Tramvaji
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
@Siniša
Samo prve dve deonice koje si naveo su u planu za ovu godinu. Sve ostale ce sacekati sledecu.
Agencija za investicije grada potpisala je ugovore sa austrijskim kompanijama „Svitelski" i „Alpine" za rekonstrukciju novih tramvajskih deonica u okviru Projekta obnove grada.
"„Svitelski" će rekonstruisati tramvajsku prugu i mrežu, sisteme odvodnjavanja i dve mostovske konstrukcije na deonici od „Gospodarske mehane" do okretnice u Požeškoj, kao i kolovoz i trotoare u ovoj ulici. Deonica je duga 3.872 metra. „Alpine" će obnoviti tramvajsku prugu i mrežu, kao i sisteme za odvodnjavanje na deonici od ulice Cara Dušana do Pristaništa, ukupne dužine 1.100 metara. Radovi na prvoj deonici trebalo bi da počnu 20. juna, a na drugoj oko 1. juna" - rekao je Radovan Drča, direktor Sektora za implementaciju projekata Agencije za investicije.
Sredstva za ove rekonstrukcije obezbeđena su delom iz kredita Evropske investicione banke, a delom iz gradskog budžeta.
Radovan Drča najavio je da će grad nastojati da u ovoj godini nastavi ovaj projekat i to rekonstrukcijama deonica u Dr Ivana Ribara i Bulevaru kralja Aleksandra. Za sledeću godinu planirane su i rekonstrukcije tramvajskih deonica od Slavije do Veterinarskog fakulteta, od Autokomande do Vojvode Stepe, deo Karađorđeve, Beogradska, 27. marta, Džordža Vašingtona i na kraju Ruzveltova, čime će projekat biti okončan.
Projekat obnove grada Beograda podrazumeva obnovu 33 kilometra tramvajskih deonica. Do sada su obnovljene deonice u Nemanjinoj, Savskoj, na Autokomandi, u ulicama Milentija Popovića i Proleterskih solidarnosti, u Trećem bulevaru, Zemunskom putu, Bulevaru vojvode Mišića i Starom savskom mostu. Trenutno se radi Resavska ulica.
Izvor: Studio B
Link: http://studiob.rs/info/vest.php?id=38078&page=2&kategorija=Beograd
Samo prve dve deonice koje si naveo su u planu za ovu godinu. Sve ostale ce sacekati sledecu.
Agencija za investicije grada potpisala je ugovore sa austrijskim kompanijama „Svitelski" i „Alpine" za rekonstrukciju novih tramvajskih deonica u okviru Projekta obnove grada.
"„Svitelski" će rekonstruisati tramvajsku prugu i mrežu, sisteme odvodnjavanja i dve mostovske konstrukcije na deonici od „Gospodarske mehane" do okretnice u Požeškoj, kao i kolovoz i trotoare u ovoj ulici. Deonica je duga 3.872 metra. „Alpine" će obnoviti tramvajsku prugu i mrežu, kao i sisteme za odvodnjavanje na deonici od ulice Cara Dušana do Pristaništa, ukupne dužine 1.100 metara. Radovi na prvoj deonici trebalo bi da počnu 20. juna, a na drugoj oko 1. juna" - rekao je Radovan Drča, direktor Sektora za implementaciju projekata Agencije za investicije.
Sredstva za ove rekonstrukcije obezbeđena su delom iz kredita Evropske investicione banke, a delom iz gradskog budžeta.
Radovan Drča najavio je da će grad nastojati da u ovoj godini nastavi ovaj projekat i to rekonstrukcijama deonica u Dr Ivana Ribara i Bulevaru kralja Aleksandra. Za sledeću godinu planirane su i rekonstrukcije tramvajskih deonica od Slavije do Veterinarskog fakulteta, od Autokomande do Vojvode Stepe, deo Karađorđeve, Beogradska, 27. marta, Džordža Vašingtona i na kraju Ruzveltova, čime će projekat biti okončan.
Projekat obnove grada Beograda podrazumeva obnovu 33 kilometra tramvajskih deonica. Do sada su obnovljene deonice u Nemanjinoj, Savskoj, na Autokomandi, u ulicama Milentija Popovića i Proleterskih solidarnosti, u Trećem bulevaru, Zemunskom putu, Bulevaru vojvode Mišića i Starom savskom mostu. Trenutno se radi Resavska ulica.
Izvor: Studio B
Link: http://studiob.rs/info/vest.php?id=38078&page=2&kategorija=Beograd
dragi moji, radujete se vec Crotramu... citao sam novi Zakon o javnim nabavkama i shvatio da kriterijum "najnize cene" nije samo debilan vec i da privileguje Crotram (sto sam od pocetka pretpostavljao): u zakonu doslovno stoji (cl. 52 X):
U slučaju primene kriterijuma najniže ponuđene cene, a u situaciji kada postoje ponude ponuđača koji nude dobra domaćeg porekla i ponude ponuđača koji nude dobra stranog porekla, naručilac mora izabrati ponudu ponuđača koji nudi dobra domaćeg porekla pod uslovom da njegova ponuđena cena nije preko 20 % veća u odnosu na najnižu ponuđenu cenu ponuđača koji nudi dobra stranog porekla.
a u stavu X istog clana pise... da istu privilegiju uzivaju i clanice CEFTE.
U slučaju primene kriterijuma najniže ponuđene cene, a u situaciji kada postoje ponude ponuđača koji nude dobra domaćeg porekla i ponude ponuđača koji nude dobra stranog porekla, naručilac mora izabrati ponudu ponuđača koji nudi dobra domaćeg porekla pod uslovom da njegova ponuđena cena nije preko 20 % veća u odnosu na najnižu ponuđenu cenu ponuđača koji nudi dobra stranog porekla.
a u stavu X istog clana pise... da istu privilegiju uzivaju i clanice CEFTE.
bigvlada
Advanced
Tužno je što će Kurir i Pravda pljuvati tramvaj zato što je iz Hrvatske, ne zato što je tehnički inferiorniji. 
Да ли ово има везе са одабиром трамваја???
Адреса: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Srbija-ulaze-shest-milijardi-evra-u-Belorusiji.sr.html
Извор: ПолитикаСрбија улаже шест милијарди евра у Белорусији
Наше компаније би градиле велике трговинске центре и узгајале уљану репицу
Српске компаније представиће се на површини од 5.000 квадратних метара: Минск Фото Н. Миковић
Минск– Српске фирме намеравају да следеће године почну изградњу великих трговинских центара у Белорусији. Реч је о дугорочним пројектима који подразумевају улагања од око шест милијарди евра.
Осим тога, компаније из Србије заинтересоване су и да у Белорусији узгајају уљану репицу од које се прави биодизел. Овакви послови, према оцени српских и белоруских привредника, донеће велику корист економијама обеју земаља.
То је само један од разлога због кога ће данас у Минску бити отворена Национална изложба српске привреде. Очекује се учешће више од 70 фирми, међу којима су и српски брендови попут „Металца” из Горњег Милановца, врбаског „Карнекса”, „Рубина” из Крушевца, ПИК-а „Бечеј”, Фабрике каблове из Јагодине, „Симпа”…
Они ће у „Експоцентру” на површини од 5.000 квм представити своје компаније, као и најзначајније производе које намеравају да понуде белоруском тржишту. Очекује се да ће ова манифестација бити прилика за склапање послова од којих би свакако најзначајнији могли да буду изградња трговинских центара у градовима широм Белорусије.
– Упркос економској кризи, наше компаније ће покушати да већ ове године добију дозволу за градњу, како би радови могли да почну већ 2010. године – најавио је Срећко Ђукић, амбасадор Србије у Минску.
Он је истакао и да ће недавни пријем Белорусије у програм „Источно партнерство” са Европском унијом белоруским фирмама отворити врата да кроз Србију уђу на тржиште ЕУ.
Неки сигнали већ стижу. Тако се ових дана могло чути да ће у Београду ускоро почети изградња белоруског тржног центра површине око 12.000 метара квадратних. Овакве најаве долазе после недавно потписаног споразума о слободној трговини између две земље, па се због тога очекује и повећање трговинске размене која је сада скромних 60 милиона долара годишње.
– Споразум који имамо са Белорусијом, као и промоција наше привреде овде у Минску, отвара врата за повећање обима трговине. Он би у наредном периоду могао да буде чак 200 милиона долара – сматра Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије, и додаје да Србија тренутно има дефицит од око 25 милиона долара у размени са Белорусијом. Он истиче и да представљање српских компанија у Минску може допринети јачању сарадње у области не само грађевинске, већ и хемијске и текстилне индустрије, али и да је неопходан предуслов банкарско повезивање двеју земаља.
– Због светске економске кризе дошло је до пада робне размене између Србије и Белорусије за 31 одсто, па је због тога циљ ове изложбе да амортизује негативна кретања и повећа српски извоз – истакао је Бугарин.
Привредна комора Србије, иначе, још нема представништво у Белорусији, али се очекује да ће оно бити отворено следеће године, јер у овој земљи већ послује много српских фирми. Податак да се за Изложбу српске привреде у Минску ПКС-у пријавило више од 100 наших предузећа (у изложбеном салону има места само за 74) најбоље показује колико је интересовање за пословање са овом земљом у којој су многе компаније и даље у државном власништву.
Упркос томе, председник Белорусије Александар Лукашенко, подсећају овдашњи медији, позвао је недавно српске привреднике да улажу у Белорусији.
– Не позивамо владе, већ конкретне бизнисмене да дођу овде и зараде новац. Ако то ураде, и покрену производњу, ојачаће привреде обеју држава – нагласио је Лукашенко.
Сличног мишљења је и Валентин Сергејевич Чеканов, белоруски министар трговине, који је јуче после састанка са српским колегом Слободаном Милосављевићем истакао да је манифестација, која ће данас бити отворена, прилика за успостављање тешњих привредних веза.
– У наредних неколико дана српски бизнисмени ће моћи да закључе уговоре са белоруским партнерима и то ће дати нови импулс досадашњој привредној сарадњи две земље – поручио јеЧеканов.
Никола Миковић
[објављено: 26/05/2009]
Адреса: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Srbija-ulaze-shest-milijardi-evra-u-Belorusiji.sr.html
Ček a ko još kurir i pravdu smatra za relevantne novine?bigvlada":wglo137z je napisao(la):Tužno je što će Kurir i Pravda pljuvati tramvaj zato što je iz Hrvatske, ne zato što je tehnički inferiorniji.
pa nekih 50% stanovnika Srbije. Tužno, ali istinito.praguc":3qnbczy3 je napisao(la):Ček a ko još kurir i pravdu smatra za relevantne novine?bigvlada":3qnbczy3 je napisao(la):Tužno je što će Kurir i Pravda pljuvati tramvaj zato što je iz Hrvatske, ne zato što je tehnički inferiorniji.
I agreeshmeksi":2op6r8g1 je napisao(la):pa nekih 50% stanovnika Srbije. Tužno, ali istinito.praguc":2op6r8g1 je napisao(la):Ček a ko još kurir i pravdu smatra za relevantne novine?bigvlada":2op6r8g1 je napisao(la):Tužno je što će Kurir i Pravda pljuvati tramvaj zato što je iz Hrvatske, ne zato što je tehnički inferiorniji.
nije bitno ni sto je hrvatski, ni da li je dobar ili los. Neka je u pitanju i Simensov tramvaj. Bitno je sto je u gradskoj vlasti neko primio novac da raspise protivpravan tender i realizuje svoju podmicenost.
meni je nesvhatljivo da se ovde ljudi uzbudjuju oko osuselih travnjaka, okrznute ploce na plocniku, a ociti primer korupcije nikoga ne dotice vec se prihvata u najvecoj ravnodusnosti.
meni je nesvhatljivo da se ovde ljudi uzbudjuju oko osuselih travnjaka, okrznute ploce na plocniku, a ociti primer korupcije nikoga ne dotice vec se prihvata u najvecoj ravnodusnosti.
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.658
- Pohvaljen
- 42.102
Bilo je i to u razmatranju ali to se moze delom svrstati i pod trecu opciju. Akcenat je stavljen na kriterijume i dobro poznatu dilemu kvantitet ili kvalitet.
Dosta sam i ja razmisljao na tu temu za sta glasati, jel u nasim uslovima slabijeg odrzavanja oba predloga imaju dobre argumente za i protiv. Da zivimo u drzavi i gradu gde se stvari rade planski a ne stihijski gde su dojuce hteli rekonstrukciju a danas vec kupovinu bio bih bez dileme za nove visoko kvalitetne modele sa manjim brojem vozila racunajuci na to da je to deo plana da se dalje opet investira u isti kvalitet. Ali posto nas iskustvo necemu uci onda sumnjam u odrziv razvoj i nabavku vozila posle ove ukoliko je uopste i bude. Pomisao o odrzavanju novih vozila bez obzira na kvalitet izaziva jezu u meni i navodi me na to dak kad vec nece brinuti kako treba onda makar da ne gledamo Simensa ili Bombardiera kako se raspada i truli.
Iskren da budem nisam pametan mada jesam glasao za kvalitet valjda zato sto ne zelim kompromis u beogradu kada je to u pitanju ali pitanje je koliko je to isplativo na duze staze u nasim (ne)uslovima
Dosta sam i ja razmisljao na tu temu za sta glasati, jel u nasim uslovima slabijeg odrzavanja oba predloga imaju dobre argumente za i protiv. Da zivimo u drzavi i gradu gde se stvari rade planski a ne stihijski gde su dojuce hteli rekonstrukciju a danas vec kupovinu bio bih bez dileme za nove visoko kvalitetne modele sa manjim brojem vozila racunajuci na to da je to deo plana da se dalje opet investira u isti kvalitet. Ali posto nas iskustvo necemu uci onda sumnjam u odrziv razvoj i nabavku vozila posle ove ukoliko je uopste i bude. Pomisao o odrzavanju novih vozila bez obzira na kvalitet izaziva jezu u meni i navodi me na to dak kad vec nece brinuti kako treba onda makar da ne gledamo Simensa ili Bombardiera kako se raspada i truli.
Iskren da budem nisam pametan mada jesam glasao za kvalitet valjda zato sto ne zelim kompromis u beogradu kada je to u pitanju ali pitanje je koliko je to isplativo na duze staze u nasim (ne)uslovima
Претпоставио сам да си доста размишљао о овоме и верујем да те иритирају питања типа: ,,Па јеси могао ово или оно???" али......један добронамеран предлог...
,,Koji je Vaš najvažniji kriterijum prilikom kupovine tramvaja za GSP?
1. Kupiti jeftinija vozila, ali obnoviti što veći deo voznog parka
2. Cena nije bitna, treba kupiti najbolje tramvaje
3. Novi tramvaji trenutno nisu prioritet"
Шта мислиш о још једној изборној варијанти, пошто је велика разлика између кеца и двојке јер је моје јмишљење да цена наравно јесте битна у смислу да се купе квалитетнији трамваји од ,,јаких" фирми који неће бити много дугачки и који ће имати слабију опрему или можда мање опреме у смислу да се узму без седишта и рукохвата који би се уградили код нас...не знам, како бих то формулисао у једну реченицу али би то било отприлике овако: ,,Купити краће квалитетне трамваје са скромнијом опремом или неким (код нас уграђеним домаћим деловима) столице, рукохвати..."
Ово кажем јер не знам за шта да гласам...мислим да је битна и цена и квалитет...Овакве ствари иначе и приватно практикујем где год је могуће...дакле увек сам пре за основни модел квалитетне фирме, квалитетан производ него за набуџени слабијег квалитета...
...један добронамеран предлог...,,Koji je Vaš najvažniji kriterijum prilikom kupovine tramvaja za GSP?
1. Kupiti jeftinija vozila, ali obnoviti što veći deo voznog parka
2. Cena nije bitna, treba kupiti najbolje tramvaje
3. Novi tramvaji trenutno nisu prioritet"
Шта мислиш о још једној изборној варијанти, пошто је велика разлика између кеца и двојке јер је моје јмишљење да цена наравно јесте битна у смислу да се купе квалитетнији трамваји од ,,јаких" фирми који неће бити много дугачки и који ће имати слабију опрему или можда мање опреме у смислу да се узму без седишта и рукохвата који би се уградили код нас...не знам, како бих то формулисао у једну реченицу али би то било отприлике овако: ,,Купити краће квалитетне трамваје са скромнијом опремом или неким (код нас уграђеним домаћим деловима) столице, рукохвати..."
Ово кажем јер не знам за шта да гласам...мислим да је битна и цена и квалитет...Овакве ствари иначе и приватно практикујем где год је могуће...дакле увек сам пре за основни модел квалитетне фирме, квалитетан производ него за набуџени слабијег квалитета...
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.658
- Pohvaljen
- 42.102
@retardinjo
sve te opcije su bile u opticaju ali lepo si i sam primetio jako je tesko sve to formulisati u jednoj recenici. Moglo je da se ubaci nesto i o rekonstrukciji postojecih ali to vec ne bi bila tema posto se grad vec odlucio tako da to moze da se svrsta i pod treci odgovor. Znam da bi mnogi zeleli detaljnije ponudjene odgovore tipa da ima klimu da je niskopodni da ima vise mesta za stajanje ili sedenje i sl. ili samo da je bitan dizajn ali je to dosta tesko formulisati u jednoj kracoj recenici a da pritom celo glasanje ima neku zadovoljavajucu formu. Sa druge strane mislm da nas je kriterijum grada koji nizu cenu uzima kao glavnu prilikom izbora naveo na ipak nesto direktniji pristup glasanju kvalitet - kvantitet
sve te opcije su bile u opticaju ali lepo si i sam primetio jako je tesko sve to formulisati u jednoj recenici. Moglo je da se ubaci nesto i o rekonstrukciji postojecih ali to vec ne bi bila tema posto se grad vec odlucio tako da to moze da se svrsta i pod treci odgovor. Znam da bi mnogi zeleli detaljnije ponudjene odgovore tipa da ima klimu da je niskopodni da ima vise mesta za stajanje ili sedenje i sl. ili samo da je bitan dizajn ali je to dosta tesko formulisati u jednoj kracoj recenici a da pritom celo glasanje ima neku zadovoljavajucu formu. Sa druge strane mislm da nas je kriterijum grada koji nizu cenu uzima kao glavnu prilikom izbora naveo na ipak nesto direktniji pristup glasanju kvalitet - kvantitet
