Šta je novo?

Tramvaji

боље је 40-60 троделних него 25 петоделних за те паре
Ako uzmeš u obzir low entry donacije i fer cenu rimskih bilo bi ti racionalnije da za predviđenu sumu nabaviš 35 sedmodelnih L=43m za liniju 7 (umesto visokopodnih KT4 sinhrona) u cilju kaskade 30 petodelnih CAF-ova na 9. Na taj način bi upravo LE Šindler donacije pokrile 12 i ostale sekundarne linije. Najstarija nepristupačna vozila bi ti ostala za najslabije linije do sledeće kaskade nabavkom 30-ak sedmodelnih i za 9 kada bi i modernizovani sinhroni prešli u rezervu. Trulež ili prevaziđena vozila bi tako bila progresivno povlačena uz paralelno povećanje kapaciteta na kičmi mreže i udela pristupačnih vozila na nivou sistema. Ali ovde niko ne planira ni 5 godina unapred, kamoli 15 ili 50 (u slučaju metroa, gradske železnice).

Da se nadovežem na Igorov post. Uslov od 40 sedišta ne isključuje ni Bozankayu ni Siemens ili druge proizvođače budući da je moguće ponuditi raspored sedenja sa 1+2 na postoljima i poneko u ostalim modulima ili 1+1 na svim modulima, uključujući i široka na postoljima. Prva varijanta nudi šire prolaze od CAF-a i slobodne viseće module, a druga još šire uz komotne viseće module sa sedištima. Skontali su da je ovo ergonomičnije od CAF-a pa su zato i postavili takav uslov što je ok. Lično ne preferiram Turke jer mislim da su poput autobusa spolja gladac, iznutra jadac (po kvalitetu) i nadam se da će nešto zapadno mnogo praktičnije i ergonomičnije od CAF-a unaprediti vozni park. CAF osim sedišta ima problem sa sporim i bučnim vratima što začudo ne karakteriše i njegove metro vozove koji se dijametralno razlikuju od tramvaja.

DURMAZLAR%20OLSZTYN%20TRAM%20INTERIOR%20LIGHTING%20SYSTEM-1_V2.jpg


^^^Ovaj olštinski Durmazlar Panorama ima 1+1 na postoljima standardnog koloseka. Sa druge strane bazelski Alstom/Bombardier Flexity ima 1+2 na metarskom:
img_0230-810x1080.jpg


^^^Možda bi bilo najbolje da Beograd iskombinuje u smislu da uzme drvena 1+1 sedišta sa vertikalnim šipkama na obe strane, ali da paneli i eventualno krov budu crveni.

Na taj bi način bila izbegnuta dupla sedišta što posebno znači kod uskih niskopodnih vozila. Bazelske vertikalne šipke u prolazima između točkova, kao i one na sedištima uz prozor značajno bi poboljšale ergonomiju pri stajanju, odnosno prolazu kroz vozilo skromnog gabarita. Napomenuo bi da drvena sedišta mogu biti udobnija od plastičnih, što se može reći upravo poređenjem španskih tramvaja i bazelskih starih prikolica. Čak se i na slici bazelskog Fleksitija vide udubljenja.

Rekao bih da je 25 tramvaja u ovakvom stanju voznog parka premalo, ali da se za predviđenu sumu može kupiti solidnih 40-ak petodelnih vozila što nije zanemarljiv broj. U slučaju da se u međuvremenu ne predomisle, tender za duža vozila bi mogli raspisati u narednih nekoliko godina.

Nije mi bas najjasnija ta razlika između trodelnog i petodelnog, ako je dužina svakako 32 metra. Da je tramvaj 45 metara kao u Bazelu buduci Stadleri, onda bi cena bila i donekle prihvatljiva.

Geteborg:
47620_gteborgsm34tramswillbe12mlongerthanthatm33imagevsttrafik_340315.jpg

Postoji i petodelna varijanta trodelnog na koji misliš, a ekvivalentna sedmodelnom sa četiri postolja. Razlika je konceptualna, tj. u broju postolja na modulima (1 do 2 ili samo po jedno). Varijanta sa više postolja iako teža nudi manje osovinsko opterećenje praznog vozila zbog čega je pogodna za kapacitetna vozila većeg gabarita, zapravo osim težih LŠV idealna je za niskopodne vozove.

Londonski Inspiro nije baziran upravo na toj formuli bez razloga. Modifikacije uključuju veći razmaci između postolja, 9 dužih elemenata i duplo veći broj širih spolja obešenih kliznih vrata između postolja i na visećim modulima (po dva para umesto jednog, a bez jednokrilnih na prepustima za pristup putničkom salonu/samo upravljačnici).

Eto rešenja za BG voz s niskim peronima, što je ujedno i način da se izbegnu duple grbe (Flirt) i stepenice (Desiro ML). Lepo spojimo berlinski BR483/484 i londonski Inspiro, tražimo 25kV napajanje, postavimo 2+2 sedišta na postoljima i eto nama 9+9 sinhron kapaciteta 1800 putnika na 225m za potrebe BG voza. :gobb: Prvi niskopodni S-Bahn na svetu, pa još beogradski! Ko sleti na aerodrom "oma pada u nesves"!

Odgovoror je vrlo prost
Pa i ne baš. Valjda su se opekli o CAF. Ne verujem da niko drugi neće ponuditi nešto što može da se koristi kod nas. Nije Beograd jedini grad sa metarskim kolosekom. I drugi imaju neke pojedinosti. Sve se da prilagoditi određenim korekcijama. S tim u vezi Turci me iskreno najviše plaše. Ne bi me čudilo da ne mogu ni tamo gde CAF prolazi. Dovoljno da se prepadnu naprednjaci, pa uzmu posle normalne tramvaje čak i u slučaju da im se dodvore ovog puta.
 
Poslednja izmena:
Imamo li kakav dokaz ili makar naznaku da je tender namešten za Turke a da nije izjava Jovanovića koji poredi trodelne sa petodelnim tramvajima?

U objavi je jasno nazbačeno po meni sada ključno pitanje cene i broja prijava na tender:
Ignore, da li je negde naznačeno kako se finansira ova nabavka? Tj. od koga se uzima kredit?
 
Pa i ne baš. Valjda su se opekli o CAF. Ne verujem da niko drugi neće ponuditi nešto što može da se koristi kod nas. Nije Beograd jedini grad sa metarskim kolosekom. I drugi imaju neke pojedinosti. Sve se da prilagoditi određenim korekcijama. S tim u vezi Turci me iskreno najviše plaše. Ne bi me čudilo da ne mogu ni tamo gde CAF prolazi. Dovoljno da se prepadnu naprednjaci, pa uzmu posle normalne tramvaje čak i u slučaju da im se dodvore ovog puta.
Čim je sličnih specifikacija kao CAF, valjda je logično da neće moći na te linije i na tim linijama će verovatno Schindleri iz donacije ići.
 
@Vinča307

Ako se ne varam problem je bio u ljuljanju i cimanju (ne u dimenzijama) za koje CAF kao uska verzija LRT iz Saragose navodno nije bio predviđen. Španci su mislili da će moći da nam ponude cenovno konkurentnije i sa njihove strane povoljnije rešenje i pošlo im je za rukom (dobili tender), međutim naši imbecili iako nisu imali iskustva s niskopodnim vozilima nisu se setili da traže prvo test modele ili prototip da proteraju svim trasama. Posle je bilo kuku lele.

To znači da nam ne treba iznuđeno već skuplje prilagođeno/custom rešenje po čemu je upravo Štadler najpoznatiji. On ti modifikuje sve parametre do najsitnijih detalja. Moguće da su zato i ostavili toliko lufta u budžetu, ko zna. Tek će Beograd da plaća ovaj svoj tradicionalni sistem.
 
Znaci Stadler bez problema, al svakako nema smisla te tramvaje stavljati na linije poput 5, 10 i 11
 
Мислим да ће свакако у будућности тражити троделне трамваје рецимо кончар или које већ за те "критичније" линије
 
Opet nas je uje*******ao metarski kolosek sa malom ponudom tramvaja samim tim je i cena visoka.
Propustena sansa da se predje na standardni kolosek kad su se obnavljale silne deonice po gradu.
Hej samo 25 tramvaja za 140 miliona evra!!!!
 
Ma da ne moramo biti toliko negativni zbog procenjene cene nabavke dok ne stignu prve ponude na tenderu, možda je kao što kaže @Express ostavljen luft u budžetu što je sa jedne strane i dobro da nam se ne ponovi Škoda i ona situacija gde smo zbog malo skuplje ponude ostali bez trolejbusa. Samo me zabrinjava što je pored cene bitna i brzina isporuke, pa tu Turci mogu da dobiju tender i sa skupljom ponudom.
 
Malo mi je smešno kako u članku koji najavljuje tender za tramvaje u Beogradu stoji
"Specifičnost beogradskog tramvajskog sistema jeste uski metarski kolosek, što će biti najveći izazov za proizvođače jer ovaj tip koloseka nije široko rasprostranjen."
Čuj specifičnost Beograda, kao da je jedan od retkih gradova sa 1000 mm kolosekom.

Kako nije široko rasprostranjen? Pa ima oko 70 tramvajskih sistema na metarskom koloseku, od toga svi u Švajcarskoj, gomila u Nemačkoj, par u Austriji, nekoliko u Francuskoj, 4-5 u Španiji, dosta u Poljskoj, u Ukrajini - zašto bitno baš u ovim zemljama - pa sve oni su ozbiljni proizvođači šinskih vozila, dakle postoji i ozbiljna količina proizvoda koji ne moraju da se "prerađuju" već se i sad proizvode baš za 1000 mm kolosek.
 
Ma to su samo izgovori. Ništa mi posebno skuplje ne treba da platimo zbog metarskog koloseka. Blizu je rok za dostavljanje ponuda, pa nam ostaje samo da sačekamo i vidimo šta dobijamo, odnosno šta su tačno naši čelnici zamislili.
 
Ako uznemo broj isporučenih tramvaja u predhodne 3 godine (ne računaju se tramvaji koji tek treba da budu isporučeni), brojnost je ovakva.

Temišvar: 16 tramvaja
Jaši: 21 tramvaj
Kajseri: 5 tramvaja

Ako mi neka nabavka nije promakla, mada sam dobro zagledao, oni su u predhodne 3 godine isporučili 43 tramvaja što ih diskvalifikuje sa ovog tendera.
Krajem godine treba da počne isporuka dodatnih 24 komada za Temišvar, a tokom 2025. i 2026. isporučuju tramvaje u Napulj. Međutim, kao što rekoh, računaju se samo isporučeni tramvaji do 07.05.
 
Sjajna vest, što znači da od njih definitivno nema ništa, ali moguće da će onda opet oboriti tender, a najveći razlog je to sto nije napisan kako treba i na jednom mestu stoji da kapacitet treba biti 160 mesta, a na drugom 220 mesta.
 
@Student
Znači ipak ih kupuju Rumuni i dalje, a eto odoše i za Italiju. Šire se "Turci" i sa tramvajima nema šta.
 
Sjajna vest, što znači da od njih definitivno nema ništa, ali moguće da će onda opet oboriti tender, a najveći razlog je to sto nije napisan kako treba i na jednom mestu stoji da kapacitet treba biti 160 mesta, a na drugom 220 mesta.
Evo ja sam se baš malopre vratio na taj deo i zaključio da mi je onaj dan promakla jedna bitna stvar. Na mestu gde piše da je minimalni kapacitet 160 putnika koriste kriterijum 4 osobe/m2, dok u delu gde se pominje da je tražen kapacitet od minimalno 220 putnika koriste kriterijum 6 osoba/m2. Ne razumem se šta je standard, pa ne bih mnogo komentarisao, ali obzirom da su koristili dva različita kriterijuma, to mu možda dođe isto.
@Student
Znači ipak ih kupuju Rumuni i dalje, a eto odoše i za Italiju. Šire se "Turci" i sa tramvajima nema šta.
Tako je. Evo @Vinča307 je okačio vest. To su ta 24 dodatna tramvaja čija isporuka treba početi krajem godine. Što se Italije tiče meni je postalo standard da Turci tamo izvoze. U Italiji vozi dosta malih BMC i naravno Conecti. Napulj je naručio 10 tramvaja sa mogućnošću proširivanja nabavke na još 10 komada. Isporuka bi trebala da se ostvari u perodu 2025-2026.

Što se Boznakaye tiče, izdvojio bih još jednu isporuku u Kajseri. Isporučili su im 31 tramvaj u toku 2016. i 2017. To bi trebalo da su prvi tramvaji koje su isporučivali. Svakako oni ne ulaze u našu matematiku isporučenih vozila u predhodne 3 godine.

Dakle, Boznakaya je za sada tramvaje isporučivala Kajseriju (31+5), Temišvaru (16) i Jašiu (21).
 
Poslednja izmena:
Vrh