Sa svim tim se slažem, osim sa onim "iako savremena (za naše prilike)". Ako će tako nešto da se radi, onda se traži transfer i učešće u najnovijoj tehnologiji, inače ćemo završiti sa starijom tehnologijom, koju osim nas retko ko će hteti da kupi. Pa je opet neto dobit samo stranaca, preneli nam tehnologiju (nešto stariju), zaradili na tome, ali mi sa tim ne možemo nigde u izvoz. A koliko tramvaja treba trenutno u Srbiji, a da ima novca i da se plati? 50-100 maksimum. I šta onda? Ako se transferom prenese najnovija tehnologija, onda taj problem ne postoji, može se prodati i nekome vani, pa obezbediti zaposlenje na malo duže staze. U tom slučaju bi naše firme nastupale u konzorcijumu sa stranim partnerima, pa bi verovatno poneki tender i dobile.
E sad, mene nešto drugo kopka, svi znamo da su ranije naše firme bile u stanju da proizvedu dobra železnička vozila. Znam da su firme propale, ali očigledno još nešto ne štima, čim niko od stranaca ne pokazuje zainteresovanost da preuzme ili učestvuje delom u obnovi i radu tih firmi (radna snaga je ovde sigurno jeftinija, pa bi imale neki interes). Ako je već toliko mnogo firmi propalo, nekako računam da bi firma tipa Želvoz ili Goša morala da ima dosta posla u prozvodnji novih vagona, remontima i održavanjem našeg i voznih parkova iz susednih zemalja (ako bi neko uložio u modernizaciju bili bi i konkurentni i kvalitetni). Zašto se to ne dešava je meni malo čudno. Nema mesta za sve, ali barem jedna bi morala da može dobro da posluje, ali ništa se tu ne pomera sa mrtve tačke.