Tramvaji

[lento]

Moze biti jos jedan tehnicki razlog.

Ako vise linija dijeli istu trasu onda sa grananjem te trase nuzno opada i frekfencija saobracaja. Pomenuta "trojka" dijeli trasu sa vise drugih linija u centru grada i prema Banovom Brdu.

Ako je to razlog, ne moguce ga je rijesiti dodavanjem novih tramvaja jer bi se stvorila guzva u centru koji ionako muku muci sa guzvama u saobracajnom spicu.

Dakle, problem nije u broju tramvaja vec u neodgovarajucoj infrastrukturi.

Onda se lepo vrati stara dobra "jedinica" od Knezevca do Kalemegdana. 8)

 

[Karlo del Ponte]

1. "Лаки метро" није трамвај. Лаки метро има потпуно издвојену трасу са тек по неким укрштањем у нивоу, или потпуно без њих, а ако га има, укрштање у нивоу је са рампама попут железничких. Разликује се од класичног метро-а по краћим композицијама, оштријим кривинама, успонима и падовима, те мањим осовинским оптерећењем. Друга врста лакошинског система је брзи трамвај, кога карактерише нешто веће растојање међу стајалиштима, смањење броја укрштања са друмом и углавном сигнални приоритет, трећа врста је преметро (трамвајски тунели са станицама са метро стандардима). У случају непостојања централног диспечерског управљања (као у Београду) трамвај не спада у категорију лакошинских система.

Na zalost tesko je dati tacnu definiciju sta je sta pa lako dolazi do zabuna i ne razumjevanja ali sve tri ove varijante imaju nesto zajednicko. Mali kapacitet....

Чињеница да се неки превоз може категорисати као лакошински, не значи мали капацитет у свим случајевима. Метро у Измиру, Бурси, Адани и М1 у Истанбулу у Турској, као и метро линија 6 у Бечу се код великог броја аутора класификују као лакошински превоз због избора возила, иако је капацитет реда величине 30.000-45.000 путника на сат у једном смеру. Тако се класификују због избора возних средстава. У Београду није чак ни врло дугорочно реално очекивати преко 20.000 путника на сат у једном смеру због индекса изграђености, и ипак, доста садржаја који су усмерени на локална кретања (око 30% пешачких кретања, просечно путовање јавним превозом 7 километара за град, 10км за приград). Капацитет није главни разлог за тежњу ка већем издвајању инфраструктуре јавног превоза у случају Београда.

Сам "лакошински систем у категорији трамвај-воз-а", што сам сугерисао везано за Зрењанински пут, имао би већи капацитет по квадратном метру површине пода возила и дужном метру од садашњих РВР-а за 70% због другачијег уређења путничког простора "трамвајоликих" возила. Наравно да сам мислио на дугачке композиције, потенцијално и 100 метара. Са интервалом 10 минута, без проблема би превозили 5000 путника на сат у једном смеру, колико је тренутно капацитет свих аутобуских линија (који није потпуно искоришћен), које иду Зрењанинским путем. Интервал 10 минута за све остале возове у вршном сату је више него довољан, односно средњи интервал 5 минута преко Панчевца. Ако стварно дође до прекорачења тог оптерећења, могу се разматрати друге мере, али најједноставније и најјефтиније би биле дуже композиције. Не би тек тако требало одустајати од погодности малог осовинског оптерећења, могућности већих успона, јаких шинских кочница и оштријих кривина него код класичне железнице.

Питање је да ли ћемо скоро имати неки нови мост на Дунаву.

solecar » 05 Dec 2015 11:25 am[/url]":13q5jzhw]Trojka ima od Kneževca pa sve do Slavije nezavisnu trasu od drumskog saobraćaja.

Није независна, једино што има мањи број семафора и укрштња са друмом него на осталим трамвајским правцима (што има доста предности). У Топчидеру поред старог терминуса има прелаз на којем често долази до судара трамваја и аутомобила. Опасна је још и раскрсница код БИГЗ-а, а безвезно задржавање трамваја имамо код МУП-а у Савској. Истина је једино да би се на тој траси са најмање потешкоћа могао успоставити ЛШС.

 

[RioBL]

Karlo del Ponte » Sun Dec 06, 2015 1:23 am[/url]":39rgmjp1]

Сам "лакошински систем у категорији трамвај-воз-а", што сам сугерисао везано за Зрењанински пут, имао би већи капацитет по квадратном метру површине пода возила и дужном метру од садашњих РВР-а за 70% због другачијег уређења путничког простора "трамвајоликих" возила. Наравно да сам мислио на дугачке композиције, потенцијално и 100 метара. Са интервалом 10 минута, без проблема би превозили 5000 путника на сат у једном смеру,

E, to bi bilo fino s obzirom na kapacitet.
Znaci, takvo vozilo bi imalo kapacitet 800+ putnika i duzinu od oko 100m. Tu sam za! Samo, meni nije poznato da postoji takvo vozilo u formi tramvaj-voz.
Koliko znam, sva vozila u ovoj kategoriji su duzina od oko 40m i sa kapacitetom od 300 putnika. Mozda bi bilo i moguce uvesti takvo vozilo ali bi se njegova trasa morala pazljivo isplanirati u dijelu gdje bi funkcionisao u tramvajskom modu. Trebalo bi izabrati duge i ravne pravce sa sto manje ukrstanja po nivou.
Znas li mozda neki primjer gdje je u funkciji tramvaj-voz sa tolikim kapacitetom?

 

[zoran_m]

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=212291
Bas me zanima kako će gsp da zbudži taj novogodišnji tramvaj

 

[direktor]

Pa to ce biti onaj divag mozda nabace lampice preko njega kao ukras i to bi bilo to

 

[Somi303]

Будимпешта је објаснила са својим божићним трамвајем
#Flickr12Days Christmas tram in Budapest 1 by Romeodesign, on Flickr
А од ове године објашњава и по питању тролејбуса 8) 8)

 

[Biciklistkinja]

Kod nas bolje da im ne padne na pamet da osvetljavaju vozni park, ima da se osramotimo kad osvetle krš i neodržavanje.

 

[dare]

ja bi voleo i nasa vozila da ukrase recimo mercedese solarise cak i mutante

 

[marrecar]

I ja bih da ih ukrase normalnim izgledom. Sta ce ovo Beogradu kada imamo vecih problema sa prevozom nego sto je problem ukrasavanja za vreme novogodisnjih praznika.

 

[boca-ica]

dare » 07 Dec 2015 14:57[/url]":2cp7mut4]ja bi voleo i nasa vozila da ukrase recimo mercedese solarise cak i mutante

a ja bih voleo da unutar svih autobusa i tramvaja bar sve sijalice rade
umesto tih ukrasnih spolja :roll:

 

[Somi303]

:mrgreen:
Amsterdam: Old salutes new around Christmas 2014 by Arthur Staal, on Flickr

 

[hiavata]

Uhvatih jutrus na Studiju B, Malisa izjavio kako gledaju da dogovore remont i osavremenjavanje 40 Katica. U pregovorima sa nekim iz Slovacke jer Slovaci su vlasnici da l' Gose ili Sinvoza. (?)

Je l' ima neko neku vise informaciju?

 

[Somi303]

И ја сам негде прочитао, али да ме убијеш нмгу да се сетим где. Писало је да ће добити климу, wifi, бројач путника и још неке глупости. Дакле већа модернизација од претходне.

 

[Пантограф]

"Гоша" је у питању.
Радиће се, најмање 60 трамваја: климатизација, вајфај, бројачи путника - о додавању нископодних сегмената ништа нисам чуо.

Претпостављам да ће тиме првенствено бити обухваћени трамваји купљени крајем деведесетих, као и они који су већ чоперизовани, такође у С. Паланци.

 

[direktor]

Ja to nebih radio bez srednjeg niskopodnog djela
Jer je jeftinije kupiti katice od berlina za 50 000e komad koje su vec sredjene sa transportom i sredjivanjem postolja masih maks 70 000 komad
Ako nece vec da rade redizajn kao ukrainci

 

[Пантограф]

direktor » 10 Dec 2015 04:07 pm[/url]":1locjr53]
Jer je jeftinije kupiti katice od berlina za 50 000e komad koje su vec sredjene...

Што би рекли у једном старом квизу: "Да, али није битно" Није у Берлину метарски колосек...

 

[direktor]

Panto panto tacno sam znao da ces to potegnuti sirina sanduka katoce je ista kao u brogradu 2200mm tako da pase na nasa postolja to je vec radjeno i moguce je .
Zato bi sa nihovih postolja iskoristili sve sto moze a nasa bi remotovali

 

[Пантограф]

To bi garant koštalo neke pare, možda se ovako skrpimo i za manje. Koliko vidim, planira se manje-više šminkanje.

 

[Somi303]

Каква црна нископодна постоља, такве наказе нам не требају. Средити најстарије катице и упарити их да раде заједно. Нема потребе да се то додаје на име капацитета кад каф-ови раде свој посао.

 

[laki72]

Nema potrebe a?

1. (Osnovno)
Tramvajsku mrezu treba siriti. Imas most na Adi gde je i predvidjeno da ide tramvaj i samo nasa ludost je zasluzna sto to jos nije povezano.
Takodje, postoji prostor (pricali smo o tome na drugoj temi) za sirenje ka zarkovu belim vodama i ceraku.
Trojka bi uz modifikaciju trase (kojoj se nadam) pokupila veliki broj ljudi sa miljakovca i kanarevog brda...
I naravno, da je po meni, svi blokovi uz savu bi vezu ka fontani i zemunu imali tramvajem.
N. Bgd je idealan za sirenje t. mreze.

2. Dal ti trebaju 'katice' seti se kad prvi ozbiljniji sneg izbaci CAF-ove iz stroja

 

[Igor]

I ja ne vidim potrebu za insistiranjem na niskopodnim modulima vec da se postojece utegnu. Bice da sam pre pre mesec dana ili nesto vise pominjao tj pozeleo sredjivanje katica

 

[hiavata]

Ne zagovarajte tu modifikaciju linije trojke, mi dole nemamo nikakav drugi prevoz sem nje!

 

[Somi303]

laki72 » 10 Дец 2015 04:49 pm[/url]":25vw8d9a]Nema potrebe a?

1. (Osnovno)
Tramvajsku mrezu treba siriti. Imas most na Adi gde je i predvidjeno da ide tramvaj i samo nasa ludost je zasluzna sto to jos nije povezano.
Takodje, postoji prostor (pricali smo o tome na drugoj temi) za sirenje ka zarkovu belim vodama i ceraku.
Trojka bi uz modifikaciju trase (kojoj se nadam) pokupila veliki broj ljudi sa miljakovca i kanarevog brda...
I naravno, da je po meni, svi blokovi uz savu bi vezu ka fontani i zemunu imali tramvajem.
N. Bgd je idealan za sirenje t. mreze.

2. Dal ti trebaju 'katice' seti se kad prvi ozbiljniji sneg izbaci CAF-ove iz stroja

Нема потребе за возилима огромног капацитета јер КАФ-ови раде на јаким линијама и купе огромне количине путника. Катице раде на слабијим линијама на којима није потребан велики капацитет и уместо бацати паре на тај ужас (визуелни и функционални) треба ремонтовати што већи број катица да нам дуго трају. Ја сам први за проширење трамвајске мреже, али такви нам трамваји не требају.

 

[Siniša]

Umesto niskopodnog modula možda je bolje kupiti niskopodne prikolice

 

[tragac]

Može li Srbija, zemlja puna inženjera i tehničara metalske struke, fabrika na svakom ćošku, da osvoji proizvodnju tog svemirskog programa od tramvajske prikolice?