Tramvaji

[borris_]

Citadis (onaj što se sklapa kao lego kockice, niskopodni)


I na kraju šlag na torti, Citadis u Bordou (a planiraju i u Dubaiju npr.) koristi APS (Alimentation par Sol), tj. modernu verziju treće šine. Štos je u tome što je treća šina pod naponom samo kada se ceo tramvaj nalazi na njoj (nema opasnosti za pešake, kučiće, kolica sa bebama itd...). Da ne pominjem da u ovakvom rešenju nema žica, kablova i bandera.

Evo kako to izgleda tokom izgradnje:
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a0/Bordeaux-aps-place-paul-doumer.jpg

i kada je gotova:

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f5/Bordeaux-aps+isolation&joint.jpg

Lepo, zar ne?

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/4d/Bordeaux-tram-aps-near-Roustaing.jpg

Jeste da to znači da treba još jednom raskopati ulicu, ali nema bandera i ostale skalamerije.

Danas saznadoh pa da se ukljucim. Ovaj sistem je odlican samo sto kosta duplo skuplje i sitem je dupliran sa zicama (katenerima) kada tramvaj nije u uzem centru. Ustvari taj sistem samo sluzi za uzi centar kao sto je slucaj u Bordou. Ne radi na mostovima i ljudi koji su radili na njemu su mi rekli da su imali milion problema (ali to se uvjek desava sa novim sistemima). Inace kao sto si i napisao taj ce sistem biti instaliran i u Dubaju. Bas mi se nesto ide tamo (da prodje ova kriza ).

 

[bigvlada]

To je sjajna vest, znači da delove sa trećom šinom mogu da koriste svi tramvaji u centru a da se onda prebace na trole van centra.
To takođe znači da mogu da se grade pojedine deonice sa trećom šinom i da se postepeno uključuju u sistem. Citadise možemo da kupujemo u lotovima od po pet kao i da zadržimo postojeće tramvaje, samo bi im postepeno smanjivali broj linija na kojima mogu da operišu. Grad treba da napravi plan zamene postojeće tramvajske mreže. Npr. da u periodu od 10 godina svake godine zameni 1500 metara obične pruge onom sa tri šine i da kupi 10 Citadisa. Uz remont postojećih tramvaja. Na ovaj način ne uništavamo gradsku kasu, "uvodimo tramvajski saobraćaj u novi vek" i prebacujemo akcenat GSP-a na vozila na električni pogon. To mi deluje kao najbolje rešenje.

Da li imaš nekih informacija i o ostalim Alstomovim vozovima, tj. onim regionalnim sa dizel i električnim motorom? Postоvао sam sličice pre par strana, deluju mi kao sjajno rešenje za Beovoz.

btw. pominjanje Simens Combina (pored onolikog istorijata problema) kao i ruskih rešenja smatram vidom specijalnog rata protiv ovog grada. :rant:

Hajde opet, Bombardier i Alstom imaju najviše iskustva, najviše novca, najbolje istraživačke institute i najviše prodatih tramvaja i pratećih tehnologija. Uzeti bilo šta drugo je jednostavno glupo.

 

[shabanajzer]

evo, na primer, koliko ja znam, stokholm je narucio 55 alstomovih emv-ova 'coradia' (koji se tamo zovu 'lirex') za regionalni prevoz pre par godina, mislim da su ih vec uveli u saobracaj. taj voz testiraju i u nemackoj, i on je vrlo modularan u tipicnom alstomovom stilu. evo kako izgleda spreman za stokholm:

sad, 'coradia' je pravi emv (tj. u nasim uslovima mogao bi da ide na severu do subotice a na jugu do nisa). sa druge strane, alstom nudi i nesto sto se zove 'xtrapolis' i sto mi deluje mnogo vise prilagodjeno gradskim uslovima (tj. bolje ubrzanje na kratkim relacijama, krace zadrzavanje na stanicama zbog efikasnijeg ulaza/izlaza, itd) sto bi jako fino leglo na beovoz:

inace, mislim da je ovo gore receno o paralelnom apgrejdovanju pruge i uvodjenju citadisova super ideja, naravno, ali malo do nimalo realna u beogradu.
kako se meni cini, grad je fokusiran na sredjivanje autobuskog prevoza a tramvaj vide kao nuzno zlo umesto kao neogranicenu mogucnost za razvoj (a dokaz za to je fuserski odradjeno sredjivanje tramvajskih sina na nbg i totalno zapustanje u starom gradu, mogu misliti kako bi upropastili uvodjenje 3rd raila). kad su nedavno popravljali sine u beogradskoj, sve se svelo na zalivanje novim asfaltom oko postojecih sina. a ako se bude gradio lrt ili (jednog dana) teski metro, tramvaje ce samo jos vise da zapuste.
mislim da je najbolje sto u ovom trenutku mozemo da ocekujemo zamena postojecih sina istim takvim, ako se kvalitetno odradi, i postepeno uvodjenje ovih novih tramvaja uz remont postojecih. bg nikad nije bio poznat po nekom planiranju daleko unapred, na zalost.

 

[Ambassador]

Ne znam da li je neko postavio, ali je neko iz GSP u Blicu rekao da su u op[ciji Skoda jos neko i "neka firma iz St. Petersburga", koja je vrlo dobra. Dakle, s malo guglanja dobije se firma. To je Vagonmash, http://www.ptmz.ru/en_index.htm, koji između ostalog prave kola za metro.
Ovo bi bio neki od njihovih tramvaja:

Mislim da je to užas, izgleda kao bure na putu, a Katice pored ovoga izgledaju ultra savremeno, elegantno i mrsavo..

 

[shabanajzer]

^^ jeste, videh ovo, postovao sam i ja link par strana gore. od ovih su gori samo i iskljucivo tramvaji koje proizvodi UKVZ odnosno Усть-Катавский вагоностроительный завод имени С.М. Кирова, http://www.ukvz.ru/catalogue/view.php?id=1&flag=1.

mislim da ovoj slici komentar nije potreban.

 

[Siniša]

kako se meni cini, grad je fokusiran na sredjivanje autobuskog prevoza a tramvaj vide kao nuzno zlo umesto kao neogranicenu mogucnost za razvoj

Upravo tako, ovo je istina. To je problem svega.

mislim da je najbolje sto u ovom trenutku mozemo da ocekujemo zamena postojecih sina istim takvim, ako se kvalitetno odradi, i postepeno uvodjenje ovih novih tramvaja uz remont postojecih. bg nikad nije bio poznat po nekom planiranju daleko unapred, na zalost.

S ovim se isto slažem . Nadajmo se da će kvalitetno uraditi šine uz remont postojećih tramvaja i kupovinu bar desetak novih. A za planiranje samo da dam podatak da je GSP u toku 1985. promenio četiri plana tramvajske mreže!

 

[Ambassador]

Shabanajzer, ma šta, šta im fali, čak su se potrudili i da broj tri stave! Te lepo uzmemo i rešimo problem gradskog prevozaa - svi idu pešice. A tramvaji s vremena na vreme stoje sa uključenim grejanjem da se ugreješ, ako duže pešačiš da ne nazebeš.. Mogu i kuvanu rakiju i vino u njima da prave..

 

[KimIlSin]

ah, vidis, nisam bio (dovoljno) informisan. nego jedno glupo pitanje - mislim da se o ovome vec pisalo ovde - da li su sve tramvajske sine u beogradu pogodne za niskopodne tramvaje? konkretno mi pada na pamet deo u pariskoj, mada sam siguran da ima jos spornih deonica. ne znam koju toleranciju nagiba gore/dole imaju tramvajska postolja, buduci da je to ipak sinsko vozilo?

Odlično pitanje! Kažu da je Končarev tramvaj otpao zbog brdovitog terena, jer nije predviđen za velike nagibe. Navodno da bi imao problema u Nemanjinoj. Stoga stručnjaci smatraju da bi se za Beograd taj tip tramvaja morao prepravljati. Izgleda da neki niskopodni tramvaji baš nisu za brdoviti teren. I dobro si primetio Parisku ulicu, ne samo što trasa ima nagib, već i se čini da je dosta uska. Pitam se da li bi tu mogao proći novi Škodin tramvaj širine 2,46 metara:/

jos jedna stvar - kad sam bio klinac, secam se tramvaja sa bremzom, tj. ruckom za upravljanje kakvu sad imaju ovi duewag-ovi, tj 'svajcarci'. to je bilo pocetkom osamdesetih. koji bi to tramvaj mogao da bude? jel su u to vreme jos uvek vozili PCC, ili je to djuro djakovic?

Tramvaji s ručkom, tj potenciometrom su imali svi modeli Đure Đakovića, Duewagovi tramvaji iz Hagena i neki stariji modeli. PCC nije imao.

zakljucak: U Bg tramvaji nista ne pomazu!!!

Dokle god tramvaji budu delili trasu sa ostalim vidom saobraćaja, tramvaj će se sporo kretati. U Beogradu je tramvajski vid saobraćaja zapostavljen zahvaljujući pogrešnoj politici GSP-a koja je dala primat razvoju autobuskog saobraćaja. Tramvaj ima daleko veće prednosti od autobusa: ne zagađuje, brži je (pod uslovom da se ne meša s drugim saobraćajem) i može primiti daleko viši broj putnika. Zato prvo treba mrežu unaprediti. Jeste da košta, ali se isplati na duge staze.

Crotram je tramvaj modularne koncepcije, kao i svi drugi novi tramvaji, samim tim, moze veoma lako da bude prilagodjen brdovitom terenu, jer tramvaji se prave prema specifikacijama kupca. Sto se "pogresne politike" GSP-a tice, autobusi su ubedljivo najjeftiniji i najbrzi za uvodjenje u saobracaj, jer im nije potrebna nikakva prateca infrastruktura; Beograd je u drugoj polovini XX veka doziveo enormnu ekspanziju, i ne mozemo bas reci da se ona odvijala planski. Samim tim, postojala je potreba za hitnim uvodjenjem velikog broja linija, sto se moglo postici samo uvodjenjem velikog broja autobuskih liija.

 

[shabanajzer]

Beograd je u drugoj polovini XX veka doziveo enormnu ekspanziju, i ne mozemo bas reci da se ona odvijala planski. Samim tim, postojala je potreba za hitnim uvodjenjem velikog broja linija, sto se moglo postici samo uvodjenjem velikog broja autobuskih liija.

slazem se, isto kao i sa izgradnjom velikog broja tipskih naselja gde se islo na gustinu a ne na lepotu. ali od polovine sedamdesetih se vec imalo vremena za razmisljanje; uostalom, tad su napravili i sve one studije za povecanje trolejbuskih linija, i nikad prezaljeni metro. na kraju krajeva, tad su i isplanirali veci deo sadasnje mreze tramvaja ('tramvajem u xxi vek'). ne bih rekao da je ovo sto sad imamo posledica neplanske ekspanzije grada, nego odsustva bilo kakvog planiranja saobracajne infrastrukture u poslednjih 20 godina (sto se opet nekako, o gle cuda, poklapa sa najgorim periodom u istoriji srba od njihovog doseljavanja na balkan...)

 

[Siniša]

Zanimljiv tramvaj iz Japana, SWIMO
http://techon.nikkeibp.co.jp/english/NEWS_EN/20071120/142783/

 

[shabanajzer]

^^ mmm... ovo mi se svidja... ne toliko dizajn koliko to sto koristi regenerativnu energiju (tj. pretvara trenje kod kocenja u struju). mislim da je i siemens radio neke eksperimente sa tim, ali ovo mi deluje kao prvo vozilo koje to zaista ima

 

[Siniša]

Da, tehnologija je veoma interesantna. Primetio sam da Japanci nešto ne polažu na dizajn tramvaja, pa i drugih vozila javnog prevoza. Čudno.

 

[shmeksi]

Cisto da vas vratim u surovu realnost anegdotom koja se juce dogodila. Tramvaj stao na Slaviji na ulazu u Bulevar Oslobodjenja, vozac pokusava da ga startuje, ali tramvaj ni da mrdne. Posle minut, dva vozac izlazi iz kabine, moli putnicu koja je sedela ispod jednog od prozora koji se otvaraju da se caskom skloni. Zena ustaje, a on ni pet ni sest, otvara prozor i izlazi kroz njega na vrh tramvaja i samo smo culi neki tup udarac po krovu. Nakon 20 sekundi vozac silazi sa krova vraca se u kabinu i tramvaj nastavlja normalno sa putovanjem

Zao mi samo sto nisam imao aparat kod sebe da slikam, ali trebalo je to videti, nesto kao Kijanu Rivs u Brzini, s' tim sto ovaj nije isao ispod autobusa vec se peo na vrh tramvaja.

 

[bigvlada]

Pokušaću dobrim ljudim iz gradske uprave koji ovo čitaju da objasnim zašto je glupo kupiti bilo šta sem Bombardieovih ili Alstomovih rešenja. Kao ekvivalent ću uzeti softver.

Zamislite da su to proizvođači softvera. Zašto bi građani Beograda glumili beta testere za proizvođače koji nemaju dovoljno iskustva (dugogodišnji niz tehničkih grešaka kod Combina,), dovoljno novca (Škoda) ili oba (ostali proizvođači iza "Gvozdene Zavese") da naprave, testiraju i prodaju više od 1000 komada jednog modela tramvaja? Dođavola, imate u ponudi Mac, PC i Komodor 64 i uzećete ovaj poslednji jer je jeftin?

 

[bgexplorer]

Šine u Bulevaru Vojvode Mišića danas...

 

[Goldstein]

Da, to bas pomenuh na nekom drugom topic-u, ne cini li vam se da su nekako brzo odradili tu rekonstrukciju V.Misica? Mislim, jos se radi ali je najveci deo sina vec postavljen i to za manje od mesec dana.

 

[Homer Jay]

Imam utisak da sam ovu vest procitao ranije, ali 'ajde:

04. 10. 2008. | 12:16
Izabrano 8 velikih svetskih, regionalnih i domaćih izvođačkih kompanija za trogodišnji projekat rekonstrukcije tramvajske mreže Beograda

Grad Beograd je korisnik zajma od Evropske investicione banke – EIB, kojim će finansirati strateški Projekat obnove infrastrukture grada. Deo projekta je i rekonstrukcija tramvajskih koloseka, kontaktne mreže i ulica gde se pruga prostire, a nedavno je raspisan konkurs za formiranje kavlifikacione liste firmi koje će ove poslove raditi.

Firme će izvršiti radove na tramvajskim prugama (koloseku) i ulicama, stajalištima, tramvajskoj i uličnoj signalizaciji, sistemima kontaktne mreže, kolovozu i pešačkim stazama, sistemu odvodnjavanja i drugim sistemima komunalane infrastrukture.

Saniraće se i dva mosta duž tramvajske mreže, a radovi će se realizovati od druge polovine 2008. do kraja 2010. godine.

Na kvalifikacionoj listi su se našli : Strabag AG, Spittal/Drau, Austrija; „Balkan-gradnja” d.o.o., Beograd, Srbija; Alpine Bau GmbH, Wals-Salcburg, Austrija; Konzorcijum „Intermost” a.d., Srbija i „Remont pruga” d.d., Sarajevo, BiH; SŽ-Železniško gradbeno podjetje Ljubljana d.d., Slovenija; PORR Technobau Und Umnjelt AG, Vienna, Austrija i Swietelsky Bauesellschaft m.b.H, Austrija.

Izvor E Kapija

 

[bgexplorer]

Katica kod ušća

[video]http://www.youtube.com/watch?v=p_FM8E_Ozck[/video]

 

[Влада]

Akcija Sekretarijata za zaštitu životne sredine i GSP
Remontovani akumulatoriza čistiju prirodu

Autor: R. V. Bibić

GSP Beograd i Sekretarijat za zaštitu životne sredine završili su prvu fazu pilot projekta remonta istrošenih akumulatora za vozila na električni pogon.

Prema rečima dr Petra Rakina, direktora Naučno-tehnološkog parka iz Zemuna koji je remontovao četiri seta akumulatora, na taj način sprečeno je zagađenje životne sredine opasnim otpadom, a GSP je dobio odlične akumulatore.

- Akumulatori koji se koriste trolejbusima i tramvajima sadrže nikl i kadmijum koji je opasan zagađivačživotne sredine. Do sada je nakon radnog veka akumulator bio odlagan kao opasan otpad, za šta je GSP angažovao licencirane firme. Kroz pilot projekat sa GSP postigli smo da akumulatori za samo desetak dana od otpada postanu baterije koje sa oko 80 odsto kapaciteta novih, a mogu da služe narednih 15 godina. Posebnom tehnikom možemo da im damo čak 20 odsto bolje performanse od novih akumulatora, naročito pri niskim temperaturama, a što je najvažnije opasni kadmijum ostaje u upotrebi umesto da zagađuje životnu sredinu. Iako je ekonomska stavka manje bitna treba istaći da su remontovani akumulatori za 25 odsto jeftiniji od novih, te da jedan set košta oko 100.000 dinara - objasnio je Rakin prilikom jučerašnje prezentacije pilot projekta.

Prema rečima Gorana Trivana, gradskog sekretara za zaštitu životne sredine, cilj projekta je da se unapredi postupak zaštite životne sredine. On navodi alarmantan podatak da samo jedan nepravilno skladišten istrošen akumulator sa kadmijumom može da zagadi stotine litara pijaće vode.

- Remont starih akumulatora ima daleko veći značaj za životnu sredinu nego za GSP, ali ih to preduzeće jedino koristi u gradu, pa su se uključili u akciju. Drugi veliki korisnik su železnice pa bi bilo dobro postići dogovor i sa njima da remontuju svoje akumulatore. Pitanje otpada jedno je od najaktuelnijih pitanja u gradu, ali mi nemamo nadležnost budući da je sve u rukama Republike. Usvajanjem novog zakona o otpadu, koji je u najavi, oblast bi se usaglasila sa evropskim standardima, a odredile bi se i nadležnosti, što bi nam u velikoj meri olakšalo posao - dodaje Trivan.

извор Данас
линк http://www.danas.rs/vesti/srbija/be...toriza_cistiju_prirodu.39.html?news_id=143745

 

[dem]

S obzirom, da je najavljena rekonstrukcija tramvajske pruge i Karađorđevoj ulici, predlažem da se duž cele pruge osim naravno raskrsnica ,postavi ili metalna ograda ili da se pruga izdigne na viši nivo sa visokim ivičnjacima ,da bi tramvaj mogao upšte da prođe u špicevima Karađorđevom ,zato što su tramvajske šine zauzete kilometarskom kolonom čime se remeti red vožnje!a i Karađorđeva je sklona poplavama! :shok: A Grad ako već kupuje nove tramvaje ipak neka odreši kesu ili neka kupi nekoliko vozila manje al neka budu ili Francuski ili Nemački a što da ne i Češki drugim rečima KVALITETNI! :kk: GRAĐANI NEĆE ZAMERITI!

 

[Dusan G]

Stvarno imam osecaj da ce kupiti neke raspale istocnoevropske tramvaje koji ce se raspasti posle dve godine. Kako bi bilo dobro kad bi uzeli neke francuske, pa ljudi moji ti tramvaji su svemirski brodovi. Tramvaji u Marseju su sada jedna od atrakcija, ima ih cak i na razglednicama.

 

[_Wuk_]

Samo neka nam budu tramvaji bolji od ovih u Zagrebu.
Mi smo valjda ječi grad i treba da imamo bolje.

 

[Dusan G]

ma cuti, da su i takvi bio bih prezadovoljan!

 

[KimIlSin]

Samo neka nam budu tramvaji bolji od ovih u Zagrebu.
Mi smo valjda ječi grad i treba da imamo bolje.

E pa vidis, nismo bas "jaci" grad (uostalom, sta to znaci???), njihov budzet je nesto veci, a broj gorucih problema znatno manji. Ah da, cak ni oni, sa trenutno krajnje iracionalnom gradskom vlascu, ne planiraju da "penzionisu" KT-4, vec samo da ih modernizuju.

 

[BgdExplorer]

KimIISin vidis i ja sam o tome razmisljao. Ako Zagreb ima stvarno veci budzet od beograda, pa makar i neznatno, onda je to katastrofa i bruka za BG jer, ako grad koji je duplo manji od BG ima budzet veci od BG, zamisli sta on moze da uradi, dakle potpuno je logicno videti u Zagrebu Citaro made in Mannheim a ne Ikarbus, kao i 10-20 katica a preko 50 novih Crotrama, sto znaci da Zagreb ima perspektivu i gura napred a BG samo kuka i stoji u mestu umesto da dokaze da je 100 puta bolji pa makar i u rudniku radio (kazem figurativno samo, postavljam ceo bg u kozu jednog coveka). Sto automatski znaci da Beogradska vlas koja predstavlja Bepgrad nema nikakvu perspektivu odnosno da sam grad ni kriv ni duzan nema nikakvu perspektivu a samo ume da kuka i njace apsolutno bez razloga. Ko radi ne boji se gladi. neka BG osposobi ILR iz zeleznika i nek otvori novu GOSA fabriku za tramvaje i odeljak Severa iz subotice za elektromotore, Informatika nek radi elektronske sisteme i displaye i eto nam ga Beotram. Finitto! A onda i bg ima tramvaje, kad napravi sam tramvaje, ne mora da baca pare i za njih pa ulaze ostatak novca za kvalitetnije buseve tj Citaro. Samo volja i snaga uma nadleznih, i sve barijere su probijene jednim udarcem. Dogovor kucu gradi ali nasi mamlazi nisu skloni dogovoru, u tome je najveci problem.