Šta je novo?
Od:
Filteri

Tramvaji

Tačno to, drugačije rečeno. Ima ovde ljudi koji znaju neke stvari ;) Namerno nisam citirao "Ajnštajn". Ipak ima ljudi koji za toliko znaju a to daje ozbiljnu nadu da se nešto može uraditi bolje :cool:
 
shmeksi":2igth3wa je napisao(la):
A situacija kada nestane struje na tih 50 ili 100 ili 150 metara od raskrsnice? O tome nisi razmišljao ;)
Kliknite za proširenje...
Pa, ako nestane struje 200 metara pre raskrsnice onda ce kociti i zakocice posle pedeset metara,ako nestane struje na 50m onda nece kociti i precice tih 150-200 m taman dok predje raskrsnicu :laugh::laugh::laugh::laugh:
 
Još samo kada bi tako funkcionisao tramvaj u praksi sve bi bilo u redu, ali nebrojano mnogo viđanja stajanja na Slaviji i u Beogradskoj mi govori drugačije. ;-)
 
Sve se mora testirati u praksi.

Ja se danas vozio sa gb.205 Mercedes O405N2 iz donacije Berlina i vratili su mu ZF menjač. Da li znate šta je rezultat? Stajali on i ikarbus sa 511 na semaforu i dali gas u isto vreme. ikarbus je ostao bar 150m iza njega. Zasto? Prosto zato što ima ZF menjač koji je mnogo komplikovaniji od Voith-a ali ima intarder (ubrzivač). Ne cima nego naglo povlači u napred i mjauče kao mačka kad kreće iz mesta. Kad koči potpuno isto ali obrnuto ne znam odakle mu tolika sila kočenja i kad uspori pred stajanje uopšte ne osetiš da je stao i imaš utisak da još uvek ide.

Nadležni neće ništa da testiraju na poligonu pa ni tramvaje koji na primer možda i nisu za bacanje već je potrebno samo zameniti pogonski sistem. Ja ne mogu da verujem da naši tramvaji još nemaju ugrađen GTO i IGBT sistem.

To se odma da primetiti, kod GTO (Gate turn-off thyristor) motori se čuju slično kao gore pomenuti ZF menjač kod gore pomenutog autobusa samo što za razliku od njega ima sečenja dovoda struje pa se stvori zvuk bukvalno kao formula 1. IGBT (insulated-gate bipolar transistor) je primenjen kod Siemensovog voza u Pragu (linija "C") te se stvara postepeno pištanje prilikom puštanja motora u rad. Ima i hibridnih sistema kao što je to kod British Rail Class 323 EMU-a te kod njih se čuje naglo pištanje a potom kada pištanje prestane kreće jaukanje kao super-mario igrica na staroj segi ili tetrisu. Međutim to jaukanje se seče i tada nastupa IGBT sa aktivnom kontrolom startovanja motora te se motori pale postepeno da ne bi ljudi popadali od sile inercije. Nakon toga sistem pusta drugu "fazu" odnosno brzinu i tada se cuje nagli jauk svih motora odnosno momentalo prestrojavanje na veci broj obrtaja tj kao što sam rekao drugu fazu/brzinu.

Kada škodine i american neoplanove trole mogu imati GTO i IGBT zašto ne bi mogle i naše katice? Da li zna neko iz direkcije za javni prevoz i gsp-a koliko zapravo takav sistem smanjuje potrošnju energije? Da ne spominjem regenerative braking. ono što je još šokantnije je da može da se uključi i regenerative acceleration! dok motor ubrzava aktivira se momentalno i generator pa zajedno rade dok se motori gase odmah po početku procesa kočenja a generator i dalje vrši svoj posao-proizvodi struju!

Da li oni znaju šta to znači? Ne vidim čega se boje, zašto ne bi moglo da se ugradi u postojeće tramvaje pa da za godinu dana od uštede na struji kupe nove. Opet ponavljam: think again and again and back again za dobrobit svih nas :cool: Bez srljanja molim.
 
Češki mediji su objavili vijest da hrvatsko Ministarstvo unutarnjih poslova kupuje 630 automobila marke Škoda Octavia za potrebe policije - prenosi Slobodna Dalmacija.
Toliko o Reciprocitetu!Da li je neko iz Srpske Vlade pitao susede zašto bar polovinu vozila nije naručio iz Kragujevca,kao i 100 autobusa od Ikarbusa a pozivajući se na CEFTU i najnižu cenu kao “Končar” u vezi tendera za Bg tramvaje!
 
prosla su doba velikih politickih nabavki... za to ne ostavljaju prostor ni sam zakon ni stroge direktive evropske unije, a mislim i da se sve
svest gradjana dovoljno promenila - danas prosto ne moze imati opravdanje da beogradjani, novosadjani ili zagrepcani kupuju nekvalitetnu i kvarljivu robu zarad toga da tito, tadic ili mesic dobiju lep rucni sat od druge strane.

u toku je kampanja u novinama kako bi se pripremila javnost za dolazak koncara. kao susta istina plasiraju se notorne lazi, izmislja se intenzivno razmatranje ponuda u "uzem krugu" (niti ima uzeg kruga, niti agencija za investivijie moze bilo sto da razmatra osim cene, a i nju moze samo da gleda, jer pregovori i cenjakanje nisu dozvoljeni - pnuda je za svakog obavezujuca), grubo se menjaju teze i test pojedinacnih tramvaja koji ce biti isporuceni izjednacuje se sa potrosackim testom pre kupovine... koncar plasira bajke za hrvatsku javnost kako njegov najbolji tramvaj na svetu nije nigde van hrvatske prosao jer postoji metafizicka zavera protiv hrvatskih tramvaja i opste poslovno nepostenje (dok u srbiji naravno svi posluju posteno i nema nikakvog muvanja)... jadno.
 
Sve je ovo tužno.
Jedini način da se nekako utiče na tender i njegovo eventualno poništavanje je da se organizuje javni skup-protest! :gobb:
U našoj zemlji se samo na taj način može skrenuti pažnja medija i postići nešto.
Pa nek jednom narod pizdi i na nas što blokiramo Nemanjinu (kad već svako može).
 
E da politika ce verovatno za koji minut pustiti vest i o tome da je formirana neka radna grupa komisija u kojoj su kao i ljudi sa masinskog fakulteta koji ce oceniti ponudjenje opcije. Objasnjeno im je da nema tu nikakve dodatne odluke ili kojecega nego jednostavno da vidimo ciji je mazut u nasem slucaju tramaj jeftiniji i to je to. Takav je zakon tj oni su sami sebi tj nama zatvorili vrata izbora kvaliteta zarad svojih interesa
 
Užas. Mada sam za to za održavanje mira u regionu, ali ni oni se nisu nešto potrudili da bi mi kupovali njihova vozila? Jel pošteno? Pošteno je da Beograd ne kupi ni jedan tramvaj već da opremi katice tako da budu na nivou Berlinskih. Ako dobije povoljan kredit aranžman i Goša potpiše bože zdravlja ugovor sa Siemensom pa naprave ULF-ove u Goši, Beograd može da nakrivi kapu. Ne treba trošiti toliki novac na vozila neproverenog kvaliteta, sve na probu i testiranje i upoređivanje u praksi. Nekoliko modela različitih proizvođača pa koji je najbolji i ko zna, možda bude i 2 pobednika. Nikad se ne zna. To je čista logika, a sad što mi pravimo tendere da zamrse stvari i podele mišljenja to je naša greška. Inače tenderi su zamišljeni baš da olakšaju takve dileme ali u našoj situaciji su upravo oni kamen spoticanja i moraju makar da izmene ili dopune regulative i da uproste donošenje odluka da se ne bi još više produbljivao već i ovako zamršen proces.
 
za one koji su se kasnije prikljucili jos krajem maja upuceno je pismo gradonacelniku u kome su iznete nepravilnosti vezane za konkurs, koje bi morale voditi njegovom ponistavanju - http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?id=1014&p=1


posle toga je muvaza nastavljena: do 21.6.2009. prijavio se samo koncar - drugi su shvatili da je sve samo predstava po cijem scenariju koncar pobedjuje -, a u sitaucijama kada stigne samo jedna ponuda zakon predvidja obavezno ponistavanje konkursa. da konkurs ne bi bio ponisten (i da time ne bi bio izneveren koncar), rok je protivzakonito produzen do 1.7.2009. Tada svoju ponudu dostavlja CAF. Posle 1. jula bezuspesni su napori vise ljudi i medija da saznaju bilo sta o pristiglim ponuidama iako su inforamcije o ponudama javne, ukljucujuci i informaciju ko je ponudio (naj)nizu cenu i time pobedio. Posle visenedeljnog tajca novine pocinju naprasno da objavljuju intervjue sa celnicima GSP iako GSP nije strana u ovoj nabavci (Grad nabavlja tramavje preko Agencije za investicije) u kojoj se navodi kako je razmatranje ponuda u toku (laz: konkurs je raspisan tako da nema razmatranja ponuda - pobedjuje ponuda sa najnizom ponudjenom cenom bez obzira na kvalitet), kako su dva ponudjaca u uzem krugu (laz: samo dve ponude su i predate, od toga jedna nakon propisanog roka) i kako niko ne zeli da se mesa u ishod (kasno: isti ljudi vec pre nekoliko meseci su u novinama isticali koncara kao favorita) i kako koncar eto nigde do sada van HR nije kupljen zbog namestenih konkursa u zapadnoj evropi na kojima pobedjuju samo domaci proizvodjaci (laz: u spaniji se koriste kanadska vozila, u nemackoj francuska... procedure su toliko stroge, da ne mogu biti namestene, kriterjum su cena i kvalitet, a koncar je pao na kriterijumu kvaliteta)
 
Ups nije mi dobro prosao copy paste pa cu opet da ordarim nije sve iskopirao iz pdf-a
pre svega izvinite na ovim kodiranim slovima posto nece da mi prebaci latinicne karatkere direktno u forum ako neko zna kako se to radi a da nije rucno neka da savet ili neka okaci ponovo da bi lakse videli

Izvod iz zakona o javnim nabavkama

Vrste kriterijuma

lan 52.
Kriterijumi za ocenjivanje ponude su:
1) ekonomski najpovoljnija ponuda ili
2) najniža ponuena cena.

Kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude zasniva se na razliitim
elementima kriterijuma u zavisnosti od predmeta javne nabavke, kao što su:
1) ponuena cena;
2) uslovi plaanja;
3) rok isporuke ili izvršenja usluge ili radova;
4) tekui troškovi;
5) troškovna ekonominost;
6) kvalitet;
7) tehnike i tehnološke prednosti;
8) post-prodajno servisiranje i tehnika pomo;
9) garantni period i vrsta garancija;
10) obaveze u pogledu rezervnih delova;
11) post-garancijsko održavanje;
12) estetske i funkcionalne karakteristike i dr.

Uslovi za ueše iz lana 44. ovog zakona ne mogu biti odreeni kao
elementi kriterijuma.

Svakom elementu kriterijuma naruilac u konkursnoj dokumentaciji odreuje
relativni znaaj (ponder), tako da zbir pondera iznosi 100.
Izbor izmeu dostavljenih ponuda primenom kriterijuma ekonomski
najpovoljnije ponude naruilac sprovodi tako što ih rangira na osnovu pondera
odreenih za elemente kriterijuma.

U sluaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, a u situaciji
kada postoje ponude domaeg i stranog ponuaa koji pružaju usluge ili izvode
radove, naruilac mora izabrati ponudu najpovoljnijeg domaeg ponuaa pod
uslovom da razlika u konanom zbiru pondera izmeu najpovoljnije ponude stranog
ponuaa i najpovoljnije ponude domaeg ponuaa nije vea od 20 u korist ponude
stranog ponuaa.

U sluaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, a u situaciji
kada postoje ponude ponuaa koji nude dobra domaeg porekla i ponude
ponuaa koji nude dobra stranog porekla, naruilac mora kao najpovoljniju ponudu
izabrati ponudu ponuaa koji nudi dobra domaeg porekla pod uslovom da razlika u
konanom zbiru pondera izmeu najpovoljnije ponude ponuaa koji nudi dobra
stranog porekla i najpovoljnije ponude ponuaa koji nudi dobra domaeg porekla
nije vea od 20 u korist ponude ponuaa koji nudi dobra stranog porekla.

Izbor izmeu dostavljenih ponuda primenom kriterijuma najniže ponuene
cene zasniva se na najnižoj ceni kao jedinom kriterijumu.

U sluaju primene kriterijuma najniže ponuene cene, a u situaciji kada
postoje ponude domaeg i stranog ponuaa koji pružaju usluge ili izvode radove,
naruilac mora izabrati ponudu domaeg ponuaa pod uslovom da njegova
ponuena cena nije vea od 20 % u odnosu na najnižu ponuenu cenu stranog
ponuaa.

U sluaju primene kriterijuma najniže ponuene cene, a u situaciji kada
postoje ponude ponuaa koji nude dobra domaeg porekla i ponude ponuaa koji
nude dobra stranog porekla, naruilac mora izabrati ponudu ponuaa koji nudi
dobra domaeg porekla pod uslovom da njegova ponuena cena nije preko 20 %
vea u odnosu na najnižu ponuenu cenu ponuaa koji nudi dobra stranog porekla.

Odredbe st. 6, 7, 9. i 10. ovog lana primenjuju se i na javnu nabavku
oblikovanu po partijama.

Prednost data domaim ponuaima u st. 6, 7, 9. i 10. ovog lana u
postupcima javnih nabavki u kojima uestvuju ponuai iz država potpisnica
Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA 2006) primenjivae se
shodno odredbama tog sporazuma.
 
Au, nije ih ni sramota. Rekao sam šta sam imao. Katicama dati novi život pa kasnije kupiti nove a sada se fokusirati na preče projekte kao što su metro i postepeno odvajanje tramvajskih šina od ostalog saobraćaja pa bi tako pored pravog metroa imali i polu-lrt kao dopunu.
 
Da li bi neko mogao samo da mi odgovori na sledeća pitanja:

Koji gradovi su trenutno ili u proteklih par godina vršili nabavku novih tramvaja i kako su to izveli (ako može detaljno opis procedure)?
Ko finansira nabavku novih tramvaja, grad ili EBRD?
Kako se stručno naziva ova nabavka tramvaja, konkurs, tender ili nešto treće?
Nije mi jasan u pozivu onaj deo od mesec dana za zaključivanje ugovora nakon otvaranja ponuda, da li grad sme tek tada da izađe u javnost ili šta?
 
Autor: Blic online, RTS | 24.07.2009. - 08:57
Sinoć oko 19 sati i 30 minuta, na autobuskoj stanici kod Centra Sava, u autobusu na liniji 17, potukli su se navijači Partizana i Crvene Zvezde.

Lakše je povređen 38-godišnji D.V, koji je posle ukazane lekarske pomoći u Urgentnom centru pušten kući.
Prema rečima očevidaca, stotinak navijača koji su bili na stanici, kamenicama su razbili prozor i u pun autobus ubacili zapaljenu baklju.
To je izazvalo paniku, pa je vozač zaustavio vozilo i pustio putnike da izađu.


Kako li će proći Končarevi tramvaji,već sada mi ih je žao :(
 
zato da je uzet kriterijum ekonomske ispaltivosti, a ne najnize ponudjene cene, mogla je da bude uzeta stavka u obzir: troskovi osiguranja.
 
shmeksi":280q9r3e je napisao(la):
Da li bi neko mogao samo da mi odgovori na sledeća pitanja:

Koji gradovi su trenutno ili u proteklih par godina vršili nabavku novih tramvaja i kako su to izveli (ako može detaljno opis procedure)?
Ko finansira nabavku novih tramvaja, grad ili EBRD?
Kako se stručno naziva ova nabavka tramvaja, konkurs, tender ili nešto treće?
Nije mi jasan u pozivu onaj deo od mesec dana za zaključivanje ugovora nakon otvaranja ponuda, da li grad sme tek tada da izađe u javnost ili šta?
Kliknite za proširenje...
* u zakonu o javnim nabavkama govori se o nabavci i postupku nabavke, kao i o konkursnoj domunetacijij. rec je o vrsti konkursa koja se naziva tender.

* nabavku treamvaja ne finansira direktno EBRD (inace ovo nikada ne bi proslo). Ta banka je odobrila Beogradu veliki kredit za "revitalizaciju tramvajske mreze". Polovina se treutno trosi na zamenu sina, a druga polovina ce biti iskoriscena za kupovinu tramvaja (sama za sebe nije dovoljna).

* sto se tice javnosti - otvaranje ponuda je bilo javno i svi podaci vezani za relevatntne kriterijume ponuda su i po zakonu o javnim nabavkama i po zakonu o slobodnom pristupu informacija od javnog znacaja javni. ne znam na kojih 30 dana u pozivu mislis, rado bih pogledao poziv, ali je on sa sajta beograd.org.yu misteriozno nestao iako uredno arhiviraju sve pozive jos od 2000. godine.

pokusacu da nadjem neke druge tendere na netu, a evo kako se koncar ulizivao u sofiji http://www1.zagreb.hr/mms/en/06_official_visits_foreign_delegations/other/tram_u_Sofijji.html , samo sto su pukli, pobedio je simens
 
shmeksi":12z32l5o je napisao(la):
Nije nestao poziv, evo ga na ovoj adresi, i moja greška u pitanju je neki period od 90 dana

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1343652
Kliknite za proširenje...
cool, ja nisam preeko searcha mogao da ga nadjem

a taj rok... to je rok u kome ponudjac mora da sklopi ugovor ako je pobedio na konkursu... posle tog roka i ako ga grad izabere (po unapred utvrdnjenom kriteijumu) proizovdjac/ponudjac moze da kaze neka hvala, vise mi se ne isplati - pre toga ponuda ga obavezuje.

inace zakon medju stroge obaveze svrstava i obvavezu da se u pozvinu naglasi u kom roku ce biti objavljeno koji proizvodjac je dobio posao, a to u pozivu za nabavku tramvaja nije navedeno. skandalazno.
 
Nasa ljutnja je sasvim opravdana, ali mislim da ne znamo sve detalje tendera. Osim oglasa u novinama postoji i tenderska dokumentacija, koja se otkupljuje i u kojoj se mnogo detaljnije odredjuju zahtevi od ponudjaca. Ja nekako ne mogu da verujem da je jedini zahtev cena. Mozda unutra pise (ne znam, lupam) "tramvaj mora da bude najmanje te i te duzine, da ima najmanje x sedista, da motori zadovoljavaju taj i taj standard, da su klimatizovani itd. i na kraju, da cena za 30 vozila ne predje 40 miliona evra, koliko mi imamo i koliko mozemo da platimo." Tako nesto bih mogao da prihvatim kao procenu gradskih vlasti da je optimalnije kupiti 30 novih, pristojnih vozila, nego 15 odlicnih. To bi, ujedno, samo po sebi eliminisalo one najskuplje.

Medjutim, ako se ispostavi da podatak iz Vecernjih novosti o ceni od 60 miliona nije greska, to ce znaciti da niko nije spreman da proda tramvaj ispod 2 miliona evra i onda tender treba ponistiti, a nikako odvajati jos 20 miliona. Sto kaze ThinkAgain, bolje za te pare generalno rekonstruisati osamdesetak "katica" (kazu oko 800.000 po komadu).
 
pa naravno da u tenderskoj dokumentacijji postoje i drugi kriterijumi prema kojima su ponudjaci sastavili ponude (sirina sina, klima isl.). ali time nije resen problem. to su kriterijumi kvalifikacije a ne izbora. to ti je kao da kazem kupujem kola sa 5 vrata, dizacima stakla, dizel motorom, servo volanom i ipak i dalje te karatkeristike ima i dacija i mercedes.

Samo kada imas svoj detaljni projekat, npr. mosta ili tramvaja (a mi ga naravno nemamo, kao sto ga nijedan grad nema) mozes da raspises konkurs sa kriterijumom najnize cene na koji ce se prijavljivati izvodjaci projekta, koji su dakle vezani svim detaljima detaljnog projekta. jos je veci problem sto je najlakse napisati u ponudi da tramvaj ima klimu pogodnu za podneblje na kome temperature dostizu + 42. najlakse je napisati u ponudi da tramvaj ide nesmetano 40 na sat na velikim nagibima - a da li je stvarno to tako? To mogu da znaju gradjani helsinkija jer su tramvaje isprobali, a mi kupujemo na slepo.

konkurs je farsa, a to su nam jasno stavili do znanja i simens i bombardier i skoda i svi drugi renomirani proizvodjaci koji mople boga da dobiju neki posao u vreme krize, ali su nas konkurs odmah ocenili kao corava posla i nisu se ni trudili da sastave svoju ponudu.
 
Kratki Crotram
2200kkev.jpg

s5001356m.jpg

Evo i BG tramvaj cisto radi poredjenja fizickog izgleda
 
smesno, jadno i bezpredmetno poredjenje. i njabolji tramvaj na svetu kupuje se na transparentnom i zakonitom tenderu, a ne u kafani. :violina:
 
IZVOR: Index.hr

Hrvatska "roba s greškom": "Crotramovi tramvaji su opasni za putnike jer nisu dovoljno čvrsti"

POZNATO je kako "hrvatsko čudo" - tramvaj kojeg izrađuje domaći konzorcij Crotram, u čijem su sastavu tvrtke Končar Elektroindustrija, Gredelj i Đuro Đaković, ne prolazi najbolje u Europi, a ako je vjerovati Zdravku Beriću, direktoru tvrtke Prvomajska TZR (tvornica strojeva, zupčanika i reduktora), razlog tome leži u činjenici da su izrazito loše napravljeni.

Od svih država koje su se raspitivale za hrvatske tramvaje, zainteresirana je ostala još jedino Finska, odnosno Helsinki. Norveška banka, koja bi trebala odobriti kredit za njihovu kupnju naručila je stoga izvještaj o tramvajima i za to je u Hrvatskoj angažirala Berića. Upravo tehničke pogreške koje je on otkrio mogle bi Crotram koštati dobivanja natječaja na kojem Helsinki kupuje 40 tramvaja.

S obzirom na činjenicu da su ga angažirali da istraži proces proizvodnje hrvatskog niskopodnog tramvaja, Berić je u ime norveške banke u kolovozu prošle godine obišao pogone Končara u Glini i Zagrebu. Tvornica Končar ga je zbog toga optužila za industrijsku špijunažu jer je time prekršio Zakon o industrijskom vlasništvu.

"Naoko lijepi, a strukturno loši"

Berić je u svom izvještaju naveo kako od 107 niskopodnih tramvaja koji trenutno voze Zagrebom, 73 imaju grešku nastalu u proizvodnji te stoga za četiri do pet godina tramvajima prijeti pucanje postolja i skupi servisi, a putnici su konstantno u opasnosti. Berić je Jutarnjem listu rekao kako u procesu proizvodnje postoji strukturalna greška - dijelovi tramvaja ne lijevaju se po pravilima struke i zbog toga su na 60 posto kvalitete, odnosno nisu dovoljno čvrsti. Naveo je i kako su toga i Končar i ZET svjesni, ali ne poduzimaju ništa nego rupe u metalnim dijelovima tramvaja skrivaju lakirnom plavom bojom.

Prema Berićevim riječima, hrvatski tramvaji su "naoko lijepi, a strukturno loši" i kako je njihovo stvarno stanje kao da su u prometu već 25 godina. "Kvalitetu tramvaja ne osporavam, ali problem je prebrza i loša proizvodnja, zbog koje će tramvaje trebati konstantno servisirati i nabavljati nove dijelove", rekao je Berić.

Istovremeno, u Končaru tvrde kako tramvaji nemaju grešaka. "To su neistine. Naši su tramvaji kvalitetni i napravljeni po svim normama struke. To smo dokazali puno puta, ali odgovorit ćemo i na ove opservacije novim istraživanjem. Zdravko Berić je napravio nekoliko stvari koje su suprotne Zakonu o industrijskom vlasništvu, a to je ulazak u naše prostorije i izuzimanje materijala iz tramvaja", rekao je Jutarnjem listu Ivan Bahun, direktor u Končaru.
Kliknite za proširenje...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh