Šta je novo?
Od:
Filteri

Tramvaji

Нису Руси од јуче. Ако су '57 полетели у свемир ово им је п..дим направити! Чуј да се преврне!? Па нису га дјеца правила!
 
Vec su bile slije na forumu fabrija koja ga pravi zove se ural vagon zavod inace pravi tenkove mislim cak i novi tenk armatu .A u slobidno vrijeme prave tramvaje .Inace fabrika se spominjala kako moguci kupac neje firme u srb da li zeljezare ili neke vagonogradnje nesjecam se
 
direktor":164s8alu je napisao(la):
Vec su bile slije na forumu fabrija koja ga pravi zove se ural vagon zavod inace pravi tenkove mislim cak i novi tenk armatu .A u slobidno vrijeme prave tramvaje .Inace fabrika se spominjala kako moguci kupac neje firme u srb da li zeljezare ili neke vagonogradnje nesjecam se
Kliknite za proširenje...

Тяжёлая гусеничная унифицированная платформа (ТГУП) «Армата» — тяжёлая гусеничная платформа, разрабатываемая Уралвагонзаводом с 2009—2010 года. Широкой публике изделия на базе платформы представят на параде Победы в 2015 году. На основе унифицированной платформы «Армата» планируется создать основной боевой танк, тяжёлую боевую машину пехоты, боевую машину поддержки танков, бронированную ремонтно-эвакуационную машину, шасси для самоходных артиллерийских установок и другие.
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1 ... C%D0%B0%29

Армата је дакле платформа Уралвагонзавода за: Объект 148 — танк, объект 149 — тяжёлая боевая машина пехоты, объект 152 — ремонтно-эвакуационная машина , БМО-2 — боевая машина огнемётчиков, TOС БМ-2 — тяжёлая огнемётная система ТЗМ-2 — транспортно-заряжающая машина тяжелой огнеметной системы, 2С35 «Коалиция-СВ» — самоходная артиллерийская установка, УСМ-А1 — система минирования, УМЗ-А — минный заградитель, МИМ-А — многоцелевая инженерная машина, МТ-А — мостоукладчик, ПТС-А — плавающий транспортёр..



На развоју трамваја Р1 су радили: КБ "Уралтрансмаш" - Уральский завод транспортного машиностроения (в составе Научно-промышленной корпорации «Уралвагонзавод») - производство трамвая и Опытно-конструкторское бюро «Атом» - дизайн и инжиниринг трамвая..

http://www.youtube.com/watch?v=inOOWFct8ro
http://www.youtube.com/watch?v=glCA0tbexaM
http://www.youtube.com/watch?v=pPzEucI_UhM

local1moscow.jpg

local3new-york.jpg

r1hr314061021090.jpg
 
Moje je mišljenje da se BG, ubuduće, treba da opredeli za Beloruske modele tramvaja (kao što je već slučaj sa trolejbusima). U tom smislu, kao idealan se nameće trodelni model BKM-843, proizvođača Belkomunmaš. Skoro je u poseti bio Beloruski ministar privrede i ponudio kooperaciju, između ostalog i u proizvodnji vozila gradskog prevoza na elektro-pogon. Ako bi smo ovakav aranžman stavili pod posebnu zaštitu, kroz nabavku za saobraćajna preduzeća u našim gradovima (kao što takvu zaštitu već uživa Ikarbus), mogli bi smo na takav način pospešiti i uvođenje novih, ekoloških vidova javnog prevoza i u druge Srpske gradove (uvođenje tramvaja i trolejbusa u Novi Sad, Niš, Suboticu, Pančevo ...). Naravno, uz obavezu da se u fabrikama u Srbiji, gde bi se ova vozila sklapala, vremenom supstituiše što veći broj delova onima, koji se originalno proizvode u drugim Srpskim fabrikama. A što se Beograda tiče, on bi na taj način zanovio svu svoju ''flotu'', najpreČeških a onda i Švajcarskih tramvaja novim tramvajima, neuporedivo jeftinijim u nabavci i održavanju od CAF-ovih, samim tim što bi se ovde sklapali i održavali. Na taj način bi BG dobio i neophodnu sigurnost da hrabrije krene čak i u širenje tramvajske mreže (npr. prema Novom Beogradu, Zemunu i Železniku)!
 
Pitanje je da li bi se na nekim posotjećim tramvajskim trasama u Beogradu dva Belkomunmašova tramvaja mogla mimoići, obzirom da su širine 2,5 m. Tu pre svega mislim na prugu kod Kalemegdana. Možda za neku potencijalnu preifernu liniju.
 
Znači nemam ništa protiv bkm tramvaja, još više mi se dopada ideja da se rade u nekoj kooperaciji. Ali da neko uvede bilo šta slično obavezi da ih svi gradovi u Srbiji nabavljaju - e to zaboravite. Ako valja i povoljno je pobediće na konkursu za nabavku. Unapred dati nekome garanciju da će biti kupovani od strane naših gradova je siguran put u fušerisanje pri izradi, povećanje cene u nekim mutnim dilovima, i slične stvari. Hvala ne!
 
miki_ns":3n8ztph4 je napisao(la):
Znači nemam ništa protiv bkm tramvaja, još više mi se dopada ideja da se rade u nekoj kooperaciji. Ali da neko uvede bilo šta slično obavezi da ih svi gradovi u Srbiji nabavljaju - e to zaboravite. Ako valja i povoljno je pobediće na konkursu za nabavku. Unapred dati nekome garanciju da će biti kupovani od strane naših gradova je siguran put u fušerisanje pri izradi, povećanje cene u nekim mutnim dilovima, i slične stvari. Hvala ne!
Kliknite za proširenje...


Мислим да човек није на то ни циљао, већ да би држава подстицајима могла учинити трамвај склопљен или делимично произведен у Србији бољим решењем за српске градове него што су то аутобуси..
Уосталом возила на електрични погон су исплативија варијанта, између осталог, не само због издржљивости, већ и због тога што Србија производи струју док нафту увози, што је опште познато, али се перманентно доносе одлуке у супротности са овим фактом, а тиме и јавним интересом.

cpauxmo9rq.jpg
 
а кад' су се у овој земљи доносиле одлуке у складу са јавним интересом?
 
Вожд":1ymm0wzs je napisao(la):
Мислим да човек није на то ни циљао, већ да би држава подстицајима могла учинити трамвај склопљен или делимично произведен у Србији бољим решењем за српске градове него што су то аутобуси..Уосталом возила на електрични погон су исплативија варијанта, између осталог, не само због издржљивости, већ и због тога што Србија производи струју док нафту увози, што је опште познато, али се перманентно доносе одлуке у супротности са овим фактом, а тиме и јавним интересом.
Kliknite za proširenje...
Ma naravno. Još od šezdesetih godina prošlog veka, pa sve do pred kraj SFRJ, najveće svetske kompanije su znale da svoje proizvode ovde mogu da prodaju jedino kroz transfer tehnologije domaćim firmama. Zato je svaka veća firma tada imala po neku kupljenu licencu sa velikim svetskim kompanijama, zahvaljujući kojoj su se proizvodi najrazvijenije tehnologije toga vremena proizvodili kod nas! Danas firme , kao što su Šinvoz, Želvoz, MIN, Goša ..., vape za bilo kakvim proizvodnim programom, za kojim postoji tražnja na tržištu. Ako ova država stvarno želi dobro ostacima svoje privrede, ako zaista želi da zapošljava naš narod, potrudiće se odgovarajućim merama podstakne nabavku proizvoda, koji bi se u njima proizvodili, a koji predstavljaju transfer najsavremenije tehnologije. Uz to radi se o ekološki prihvatljivoj tehnologiji, za kojom vape naši zagađeni gradovi, ali i o tehnologiji koja, iako savremena (za naše prilike) ne košta toliko mnogo kao što koštaju tramvaji/trolejbusi zapadne tehnologije, npr CAF-ovi, a koji će se, za razliku od istih CAF-ova, moći da održavaju u tim istim, našim fabrikama u kojima se i sklapaju.
 
Sa svim tim se slažem, osim sa onim "iako savremena (za naše prilike)". Ako će tako nešto da se radi, onda se traži transfer i učešće u najnovijoj tehnologiji, inače ćemo završiti sa starijom tehnologijom, koju osim nas retko ko će hteti da kupi. Pa je opet neto dobit samo stranaca, preneli nam tehnologiju (nešto stariju), zaradili na tome, ali mi sa tim ne možemo nigde u izvoz. A koliko tramvaja treba trenutno u Srbiji, a da ima novca i da se plati? 50-100 maksimum. I šta onda? Ako se transferom prenese najnovija tehnologija, onda taj problem ne postoji, može se prodati i nekome vani, pa obezbediti zaposlenje na malo duže staze. U tom slučaju bi naše firme nastupale u konzorcijumu sa stranim partnerima, pa bi verovatno poneki tender i dobile.
E sad, mene nešto drugo kopka, svi znamo da su ranije naše firme bile u stanju da proizvedu dobra železnička vozila. Znam da su firme propale, ali očigledno još nešto ne štima, čim niko od stranaca ne pokazuje zainteresovanost da preuzme ili učestvuje delom u obnovi i radu tih firmi (radna snaga je ovde sigurno jeftinija, pa bi imale neki interes). Ako je već toliko mnogo firmi propalo, nekako računam da bi firma tipa Želvoz ili Goša morala da ima dosta posla u prozvodnji novih vagona, remontima i održavanjem našeg i voznih parkova iz susednih zemalja (ako bi neko uložio u modernizaciju bili bi i konkurentni i kvalitetni). Zašto se to ne dešava je meni malo čudno. Nema mesta za sve, ali barem jedna bi morala da može dobro da posluje, ali ništa se tu ne pomera sa mrtve tačke.
 
Hoće li mi neko objasniti, makar hipotetički čemu služi linija 13L i zašto se CAF koristi za istu?
 
Вала ја се слажем да се користе Белкомунмаш трамваји, зато што је лакше да што више возила у Београду буду истог произвођача због набавке делова и сличног
 
tragac":3ml649xf je napisao(la):
Hoće li mi neko objasniti, makar hipotetički čemu služi linija 13L i zašto se CAF koristi za istu?
Kliknite za proširenje...

Verovatno je bio neki zastoj pa nije mogla da ide celu trasu.
 
Onda je verovatno neko ubrzavanje kako bi se uklopila u red vožnje , kao što rade sa linijom 7. Od kako su ukinuli 7L , češće viđam tramvaje sa tom oznakom , nego dok je postojala zvanično.
 
Cesto bude 12L i 13L do Gospodarske mehane, tu se okrene i onda normalno ide.
 
Sreca pa Spanci ne mogu da prodju Slavijom Pa sta je onda ovo :dil:
 
Ako neko moze da mi kaze sta se dobilo time sto je tramvaj u vojvode stepe pomeren na sredinu? Potpuni sam laik ali mi to nema logike.

Pesak je najslabiji igrac u sobracaju a ovo ga tera da prelazi (pretrcava) automobilsku traku da bi stigao ili izasao iz tramvaja. Znaci ometace kola a sebe dovoditi nepotrebno u opasnost umesto da sa trotoara kojim se prirodno krece, koristi javni prevoz.

Drugo Stepe je uska ulica i ta stajalista napravljena za tramvaj verovatno nisu sira od metar, tu dve deblje babe ne mogu ni da se mimoidju, ako se neko i oklizne tu je auto odma blizu da ga pokupi. takodje na tim mestima je automobilska traka toliko suzena da ce oni veci dzipovi morati da gadjaju da prodju.

Sto se tice pluseva ne vidim ni jedan ma koliko se trudio.

Evo jedan interesantan link, za one koji nisu videli. Najduza tramvajska linija na svetu, u Belgiji, ide duz mora 68 km ...
http://en.wikipedia.org/wiki/Coast_Tram_%28Belgium%29
 
Brzina tramvaja manje stajalista , nema zastoja zbog parkiranja , a kad se stekunu uslovi moze se dodati po jos jedna traka za kola jest da ce se do tad dosta save u dunav uliti ali i to je nesto
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh