Tramvaji

[Прле]

Prle, jel imaš i jedan jedini primer osamostaljivanja nekog o naših ovdašnjih proizvođača u grani automobilske industrije u koju računam i kamione i autobuse, a u smislu da su sami uspeli da iznesu konkurentan proizvod? Nisu li svi nestali, ili preuzeti na kraju?

Управо је тако као што ти пишеш, али не треба сметнути са ума да смо сишли са историсјког пута и лутали цео двадесети век. Лоше се завршило не зато што је сама идеја била лоша, већ нам се политичко-економски систем срушио.

Grči se jedan Mercedes, a mi verovatno možemo to mnogo bolje i pametnije. Ne mogu Rusi onoliki, al zato mi možemo.

Грчење је изазвано претераним развојем, банкарским процентима, и ненорламном птоебом за покоравањем свега и свачега. Тржиште се застило, не може више да прогута то што мерцедес прави. Али, није то суштина. Не може Мерцедес јер се забио у плафон, не могу Руси јер немају времена за развој а треба јуче, а сетили се данас.
колега Котра је лепо написао, а ја ћу да пренесем очишћено од инфомрације која оптерећује разговор. Почети од нечег. Мањег. Радити са познатим. Радионица. Можда неки део који се теже набавља а не треба велика улагања за организовање.

Чисто илустрације ради, Србија у овом моменту НЕМА НИШТА своје. Дакле ми смо се поделили у два табора:
1. Први који би да се ишта покрене (Котра предложио радионицу за израду делова у трамвај са претензијом на фабрику трамваја)*Ово је заправо идеја о препороду машинскеиндустрије и машиноградње.
2. Други сматрају да не треба ништа покретати него све куповати готово. Од оних који су развојни пут прошли, и који могу да нам постављају готову технологију.

Друго је лакше, удобније, али захтева много новца за набавку и за одржавање
Прво је теже, врло дуготрајно исто захтева новац за развој, али, обзиром да се новац рециклира унутар Србије свакако повољније на дуге стазе.

Nismo u stanju da napravimo krštenu nadogradnju furgonske šasije, a ne tramvaj ili ne daj bože železničku garnituru. Feniksbus se odvažio na korak da se širi i pokuša sa usvajanjem proizvodnje tek solo buseva na osnovama IVECO-a Urbanway. Koliko godina rade već? Jel to moglo preko noći i ko im garantuje uspeh i to na polju mnogo jednostavnijeg projekta od izrade tramvaja, koji koštaju milione evra.

Ово је питање заправо ка влади Р. Србије, која је уништила банкарски сектор и нема дотација и повољних кредита за развој сопствене индустрије. Да је влада Р. Србије домаћински оријентисана, она би препознала важност овкавих пројката па сама давала посао оваквим фирмама (бер две да буду, да буде конкуренције)

Zato se mogu nabrojati još malo pa na prstima jedne ruke, ovde u Evropi barem. @Jelancha je da i vrlo dobar primer iz komšiluka, koga sam spomenuo i ja, mislim na bivši Končar naravno. Postoje od kad, i jel imaju baš dobar proizvod, pa nemaju, jer to nije lako. Izvezli šačicu vozila. I sad bi mi trebali da krenemo od nule, i to u vreme verovatno najveće nestabilnosti cele ove lude planete još od Drugog svetskog rata.

Ово је дсота добар пример кога треба изучити. Једна од ретких фирми која је преживела транзицију. Али зар је то лоше што имају свој производ? И зна међународном тржишту треба озбиљан тим да ради. Да нема толико нерешених полиричких питања са има, били би идеални кандидат за кооперацију.

 

[Karlo del Ponte]

Razvoj svoje operative proizvođača tramvaja je nešto na šta su se mnogi opekli ili imali umeren uspeh:
- SAD - ušli u posao sa češkim Inekon. Za pridrživanje politici "kupuj američko" osnovali "Unated Streetcar", i ispalo da je cena dva puta veća nego u Češkoj. Uz to, za čitav sistem gradova se koristi trodelni delimično niskopodni tramvaj, koji je u Evropi slabo prodavan model.
- CAF - imao je sreće da je našao Srbiju da im uvaljuje prototipe, a da im oni još za to plate. U međuvremenu, ušao u dobar dil sa Alstomom posle korupcionaških skandala, kako bi mu prao ime, a za uzvrat uposlio svoju operativu.
- Nemačka - obrukali se sa Siemens Combino, preko 200 tramvaja je trebalo nazad u fabriku.
- Končar: ušao u posao Hrvati za Hrvate, i došao do dosta solidnog tramvaja. Ali kako nisu imali banku koja bi podržavala izvozne poslove, nisu mogli da prodaju nigde. Prvo su se zaleteli da naprave 210 tramvaja za Zagreb, i da uđu u poluserijsku proizvodnju, ali su stali na 140 kada su shvatili da nemaju baš toliko puno para. Tek sada su malo obnovili proizvodnju.
- Belorusija i Rusija: do danas proizvode tramvaje na bazi američkog PCC, odnosno solo četvoroosovinske, dok sa zglobnim tramvajima se nisu proslavili.

Nije tako lako. Simens je otvorio fabriku da poveća svoj kapacitet za druga tržišta. Mislim da u ovoj situaciji najviše što možemo je da sa njima ugovorimo dodavanje proizvodne linije za naše tržište za 2 tramvaja mesečno, 24 godišnje, pri čemu da sami imamo ideju kako da rasporedimo 240 tramvaja za 10 godina po Nišu, Novom Sadu...

Mnogo bolji i pametniji posao možemo da napravimo sa fabrikom autobusa i trolejbusa na istoj šasiji, ali opet, šrafciger industrija sa tipa 30% lokalizacije.

 

[nikola novi bg]

Pisao sam ja više puta o problematici održavanja CAF-ova. Niko ne sluša i to malo struke što radi u GSP-u. Grad misli da je tramvaj isto što i autobus. Jako je malo proizvođača delova za CAF, i nije ih lako dovući na raspisani tender, jer taj tender često ima malu vrednost. Neće ljudi da gube vreme sa nama, a u smislu da dopremaju skupe delove u vrlo ograničenim količinama. Novca se nikada za to nije izdvajalo dovoljno. Velike glave prvo treba da shvate makar i u osnovnom crtama šta je tramvaj. Da bi bio isplativ i imao svoju punu funkciju, što znači i uštedu novca na duže staze uz kapacitet i trajnost, mora se dosta i uložiti u određenim vremenskim periodima. Održavanje nije jeftino, a i nimalo jednostavno.

Значи неко је погрешио у набавци тих тарамаваја чим је делове тешко наћи и скупи су за набавку.

 

[Zezeljko]

Tokom 2025. stižu i prvi tramvaji za koje smo nabavku već završili, njih 25, a do kraja 2027. zadali smo sebi zadatak da za sve trolejbuse, njih sto, i preostalih 120 tramvaja obezbedimo sredstva, možda kroz privatno-javno partnerstvo ili ćemo to mi učiniti, kako bi i svi oni bili zamenjeni novim vozilima. Cilj je da na kraju 2027. imamo sva nova vozila, bez naplate javnog prevoza, što nijedan grad u svojoj istoriji u ovako kratkom periodu nije uradio.

Mislim da je ovim otklonjena svaka sumnja u priču o ulasku Strele u trolejbusko/tramvajski podsistem.

 

[Cotra]

Bez bankarske podrske nema nista.
Ali moze se uciti od uspesnih.
FNRJ/SFRJ je direktno iz budzeta , jos od pedesetih kreditirala brodogardilista preko Jugobanke.
Na pocetku su pravili veoma male brodove za domace trziste, bili su to majstori u malim brodogradilistima.
Negde oko 1970. imali su proizvode, sasvim konkurentne za svetsko trziste.
Znaci, trebalo je oko 20 godina.
Postojala je neverovatna konkurencija domacih firmi. Sve firme iz SFRJ su htele da u brod budu ugradjeni njihovi delovi. Jer u brod ide mnogo motora, kablova, dizalice itd. Recimo SEVER Subotica je ugradjivala delove u brod, kao Prva petoletka,i Kablovi iz Jagodine ili kako se vec fabrika zvala.

Tako bi mi mogli s tramvajima.

Oni su imali sveobuhvatan razvoj masinske industrije, koji mi nemamo.
U stvari nemamo kapitala.

Ali sta rade ljudi koji nemaju kapitala. Rade nesto jeftino, sitno. Rade s polovnom robom.

Ova tema mozd anajbolje prikazuje sta je sustina neoliberalizma. Sustina je da niko osim Wall Street-a nema kapital. Samo kod njih ima, a zabranjuju da drzava investira.

 

[Kesha]

Jugoslavija je priča za sebe, mnogo složena i kompleksna, a veći deo industrije počivao je na raznim licencama. Stvaran je jedan potpuno drugačiji sistem u jednom dosta drugačijem okruženju u svetu. Opet, teško primenjiv koncept u današnje vreme.

Значи неко је погрешио у набавци тих тарамаваја чим је делове тешко наћи и скупи су за набавку.

Nije ih teško naći nego koštaju. Isto ti je dal bio CAF, Bombardier, Siemens, Alstom, Škoda, Pesa, Stadler... Prosto, vreme čangrljajućih šinskih tenkova u vidu Düwag-a GT6 i KT4 je prošlo. Tramvaji su postali mnogo softisticiraniji, brži, udobniji, ekonomičniji, veći sa znatno više snage i samim tim većim mogućnostima i kapacitetom. Nažalost, ovde to, sem nešto struke u samom GSP-u i na par fakulteta Beogradskog univerziteta, nema ko da shvati i razume.