СЛАВИЈА НА ПОЛУНИВОИМА
Славија је кружни ток у централном језгру Београда, који београђани зову тргом. Иако нема никаквих карактеристика трга, Славија се са правом третира као трг. Зато што је логично да се на том месту налази трг. Зашто се не налази трг, већ обичан кружни ток је питање на које безуспешно покушавају да дају одговор генерације архитеката и урбаниста. За сада, мање-више безуспешно. Разлоге за ово треба тражити у компромисима. Компромисима које су те исте генерације правиле без икакве потребе. Довољно је Славију заиста претворити у трг, и решити на крајње једноставан начин највећи чвор Београда. Трг да би био трг мора бити намењен људима, а не саобраћају, и мора имати јасну физичку структуру која га дефинише.
Вођени овим искуствима, предлажемо да Славија заиста постане класичан трг. У фокус се стављају људи, београђани и гости Београда који добијају своје место окупљања, а Београд добија први прави ТРГ. Позиција Славије је таква да је у шире гледаном контексту идеално место за трг, налази се у подножју највећег балканског храма, Храма Светог Саве, док са друге стране представља крај осе која чини кичму Београда Кнез Михајлова-Краља Милана. Урбанизам није ад хок планирање, планирање од данас до сутра, урбанизам је градоградитељство које гледа унапред. Јасно је да Београд вапи за проширењем пешачке зоне, и врло је логично да ће се једног дана, у скоријој будућности, повезати том истом пешачком зоном два највећа и најзначајнија репера – Калемегдан и Храм Светог Саве.
Предуслов да Славија постане трг је решење саобраћајног чвора који је тренутно присутан. Неопходан услов је измештање, у првој фази, трамвајског саобраћаја. Управа
Града је упозната са озбиљним студијама које су већ рађене на ову тему. Наш предлог је да се трамвајски саобраћај потпуно уклони са Славије и преусмери кроз Бирчанинову и Ресавску улицу. Обзиром на мали обим радова (постављање шина кроз Ресавску на делу од Немањине до Бирчанинове, и кроз саму Бирчанинову улицу), сматрамо да ово решење није ни нереално ни скупо. Сама реконструкција шина на Славији подразумева постављање веће дужине шина од предложеног решења (на самом кружном току, и у улицама Београдској, Булевару Ослобођења и Немањиној). Овим се уклања највећа препрека да Славија постане трг и извор превеликог броја укрштања који генеришу саобраћајну гужву.
У наставку пројекта, долазимо до решавања колског саобраћаја. Мишљења смо да људима није место ПОД земљом, већ НАД земљом. Распис конкурса предлаже формирање пешачких подземних пролаза који су релативно скупо решење. Овим решењем се мало тога добија, али се пуно троши. Као алтернатива овоме, намеће се решење да се колски саобраћај постави испод нивоа трга, а пешацима препусти цео трг. Овде се као проблем јавља, велика количина земљаних радова.
Предлажемо да се проблем реши тако што се врши раздвајање пешачког и колског саобраћаја у два одвојена нивоа који су својеврсна врста полунивоа у односу на постојеће стање. Пешачки саобраћај је у нивоу трга, на плочи која је 2 метра изнад постојећих колских и пешачких путева. Колски саобраћај је полукупан у односу на постојеће стање, укопава се 2 до 3 метра у зависности од конфигурације терена. Тако се кота пешачког Трга Славија поставља између кота 120 и 121 метар надморске висине у односу на постојећу која је креће између 117 и 119 метара надморске висине. Ово је могуће, обзиром да је Славија недефинисана околном физичком структуром. Кота колског саобраћаја се спушта између кота 114.5 и 115.5 метара. Овим се постиже се поштовање стандарда и прописа у односу на минималну потребну висину за неометано одвијање колског саобраћаја.
Овим решењем, штеди се на потпорним зидовима (у случају пешачких подземних пролаза, њихови потпорни зидови би трпели велико оптерећење од саобраћаја, док се спуштањем колског саобраћаја испод пешачког саобраћаја укида оптерећење од колског саобраћаја што изузетно утиче на цену бетонских радова).Такође, укидањем оптерећења од саобраћаја се омогућава да конструкција плоче пешачког трга не буде прегломазна и прескупа. Решењем се такође води рачуна и о постојећим инсталацијама које се налазе на већој дубини од 3.5 метра (њихова диспозиција је дата у прилозима расписа конкурса), које овим решењем остају нетакнуте, чиме се такође врши значајна уштеда.
Радови би се одвијали фазно,у пет фаза. Прва фаза подразумева измештање трамвајског саобраћаја како је већ описано. У другој фази, врши се постављање потпорних зидова, саобраћај на Славији функционише непромењено, изузев измештања трамваја. У трећој фази, затварају се за саобраћај улице Краља Милана, Београдска и Макензијева, и на том делу се врши ископ и постављање колског нивоа и пешачког нивоа изнад њега. Саобраћај се одвија нормално улицама Немањином, Делиградском и Булеваром ослобођења. У четвртој фази се пушта саобраћај у улицама Краља Милана, Београдској и Макензијевој, а затвара се у улицама Немањиној, Делиградској и Булевару Ослобођења где се врши ископ и постављање колског нивоа и пешачког нивоа изнад њега. Након четврте фазе, колски саобраћај се несметано одвија у нивоу испод плоче. У петој фази се врши опремање трга Славија, поставља се споменик “Феникс” на централној позицији трга, као и споменик Димитрију Туцовићу коју се поставља на нову позицију у оквиру трга, постављају се фонтана и мобилијар и трг се поплочава.
Препорука је да се новоформирани трг Славија дефинише физичком структуром. Између улица Краља Милана и Немањине, на тренутно слободној површини, би могао да се предвиди садржај јавне намене (некомерцијалног карактера), ниске спратности П – П+3. Пожељна би била каскадна форма објекта са спуштањем ка тргу и са предвиђањем великих тераса са формираним зеленилом. На месту данашњег простора Паркинг сервиса, предлажемо објекат комерцијалног карактера који би пратио коту венца суседног објекта из Београдске улице. У цртежима и моделу се даје грађевинска линија која је формирана на основу парцеле, али и у кореспонденцији је са околним објектима хотела Славија тако да део парцеле постаје јавна површина и саставни део трга. Испод оба објекта се предвиђа јавна гаража у два нивоа.
Фонтана је централна тачка Трга која је наглашена и налази се на месту данашњег кружног острва и споменика Димитрију Туцовићу. У центру круга се поставља споменик “Феникс”. “Феникс” је двострука спирала од алуминијума која се шири у поље и на чијем врху се налази птица у узлету. Симболише сам град Београд који се током историје уздизао из пепела после сваког рушења. Подсетићемо да је Београд једина европска престоница која је 44 пута рушена и бомбардована. Спирала се уздиже из озелењеног брдашца које формира на месту данашњег круга и на том месту је плоча пешачког трга пробушена у правоугаоној форми.
Око тог правоугаоника се формира фонтана. Фонтана је у нивоу трга да би простор могао да се користи и у периодима када фонтана не ради. Бризгалице су постављење и подешене тако да испуштају увис водене млазеве различите висине по задатој шеми (која може бити промењива).
У оси фонтане и објекта који предлажемо да се формира између улица Краља Милана и Немањине се налази измештени споменик Димитрију Туцовићу. Споменик се поставља на постамент висине 5 метара да би био сагледљив. Мишљења смо да би потпуно измештање споменика са Трга било неадекватно, обзиром да је споменик ту присутан деценијама и представља део менталне мапе града.
Седење се на тргу одвија око жардињера. У квадратним жардињерама се предвиђа зеленило висине до 2 метра, док се у линераним жардињерама предвиђа цвеће. Трг није преоптерећиван високим зеленилом и сувишним бројем жардињера јер се очекује да ће често бити коришћен као простор за јавне скупове. Високо зеленило се поставља на ободима трга, између новоформираног објекта и споменика Димитрију Туцовићу, као и на пешачкој рампи из Немањине улице и испред хотела Славија.
За осветљење се препоручује коришћење светиљки са соларном батеријом. Овим се штеди електрична енергија, али и даје подстицај за ширу примену светиљки које користе алтернативне изворе енергије и део су стратегије одрживог развоја. Поменуте светиљке су доступне на домаћем тржишту.
Овим јавним конкурсом се указала историјска шанса за решавањем вишедеценијског урбанистичког проблема који се редовно запетљавао у саобраћајни чвор. Шанса која се можда више неће указати у скоријој будућности. Београд у условима оскудице мора промишљено да планира свој развој, гледајући у будућност, не подлежући ад хок планирању и инвеститорском урбанизму. Београд заслужује боље од тога. Београд не заслужује да робује лењости у решавању саобраћајних проблема који прате сваки велики град. Београд заслужује да има прави, дефинисан трг. Београд заслужује да коначно добије пешачки трг Славија. Ово је само први корак у реконструкцији историјског језгра Београда. Нека тај корак буде мудар и на понос нашег Београда.
арх. Милош Живковић и арх. Никола Рудић
)
