Tramvaji

[Прле]

Prle, jel imaš i jedan jedini primer osamostaljivanja nekog o naših ovdašnjih proizvođača u grani automobilske industrije u koju računam i kamione i autobuse, a u smislu da su sami uspeli da iznesu konkurentan proizvod? Nisu li svi nestali, ili preuzeti na kraju?

Управо је тако као што ти пишеш, али не треба сметнути са ума да смо сишли са историсјког пута и лутали цео двадесети век. Лоше се завршило не зато што је сама идеја била лоша, већ нам се политичко-економски систем срушио.

Grči se jedan Mercedes, a mi verovatno možemo to mnogo bolje i pametnije. Ne mogu Rusi onoliki, al zato mi možemo.

Грчење је изазвано претераним развојем, банкарским процентима, и ненорламном птоебом за покоравањем свега и свачега. Тржиште се застило, не може више да прогута то што мерцедес прави. Али, није то суштина. Не може Мерцедес јер се забио у плафон, не могу Руси јер немају времена за развој а треба јуче, а сетили се данас.
колега Котра је лепо написао, а ја ћу да пренесем очишћено од инфомрације која оптерећује разговор. Почети од нечег. Мањег. Радити са познатим. Радионица. Можда неки део који се теже набавља а не треба велика улагања за организовање.

Чисто илустрације ради, Србија у овом моменту НЕМА НИШТА своје. Дакле ми смо се поделили у два табора:
1. Први који би да се ишта покрене (Котра предложио радионицу за израду делова у трамвај са претензијом на фабрику трамваја)*Ово је заправо идеја о препороду машинскеиндустрије и машиноградње.
2. Други сматрају да не треба ништа покретати него све куповати готово. Од оних који су развојни пут прошли, и који могу да нам постављају готову технологију.

Друго је лакше, удобније, али захтева много новца за набавку и за одржавање
Прво је теже, врло дуготрајно исто захтева новац за развој, али, обзиром да се новац рециклира унутар Србије свакако повољније на дуге стазе.

Nismo u stanju da napravimo krštenu nadogradnju furgonske šasije, a ne tramvaj ili ne daj bože železničku garnituru. Feniksbus se odvažio na korak da se širi i pokuša sa usvajanjem proizvodnje tek solo buseva na osnovama IVECO-a Urbanway. Koliko godina rade već? Jel to moglo preko noći i ko im garantuje uspeh i to na polju mnogo jednostavnijeg projekta od izrade tramvaja, koji koštaju milione evra.

Ово је питање заправо ка влади Р. Србије, која је уништила банкарски сектор и нема дотација и повољних кредита за развој сопствене индустрије. Да је влада Р. Србије домаћински оријентисана, она би препознала важност овкавих пројката па сама давала посао оваквим фирмама (бер две да буду, да буде конкуренције)

Zato se mogu nabrojati još malo pa na prstima jedne ruke, ovde u Evropi barem. @Jelancha je da i vrlo dobar primer iz komšiluka, koga sam spomenuo i ja, mislim na bivši Končar naravno. Postoje od kad, i jel imaju baš dobar proizvod, pa nemaju, jer to nije lako. Izvezli šačicu vozila. I sad bi mi trebali da krenemo od nule, i to u vreme verovatno najveće nestabilnosti cele ove lude planete još od Drugog svetskog rata.

Ово је дсота добар пример кога треба изучити. Једна од ретких фирми која је преживела транзицију. Али зар је то лоше што имају свој производ? И зна међународном тржишту треба озбиљан тим да ради. Да нема толико нерешених полиричких питања са има, били би идеални кандидат за кооперацију.

 

[Karlo del Ponte]

Razvoj svoje operative proizvođača tramvaja je nešto na šta su se mnogi opekli ili imali umeren uspeh:
- SAD - ušli u posao sa češkim Inekon. Za pridrživanje politici "kupuj američko" osnovali "Unated Streetcar", i ispalo da je cena dva puta veća nego u Češkoj. Uz to, za čitav sistem gradova se koristi trodelni delimično niskopodni tramvaj, koji je u Evropi slabo prodavan model.
- CAF - imao je sreće da je našao Srbiju da im uvaljuje prototipe, a da im oni još za to plate. U međuvremenu, ušao u dobar dil sa Alstomom posle korupcionaških skandala, kako bi mu prao ime, a za uzvrat uposlio svoju operativu.
- Nemačka - obrukali se sa Siemens Combino, preko 200 tramvaja je trebalo nazad u fabriku.
- Končar: ušao u posao Hrvati za Hrvate, i došao do dosta solidnog tramvaja. Ali kako nisu imali banku koja bi podržavala izvozne poslove, nisu mogli da prodaju nigde. Prvo su se zaleteli da naprave 210 tramvaja za Zagreb, i da uđu u poluserijsku proizvodnju, ali su stali na 140 kada su shvatili da nemaju baš toliko puno para. Tek sada su malo obnovili proizvodnju.
- Belorusija i Rusija: do danas proizvode tramvaje na bazi američkog PCC, odnosno solo četvoroosovinske, dok sa zglobnim tramvajima se nisu proslavili.

Nije tako lako. Simens je otvorio fabriku da poveća svoj kapacitet za druga tržišta. Mislim da u ovoj situaciji najviše što možemo je da sa njima ugovorimo dodavanje proizvodne linije za naše tržište za 2 tramvaja mesečno, 24 godišnje, pri čemu da sami imamo ideju kako da rasporedimo 240 tramvaja za 10 godina po Nišu, Novom Sadu...

Mnogo bolji i pametniji posao možemo da napravimo sa fabrikom autobusa i trolejbusa na istoj šasiji, ali opet, šrafciger industrija sa tipa 30% lokalizacije.

 

[nikola novi bg]

Pisao sam ja više puta o problematici održavanja CAF-ova. Niko ne sluša i to malo struke što radi u GSP-u. Grad misli da je tramvaj isto što i autobus. Jako je malo proizvođača delova za CAF, i nije ih lako dovući na raspisani tender, jer taj tender često ima malu vrednost. Neće ljudi da gube vreme sa nama, a u smislu da dopremaju skupe delove u vrlo ograničenim količinama. Novca se nikada za to nije izdvajalo dovoljno. Velike glave prvo treba da shvate makar i u osnovnom crtama šta je tramvaj. Da bi bio isplativ i imao svoju punu funkciju, što znači i uštedu novca na duže staze uz kapacitet i trajnost, mora se dosta i uložiti u određenim vremenskim periodima. Održavanje nije jeftino, a i nimalo jednostavno.

Значи неко је погрешио у набавци тих тарамаваја чим је делове тешко наћи и скупи су за набавку.

 

[Zezeljko]

Tokom 2025. stižu i prvi tramvaji za koje smo nabavku već završili, njih 25, a do kraja 2027. zadali smo sebi zadatak da za sve trolejbuse, njih sto, i preostalih 120 tramvaja obezbedimo sredstva, možda kroz privatno-javno partnerstvo ili ćemo to mi učiniti, kako bi i svi oni bili zamenjeni novim vozilima. Cilj je da na kraju 2027. imamo sva nova vozila, bez naplate javnog prevoza, što nijedan grad u svojoj istoriji u ovako kratkom periodu nije uradio.

Mislim da je ovim otklonjena svaka sumnja u priču o ulasku Strele u trolejbusko/tramvajski podsistem.

 

[Cotra]

Bez bankarske podrske nema nista.
Ali moze se uciti od uspesnih.
FNRJ/SFRJ je direktno iz budzeta , jos od pedesetih kreditirala brodogardilista preko Jugobanke.
Na pocetku su pravili veoma male brodove za domace trziste, bili su to majstori u malim brodogradilistima.
Negde oko 1970. imali su proizvode, sasvim konkurentne za svetsko trziste.
Znaci, trebalo je oko 20 godina.
Postojala je neverovatna konkurencija domacih firmi. Sve firme iz SFRJ su htele da u brod budu ugradjeni njihovi delovi. Jer u brod ide mnogo motora, kablova, dizalice itd. Recimo SEVER Subotica je ugradjivala delove u brod, kao Prva petoletka,i Kablovi iz Jagodine ili kako se vec fabrika zvala.

Tako bi mi mogli s tramvajima.

Oni su imali sveobuhvatan razvoj masinske industrije, koji mi nemamo.
U stvari nemamo kapitala.

Ali sta rade ljudi koji nemaju kapitala. Rade nesto jeftino, sitno. Rade s polovnom robom.

Ova tema mozd anajbolje prikazuje sta je sustina neoliberalizma. Sustina je da niko osim Wall Street-a nema kapital. Samo kod njih ima, a zabranjuju da drzava investira.

 

[Kesha]

Jugoslavija je priča za sebe, mnogo složena i kompleksna, a veći deo industrije počivao je na raznim licencama. Stvaran je jedan potpuno drugačiji sistem u jednom dosta drugačijem okruženju u svetu. Opet, teško primenjiv koncept u današnje vreme.

Значи неко је погрешио у набавци тих тарамаваја чим је делове тешко наћи и скупи су за набавку.

Nije ih teško naći nego koštaju. Isto ti je dal bio CAF, Bombardier, Siemens, Alstom, Škoda, Pesa, Stadler... Prosto, vreme čangrljajućih šinskih tenkova u vidu Düwag-a GT6 i KT4 je prošlo. Tramvaji su postali mnogo softisticiraniji, brži, udobniji, ekonomičniji, veći sa znatno više snage i samim tim većim mogućnostima i kapacitetom. Nažalost, ovde to, sem nešto struke u samom GSP-u i na par fakulteta Beogradskog univerziteta, nema ko da shvati i razume.

 

[Kesha]

Zaboravih da dodam, mada nije tema. Razni konglomerati Istočnog bloka su iscepkani, prodati, preuzeti itd. Nije koncept takve industrije dočekao kraj samo kod nas krahom i raspadom države. Da nabrojim samo Ikarus, Karosu, ČKD, Jelcz, RABA-u, Roman-a, Wartburg, Trabant, Škodu (preuzimanje, razdvajanje), Dacia-u (dobro je prošla na kraju), Ganz Mavag. Ponešto je i opstalo, al sa dosta izmenjenim konceptom, kao na primer Tatra. Nije samo kod nas bilo kako je bilo. Znam i ja da to može mnogo drugačije, al male zemlje poput Srbije teško će dobiti priliku da većim delom kroje svoju sudbinu.

 

[Прле]

dok sa zglobnim tramvajima se nisu proslavili

Шта фали Витјазима?

Srbije teško će dobiti priliku da većim delom kroje svoju sudbinu.

Тешко је не сложити са овом мрачном костатацијом. Али је још горе што нема ни (политичке) жеље. А парадоксално, нема боље прилике: практично једнопартисјки систем, сва власт концентрисана у рукама малог броја људи. Али, не оних који вреде..

 

[Cotra]

Jugoslavija je priča za sebe, mnogo složena i kompleksna, a veći deo industrije počivao je na raznim licencama. Stvaran je jedan potpuno drugačiji sistem u jednom dosta drugačijem okruženju u svetu. Opet, teško primenjiv koncept u današnje vreme.

Nije ih teško naći nego koštaju. Isto ti je dal bio CAF, Bombardier, Siemens, Alstom, Škoda, Pesa, Stadler... Prosto, vreme čangrljajućih šinskih tenkova u vidu Düwag-a GT6 i KT4 je prošlo. Tramvaji su postali mnogo softisticiraniji, brži, udobniji, ekonomičniji, veći sa znatno više snage i samim tim većim mogućnostima i kapacitetom. Nažalost, ovde to, sem nešto struke u samom GSP-u i na par fakulteta Beogradskog univerziteta, nema ko da shvati i razume.

Jugoslavija je pocinjala sa licencama, da bi kasnije imali i svoje proizvode. Cuveni FAP kamion je neka svajcarska licenca, ali posle su razvijali i sami nesto. Slicno je bilo i sa ,mnogim drugim proizvodima, recimo bojlerima, sporetima, friziderima...

U vezi tramvaja: kazete da je CAF moderan i ekonomican, ali meni se cini da u njega nekako stane manje ljudi i da je raspored sedista losiji nego u KT4.

 

[solecar]

Mnogo bolji i pametniji posao možemo da napravimo sa fabrikom autobusa i trolejbusa na istoj šasiji, ali opet, šrafciger industrija sa tipa 30% lokalizacije.

Dok su ovi na vlasti ne, jer smo i ono što smo imali Ikarbus i FAP, izgubili.

 

[Bender Rodriguez]

Nije samo do vlasti ili zapadnih gospodara, pobogu Sole, od tebe bih bar očekivao da znaš bolje.

Proizvoditi autobus, kamion, trolejbus, voz... 1970ih i 2020ih su jako, jako različite stvari i izazovi.

Zato je cela ova diskusija (mislim na ovo "kme kme, kako Srbija ne može sama da dizajnira i napravi svoj tramvaj") besmislena. Jer se porede Jugoslovenska proizvodnja mašina po licenci, i to u skroz drugoj eri, sa modernim dobom kada su kriterijumi mnogo viši, konkurencija mnogo brojnija i jača (ne samo konkurencija, nego i očekivanja kupaca), a procesi proizvodnje mnogo složeniji.

A cela ova diskusija je potekla od lika koji kada ne mrači defetizmom i depresijom, ide okolo i seje pitanja u fazonu "zašto se ne zabrane automobili?" , "zašto Srbija ne krene da pravi ponovo tramvaje od pre 50 godina?" , "zašto Srbija ne bi ekonomski pokorila zapad?" , "zašto je nebo plavo?" , "zašto se ringla greje kad je šporet uključen?" i slične stupidarije koje nemaju nikakvu praktičnu i dugoročnu vrednost već služe samo da lik ima s kim da priča i da dobije povod da prospe sve što mu je na depresivnom umu.


Ko želi tramvaj iz Srbije, najbliže tome što može i treba da želi i promoviše, jesu licencni Simens ili Škoda iz Kragujevca, napravljeni/sklopljeni u Srbiji, od Srba. I na to treba da se položi najviše pažnje, a ko želi da ih vidi u upotrebi, treba da mrači i saleće majmune na pozicijama i da ih tera da se uzima to, a ne turska roba sa buvljaka. Sve mimo toga je čisto mlaćenje prazne slame koje nikuda ne vodi osim u vrtenje u krug sa beskrajnim MC-evim tiradama, "zašto?, "da, ali", "zar ne bi moglo" i ŠBB KBB.


Cela ova tekuća diskusija ima smisla taman koliko i povremeni izleti genijalnosti u Srba kad se nađe neki pametan (najčešće turbonacionalista bez ikakvog shvatanja i vremena u kom živi a i tehnologije) pa napiše "i šta bi nam falilo da i danas pravimo Yugo i Stojadina?!" A ti Yugoi i Stojadini su bili toliko dobri i održivi proizvodi da kad god bi ih dovozili do Beograda (MUP, javna preduzeća, vojska, institucije...) trećina bi ostala da stoji negde pored puta. Jer je od 80ih cela priča počivala na mentalitetu "kakva meni plata, takva tebi vrata".

 

[Kesha]

Nije mi teško da napišem malo detaljnije ako treba, mislim šta god tema bila. Ako ljudi zaista žele da se informišu pišem i sa zadovoljstvom. Automobilska industrija prolazi kroz najveću krizu, evoluciju u poslednjih 100 godina. Svi traže, zeleni, političari, razmaženi kupci u moru imanja svega, od čega 70% stvari realno i ne treba nikome, a svi se na kraju čude enormnim troškovima, cenama i na kraju i zatvaranjima fabrika što će rezultirati i gašenju nekih brendova. Kina se uzdigla do neviđenih razmera, što je potpuno poremetilo industrijski poredak u svetu. Ovladali su svim mogućim tehnologijama, a sa preferiranjem alternativnih pogona u vidu raznih kombinacija koje dovode struju do pogonskih točkova, Evropa definitivno gubi jedini primat koji je imala, a to je proizvodnja motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Vreme kad se gurao jedan proizvod i po 40 i više godina, prošlo je pre 20 i kusur. Vreme Fiata 500 i kasnije 600, vreme Renault-oa 4, Spačeka, tenka u vidu W123, Bube, Polskog Fiata itd. Zastavi je sa tom filozofijom sudbina apsolutno bila zapečaćena, koliko god da sam se nekada nadao da će proći kao Dacia na primer, al opet bolje i ovako. Makar se nešto pravi ovde kod nas. Samo pogledati koliko košta i traje razvoj automobila, pa eto i naše Yugo Floride na kraju krajeva, pa kad je konačno završismo vreme je uveliko počelo da je gazi. Sporost se sada ne prašta. Ko bi danas kupovao neke skadabudžene male automobile sa 101 manom. Nismo ni mi više baš kupci bez prebijene pare. Fića se dizao u nebesa, a svako ko je taj auto posedovao, vozio, kao i čovek iz mog najbližeg okruženja sa perfektnim primerkom iz 1973. godine, zna da to baš i nije bio auto za ponos. Volim ga ja i danas, drag mi je, al to je auto gde je sve jeftino, krajnje bazno, često nekvalitetno, stalno nešto treba da čeprkaš, pa onda kad se kaže pa možeš i sam da ga popraviš mene uhvati muka. Ma hoću da ga vozim, a ne da popravljam auto pored puta. To je što @Bender Rodriguez kaže da su se kriterijumi mnogo promenili zadnjih 30 godina. FAP 100 godina radio kamione na bazi Mercedesa NG, Sanos uvek nudio autobuse i po dve generacije starije od aktuelnih na Zapadu, Neobus je još i pokazivao neki progres, kao i Ikarbus, al bez novca, bez tehnologija sa sve inženjerima koje nismo bili u stanju da platimo, mrka kapa na kraju. Ikarbus je i imao možda neke šanse, al opet je u nekom trenutku trebao neko da ga preuzme, jer ovde nema preduzetnika, kao u jednoj Poljskoj, nažalost, pošto ovde niko neće da ulaže milione u neku realnu proizvodnju, pa nam je onda ceo svet kriv za sve. Neće niko da rizikuje, nego nekretnine, restorani, menjačnice itd. Niko ne može sam, tržište je postalo jako surovo, konkurentan danas biti jako je teško, i zato pate i veliki. Svi traže, a malo ko razume, pa čak i jedna Nemačka nije toliko blagonaklona prema svojoj auto industriji. Zato mislim da je u jednoj Srbiji nemoguće krenuti sad od nule, da bi tipa za 20 godina imali gotov, a kvalitetan proizvod u vidu ništa manje nego jednog tramvaja, za koji treba da razvijate više varijanti u samom startu, što je opet skup i komplikovan proces. Iskreno, sa autobusima smo verovatno imali i najveće šanse još, a tu smo 100% uprskali, sa malom nadom u Feniksbus. Tramvaj je preveliki zalogaj i za mnogo bogatije zemlje, one sa daleko više kadrova iz struke, sa daleko više preduzetnika sa sve državom koja nije potpuno otuđena od razvoja domaće privrede.

 

[Karlo del Ponte]

Шта фали Витјазима?

Sada sam malo amalizirao taj model. Ispalo je da su tehnički uspeli da krenu sa serijskom proizvodnjom niskopodnih tramvaja od 2014 godine, ali samo za elitu (Moskva i Piter). Krasnodar je prvo imao veliku želju, ali je odustao od većih nabavki, i okrenuo se ka jeftinijim solo varijantama. Nekim čudom ili ne znam čime, Rusija nikada nije ušla u masovnu i dominantnu upotrebu zglobnih tramvaja. Oni su ostali privilegija gradova koji se mogu nabrojati na prste jedne ruke, a tramvajskih sistema oko 50.

Po generalnim makar projektnim performansama, Vitjaz je dosta superiorniji od KAF prototipa u Beogradu. Postoji umirivanje zanošenja u krivini (postolja obrtna krajnja, srednje sa umirivanjem zanošenja), pantograf za sve tipove i kvalitete pruge, dosta mesta za stajanje, ne premali poluprečnik točka, masa umerena, a što ima i Končar, recimo. Vezano za kvalitet završne obrade nisam uspeo da nađem informaciju.

Sama Katica je bio savremeni tramvaj tog vremena iz serijske proizvodnje, sa umirivanjem zanošenja u krivini, sa pantografom za sve kvalitete pruge, bez premalih točkova, umerene mase, sa dosta mesta za stajanje. Uz to je išla masovna nabavka sa unifikacijom voznog parka, sa čime se olakšavaju i problemi održavanja. Imali smo samodoprinos, sa kojim je zatvorena finansijska konstrukcija ozbiljnog većeg ulaganja u relativno kratkom vremenskom roku. Da mogli bi eventualno razmotriti i neku domaću šrafciger industriju, ali tek kao eventualno vezani projekat tipa:
1-širenje mreže
2-plan od 10 godina za nabavku 240 tramvaja

Eventualno bi mogli i da izfinansiramo taj poduhvat, ali bi eventualno progutao investicije u sve druge projekte (trolejbus, širenje ključnih bulevara, vraćanje višekolosečne železničke veze sa centrom grada, razboj BG:VOZ i satelitskih gradova uz iste, još jedan most na Dunavu...). I na kraju nam verovatno bude isplativije da kupimo 50 novih, 50 dobrih polovnih tramvaja, da bi sačuvali novac za ostale važne projekte.

 

[Cotra]

MIslim da ne razumete da smo teska sirotinja. "Obilje" novca koji imamo, to su u stvari krediti.
Stvarnost je dakle da mi i dalje masovno koristimo KT4, dakle za nas vreme KT4 nije proslost, nego sadasnjost, a mozda i buducnost.
Mi mozemo da zelimo neke fascinantne nove tramvaje, ali izlaskom na ulicu empirijski cete utvrditi da smo mi i dalje u vremenu KT4.

Ne tvrdim nista drugo nego ono sto vidim kad izadjem na ulicu.

 

[Прле]

Ја се, ево Витјазима возим од кад су кренули да се користе по Москви, мој депо, тј депо који опслужује линије које ја користим је међуп рвима почео да се обнавља. Сада више нема ништа друго осим Витјаза на линијама 36 37 и 46. И то зглобна варијанта.

Нема пуно година, нема проблема, нема буке, вибрације, има простора много, прилично је нископодан а са новим станицам је практично у једном нивоу Иначе је око 20цм висине

Унутра је примењен обичан челик, заштићен обичном фарбом. За Москву која је зими сланија од морске обале то је мало проблем, јер почиње рђа.
Имаје неке траке са светлећимдиодама у боји које се мењају циклично. Да нема тог цикличног програма већ да су изабране статичке боје које би се мењале у зависности од доба дана изгледало би укусно, овако, без свезе мало. Е та трака није баш добро залепљена, па мало гвири местимично па одаје неки непријатан утисак.

Корсаре (модел за 1м колосек) већ има Калининград, у преговорима су са још неколико градова.

УСТкатавски, највећи произвођач траваја је развио своја колица и модулну конструкцију, па се очекује да ће и они ускоро да почну са производњом глиста, па ћемо видети како ће се показати. СТ се показао као врло агилан, код њих је систем да су сами нашли банке, па градовима продају трамваје на лизинг. Градови наравно одушељвљени јер не плаћа огромне суме, а сваки месец по мало, зато је Москва обновила за 3 године, читав возни парк

 

[Kesha]

MIslim da ne razumete da smo teska sirotinja. "Obilje" novca koji imamo, to su u stvari krediti.
Stvarnost je dakle da mi i dalje masovno koristimo KT4, dakle za nas vreme KT4 nije proslost, nego sadasnjost, a mozda i buducnost.
Mi mozemo da zelimo neke fascinantne nove tramvaje, ali izlaskom na ulicu empirijski cete utvrditi da smo mi i dalje u vremenu KT4.

Ne tvrdim nista drugo nego ono sto vidim kad izadjem na ulicu.

Druže, to su samo tramvaji na kraju. Koštaju milione, al su na kraju kap u moru šta sve država plaća, tj. finansira, a evo sada dolazi i vreme "besplatnog" prevoza što meni kazuje da očigledno para imaju za bacanje. Krediti? A koja to zemlja ne diže kredite, koja to, pogotovo ovako mala, država funkcioniše po principima tržišne ekonomije, a bez bilo kakvog finansijskog paketa od spoljnih kreditora? Pa Slovenija, toliko manja od Srbije, zaduženija od nas. Jel treba da čekamo da postanemo Luksemburg da bi kupili nove tramvaje? Dižeš malo veću famu oko stvari koja nije baš toliki finansijski problem za državu, al jeste ako ne postoji obična volja. A KT4 ne mogu biti nikako naša budućnost, jer su u svakom smislu na zalasku svoje i previše duge karijere. Nije nam budućnost baš tako crna.

 

[Cotra]

Druže, to su samo tramvaji na kraju. Koštaju milione, al su na kraju kap u moru šta sve država plaća, tj. finansira, a evo sada dolazi i vreme "besplatnog" prevoza što meni kazuje da očigledno para imaju za bacanje. Krediti? A koja to zemlja ne diže kredite, koja to, pogotovo ovako mala, država funkcioniše po principima tržišne ekonomije, a bez bilo kakvog finansijskog paketa od spoljnih kreditora? Pa Slovenija, toliko manja od Srbije, zaduženija od nas. Jel treba da čekamo da postanemo Luksemburg da bi kupili nove tramvaje? Dižeš malo veću famu oko stvari koja nije baš toliki finansijski problem za državu, al jeste ako ne postoji obična volja. A KT4 ne mogu biti nikako naša budućnost, jer su u svakom smislu na zalasku svoje i previše duge karijere. Nije nam budućnost baš tako crna.

pa onda neka kupe te tramvaje iz Kg.
Ja smao vidim da ih nikako ne kupuju

 

[mihajloboric87]

Ја се, ево Витјазима возим од кад су кренули да се користе по Москви, мој депо, тј депо који опслужује линије које ја користим је међуп рвима почео да се обнавља. Сада више нема ништа друго осим Витјаза на линијама 36 37 и 46. И то зглобна варијанта.

Нема пуно година, нема проблема, нема буке, вибрације, има простора много, прилично је нископодан а са новим станицам је практично у једном нивоу Иначе је око 20цм висине

Унутра је примењен обичан челик, заштићен обичном фарбом. За Москву која је зими сланија од морске обале то је мало проблем, јер почиње рђа.
Имаје неке траке са светлећимдиодама у боји које се мењају циклично. Да нема тог цикличног програма већ да су изабране статичке боје које би се мењале у зависности од доба дана изгледало би укусно, овако, без свезе мало. Е та трака није баш добро залепљена, па мало гвири местимично па одаје неки непријатан утисак.

Корсаре (модел за 1м колосек) већ има Калининград, у преговорима су са још неколико градова.

УСТкатавски, највећи произвођач траваја је развио своја колица и модулну конструкцију, па се очекује да ће и они ускоро да почну са производњом глиста, па ћемо видети како ће се показати. СТ се показао као врло агилан, код њих је систем да су сами нашли банке, па градовима продају трамваје на лизинг. Градови наравно одушељвљени јер не плаћа огромне суме, а сваки месец по мало, зато је Москва обновила за 3 године, читав возни парк

И ПК транспортни системи и УКВЗ спремају петоделне варијанте, ПК следеће године представља модел.

Первые российские пятисекционные трамваи представят в 2025 году - ТЕХНОСФЕРА РОССИЯ

Первые российские пятисекционные трамваи представят в 2025 году, сейчас в нашей стране разработку машин такого класса ведут 2 предприятия

tehnoomsk.ru

 

[Karlo del Ponte]

Beograd (i Srbija) su ekonomski na dnu Evrope, ali do naprednjaka stvarni nije prošla ni jedna neratna decenija bez nabavke novih tramvaja. Čak je i 1998. kada je bilo tek zatišje između dva rata, kupljeno 20 Katica. Tada je to bio dobar izbor, sada ne. Da, voleo bih da Siemens iz Kragujevca bude, ali ne bih ni druge varijante izuzeo iz razmatranja.

 

[Mareti]

Ширење трамвајске мреже, нормално одржавање постојећих трамваја и куповина нових не би требало да нам представљају луксуз и нешто неоствариво. То је нешто сасвим нормално. Проблем је у томе што смо дубоко корумпирано друштво пуно похлепе и дегенрика на кључним позицијама. Нема ту логике ни здравог размишљања скоро па уопште, све се ради из погрешних разлога и то је то. Људи су овде такође поприлично отупели.

 

[Вожд]

 

[Kesha]

pa onda neka kupe te tramvaje iz Kg.
Ja smao vidim da ih nikako ne kupuju

Oni ih možda ne bi uzeli ni da su džabe. Prosto, najmanji su problem kod nas pare kad se radi o nabavci tramvaja. Šta se sve proturi kroz gradsku i državnu kasu ima i za njih kao od šale sigurno. Kao što rekoh i pre, nema ovde ko da razmišlja o tome, a da može da odlučuje i uradi nešto konkretno. Sindrom bola u znaš i sam čemu.

 

[spatiotecte]

Uvesti tramvaje u Novi Sad i Nis.

Akoje KT prestar, mozemo li nabaviti neke od 20 godiina starosti, pa njih modernizovati.
Majstori GSP-a tvrde da znaju sve o KT4.

Ne postoje Katice stare 20 god. Zadnji model izašao 1999.

 

[Cotra]

Da li je Vitjaz neka vrsta kopije CA F a?

 

[Прле]

Није