidjen i moze se posmatrati samo i iskljucivo kao pomocno sredstvo u obavljanju javnog transporta. Bez metroa nema resenja saobracajnog kolapsa. Nametanje tramvaja na Slaviji kao svete krave koja unistava jedan od najvrednijih prostora u gradu, i prirodne tacke okupljanja je cist urbocid. Dok tramvaj ne nestane sa Slavije, Slavija ne moze da postane trg. Vrlo je jednostavno.
 
Трамвај смета а аутомобил не?!?! Трамвај склонити а аутомобил оставити? Зар није то превазиђено?

Метро је окосница система, да, али од надземних видова јавног превоза трамвај је далеко најкорисније превозно средство и треба истовремено да се користи као фидер метроа. Метро повезује најбитније тачке, али трамвај има улогу да развози са тих тачака на мање битне међутачке.

Имамо добар трамвајски систем, и сакатити га за најкориснију алтернативну трасу би била урбанистичка грешка једнака оној "трамвајем у 21. век".

Славија може бити трг и са трамвајем. Не видим нити један разлог да он смета било чему. Може само да користи. Да брже превезе људе до најближих тачака.

Славија као трг иде до улице Краља Милутина, те не видим да трам на ободу трга смета тргу. Он је ту да најбрже споји нпр. Храм и Славију што метро никада неће моћи. Или Савски трг и Славију. То исто метро неће никада моћи, нити треба, то му није поента.
 
Meni ovaj konkurs izgleda haoticno i neozbiljno.
Ocigledne su 2 fundamentalne stavke koje treba uzeti u obzir pre otvaranja konkursa. Da bi grad mogao da se razvija sistematski, unapred treba znati:
1. Da li ce se u Bgd. graditi metro i da li bi u tom slucaju podzemno prolazio kroz Slaviju?
2. Da li Slavija treba da bude trg ili ne?

Ili nesto poput projekta Studija Metar gde se dobija citava povrsina usresredjena na potrebe ulicnog saobracaja uz prisustvo tramvaja, uz podzemne prolaze koji ladno mogu da izgledaju kao ovaj kickstarter podzemni park, a koji bi se lepo nadovezao na te zelene zaliske i posluzio kao prilaz metrou:
http://www.kickstarter.com/projects/855 ... ef=yir2012

ili nesto poput Zidarevog projekta sa velikim plocastim trgom u svojstvu ljudi, gde je saobracaj izmesten i rasterecen.

Sta je zapravo poenta ovog konkursa? Ovo sada je tumaranje kroz mracne tunele ili bi oni da se igraju? Ili je ovo sve neka privremena solucija, ali i to trebaju da naznace?
 
Firebird-011":3cnrmp5z je napisao(la):
vucko":3cnrmp5z je napisao(la):
Bravo mimar011,sve radi kako treba u prvom postu.

Zidar,ovo je ono resenje koje ti pomenuh a da je slicno tvom.

Takodje mislim da je ovo resenje isplativije.

Inace,evo vecerasnjeg priloga studia Dj o rekonstrukciji slavije i konkursu.Naravno pustise samo izjave pesaka koji se raduju tome da ih guraju u podzemne prolaze kao da su pokojni

http://www.youtube.com/watch?v=5NzlKyYB ... r_embedded

Браво за Зидара и mimar011! Феноменални предлози :kk:

Али и на овом видео-прилогу СТБ видех још један рад који изгледа предвиђа пешачки плато изнад саобраћаја?!
Појављује се на 02:24:
slavijaask.jpg


Једино не знам како би се ови велики отвори "дружили" са водовима за тролејбусе и трамваје испод :?

Pored Zidarevog resenja, meni je i ovo idejno resenje jako interesantno :) pogotovo na nocnom renderu.
 
Staklena_Wool_nica":1l50toxb je napisao(la):
Meni ovaj konkurs izgleda haoticno i neozbiljno.
......
Sta je zapravo poenta ovog konkursa? Ovo sada je tumaranje kroz mracne tunele ili bi oni da se igraju? Ili je ovo sve neka privremena solucija, ali i to trebaju da naznace?

JohnnyLee":1l50toxb je napisao(la):
критеријуми ми стварно нису јасни. зашто зидарево решење није могло да добије неку награду? зато што потпуно ремети саобраћајни концепт који су свезнајући градски оци замислили? а плоча се лако среди, посади се трава као што је 2012 напоменуо раније, то није никаква филозофија

Vidim da ima dosta nedoumica oko konkursa. Pokusacu da nesta razjasnim, do duse kako ja to vidim.

Prvo, konkurs za arhitektonsko-urbanisticki koncept podrucja Slavije, u kojem je bilo moguce i predloziti novo regulisanje saobracaja, je bio 2005 godine. Na osnovu pobednikog resenja, koliko se secam, trebali je da se uradi PDR. Pobedio je ovaj rad
04.gif

autora Milosa Komlenica.

S obzirom da je, izabrano najbolje arhitektonsko-urbanisticko resenje, po misljenju zirija, dalje na potezu je sledilo postupna realizacija tog koncepta u skladu sa finansijskim mogucnostima.
Na osnovu toga,, usledilo je analiziranje saobracaja od strane saobracajnih inzenjera i davanje resenja. Kao rezultat toga dobije su podloge za ovaj konkurs.

Postavljenja koncepcija i projektni zadatak ovog konkursa, su dakle, bili oni elementi, koji nisu definisani predhodnim konkursom iz 2005, ali u skladu sa njim, i nadovezivajuci se na njega. U tom kontekstu, i sam Milos Komlenic, kao autor prvonagradjenog resenja je i bio u ziriju za ovaj konkurs.

Rad iz 2005 koji je po mom misljenju, predstavjao najbolje resenje je ovaj
III%20otkup-s.jpg

Ako se dobro secam, predvideo je spustanje saobracaja ispod zemlje, mada mislim da bi sasvim fino funkconisalo i sa obicnim raskrsnicama, dok bi samo tramvaj isao podzemno na delu Slavije.

Inace i ovo mi je zanimljiva ideja za dalje razmisljanje, koju je izneo Zidar.
th-68_slavija-plan-centriranje.jpg
 
Kada se raspravlja o saobracajno urbanistickim resenjima treba znati kakav je uobicajen pristup u nasoj strucnoj sredini.
Naime svaki predlog uredjenja nekog prostora gde ima kolovoza, a gde ga pa nema, zavrsava se recima ,kako strucnjaci za saobracaj odluce. Arheologija, istorija, ekologija, sociologija i njihova resenja i pitanja nisu bitna. Izgleda da je ceo javni prostor nasa zivotna sredina sredstvo motornog saobracaja, a ljudi i njihove potrebe, usputna tako reci kolateralna pojava koja samo smeta masinama da uspesno rade !

Isto je u slucaju Slavije, saobracajni strucnjaci su rekli sve ulice su bitne za saobracaj, nema zatvaranja ni jedne, nema alternativa i drugih resenja, Slavija je vazan saobracajni cvor/ sto i nije sporno /, ali zar posle pola veka vrtenja vozila u toj vrtesci, bas nista niko nije mogao da smisli da na to trgu bude vise mesta za ljude , a manje za vozila.Mada je najnoviji pokusaj uredjenja trga ipak pomak u odnosu na postojece stanje i pokazatelj u sustini dobre namere da se trenutno stanje popravi, pitanje je da li je ipak mogao da se ucini napor i napravi jedan malo veci korak ka pravom trgu.


Izgleda da buduce resenje Slavije nije prosirilo obodne prostore na racun kolovoza na trgu ni malo, iako bi to moglo smanjivanjem ostrva , sem ako je postojeci obim jedini podoban za bezbedno obrtanje te automobilske vrteske.

U raspravi o mogucim tramvajima trasa i metroa, postoji ocigledno opterecenje ustaljenim trasama i nedovoljna sposobnost da se zamisli sasvim drugaciji pravci od danasnjih.

Primera radi , metro koji od Slavije ide do Terazija i do sadasnjeg tramvajskog mosta npr. omogucava da se od Slavije do Savskog trga dodje tim putem, cime Nemanjina moze u celosti da ostane bez tramvaja.
Ili pre metroa, tramvaj bi mogao da ide i Deligradskom, pa pravo nezavisno basticom do Beogradske ili Nemanjinom i Resavskom, sa ili bez Beogradske.
 
mimar011":2agzlr43 je napisao(la):
Ne mogu da se slozim. Gradski saobracaj je sredstvo a ne cilj. Da li je u ulici Kralja Milutina ili Resavskoj trasa, ne menja na stvari prakticno nista, a Resavska je realnija jer vec postoji pruga i sira je ulica. Uz duzno postovanje, ali grad se ne gradi pomocu statistike, vec na osnovu ljudskih potreba
Управо из ових разлога је и потребно имати квалитетан транспортни систем, односно када се већ улажу огромна средства свих грађана у Славију, да буде удовољено људској потреби за кретањем. За преко 80% садашњих и будућих корисника Славије је најважније да путују што брже, поузданије, јефтиније, удобније, са што мање стресова. Београд нема 3км у пречнику. До крајева компактног насељеног подручја се пешачи по 2-3 сата, а до многих предграђа 4-5 сати и више, те је транспортни систем крвоток града. Људске потребе су и прагматична потреба за кретањем и душевна потреба за амбијентом, звуковима, догађајима итд. Оно што је прагматично, то је егзистенцијално, и не треба газити преко тога.

Иначе, подаци које износим врло мало везе имају са статистиком. Пре свега се заснивају на економији, физици, саобраћајној стандардизацији, науци о планирању и вредновању техником меког рачуна. Износе се јер форумом доминирају млади студенти и стручњаци техничких наука, а математика је заједничка основа сваке техничке науке, и спој између разлишитих техничких струка :kafa:
mimar011":2agzlr43 je napisao(la):
Trg je potreban na Slaviji, a ne saobracajno cvoriste. To i jeste poenta cele price. Tramvaj moze da prodje i 200 metara od Slavije i da sasvim zadovolji pokrivenost kao cvorista (ali cvorista ljudskog kretanja).
Када је у питању кретање, захтева се минимално растојање између преседачких линија и физички најлакше преседање, одговарајућа брзина и поузданост транспортног система. То је немогуће ако се накарика безброј оштрих и левих скретања јавног саобраћаја, укрштања са друмским саобраћајницама већег ранга, продужењем природног (најкраћег могућег) правца кретања.
mimar011":2agzlr43 je napisao(la):
Postavljanje tramvaja na pijedestal je katastrofalno pogresno (slicna greska je napravljena i 1982-e kada je zaustavljena priprema za izgradnju metro-a i proguran projekat ''Tramvajem u 21-i vek'').
Aman ljudi, informisite se malo, jos 1974-e je na konferenciji o saobracaju pod pokroviteljstvom UN u Torontu zakljuceno, da je individualni automobilski saobracaj prevazidjen i da je resenje transporta ljudi u visokokapacitetnim sinskim sistemima. A to nije tramvaj. Tramvaj je obmana, on je bio dovoljan nekada, sad je prevazidjen i moze se posmatrati samo i iskljucivo kao pomocno sredstvo u obavljanju javnog transporta. Bez metroa nema resenja saobracajnog kolapsa. Nametanje tramvaja na Slaviji kao svete krave koja unistava jedan od najvrednijih prostora u gradu, i prirodne tacke okupljanja je cist urbocid. Dok tramvaj ne nestane sa Slavije, Slavija ne moze da postane trg. Vrlo je jednostavno.
Аман човече, скидај улар, и погледај у календар, ако имаш неки новији! Данас је 2013. година! У чему је разлика у ових 40-так година:
1) Године 1974. јавни превоз се сматрао на западу као "Нешто комунистичко",
2) сматрало се да енергије има у неограниченим количинама, повећање потрошње енергије се сматрало повећањем благостања,
3) Екологија малтене није постојала
4) Загушење друмског саобраћаја се предствљало као једини проблем, због кога би се евентуално направила нека метро линија
5) Одузимање и милиметра аутомобилу се постављало као табу тема. Данас је одузимање површина аутомобилу за тргове, пешачке улице, бициклистички саобраћај, површински јавни саобраћај пракса у свакој земљи где је капитализам хуманизован.
6) Методе планирања и прогнозирања су биле примитивне, и далеко више промашивале циљеве него данас
7) Изузев источне Европе, тих година су били тек почеци развоја саобраћајне науке
8) Индустрија друмских возила је била на врхунцу, а шинских возила у кризи, захваљујући изузетно јефтиној нафти, те се зна која индустрија ту може да лобира
9) Економија екстерних трошкова тада није постојала. Данас се зна, да трошкови друмског саобраћаја који се плаћају индиректно, износе 10% дохотка ЕУ, и ЕУ има јасну политику смањења друмског саобраћаја.
Има још много разлика, ово спада међу најважније.

Када је у питању време пројекта који су политичари назвали "Трамвајем у 21.век", не само да су то зло починили, него још:
2) Избегли да се од постојећих скромних финасијских средстава направи метро гробље
3) Убрзали радове на Београдском железничком чвору
4) Померили терминусе приградских аутобуса на периферне трамвајске терминусе, да би, наводно, штедели нафту
5) Значајно проширили тролејбуску мрежу
6) Увели систем пар-непар, да аутомобил са непарним таблицама не сме да вози парним даном и обрнуто
7) Увезли огроман број електромоторних возова, најјефтинијих који су тада били на тржишту

А ти преваранти, што су пропагирали мере хитне штедње нафте, лагали су нас како је тамо неки "Заливски рат", замисли молим те :bash: У ствари, Арапи су на камилама довозили нафту до наше границе, нудили нам за џабе, Роналд Реган и Садам Хусеин су играла колце и певали, а нас су ложили неким мерама штедње нафте :laugh: :lool: :laugh:

У градовима где је капитализам хуманизован, а сагледавају се и еколошки, енергетски, економски, регионални, социјални, функционални и технички осим естетских, поново се уводе трамваји, а постојећи унапређују. Тежња је стварања пешачко трамвајских зона у центрима градова, и уклапање самог јавног превоза у просторну и естетску средину. Примера је и превише. Можда ћемо за 20 година имати летеће тањире на соларну енергију, и заборавити све садашње видове превоза, али данас је и за Београд и за мање више све велике градове Европе оптималан концепт унапредити јавни и бициклистички саобраћај.

Чак и у градовима са најразвијенијим метро системима, метро превезе тек 25%-35% путника (Лондон, Париз, Москва, Њујорк), а приближно још толико путника буде превезено осталим јавним саобраћајем. Могу сада да описујем свих 18 категорија грешака у саобраћајном пројектовању трамваја у Београду, због чега тај систем не можемо назвати лаком железницом. Једна од тих категорија је Славија, али детаљно о овоме можемо на теми о трамвајима. За почетак, само очекујем да признате да се по питању јавног превоза, и уопште саобраћаја водите предрасудама. Ја нисам тврдио да нешто мора, или несме, него сам тежио да изнесем конкретно корис или штету одређених решења, коју би трпели СВИ грађани.

Наши грађани су се заситили "Лепог пилона", са обзиром на занемаривања аспеката економије и функционалности. То не значи да са мањим трошком и већом функционалношћу нисмо могли подједнако, па и боље одговорити естетским критеријумима.

Узгред, свака част за смело решење, пркошење условима конкурса :kk:
Ако већ трамвај сматраш "просторним страшилом", а не познајеш ту породицу техничких решења могао си га просто ставити у подземни ниво. Подземни трамвај Славија-Правни факултет-Поштанска штедионица би могао бити пројекат зрео за разматрање, са другим подземним нивоом за метро Прокоп - Славија - Београђанка (Видиковац - Миријево према актуелним плановима).
 
Карло овде објашњава азбуку организације саобраћаја у градовима. Свака част на доброј вољи!

А када је о трговима и превозним средствима реч - загребачки Трг бана Јелачића прошле године се нашао на листи 20 најлепших у Европи, а има трамвај.
Проблем на Славији - најружнијем тргу у Европи - свакако није трамвај, већ његов концепт саобраћајног сквера, кружног тока за аутомобилски саобраћај, који су у градско ткиво Београда утиснули немачки окупатори, а сачували га послератни идеолози аутомобилског града, на челу са арх. Николом Добровићем (на Зеленом венцу шездесетих хтео да гради петљу).
 
Приликом сваког учествовања на конкурсима постоје 3 основна начина креирања решења.

1. Дословно испоштовати захтеве конкурса и креирати нешто зашта си сигуран да ће се свидети конкретном жирију.Идеја водиља - награда
2. Свесно понудити у старту нереалну и радикалну али исправну идеју која нема шансе да буде остварена али представља најздравији приступ. Идеја водиља - планирати бољи град
3. Избалансирати приступ тако да се испоштују сви услови али суштину приче усмерити на нешто ширу причу. Идеја водиља - дискретно указати шта је погрешно и у ком смеру треба ићи.

. Чини ми се, а можда грешим, да смо на форуму видели предлоге под тачкама 1 (награђени) и 2.(Зидар и Мимар011) али неку средину (3.) нисмо.

. Лично сам врло задовољан што имамо неки консензус о томе у ком правцу треба да се решава Славија, а то је тачка 2. Дакле, пре свега, трг пешацима. Зато се уосталом и зове трг. Славија је данас сквер, а не трг. Приступ Зидара/Мимара је једини исправан у утопијском смислу.
Славија је специфично место јер није формирана и даје широк спектар могућности за урбанистичке предлоге те је ова поставка конкурса срамна у сваком могућем смислу.
. Славија може, и мора да се планира заједно са околним блоковима пре свега јер они нису изграђени. Као што неко рече, издигнути плато се може пројектовати заједно са неизграђеним околним парцелама чијим би објектима излаз на плато заправо био приземље. Када на то додамо да је могуће фузионисати и хотекл Славију, јер баш на тој висини она има ресторан који би постао приземље приступ се логично намеће. Зграде са јужне стране трга би се свакако рушиле јер су одавно превазиђене и нерационално заузимају превише вредно земљиште премалом спратношћу, те цео круг око самог сквера можемо сматрати празном парцелом.
. Овај конкурс је чиста шминка и крпачина која ће нас коштати времена, живаца и новца, која је деградирајућа у урбанистичком, хуманистичкоми еколошком смислу и искрено се надам да ће овај конкурс пасти у заборав попут десетине предходних. Уколико се пак оствари, гледајмо на њега као на привремено решење - док не дођу на чело града људи са визијом и мудима.Сем моста на Ади,а и он је дискутабилан, последњих 10 година апсолутно сви капитални пројекти су били далеко далеко испод тренутних
урбанистичких водиља развоја урбаних простора.

. Имамо предлоге под ставкама 1. и 2. Сада ћу вам представити пројекат са којим смо конкурисали Делија и ја. Приликом конкурисања сам до сада имао овек приступ под тачком 3. Дакле, испоштовати услове дословно, да немају нити један разлог да не разматрају рад, али притом услове оставити као секундарну или терцијалну ставку у пројекту и дискретно акценат пребацити на ширу слику и пристојно указати да може и мора много боље. Дакле, ту је све, и подземни пролази, и њихов распоред површина у кружном току, и шине, и фонтана, и приступ пешака централном делу а чак и излази из подходника су налазе у оквиру задатих параметара. Дакле, све је ту, али је потпуно небитно, јер је суштина отишла даље.

Пре свега, саобраћај.

. Саобраћајни концепт се заснива на већ представљеном решењу "Имамо план" о измештању трамвајске трасе у Бирчанинову/Краља Милутина. Трамвајске шине у кружном току по предлогу града остају као "техничка окртница Славија", тј. резервни терминус у случају преусмеравања и скраћења линија.

Концепт подходника.

. Примарни пешачки коридор се простире у правцу Булевар ослобођења-Немањина/Краља Милана, дакле југоисток-северозапад. То начи да треба спојити обе стране Булевара ослобођења са парцелом између Немањине/Краља Милутина(данашња станица 31). Основни циљ приликом осмишљавања подходика је да не личи ни на који начин на подходник, већ креирати простор који више има атмосферу затвореног објекта јавне намене. Узевши у обзир да је Славија данас чисто преседачко чвориште где је најбитиније ујутру и увече се прехранити, што је и потврђено повећаним присуством локала брзе хране, идеја је била да подходник заправо постане башта ресторана јавне намене. Стога је простор визуелно подељен растером на поду и плафону који истовремено и наглашава најкраћи правац кретања пешака према излазу. Са стране фонтане је башта ресторана са самом фонтаном и воденим зидом одакле се приступа рампом на централни део трга и до јавних вц-а. Са друге стране подходника су у низу поређани ресторани брзе хране по концепту који важи у шопинг моловима (Ушће нпр.). Подходик добија довољну количину природног светла са средине трга и из великог излаза дуж целе парцеле између Краља Милана/Немањине.

Концепт платоа Димитрија Туцовића

. Подходник целом ширином излази на парцелу између Краља Милутина/Немањине на којој је формиран каскадни плато налик на амфитеатре, ново место окупа. Трг је отргнут пешацима и дат колима. ОК, онда отимамо парцелу на којој је град могао да профитира и дајемо је пешацима. На северозападном углу платоа је биста Димитрија Туцовића окренута дијагонално према платоу. Плато излази на улицу Краљљ Милутина дуж које је целом дужином издигнута велика жардињера са патуљастим врстама дрвећа и жбуњем која истовремено и служи као надстрешница за трамвајско стајалиште и улаз у подземну гаражу НБС.

Концепт кружног платоа.

. Прво постављено питање је: Зашто би ико изашао на то место да му тутње кола около. Врло психички нестабилан би човек требао бити па да то пожели. Дакле, плато је требало издвојити, "хуманизовати". Идеја је да се као паралела са жардињером дуж Краља Милутина и овде постави огромна кружна саксија на штулама које се протежу и кроз простор подходника. Потом на њој формирати узорак природне шуме. Дакле супротно од платоа. Не парк. Шума. Дивљина. Потом је висећа саксија искориштена да се млазницама направи ефекат природног водопада што има сем звучног и визуелног ефекта са коте 0.00, већ и особама "у шуми" као позадински звук постоји водопад, јер се и у шумама он чује, прво чује али не види. Водопад тиме формира још једну илузију, лебдеће саксије! По угледу на Floating Fountains, Isamu Noguchi Овиме добијамо функционалну "фонтану" и у летњим и у зимским месецима, када саксија представља заправо неку врсту скулптуре!


35id8no.jpg

2h3vbyr.jpg

2yk16ab.jpg
 
prvo, bas mi je drago da ste se skontali i krenuli sa zajednickim projektima.

meni se ovo dopada, narocito resenje podhodnika i dela izmedju banke i kruznog toka. sto se tice sume nisam siguran... cini mi se da bi bila premala i da se u stvarnosti ne bi postigao zeljeni efekat.. ne znam, mozda gresim. takodje.. sto bi rekao dzoni.. fali mi neka "vertikala" u sredini.. pa makar jarbol sa zastavom :)
 
@STF & @DELIJA

Свака част :gobb: Некако, мени није падала на памет тако нешто генијално... Ствар је у томе да са овим, чак и ако се направи оно чудо-мудо, на овај начин може да се извуче најмања штета и по питању потреба кретања, и по питању самог простора. Ипак, када су у питању колосечне везе, сугеришем овакву исправку:

35l5j5s.jpg


Образложење:
1) Од свих трамвајских токова на наметнутом решењу Славије, овај који сам оставио од Народне банке до угла Бирчанинове и Булевара Ослобођења има најбољу трасу, са најмање пресецања осталог саобраћаја.
2) Смањити број укрштаја на траси, као хабајућих елемената, успоривача саобраћаја и извора буке.
3) Омогућити коришћење помоћног терминуса из свих праваца
4) Смањити број оштрих кривина. Из Бирчанинове у Краља Милутина направити кривину што већег полупречника.
5) Оставити комотан простор за излазак колима из блокова између Немањине и Аутопута улицом Краља Милутина.
6) Смањити број паркинг места, која би била замењена подземним паркиралиштима.

Да ли сте ово решење предали? Ако још нисте, или ово развијате као доградњу овог наметнутог, позовите ме да га комплетирамо. У оквиру овог решења би морали да понудимо комплетно решење Улице краља Милутина, Булевара Ослобођења, као и подручја у околини Правног факултета.
 
Vrh