Šta je novo?

Tramvaji

Одрекли смо се Швајцараца, Пољских попут Пеше Бидгошч (Pesa Bydgoszcz) и Солариса, Шкодиних, и домаће прозводње Сименсових трамваја да би смо куповали још турских конзерви који ће да се распадну за шест месеци. Биће забавно кад крену прве пријаве о хаваријама, честом искакању из шина, крцкавој пластици, или (не дај Боже) првом пожару електричних инсталација. Полуписмени ватерполиста са делимично завршеном основном школом успео је да уништи градски превоз до те мере да ће требати 50 година да се среди када га сменимо. То се није десило ниједном граду у свету као код нас за 13 несрећних година. Шапић је зло!
Da se podsetimo situacije iz Temišvara
IMG_0609.jpeg
 
Наравно да су могли да узму боље трамваје за мање пара, али онда се не би силно уградили. То им је основа свега. Свуда има таквих лоповских акција, само што је код нас то на много већем нивоу. Видећемо каква ће бити Бозанкаја, можда и буду радили како треба. Све у свему ова плава није лепша од класичне црвено плаве, поприлично ми је лепша црвена колор шема. Краћи су него код Румуна и то ми је глупо.
 
Јбг константно имамо будале на челним позицијама али ови су најгори до сад, шапић тешки болесник и шљам. Исфрустрирани болесник који воли да се иживљава и тера своју поремећену причу. Дај Боже да студенти остану доследни, да имају свест и да се овај народ тргне мало, да се коначно уради нешто како треба, да се не дозволи да нас опет изиграју. Има овде квалитетних људи.
 
Хвала. Први пут да неко да бар неке конкретне податке о ономе што смо купили. Па хајде сада да анализирамо:

Чиме је Божанкаја боља од Шпанског прототипа из 2009.:
-1- Модел има 6 референци, од чега једна за метарски колосек. Каф Урбос 3 је имао 3 референци тада, од чега 0 за метарски колосек.
-2- Осовинско оптерећење до 10 тона. Каф до 11 тона.
-3- Пречник точка Каф 560/500мм, полупречник точка Божанкаја 610/530мм. Већи пречник точка значи мању опасност од искакања из колосека, већа трајност и точка и возила, али опет, исти проивођач је нудио и већи полупречник точка 620/540. Оптимално би било као код Кончара 600мм пречник истрошеног точка.
-4- Погонска постоља су (полу) обртна. Односни имају као и Кончар за разлику од Кафа механизам за регулацију заношења у кривини и преко скретница.
-5- Већ по пројектованим параметрима се оријентишу на већи капацитет од Каф са мање места за седење, и више за стајање.
-6- Извучен је скоро максимум из могућности кретања путника унутар возила у условима уског колосека и ниског пода. Она седишта 1,5 је боље решење него седишта по 2 са обе стране, па и Кончаревог по једно седиште + бескорисна буџа до прозора. Возила широка 2,65м, код којих су седишта на постољима 2+2 користе градови који су своје трамваје почели да граде од нуле.
-7- Општа снага мотора 400кв, док је код КАФ 460кв. Односно, мање се "силују" подстанице. То значи да иста мрежа може да подржи више трамваја.

Поновљене грешке су:
-1- Вучна формула је без погона на све осовине, а што је очекиван услов за брдску трамвајску мрежу.
-2- Божанкаја нуди моделе од четвороосовинских са три модула и дужине Катице, до 8-осовинских са 7 модула дужине дупле Катице (око 40 метара), а што је стандардна дужина београдских перона (осим тек пар изузетака). Требало је или искључиво те дуге са 7 модула дужине око 40 метара, или делимично дуже, делимично краће.
-3- Серија возила са Каф је мала (30 возила), а са овим је још мања, тек 25. Ако се из разлога ограничених финнсија иде на такву набавку, обавезно се прави као "тендер са могућношћу проширивања", или да се дозволи куповина више таквих возила без тендера са правом корекције цене једино по основу доказаног поскупљења репроматеријала.
-4- Изостављање домаће сервисне подршке, и макар делимичне локализације производње (неки делови).
-5- Непостојање конкуренције у додели посла, па макар и фиктивне. Чак и фиктивна конкуренција у намештеном послу онемогућава фаворизованог произвођача да намеће услове.
-6- Набавку не прати ни један пратећи инвестициони пројекат (рецимо, трамвај са стандардима ЛРТ ка Видиковцу или Бежанијској коси). Улажемо у трамвај, а остајемо на истом.

Још нам је непознато:
-1- Квалитет завршне обраде! Не заборавите да су и Манови које је 2001. донирао Јапан били са турском завршном обрадом.
-2- Понашање у различитим временским условима, киша, снег...
-3- Положај пантографа је на напред али само на рендерима, а што је правилно код Катице и Швајцарца. Код Кафа је на назад, а што је неправилно за београдски тип трамвајске мреже.
-4- Да ли ће накок гарантног рока стопа имобилизације бити 50%+ као код КАФ.
-5- Да ли је у уговору предвиђено резервни делови за типа 15 година, што може бити разлог оправданости цене.
 
-1- Вучна формула је без погона на све осовине, а што је очекиван услов за брдску трамвајску мрежу.
Карло, формула је Бо-2-Бо, ја бих рекао да имамо погон напред и назад, (а средина је без погона)
Јуче или прекјуче неко је написао да КАФ има само једну погонска колица. Ако само ово горе добро схватио и ако је ово за КАФ тачно, ипак је ситуација малкцие боља?
 
Краћи су него код Румуна и то ми је глупо.
Suludo je da u gradu od 2 miliona stanovnika tramvaj istog proizvođača bude kraći nego u gradovima od 250-500.000 stanovnika (Jaši, Temišvar), i to po duplo većoj ceni. Takvu javnu pljačku je mogao sprovesti samo naprdni kartel.
 
-7- Општа снага мотора 400кв, док је код КАФ 460кв. Односно, мање се "силују" подстанице. То значи да иста мрежа може да подржи више трамваја.

To je sve samo ne prednost za Brdski deo Beograda.
Razlika između 400kv i 460kv je minimalna iz ugla podstanice, ali dobro.

U prevodu problem ostaje, u Bulevaru je podstanica slaba pa slaba, bio tu CAF ili Bozankaya, dok je u VS podstanica jaka pa je sve jedno.
Tramvaj u Beogradu ne može da ide frkeventije od trenutnog reda vožnje, u stvari, frekvencija nije problem, već su problem gužve i semafori gde se ispada iz reda vožnje.
 
Нагазни сигнали за трамваје и динамичка регулација је за Београд немогућа мисија?
Nije nemoguća, ali bi onda svi ostali učesnici u saobraćaju bili sporiji ako bi tramvaj svuda imao prvenstvo prolaza. Već sada glavne linije 7 i 9 verovatno treba da dobiju automatsko zeleno na svim semaforima(i druge tramvajske linije na onim delovima gde saobraćaju njihovom trasom, 2, 3, 13, 12, 5, 6, 10, 11, 14), a ostatak mreže bi mogao dobiti jednog dana kada se u Beogradu izgrade 2-3 linije metroa. Sa metroom bi na ulicama bilo mnogo manje i automobila i autobusa, a tramvaji bi bili najbrži vid prevoza posle metroa i BG Voza, naravno ako taj dan uopšte doživimo. Tako javni prevoz funkcioniše u Sofiji, Bukureštu, Atini, Budimpešti, da i ne gledamo dalje od svog komšiluka.
 
Poslednja izmena:
Нагазни сигнали за трамваје и динамичка регулација је за Београд немогућа мисија?

Nemoguća misija sa trenutnom organizacijom mreže, jer tramvajski koridori imaju i po 4 linija, da bi se uvelo potrebna je reorganizacija mreža, odnosno smanjivanje na 2 ili 1 liniju po Koridoru, ali i proširenje kako bi se mreža razgranula.

Činimi se da su Francuzi u prvoj deceniji ovog veka odradili studiju reorganizacije linija, ali ne mogu da nađem.
 
A niko nije primetio širinu bezveskaje 2.4 to je najširi tam u bg katica 2.2 spanać i divag 2.3 jos samo fali da zahvati neku banderu
Ionako se tramvaji jedva provlace dole u onoj rupcagi kad se spusta sa mosta na adi i jos nocu u mrklom mraku mile 1 na sat da ne bi zveknuli u neku banderu ili semafor. Kako ce "turcin" da se izbori sa tim, mozda ce biti blindiran napred :D
 
A niko nije primetio širinu bezveskaje 2.4 to je najširi tam u bg katica 2.2 spanać i divag 2.3 jos samo fali da zahvati neku banderu
Dobro zapažanje.

Ako je negde usko neće ih stavljati na te linije ali čisto sumnjam da će to unapred da isplaniraju. Pre će biti da mora da se desi neki karambol pa tek onda da uključe mozak malo.
 
Nemoguća misija sa trenutnom organizacijom mreže, jer tramvajski koridori imaju i po 4 linija, da bi se uvelo potrebna je reorganizacija mreža, odnosno smanjivanje na 2 ili 1 liniju po Koridoru, ali i proširenje kako bi se mreža razgranula.

Дакле могућа после реорганизације. Ја бих се упустио у тај захват, да не кажем да бих гледао и да прешијем колосек, или да оставим оба на једном коридору - где то има смисла.
Реконструкција подстаница за напајање мреже одавно је постала неопходност.

Nije nemoguća, ali bi onda svi ostali učesnici u saobraćaju bili sporiji ako bi tramvaj svuda imao prvenstvo prolaza. Već sada glavne linije 7 i 9 verovatno treba da dobiju automatsko zeleno na svim semaforima(i druge tramvajske linije na onim delovima gde saobraćaju njihovom trasom, 2, 3, 13, 12, 5, 6, 10, 11, 14), a ostatak mreže bi mogao dobiti jednog dana kada se u Beogradu izgrade 2-3 linije metroa. Sa metroom bi na ulicama bilo mnogo manje i automobila i autobusa, a tramvaji bi bili najbrži vid prevoza posle metroa i BG Voza, naravno ako taj dan uopšte doživimo. Tako javni prevoz funkcioniše u Sofiji, Bukureštu, Atini, Budimpešti, da i ne gledamo dalje od svog komšiluka.
Управо тако. Али смањење аутомобилског саобраћаја у Београду може да се изведе само ако јавни превоз буде поуздан, брз, и наравно јефтинији него аутомобилски. Ја у Москви, немам потребу за аутомобилом у 90% случајева. Свуда стигнем у планирано време, и најчешће брже него аутомобилом.

A niko nije primetio širinu bezveskaje 2.4 to je najširi tam u bg katica 2.2 spanać i divag 2.3 jos samo fali da zahvati neku banderu
2,4м је само по себи одлично за београдксе гужве, али да може да буде проблем, рецимо скретање код правног може. Рецимо сусрет два таква трамваја и оба да треба да скрену једна у Београдску улицу а други из Београдске на БКА. Осим широког сандука ту је још и проблем што су колица далеко од кљуна тј почетка трамваја.
 
Управо тако. Али смањење аутомобилског саобраћаја у Београду може да се изведе само ако јавни превоз буде поуздан, брз, и наравно јефтинији него аутомобилски. Ја у Москви, немам потребу за аутомобилом у 90% случајева. Свуда стигнем у планирано време, и најчешће брже него аутомобилом.
Najbrži i najpouzdaniji javni prevoz bez premca u svakom gradu je metro, posle njega gradska železnica i tramvaj kojeg ne ometaju semafori i zajedničke trake sa drumskim prevozom. Najopterećenije linije 7 i 9 bi se podešavanjem semafora u najkraćem roku mogle dovesti na LRT standard i da se praktično ne zaustavljaju nigde osim na stajalištima, ali ako bi sve tramvajske linije bez metroa odjednom dobile 100% nagazne semafore, sav autobuski i trolejbuski podsistem bi bio upropašćen još više nego što je sada. A tramvajska mreža nije dovoljno razgranata da bi veći deo grada bio pokriven njima dok skoro svako naselje ima autobusku ili trolejbusku liniju do centra ili čak do drugog kraja grada.
 
Jer neko primetio položaj pantografa?
U 20 marki da će pred izlaz iz garaže da izlome pantograf.

Mnogo je udaljen. Kod kafa i ostalih tramvaja pantograf je iznad vozača. A kod Aga Aganlije je više bliže zlgobu tj. bliže drugom segmentu.
 
Не разумем због чега би се ломио ако је даље од возача? У овом конкретном случају.
 
Vrh