owim":3ovm39gc je napisao(la):
Gorstak89":3ovm39gc je napisao(la):
Plivajući segmenti...
mislim da je ovo daleko bolje rešenje
http://www.youtube.com/watch?v=W5zIkmZyS18
Na šta da obratim pažnju? Može malo više info?
Da li su "španci" zaista tako loši? Ili prosto traže drugačiju infrastrukturu? Šta je glavna "caka", catch22?
Sent from my NookColor using Tapatalk 2
Na ovom videu treba da obratiš pažnju na to da su postolja (točkovi) ispod zglobova, tako da se svaki segment tramvaja sa oba kraja naslanja na po jedno postolje (na železnici bi se ovaj sistem zvao "Jacobs postolja"). Za razliku od toga, kod CAF-a su cela postolja (točkovi) ispod jednog segmenta tramvaja, a sledeći je "viseći" tj. ničim se ne oslanja na prugu. Kod CAF-a je pri tome srednje postolje (na srednjem segmentu) bez motora.
I jedno i drugo rešenje se često praktikuju. Jacobs postolja kod zglobnih tramvaja verovatno daju i nešto veće uglove zakretanja, jer kod niskopodnih tramvaja postolja ispod segmenata nisu stvarno okretna (tj. ne rotiraju se slobodno oko vertikalne ose), jer su ograničena spuštenim podom tramvaja.
Kod ZG trama su postolja polu-okretna tj. imaju određenu slobodu zakretanja (do određenog ugla) i iako je ukupna snaga tramvaja čini mi se ista, sva postolja su pogonska. Kod CAF-a mislim da su fiksirana u odnosu na sanduk tramvaja (nemaju slobodu samostalnog zakretanja u odnosu na sanduk). Zašto su u BG izabrali da srednje postolje bude nemotorno, a konfiguracija terenea je dosta brdovita, nisam siguran.
Kod tramvaja sa visećim delovima, obično se procesorom upravlja međusobnim uglovima elemenata, tako da mogu vrlo dobro da prate osu pruge (vrlo malo izlaze levo ili desno u zavojima). Gledao sam jednom u ZG tramvaj koji je stao tačno ispod sekcionera kontaknte mreže (te samim tim ostao bez napajanja) a u blagoj krivini. Kad su ga odgurali tih pola metra dalje i došao pod napajanje, lepo se video momenat kada se ceo tramvaj kao zmija malo "izvijugao" dok je restovani procesor podešavao poziciju segmenata u odnosu na poziciju postolja.
Postolja pod zglobom su verovatno i nešto stabilnija, ali sigurno i kod njih postoje neke tehničke teškoće - inače bi ih svi primenjivali. U Beču npr. ULF (Ultra Low Floor) tramvaji isto imaju točkove na zglobovima, ali su zato prolazi između segmenata jako uski jer je oprema (i motori verovatno) smeštena vertikalno u stubovima s leve i desne strane prolaza.
Čini mi se da tramvaji sa postoljima ispod segmenata imaju jednostavnije rešenje za hidrauliku koja stabilizuje i "niveliše" tramvaj, jer čak i kada ide po relativno neravnoj pruzi, procesori koji upravljaju hidraulikom dosta dobro mogu da amortizuju te neravnine. Kod postolja ispod zglobova mislim da se na njih segmenti oslanjaju amortizerima (ali ovo samo nagađam).
Ovo za pucanje šrafova i rastavljanje tremvaja mi deluje preterano, mislim infrastruktura bi morala stvarno da bude potpuno rasturena pa da izazove baš takve sile da se oni pokidaju (a CAF-ovi su ipak korišćeni na obnovljenim prugama). Pre će biti da redovni pregledi i održavanje nije baš rađeno (pretpostavljam da postoji neki interval kada te zglobove treba pregledati, veze pritegnuti i tako to, ne mislim na velike opravke).
Izvinjavam se tek na kraju videh da je ipak bio odgovor na ovo - promaklo mi je. Može se ukloniti ako je višak. Sorry!