relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.806
- Pohvaljen
- 18.824
OK... što bi rekao major Kursula: neka lična zapažanja
Stari Sajam i naselje Staro sajmište
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.806
- Pohvaljen
- 18.824
Isto, Milan Radanović, u nastavku:Odgovornost Nedića jeste bila velika i on jeste bio kolaborant, ali ovo su činjenice:
Milan Radanović: Nedićeva vlada nije učestvovala u holokaustu. Pripadnici oružanih snaga Nedićeve vlade nisu hapsili Jevreje. Hapsila ih je nemačka policija, a streljao ih je Vermaht. Postoji, međutim, odgovornost kvislinških struktura pre nego što je Milan Nedić postavljen za predsednika vlade, dakle pre 1. sepembra 1941. godine, jer kvislinška policija učestvuje u
evidentiranju Jevreja i predaje te podatke okupatoru. Taj deo odgovornosti je nesumnjiv, ali Nedićevi organi nisu hapsili Jevreje, niti su ih ubijali.
Milan Nedić - izdajnik ili general koji se žrtvovao za Srbiju
www.slobodnaevropa.org
Nedić nije bio na čelu kvislinške vlade samo tokom ustaničke 1941. godine. On se je na čelu vlade nalazio tri godine - sve do kraja septembra, odnosno početka oktobra 1944. godine. Za sve to vreme nemački okupator čini izuzetno brutalne zločine nad stanovništvom Srbije. Nemci su u to vreme počinili i zločine koji su bili rasistički motivisani, pre svega genocid nad Jevrejima.
U isto vreme vrše i masovne zločine nad romskim stanovništvom koji se takođe u određenom smislu mogu smatrati genocidnim radnjama. Oružane snage Nedićeve vlade, to jeste kvislinška žandarmerija, pomažu nemačkom okupatoru u hapšenju Roma. Na području Beograda kvislinška žandarmerija uhapsila je 1941. godine između 1000 i 1500 Roma i predala ih Nemcima koji su ih streljali početkom novembra na stratištu u selu Jabuka kod Pančeva.
Žandarmi su hapsili i Rome iz Leskovca i okoline. I oni su predati Nemcima i početkom decembra 1941. streljani na brdu Hisar iznad Leskovca. To nisu jedini primeri zločina tokom 1941 godine. Neke druge oružane formacije, koje su takođe bile pod ingerencijom kvislinške vlade - pre svega mislim na srpske dobrovoljačke odrede i na i četnike Koste Pećanca, ali i na legalizovane ravnogorske četnike - hapse na području zapadne Srbije veliki broj pasiviziranih partizana i njihovih simpatizera, pa čak i njihove rođake, i izručuju ih okupatoru. Potom dolazi do masovnih streljanja, naročito u Užicu i Čačku - u Krčagovu kod Užica i u Vojno tehničkom zavodu u Čačku.
Pripadnici oružanih snaga Nedićeve vlade, ne samo da predaju uhapšene civile Nemcima, nego ih i ubijaju.
Prema svedočenjima nekih očevidaca, u tim streljanjima učestvuju i ljotićevci. I narednih godina u različitim delovima Srbije dolazi do masovnih hapšenja civila - simpatizera što partizana, što ravnogoraca - i njihovog izručenja okupatoru. Na Čačalici iznad Požarevca ekshumirana su 293 leša. Mnoge od tih ljudi uhapsili su pripadnici Srpskog dobrovoljačkog korpusa i predali ih Nemcima. Nemci su 29. juna 1943. na brdu Bagdali kod Kruševca streljali 324 civila od kojih je preko 200 uhapsila Nedićeva Srpska državna straža. Pripadnici oružanih snaga Nedićeve vlade, ne samo da predaju uhapšene civile Nemcima, nego ih i ubijaju. Toga je najviše bilo u južnoj Srbiji.
Tako je Srpska državna straža pod komandom kapetana Mihajla Zotovića i majora Aleksandra Stikića u selima leskovačkog okruga počinila izuzetno brutalne zločine. Opkolili bi selo, a potom su sve starije od 15 godina terali na zbor. Tamo su čitana imena partizanskih simpatizera koji su onda ubijani ili batinani. Neki su odvedeni u Leskovac i predati Gestapou. Toga je bilo širom Srbije, pa me je začudila konstatacija gospodina Dimitrijevića da su takvi primeri relativno malobrojni i irelevantni.
Tako da, manite se tog Nedića i njegovih. Možda samo nisu dobili priliku.
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.337
- Pohvaljen
- 48.711
Зато су "антифашисти" добили прилику 1944, па су надмашили све (сем, можда, усташа?).
Tо уопште не сме да буде тема овде - колико је ко кога међу Србима побио (а комунисти ће увек по томе доћи на убедљиво прво место, како год окренеш; наша је срамота па, за разлику од смисленијих друштава попут словеначког, то није део националног памћења и осуде, а почели смо били, у Тадићево доба да се сећамо, па смо одустали услед Вулинизације и исфорсиране Путинизације - изненадног поноса због тога што нас је крваво ослободила Црвена армија радника и сељака). Холокауст нема везе са Србијом и Србима, него са Немачком и Немцима. Тачка.
Tо уопште не сме да буде тема овде - колико је ко кога међу Србима побио (а комунисти ће увек по томе доћи на убедљиво прво место, како год окренеш; наша је срамота па, за разлику од смисленијих друштава попут словеначког, то није део националног памћења и осуде, а почели смо били, у Тадићево доба да се сећамо, па смо одустали услед Вулинизације и исфорсиране Путинизације - изненадног поноса због тога што нас је крваво ослободила Црвена армија радника и сељака). Холокауст нема везе са Србијом и Србима, него са Немачком и Немцима. Тачка.
Poslednja izmena:
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.806
- Pohvaljen
- 18.824
Slažem se. Holokaust i antisemitizam su nemačke rabote.
Ali ne treba bežati od činjenice da su, pored ljudi koji su otišli u šumu i planine da se bore protiv zla, pored par stotina hiljada vojnika i oficira u zarobljeničkim logorima, desetina hiljada u raznim zatvorima i ostatka nezaštićenog stanovništva koje je samo čekalo da rat prođe, bilo i pojedinaca koji su za pare i iz ličnog interesa predavali Nemcima Jevreje pretekle nakon 1941/42? ... i da su ti isti od 1944. rešavani po kratkom postupku? Ja sa time nemam problem.
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.337
- Pohvaljen
- 48.711
Да, баш су само ти решавани по кратком поступку... У околним земљама-чланицама Сила осовине, стрељано по неколико стотина људи после рата, у Србији, државна комисија пронашла 40.000 пописаних имена стрељаних. А непописаних?
За то треба посебан меморијал.
А имали смо и у Србији, историјски, наравно, антисемитизам - ко није? - до Устава из 1888, и антисемитске законе - осим кад је на власти био кнез Милош, који је Јеврејима био наклоњен, уз то и близак пријатељ са Ротшилдима: за Милошеве владе нису имали ограничења. Гарашанин се нпр. истицао на другој страни.
Али то све овде није тема. Камион-душегупка, е то је Vorsprung durch technik.
За то треба посебан меморијал.
А имали смо и у Србији, историјски, наравно, антисемитизам - ко није? - до Устава из 1888, и антисемитске законе - осим кад је на власти био кнез Милош, који је Јеврејима био наклоњен, уз то и близак пријатељ са Ротшилдима: за Милошеве владе нису имали ограничења. Гарашанин се нпр. истицао на другој страни.
Али то све овде није тема. Камион-душегупка, е то је Vorsprung durch technik.
Poslednja izmena:
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.806
- Pohvaljen
- 18.824
Treba... mada i brojka sa tog spiska je takođe osporena (ako se ne varam i spomenuti Radanović je osporava) a i mnogi sa tog spiska nisu bili nevine žrtve (isto - Radanović, za početak).
Ali u pravi si d ato ovde nije tema (iako neki stalno uleću sa strane)...
Ja smatram da istina oslobađa, da je zdrava za mentalno stanje društva i nacije... nema ko od Srba šta da se plaši ovog Memorijala, ako su mu savest i duša čisti.
Ali u pravi si d ato ovde nije tema (iako neki stalno uleću sa strane)...
Ja smatram da istina oslobađa, da je zdrava za mentalno stanje društva i nacije... nema ko od Srba šta da se plaši ovog Memorijala, ako su mu savest i duša čisti.
jovanovm
Advanced
Uh, postade diskusija bauk komunisti protiv nevinih Nedićevaca i Ljotićevaca. Možemo o tome do sutra diskutovati. Relja je postavio par stvari o učestvovanju Srpskog dobrovoljačkog korpusa u Holokaustu i Porajmosu. Možda je najbolji primer učestvovanje 5. srpskog dobrovoljačkog korpusa u masakrima oko Kragujevca i isporučivanju ljudi Nemcima, koji su ih streljali. Pod vođstvom Marisava Petrovića, članovi 5SDK su asistirali i u samom streljanju žrtava nacista. Sam Petrović o tome piše u svojim memoarima, jer je nažalost umro nekažnjen u Minhenu 1974. Za tu i svaku kolaboraciju postoji odgovornost, a odgovornost je države Srbije danas samo u tome koliko takve činjenice prikriva i ne želi da pokaže.
Istina je da antisemitizam nije bio dominantan u srpskoj i jugoslovenskoj politici pre rata, ali takođe treba napomenuti da je Jugoslavija imala antisemitske zakone i antisemitsku štampu. Proponenti antisemitizma su bili bogomoljački pokret Nikolaja Velimirovića i NP Zbor Dimitrija Ljotića. Vlada Cvetković-Maček je donela dve važne antisemitske uredbe pre rata. Tzv. "Koroščevi zakoni" su limitirali procenat Jevreja u obrazovanju (efektivno izbacujući jevrejsku decu iz srednjih škola, broj učenika smanjen sa 7000 na 108), i zabranili rad Jevreja u prehrambenoj industriji. Nasuprot toj nepovratnoj činjenici, Dragiša Cvetković je nažalost rehabilitovan 2009. godine od strane suda u Nišu. U istoriografiji se debatuje da li je antisemitizam sam rezultat spoljnopolitičkih pritisaka Trećeg Rajha (što ga u svakom slučaju ne opravdava) ili je pak u pitanju razvoj autohtonih tendencija koje su u Srbiji prisutne još i pre sticanja nezavisnosti 1878. kao i kasnije.
Jedna od poznatijih studija o tome je Milan Koljanin, Jevreji i antisemitizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, Beograd, Institut za savremenu istoriju, 2008.
Ovaj tekst Vremena ima dobre citate Nedića iz tog perioda, izdvojio bih "društvo mora da bude srpsko. U to novo srpsko društvo ne smemo primati kojekakve belosvetske ale, kao što je to dosad bio slučaj sa Jevrejima i ostalim, kojima se ne zna ni kakav im je koren ni kakva im krv u žilama teče." i "pogana misao, koja je iznikla u satanskom jevrejskom mozgu". Sam članak ima i dobru listu zakona i uredaba Nedićeve kolaboracioničke vlasti, vremenski raspoređenu. Tu bih značajno uključio i uredbu o konfiskovanju imovine Jevreja, koju je potpisao Nedić. Jaša Romano pak piše o učestvovanju Nedićevaca i Ljotićevaca u uništavanju jevrejskih hramova, pljački jevrejske imovine, hapšenju Jevreja (uključujući žene i decu) i njihovom isporučivanju Nemcima za ubijanje u logorima Banjica i Staro Sajmište. Ovi dokumenti u Vojnom arhivu konkretno govore o saradnji beogradske policije sa administracijom logora Staro Sajmište.
Iako velika većina građana Srbije i Jugoslavije nije učestvovala u Holokaustu, već se borila protiv okupatora, neki ipak jesu - i to u samom državnom vrhu. Skrivanje tih činjenica je saučestvovanje u zločinima, a njihovo otkrivanje naša jedina odgovornost. Naravno da su Nedićeva vlada i Ljotićevci bili nelegitimne strukture, ali to ne znači da ih trebamo otpisati, posebno u današnjem kontekstu rasizma, antisemitizma, i pokušaja da se kolaboracionisti rehabilitju.
Istina je da antisemitizam nije bio dominantan u srpskoj i jugoslovenskoj politici pre rata, ali takođe treba napomenuti da je Jugoslavija imala antisemitske zakone i antisemitsku štampu. Proponenti antisemitizma su bili bogomoljački pokret Nikolaja Velimirovića i NP Zbor Dimitrija Ljotića. Vlada Cvetković-Maček je donela dve važne antisemitske uredbe pre rata. Tzv. "Koroščevi zakoni" su limitirali procenat Jevreja u obrazovanju (efektivno izbacujući jevrejsku decu iz srednjih škola, broj učenika smanjen sa 7000 na 108), i zabranili rad Jevreja u prehrambenoj industriji. Nasuprot toj nepovratnoj činjenici, Dragiša Cvetković je nažalost rehabilitovan 2009. godine od strane suda u Nišu. U istoriografiji se debatuje da li je antisemitizam sam rezultat spoljnopolitičkih pritisaka Trećeg Rajha (što ga u svakom slučaju ne opravdava) ili je pak u pitanju razvoj autohtonih tendencija koje su u Srbiji prisutne još i pre sticanja nezavisnosti 1878. kao i kasnije.
Jedna od poznatijih studija o tome je Milan Koljanin, Jevreji i antisemitizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, Beograd, Institut za savremenu istoriju, 2008.
Ovaj tekst Vremena ima dobre citate Nedića iz tog perioda, izdvojio bih "društvo mora da bude srpsko. U to novo srpsko društvo ne smemo primati kojekakve belosvetske ale, kao što je to dosad bio slučaj sa Jevrejima i ostalim, kojima se ne zna ni kakav im je koren ni kakva im krv u žilama teče." i "pogana misao, koja je iznikla u satanskom jevrejskom mozgu". Sam članak ima i dobru listu zakona i uredaba Nedićeve kolaboracioničke vlasti, vremenski raspoređenu. Tu bih značajno uključio i uredbu o konfiskovanju imovine Jevreja, koju je potpisao Nedić. Jaša Romano pak piše o učestvovanju Nedićevaca i Ljotićevaca u uništavanju jevrejskih hramova, pljački jevrejske imovine, hapšenju Jevreja (uključujući žene i decu) i njihovom isporučivanju Nemcima za ubijanje u logorima Banjica i Staro Sajmište. Ovi dokumenti u Vojnom arhivu konkretno govore o saradnji beogradske policije sa administracijom logora Staro Sajmište.
Iako velika većina građana Srbije i Jugoslavije nije učestvovala u Holokaustu, već se borila protiv okupatora, neki ipak jesu - i to u samom državnom vrhu. Skrivanje tih činjenica je saučestvovanje u zločinima, a njihovo otkrivanje naša jedina odgovornost. Naravno da su Nedićeva vlada i Ljotićevci bili nelegitimne strukture, ali to ne znači da ih trebamo otpisati, posebno u današnjem kontekstu rasizma, antisemitizma, i pokušaja da se kolaboracionisti rehabilitju.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.806
- Pohvaljen
- 18.824
Aj, polako.
Nedić je neko koga su Nemci postavili da upravlja kolaboracionističkim aparatom. Nisu ga postavili građani - birači, na izborima, već okupator koji je razbio dotadašnju državu.
On je i izabran zato što je bio voljan da radi to što je radio. i zato što mnogi nisu bili voljni. To nije bila ni međunardono priznata država, već lokalna uprava na okupiranoj teritoriji sa nekom atributima države.
Imovinu Jevreja su prvo opljačkali - Nemci, mrvice koje su preostale pokupili nedićevci, nekretine su prenete na državu (onakvu kakvu sam je već opisao, Nemci nisu mogli i objekte da odnesu za Nemačku), komunistička vlast je samo preuzela tu imovinu mrtvih ljudi... današnja Republika Srbija je donela zakon po kojem se Jevrejskoj zajednici isplaćuje godišnje određeni iznos kao naknada za to, pre svega kao ispravka greške komunističkih vlasti koje si ovako oduzimale sve živo... plus što je ta imovina predmet restitucije (tamo gde ima naslednika).. paradoksalno, u Jevrejskoj zajednici su se žestoko pokačili između sebe nakon što su počele da stižu te pare (dokaz da su naši )
Korošecovi zakoni su doneti u jesen 1940... pisao ih Je Korošec i on je vršio pritisak da se donesu, a prošli su i pored kritika i protesta srpske javnosti (ko zna šta su još sve radili, kada je narod onako izašao na ulice 27. marta...).
I zar nije bio unet i izuzetak od zakona - ne izmišljam, negde sam davno pročitao - da su potomci zaslužnih za državu izuzeti od mera (praktično - svi u Srbiji, pošto su učestvovali u prethodnom ratu)?
Nije da su im bande lomile izloge, tukle ih na ulici itd itd... niko ih nije dirao dok Korošec nije poičeo d sprovodi naloge spolja, ...pa oba kralja su bila na osvećivanju beogradskih sinagoga...
A čak i da postoji odgovornost države - a nije postojala, jer jedna vlada je bila u Londonu, druga je stvarana na terenu, čak i da je doprinos kolaboracionista bio onakav kakav se prikazuje (preuveličano i bez dokaza), to bi moralo da se prikaže u muzeju. Ali radi se o preuveličavanjima i iskrivljenom prikazivanju.
Kada se Muzej otvori, ako se neko ne slaže sa postavkom - neka dokaže da nije istina, naučnim putem i dokazima.
PS - imamo paradoks, da se zbog te namtenute i prenaduvane priče o nekakvoj srpskoj odgovornosti kao kontraefekat javlja odbojnost prema formiranju Memorijala i Muzeja (vidi se i na forumu). Tako da, svako ko to uporno potencira bi trebao da prvo preispita samog sebe zbog čega to radi.
Nedić je neko koga su Nemci postavili da upravlja kolaboracionističkim aparatom. Nisu ga postavili građani - birači, na izborima, već okupator koji je razbio dotadašnju državu.
On je i izabran zato što je bio voljan da radi to što je radio. i zato što mnogi nisu bili voljni. To nije bila ni međunardono priznata država, već lokalna uprava na okupiranoj teritoriji sa nekom atributima države.
Imovinu Jevreja su prvo opljačkali - Nemci, mrvice koje su preostale pokupili nedićevci, nekretine su prenete na državu (onakvu kakvu sam je već opisao, Nemci nisu mogli i objekte da odnesu za Nemačku), komunistička vlast je samo preuzela tu imovinu mrtvih ljudi... današnja Republika Srbija je donela zakon po kojem se Jevrejskoj zajednici isplaćuje godišnje određeni iznos kao naknada za to, pre svega kao ispravka greške komunističkih vlasti koje si ovako oduzimale sve živo... plus što je ta imovina predmet restitucije (tamo gde ima naslednika).. paradoksalno, u Jevrejskoj zajednici su se žestoko pokačili između sebe nakon što su počele da stižu te pare (dokaz da su naši
)Hvala za izvore, ali - šta se tu konkretno kaže? Pošto nam nisu svima na dohvat ruke...
Korošecovi zakoni su doneti u jesen 1940... pisao ih Je Korošec i on je vršio pritisak da se donesu, a prošli su i pored kritika i protesta srpske javnosti (ko zna šta su još sve radili, kada je narod onako izašao na ulice 27. marta...).
I zar nije bio unet i izuzetak od zakona - ne izmišljam, negde sam davno pročitao - da su potomci zaslužnih za državu izuzeti od mera (praktično - svi u Srbiji, pošto su učestvovali u prethodnom ratu)?
Nije da su im bande lomile izloge, tukle ih na ulici itd itd... niko ih nije dirao dok Korošec nije poičeo d sprovodi naloge spolja, ...pa oba kralja su bila na osvećivanju beogradskih sinagoga...
A čak i da postoji odgovornost države - a nije postojala, jer jedna vlada je bila u Londonu, druga je stvarana na terenu, čak i da je doprinos kolaboracionista bio onakav kakav se prikazuje (preuveličano i bez dokaza), to bi moralo da se prikaže u muzeju. Ali radi se o preuveličavanjima i iskrivljenom prikazivanju.
Kada se Muzej otvori, ako se neko ne slaže sa postavkom - neka dokaže da nije istina, naučnim putem i dokazima.
PS - imamo paradoks, da se zbog te namtenute i prenaduvane priče o nekakvoj srpskoj odgovornosti kao kontraefekat javlja odbojnost prema formiranju Memorijala i Muzeja (vidi se i na forumu). Tako da, svako ko to uporno potencira bi trebao da prvo preispita samog sebe zbog čega to radi.
Poslednja izmena:
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.337
- Pohvaljen
- 48.711
Ово је мејнстрим гледиште код савремених левичара: од својих савременика најстроже - увек су строги, као викторијанска учитељица, повијене косе и са прутом! - захтевају да се "повинују реалности", док пред покојнике из прошлости стављају високе моралне брегове на које се требало узверати, без алпинистичке опреме и без обзира на околности.
Драгиша из Ниша крив за антисемитске законе, у влади са словеначким клерофашистом и са хрватским популистима који већ тероришу Србе... а Хитлер се увелико прошетао кроз Париз? Ае, бре. Драгиша наоружавао Србе у Хрватској (наиђе се на тај податак понекад узгредно у историографији), знао шта нам се спрема и шта нам прети, и није хушкао на рат и на колективно самоубиство. Частан и одговоран човек, бар у државничком смислу, микрополитика више није битна.
Никакав меморијал, док се интелектуално не доведемо у ред. То није за свакога.
Драгиша из Ниша крив за антисемитске законе, у влади са словеначким клерофашистом и са хрватским популистима који већ тероришу Србе... а Хитлер се увелико прошетао кроз Париз? Ае, бре. Драгиша наоружавао Србе у Хрватској (наиђе се на тај податак понекад узгредно у историографији), знао шта нам се спрема и шта нам прети, и није хушкао на рат и на колективно самоубиство. Частан и одговоран човек, бар у државничком смислу, микрополитика више није битна.
Никакав меморијал, док се интелектуално не доведемо у ред. То није за свакога.
Poslednja izmena:
Zaza Bg
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.08.2014.
- Poruke
- 696
- Pohvaljen
- 1.571
Treba dodati i da je Dragiša Cvetković krio Jevreje tokom DSR. Pamtim da sam to pročitao i čuo na više mesta tokom proteklih nekoliko godina. Zbog političkog angažmana tridesitih nije mogao da bude proglašen za pravednika među nacijama. No, još jedno svedočanstvo da svakako nije gajio antisemtiska osećanja (iako politički on sam lično nije bio preterano politički uticajan).
Takođe, ovde se neopravdano lepi neka etiketa o nekakvom antisemitizmu kod Srba, a Srbija bila prva potpisnica Balforove deklaracije još od 19. veka. Iako je antisemitizam, kao i bilo koje drugo anti-(dopiši dalje šta), prisutno u bilo kom društvu, nikada nije bilo ukorenjeno kod Srba. Tu nam je savest čista i, kada se otvori ovaj spomen kompleks, neće niko od nas imati razloga da povije glavu (sem zato što, kao potomci stradalih, nismo našli za shodno da nastradalima podignemo dostojno obeležje).
Dajte, molim vas...
Takođe, ovde se neopravdano lepi neka etiketa o nekakvom antisemitizmu kod Srba, a Srbija bila prva potpisnica Balforove deklaracije još od 19. veka. Iako je antisemitizam, kao i bilo koje drugo anti-(dopiši dalje šta), prisutno u bilo kom društvu, nikada nije bilo ukorenjeno kod Srba. Tu nam je savest čista i, kada se otvori ovaj spomen kompleks, neće niko od nas imati razloga da povije glavu (sem zato što, kao potomci stradalih, nismo našli za shodno da nastradalima podignemo dostojno obeležje).
Dajte, molim vas...
Poslednja izmena:
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.337
- Pohvaljen
- 48.711
Center for Holocaust Research and Education
Apel javnosti protiv rušenja nemačkog paviljona logora na Starom Sajmištu (Eng below) Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu - CIEH poziva domaću i međunarodnu javnost, strukovne, medije,...
www.facebook.com
Poslednja izmena od urednika:
Galeks
Advanced
- Učlanjen(a)
- 17.11.2011.
- Poruke
- 2.225
- Pohvaljen
- 2.225
Текст је заиста пун неозбиљних и неутемељених изјава.
Има људи којима је заиста стало само да се кочи све, да време стоји. Уместо да све снаге уложе да подрже напоре да се искористи моменат и да се утиче на што брже створање меморијалног центра, њима је дупе зинуло за једну, крајње маргиналну зграду, објекат... Они би, први, требало да знају да суштина целог комплекса, о којем управо и пишу, уопште није у објектима!
Има људи којима је заиста стало само да се кочи све, да време стоји. Уместо да све снаге уложе да подрже напоре да се искористи моменат и да се утиче на што брже створање меморијалног центра, њима је дупе зинуло за једну, крајње маргиналну зграду, објекат... Они би, први, требало да знају да суштина целог комплекса, о којем управо и пишу, уопште није у објектима!
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.734
- Pohvaljen
- 25.858
@Igor
Da li imaš još neku fotografiju segmenata tornja?
Čisto da sahranimo priču o "panoramskom liftu", pošto je evidentno da se u bar dva segmenta nalaze otvori za maltene - merdevine, a ne za lift.
Ako misliš na viši deo tornja, onaj koji je sada uklonjen, slike postoje u mojoj poruci iz marta 2015.
Centralna kula na starom sajmištu, ovaj put sa staklima koja su još uvek (uglavnom) na mestu, i BEZ improvizovanih ozidanih pregrada koje treba da joj pomognu da glumi stambenu zgradu. Uvek sam je znao samo kao betonski kostur, ali nije uvek tako izgledala. Ponižavajuće je da 70 godina kasnije izgleda isto onako kako su je pre toliko vremena prepravile izbeglice i beskućnici posle rata.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.806
- Pohvaljen
- 18.824
Zuma, kasniš, to je bilo da dnevnom redu pre tri nedelje...
A pitao sam Igora za nove segmente, a imam brdo fotografija tornja od pre rata. Naravno, neće biti nikakvog "panoramskog lifta".
U međuvremenu je donji deo tornja ozidan, u prizemlju i na spratovima je postavljena stolarija... očekujemo podizanje novih segmenta vrlo brzo...
A pitao sam Igora za nove segmente, a imam brdo fotografija tornja od pre rata. Naravno, neće biti nikakvog "panoramskog lifta".
U međuvremenu je donji deo tornja ozidan, u prizemlju i na spratovima je postavljena stolarija... očekujemo podizanje novih segmenta vrlo brzo...
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.734
- Pohvaljen
- 25.858
Da, nisam pogledao ovu temu već duže vreme. Pošto vidim da se spominje Nemački paviljon, evo njegovih fotografija , nekad i sad.
Prvo plan sačuvanih i porušenih objekata posle svih faza izgradnje.
Stara slika. U prvom planu jedan od srušenih Jugoslovenskih paviljona, a u pozadini Nemački.
I Nemački od pre mesec dana.
Ne znam kako je u drugoj zgradi Nemačkog paviljona, ali u ovoj nije bog zna šta vredno ostalo. Kad se sve uzme u obzir, uzevši u obzir da će ostali deo Sajmišta biti sačuvan, mislim da je nova ulica ipak važnija od Nemačkog paviljona u ovakvom stanju. Istina je doduše da bi u nekoj drugačijoj saobraćajnoj situaciji čuvanje bilo poželjno, makar i samo zbog sugestije ogromnog prostora a time i moći države koju predstavlja, a projekcija moći, uređenosti i praktične efektivnosti "starih Nemačkih vrednosti" je bila osnova propagandnog pristupa Nacističke Nemačke u to doba. Tako bi nove generacije lakše shvatile da tadašnjim državama , uključujući tu i Srbiju, uopšte nije bilo lako da prkose jednoj takvoj sili. Pa bi smo lakše shvatili i dilemu tadašnjih Srpskih vlasti. A zatim, bio bi poučan i veliki kontrast između velelepnosti prostora i njegove kasnije sudbine, tj čemu je ustvari poslužio tokom rata. Razlika između forme i suštine, tj pravih vrednosti. Nažalost, saobraćajni haos u Beogradu i ne baš puno drugih vrednosti ove zgrade čine da mi ipak izgleda bolje da se sruši.
Prvo plan sačuvanih i porušenih objekata posle svih faza izgradnje.
Stara slika. U prvom planu jedan od srušenih Jugoslovenskih paviljona, a u pozadini Nemački.
I Nemački od pre mesec dana.
Ne znam kako je u drugoj zgradi Nemačkog paviljona, ali u ovoj nije bog zna šta vredno ostalo. Kad se sve uzme u obzir, uzevši u obzir da će ostali deo Sajmišta biti sačuvan, mislim da je nova ulica ipak važnija od Nemačkog paviljona u ovakvom stanju. Istina je doduše da bi u nekoj drugačijoj saobraćajnoj situaciji čuvanje bilo poželjno, makar i samo zbog sugestije ogromnog prostora a time i moći države koju predstavlja, a projekcija moći, uređenosti i praktične efektivnosti "starih Nemačkih vrednosti" je bila osnova propagandnog pristupa Nacističke Nemačke u to doba. Tako bi nove generacije lakše shvatile da tadašnjim državama , uključujući tu i Srbiju, uopšte nije bilo lako da prkose jednoj takvoj sili. Pa bi smo lakše shvatili i dilemu tadašnjih Srpskih vlasti. A zatim, bio bi poučan i veliki kontrast između velelepnosti prostora i njegove kasnije sudbine, tj čemu je ustvari poslužio tokom rata. Razlika između forme i suštine, tj pravih vrednosti. Nažalost, saobraćajni haos u Beogradu i ne baš puno drugih vrednosti ove zgrade čine da mi ipak izgleda bolje da se sruši.
Poslednja izmena:
