mimar011":2agzlr43 je napisao(la):
Ne mogu da se slozim. Gradski saobracaj je sredstvo a ne cilj. Da li je u ulici Kralja Milutina ili Resavskoj trasa, ne menja na stvari prakticno nista, a Resavska je realnija jer vec postoji pruga i sira je ulica. Uz duzno postovanje, ali grad se ne gradi pomocu statistike, vec na osnovu ljudskih potreba
Управо из ових разлога је и потребно имати квалитетан транспортни систем, односно када се већ улажу огромна средства свих грађана у Славију, да буде удовољено људској потреби за кретањем. За преко 80% садашњих и будућих корисника Славије је најважније да путују што брже, поузданије, јефтиније, удобније, са што мање стресова. Београд нема 3км у пречнику. До крајева компактног насељеног подручја се пешачи по 2-3 сата, а до многих предграђа 4-5 сати и више, те је транспортни систем крвоток града. Људске потребе су и прагматична потреба за кретањем и душевна потреба за амбијентом, звуковима, догађајима итд. Оно што је прагматично, то је егзистенцијално, и не треба газити преко тога.
Иначе, подаци које износим врло мало везе имају са статистиком. Пре свега се заснивају на економији, физици, саобраћајној стандардизацији, науци о планирању и вредновању техником меког рачуна. Износе се јер форумом доминирају млади студенти и стручњаци техничких наука, а математика је заједничка основа сваке техничке науке, и спој између разлишитих техничких струка :kafa:
mimar011":2agzlr43 je napisao(la):
Trg je potreban na Slaviji, a ne saobracajno cvoriste. To i jeste poenta cele price. Tramvaj moze da prodje i 200 metara od Slavije i da sasvim zadovolji pokrivenost kao cvorista (ali cvorista ljudskog kretanja).
Када је у питању
кретање, захтева се минимално растојање између преседачких линија и физички најлакше преседање, одговарајућа брзина и поузданост транспортног система. То је немогуће ако се накарика безброј оштрих и левих скретања јавног саобраћаја, укрштања са друмским саобраћајницама већег ранга, продужењем природног (најкраћег могућег) правца кретања.
mimar011":2agzlr43 je napisao(la):
Postavljanje tramvaja na pijedestal je katastrofalno pogresno (slicna greska je napravljena i 1982-e kada je zaustavljena priprema za izgradnju metro-a i proguran projekat ''Tramvajem u 21-i vek'').
Aman ljudi, informisite se malo, jos 1974-e je na konferenciji o saobracaju pod pokroviteljstvom UN u Torontu zakljuceno, da je individualni automobilski saobracaj prevazidjen i da je resenje transporta ljudi u visokokapacitetnim sinskim sistemima. A to nije tramvaj. Tramvaj je obmana, on je bio dovoljan nekada, sad je prevazidjen i moze se posmatrati samo i iskljucivo kao pomocno sredstvo u obavljanju javnog transporta. Bez metroa nema resenja saobracajnog kolapsa. Nametanje tramvaja na Slaviji kao svete krave koja unistava jedan od najvrednijih prostora u gradu, i prirodne tacke okupljanja je cist urbocid. Dok tramvaj ne nestane sa Slavije, Slavija ne moze da postane trg. Vrlo je jednostavno.
Аман човече, скидај улар, и погледај у календар, ако имаш неки новији! Данас је 2013. година! У чему је разлика у ових 40-так година:
1) Године 1974. јавни превоз се сматрао на западу као "Нешто комунистичко",
2) сматрало се да енергије има у неограниченим количинама, повећање потрошње енергије се сматрало повећањем благостања,
3) Екологија малтене није постојала
4) Загушење друмског саобраћаја се предствљало као једини проблем, због кога би се евентуално направила нека метро линија
5) Одузимање и милиметра аутомобилу се постављало као табу тема. Данас је одузимање површина аутомобилу за тргове, пешачке улице, бициклистички саобраћај, површински јавни саобраћај пракса у свакој земљи где је капитализам хуманизован.
6) Методе планирања и прогнозирања су биле примитивне, и далеко више промашивале циљеве него данас
7) Изузев источне Европе, тих година су били тек почеци развоја саобраћајне науке
8) Индустрија друмских возила је била на врхунцу, а шинских возила у кризи, захваљујући изузетно јефтиној нафти, те се зна која индустрија ту може да лобира
9) Економија екстерних трошкова тада није постојала. Данас се зна, да трошкови друмског саобраћаја који се плаћају индиректно, износе 10% дохотка ЕУ, и ЕУ има јасну политику смањења друмског саобраћаја.
Има још много разлика, ово спада међу најважније.
Када је у питању време пројекта који су политичари назвали "Трамвајем у 21.век", не само да су то зло починили, него још:
2) Избегли да се од постојећих скромних финасијских средстава направи метро гробље
3) Убрзали радове на Београдском железничком чвору
4) Померили терминусе приградских аутобуса на периферне трамвајске терминусе, да би, наводно, штедели нафту
5) Значајно проширили тролејбуску мрежу
6) Увели систем пар-непар, да аутомобил са непарним таблицама не сме да вози парним даном и обрнуто
7) Увезли огроман број електромоторних возова, најјефтинијих који су тада били на тржишту
А ти преваранти, што су пропагирали мере хитне штедње нафте, лагали су нас како је тамо неки "Заливски рат", замисли молим те :bash: У ствари, Арапи су на камилама довозили нафту до наше границе, нудили нам за џабе, Роналд Реган и Садам Хусеин су играла колце и певали, а нас су ложили неким мерама штедње нафте :laugh: :lool: :laugh:
У градовима где је капитализам хуманизован, а сагледавају се и еколошки, енергетски, економски, регионални, социјални, функционални и технички осим естетских, поново се уводе трамваји, а постојећи унапређују. Тежња је стварања пешачко трамвајских зона у центрима градова, и уклапање самог јавног превоза у просторну и естетску средину. Примера је и превише. Можда ћемо за 20 година имати летеће тањире на соларну енергију, и заборавити све садашње видове превоза, али данас је и за Београд и за мање више све велике градове Европе оптималан концепт унапредити јавни и бициклистички саобраћај.
Чак и у градовима са најразвијенијим метро системима, метро превезе тек 25%-35% путника (Лондон, Париз, Москва, Њујорк), а приближно још толико путника буде превезено осталим јавним саобраћајем. Могу сада да описујем свих 18 категорија грешака у саобраћајном пројектовању трамваја у Београду, због чега тај систем не можемо назвати лаком железницом. Једна од тих категорија је Славија, али детаљно о овоме можемо на теми о трамвајима. За почетак, само очекујем да признате да се по питању јавног превоза, и уопште саобраћаја водите предрасудама. Ја нисам тврдио да нешто мора, или несме, него сам тежио да изнесем конкретно корис или штету одређених решења, коју би трпели СВИ грађани.
Наши грађани су се заситили "Лепог пилона", са обзиром на занемаривања аспеката економије и функционалности. То не значи да са мањим трошком и већом функционалношћу нисмо могли подједнако, па и боље одговорити естетским критеријумима.
Узгред, свака част за смело решење, пркошење условима конкурса :kk:
Ако већ трамвај сматраш "просторним страшилом", а не познајеш ту
породицу техничких решења могао си га просто ставити у подземни ниво. Подземни трамвај Славија-Правни факултет-Поштанска штедионица би могао бити пројекат зрео за разматрање, са другим подземним нивоом за метро Прокоп - Славија - Београђанка (Видиковац - Миријево према актуелним плановима).
Некако, мени није падала на памет тако нешто генијално... Ствар је у томе да са овим, чак и ако се направи оно чудо-мудо, на овај начин може да се извуче најмања штета и по питању потреба кретања, и по питању самог простора. Ипак, када су у питању колосечне везе, сугеришем овакву исправку: 