Šta je novo?

Tramvaji

Ниски подови убрзавају укрцавање и излазак из возила.
 
Ali nisu moguci u svakom vozilu. Niti su fundamentalni imperativ za brzo i uspesno funkcionisanje javnog prevoza.

Moja poruka nije da ne treba teziti da sva nova vozila budu niskopodna, nego da je nemoguce insistirati da sva, i nova i stara vozila, postanu niskopodna.

Kazem vam, cak i da se Katice spuste, ostaju visokopodni Divazi.
 
Касно је код нас и за те немачке инвестиције у старе Чехиње. Прошло је отад већ доста времена, време им истиче. Од тетке девојка још и може, од бабе... Нек среде оне из 1998. и нек те возе још 20 година и то је то.

Czech Tatra trams in Berlin still in operation after nearly 50 years of service thanks to coronavirus
The KT4 tram, designed and manufactured by the famous Czech vehicle designer Tatra, has been operating on the streets of Berlin since 1976. The last models were supposed to be withdrawn this month, but thanks to the coronavirus pandemic, the city authorities have decided to extend their service.

Иначе, оно што је Велики Респиратор ракао да се нада како се "неће трамваји и возови у Србији правити само у Собовици", значи да нови београдски трамвај не мора да буде Сименс. Ту је Желвоз, у власништву СНС-бизнисмена Цоке, његова је Гоша, потпише се зачас уговор са неким произвођачем, држава да 10.000 по запосленом... Све је могуће.
 
Не би било лоше да се оживе Гоша и Желвоз. Сименс у КГ има већ сигурно тржиште.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=867526#p867526:3713vxij je napisao(la):
Bender Rodriguez » 27 Jul 2021 12:09 pm[/url]":3713vxij]Ljudi vide vozila spolja sa relativno dobrim karoserijama i limarijama pa misle da je to odraz celokupnog stanja vozila. A često nije tako.

I ja sam bio mislio da su Ikarbusi razdrndani po pitanju ne-krucijalnih stvari, ali da su konstrukcijski solidni i bezbedni. Pa onda Žika iskopa iz svojih izvora fotografije tih Ikarbusa sa skinutim poklopcima i limovima gde se lepo vidi kako ih je rđa pojela i skoro pa ''presekla'' neke od greda konstrukcije. Videću da iskopam, tu je negde na temi o autobusima, ali ne sećam se datuma i stranice postavljanja.

Lično bih voleo kada bi se odabralo 30ak Katica da se modernizuju kao ove u Ukrajini (ali samo tako, ne želim nikakve druge papazjanije) i 20ak koje bi se kanibalizovale za delove. Ali o tome ne možemo da pričamo i sudimo mi koji ne znamo kakvo je stanje svih tih mašina iz perspektive onih koji ih održavaju ili voze.
Sa ovim se potpuno slažem, besmisleno je sada govoriti o željama za remontu katica, kada se ne zna pravo stanje i realna mogućnost remonta, takvog da se ta vozila mogu koristiti još par decenija.

Bender Rodriguez":3713vxij je napisao(la):
Insistiranje na niskim podovima ne razumem, jer čak i kada bi se sve Katice spustile odnosno dobile umetnute niskopodne module, opet ostaju visokopodni Divazi. Ne znam ko vam je usadio tu ideju da apsolutno svako vozilo JGP u Beogradu mora da bude niskopodno i električno. Ono što može, biće. Ono što ne može - prosto ne može.
Insistiranje na niskim podovima je zbog brzine protoka putnika kroz vrata vozila, ali i veoma bitne stvari - pristupačnost svim osobama. Katica i Divazi imaju izuzetno visoke stepenice i komplikovani su za ulazak starijih osoba, trudnica, osoba sa bebom u kolicima, male dece, osoba sa određenim fizičkim invaliditetom, a potpuno nepristupačni za osobe u kolicima. Niskopodno vozilo potpuno uklanja te prepreke i mislim da treba da bude imperativ na tome kada se kupuju/remontuju vozila. Uzimajući u obzir i planove za širenje tramvajske mreže, sigurno će se povećati broj putnika koji koriste tramvaje i treba ići na pristupačnost za sve.
Ne želim da zamišljam uopšte da živim u takvoj situaciji da moram da planiram svoje putovanje kroz grad prema nailasku niskopodnog vozila i da budem ograničen izborom, pogotovo uzimajući u obzir pouzdanost tramvajskog sistema u Beogradu. I zbog toga toliko insistiram da vozilo bude potpuno ili delimično niskopodno.
 
Ako se ikada budu remontovale Katice potpisujem prvi za dodavanje niskopodnog modula.
Do pre nedelju dana mi je noga bila u gipsu i za to vreme par puta sam morao da koristim tramvaj za kretanje po gradu.
U špancu je ulazak i izlazak na štakama laganica bio, plus klima, plus dosta mesta i laganija vožnja bez cimanja dok u Katicama, iako ih obožavam u normalnim uslovima, mi je stvarno problem bio popeti se na štakama uz ona 3 stepenika iako sam stvarno fit. Bukvalno na pojedinim linijama je bilo samo boga molim da naiđe španac i njega naravno nema totalno bezvezna situacija! Mogu tek misliti koliko je naporno majkama sa kolicima i starijim slabije pokretnim ljudima da se popnu u KTe. Neke stvari i probleme čovek jednostavno ne primećuje dok se ne nađe u situaciji da mora da ih primeti.
 
Tramreport_Avenio_T4_2511_Siemens_Werk_Serbien_20210722_1_avucic.jpg


Auf der Zielgeraden: Avenio-Vierteiler 2511 vor der Fertigstellung
https://www.tramreport.de/2021/07/22/av ... more-17411
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=867525#p867525:3jsvch80 je napisao(la):
marrecar » 27 Jul 2021, 11:08[/url]":3jsvch80]Remont katica podržavam isključivo uz dodatak niskopodnog modula, ništa drugo ne priznajem. Smatram da je onakav remont kod Ukrajinaca besmislen ako su i dalje 100% visokopodni.

Daj dodatni modul je niskopodan naravno, samo tako i dolazi u obzir. dodavanje visokopodnih modula je besmisleno.

@rvr
bas tako, niskopodnost je od krucijalne vaznosti za javni prevoz u danasnje vreme. Svi ovde misle da su u pitanju samo osobe sa invaliditetom u kolicima, ali to nije tacno! Niskopodnost omocava svima (lakse) koriscenje javnog prevoza, od osoba sa invalidittom, ljudi koji su povredjeni, stara lica, roditelji sa decom, putnici sa koferima, ljudi sa torbama i kolicima sa pijace / prodavnice..... Niskopodnost je zapravo postala jednako vazna stavka u tehnickim karakteristikama. Zato na primer RVR treba potpuno zameniti

Bas zato, sto si molio Boga da dodje spanac, je po meni bilo mnogo bolje, da se dodavanjem jednog ili dva niskopodnog modula na katice i niskopodne prikolice na doniranim svajcarcima, mogao ceo tramvajski podsistem biti niskopodan i prilagodjen svima.

Meni je zao sto te 2010 nisu se odlucili za to, mogli bi lepo da sluze do 2030-2035, pa onda lepo polako i sukcesivno menjati i uzimati nove.

uostalom sta je tu je, samo sam dao pregled sta se moze i sta je moglo da se odradi za iste pare.
 
мислим да није сам високи под толики проблем колики је једноставно лош дизајн улаза, и у аутобусе и у трамваје, степеници су високи а кратки, простор између средњег гелендера и склопљених врата са стране је толко узак да са штакама, колицима, децом за руку... и да је низак под једва може да се уђе

рвр возови немају толико уске улазе, али имају баш превисоке степенике, кад обучем тек опране фармерке па су онако круте ми је незгодно, могу да замислим бабама што једва ходају по равном
 
Problem je i dizajn ulaza, ali nije da se tu može napraviti ne znam šta, ukoliko smanjiš visinu stepenika zauzimaš prostor unutra.
Slažem se da je niskopodnost danas imperativ, a i moja žena isto :D koliko je samo puta psovala tramvaje kad je morala ići sa dvoje dece i kolicima.
 
Za 10 godina 90% vozila se zameni niskopodnim, ostane njih 10% visokopodnih, ljudi od toga prave svojevrsnu agoniju i tragediju.
 
Jutros sam se vozio starijom katicom od Kluza do Vuka, gde god je bio otvoren semafor radila je kao raketa. U povratku CAF koji se vukao kao prebijen pas i na otvorenim deonicama.
 
^^^Da je samo do tramvaja. Mi nemamo infrastrukturu obnovljenu prema dozvoljenim odstupanjima za niskopodna vozila. Preko skretnica hoće da se poraspadaju i stari i novi, preko mosta talasaju. Moj utisak je da su stari "Švajcarci" trenutno najudobnija lakošinska vozila u funkciji, i pored starosti. Mislim čak da bi kombinacija novih, remontovanih najnovijih KT4 sa umetnutim niskopodnim modulom, i BLT Šindleri sa umetnutim niskopodnim modulom pšredstavljali dobro rešenje. Takođe smatram da se "pružaju više nego što treba", da se "napinju" iz prostog razloga što hoće da šire mrežu iako zbrda-zdloa rekonstruišu postojeće deonice. O lufterima i da ne govorim. KT4 i Urbos 3 kao nebo i zemlja, i to samo zbog svesno stvorenih nepovoljnih uslova infrastrukture za eksploataciju novih niskopodnih vozila (svi bi se vukli i bili neudobni, ne samo CAF), odnosno tenderske dokumentacije (kip lufteri).

Ne znam jel ova vest (o nabavci novih 30 tramvaja) sa http://www.srbijadanas.com već bila: https://www.srbijadanas.com/vesti/beogr ... 2021-07-24

Prema navedenom postoji mogućnost da CAF otvori fabriku u Srbiji, a bilo bi super, pošto je vlasnik Solarisa da napravbi i prvu fabriku autobusa van Poljske. Bio bi fazon Bolechowo - Boleč. Inače, pošto CAF proizvodi i vozove, mogao bi jeftinije da ponudi automatske metro kompozicije, ali i kvalitetnije vozove od Ruskih za gradsku železnicu.

Ja sam već pominjao politiku "kupujmo domaće", odnosno "Made in America" u SAD. Tamo proizvođač ne može da učestvuje na tenderu ukoliko ne otvori fabriku u zemlji, uz propisan procenat lokalno proizvedenih delova (mora da ima ugraviranu tablu sa natpisom "Made in USA of domestic and foreign components"), što ne uključuje samo šinska vozila, niti vozila uopšte. Recimo da takve table "krase" Caterpillar, (John) DEERE (Hitachi), Komatsu NA građevinske mašine, odnosno Kone, Schindler i Mitsubishi, čak i Otis liftove (i Otis uvozi iz svojih pogona u Kini kako bi održao konkurentnu cenu). Osim toga kanadski autobusi izlaze iz SAD pogona kao skoro 100% domaći proizvod, izuzev pojedinih opcionalnih komponenti.

Sad glume neko ludilo s malim šinskim tržištem, mada nije na odmet s obzirom na cenu pojedinjačnih vozila. Da su pomenutu praksu preneli na autobuse i liftove ne samo što bi možda i od Ikarbusa nešto bilo, već bi izbegli i ugradnju liftova lošeg kvaliteta natrpanih turskim i kineskim komponentama niže klase. U svakom slučaju politiku "kupujmo domaće" treba da prošire i na druge oblasti industrijske proizvodnje, od kojih zemlja i njeni građani mogu imati neke realne koristi.
 
Фабрика у Србији је одлична тема уколико би заиста повољн апонуда дошла од неког, у том смислу и КАФ наравно. Прво што постоји много више могућности за прилагођавање локалним условима, која са нашом радном снагом и одређеном количином домаћег материјала не би толико коштала, плус ремонт возила би био далеко квалитетнији. Апсолутно сам сагласан да се мора увести стандард за извођење трамвајске мреже, јер је крајње глупо да модерни трамваји возе спорије од прастарих колега.

Ипак, не могу да се отмем утиску да је овај услов само због Сименса урађен
 
Довољно је само интервенисати на нивоу понуде, тј отварати домаће фабрике и помагати их само у производњи, а никако не форсирати потражњу инсистирањем на куповином домаћих ако су крнтије (видети: Икарбус).

Даш им услове и субвенцију, а на њима је да направе нешто конкурентно.

Е сад, ми немамо домаћу фабрику трамваја, тј стварно домаћу са српским власништвом. И ово је решиво врло лако - отварањем државног предузећа које ће бити вођено потпуно као приватна фирма, а ако се приватизује, искључиво с условом да власници морају бити држављани.
 
Питам се када ће више да пусте трамваје у правцу сајма и да ослободе скретање лево из Немањине, много је времена прошло није ми јасно шта се ту дешава. Дали има неко неку информацију у вези тога?
 
Mareti":314g3lx9 je napisao(la):
Питам се када ће више да пусте трамваје у правцу сајма и да ослободе скретање лево из Немањине, много је времена прошло није ми јасно шта се ту дешава. Дали има неко неку информацију у вези тога?
Мора прво да се сруши стара црпна станица на Савском тргу па да се уради преостали део Савске улице и шине.

Sent from my Redmi Note 8T using Tapatalk
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=873703#p873703:eo9nmbm5 je napisao(la):
Mareti » Нед Авг 22, 2021 6:57 pm[/url]":eo9nmbm5]Питам се када ће више да пусте трамваје у правцу сајма и да ослободе скретање лево из Немањине, много је времена прошло није ми јасно шта се ту дешава. Дали има неко неку информацију у вези тога?
Отприлике у новембру-децембру-јануару.
 
Трамвајски одељак у Студији шинских система је поприлично добар.

Веза са банатским делом планирана је "конструкцијом уз Панчевачки мост", а уцртана је и 900 метара дуга веза Булевара Ослобођења и Прокопа.
 
Vrh