dr strangelove
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 24.03.2008.
- Poruke
- 1.623
- Pohvaljen
- 10.411
Stari Sajam i naselje Staro sajmište
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Za početak ovaj plastenik-balon, jeftinoća i banalizacija prostora, užas iz svih delova grada se vidi, na krovu reklama za kladionicu - potpuni poremećaj. Nemam ništa protiv sporta i fudbala ali MORA da leti odatle, kao i ove hale i čuda. Ustvari, kad se izgradi zemunski put, ništa osim sajmišta ne bi trebalo da bude u kvadratu koji će se formirati.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.848
- Pohvaljen
- 19.029
Još jednom da ponovimo ovaj plan za spajanje dve ulice:
i zašto ne može da se zaobiđe "Nemački paviljon":
zato što, u bilo kojoj varijanti zaobilaženja te zgrade, produžetak Vladimira Popovića u smeru ka Brankovom mostu će da prođe kroz prostor onog "prvobitnog" predratnog Sajmišta i koncentracionog logora. O nelogičnoj i opasnoj krivini da ne pričamo.
Mislim da je jasno šta je ovde "dopustivo", a šta je "nedopustivo".
Babyaardvark
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.08.2013.
- Poruke
- 743
- Pohvaljen
- 1.673
Ko se uopste protivi rusenju tog nemačkog paviljona ?
lukander01
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.03.2021.
- Poruke
- 694
- Pohvaljen
- 1.419
Da li je iko isao do okretnice pa presedao na 83? Ja kada idem sa 35 ili 27E gledam sa mosta da li idu 78/83 pa presedam kod Usca gde ne mora ni ulica da se predje.
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 8.116
- Pohvaljen
- 15.724
Тешко да постоји смисленија позиција за денивелацију трамваја од ове али не вреди.
Колико фрустрира деценијска спознаја да би овај град са неких 300-500 милиона могао да препороди градску железницу, трамвајски и тролејбуски систем који би скупа били ефикасна, поуздана и одржива основа транспорта овог града. А онда из таквих околности никакав други метро не би ни био могућ до оног логичног, интегрисаног са овим, претходно сређеним, системима.
Колико фрустрира деценијска спознаја да би овај град са неких 300-500 милиона могао да препороди градску железницу, трамвајски и тролејбуски систем који би скупа били ефикасна, поуздана и одржива основа транспорта овог града. А онда из таквих околности никакав други метро не би ни био могућ до оног логичног, интегрисаног са овим, претходно сређеним, системима.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.410
- Pohvaljen
- 47.200
Ja jedino što znam je da ništa ne znam.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.698
- Pohvaljen
- 49.450
Nema se, otišlo je 600 miliona na prenos fudbala, to je bio prioritet.
A posle još 2 puta toliko otišlo na opravljanje ''napredno optimizovanog'' EPSa.
U vreme najgorih i najvećih kriza (i lokalno i globalno gledano) 1.6 ~ 2 milijarde evra je bačeno u kantu...
Обележен дан сећања на жртве Холокауста и геноцида у Другом светском рату
Поводом Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава нацизма и фашизма у Другом светском, заменица градоначелника Београда Весна Видовић положила је венац на Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту.
У име Владе Србије, венце су положили државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зоран Антић и помоћница министра Татјана Миленковић, као и представници Војске Србије, дипломатског кора, те грађанских и борачких удружења.
Весна Видовић је истакла да Београд сваке године обележава Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава нацизма и фашизма у Другом светском рату.
– Сећамо се свих чији су животи угашени идеологијама зла и мржње, индустријом смрти и узажасном фашистичком идејом да Срби, Јевреји, Роми и нису људска бића и да их треба мучити, убијати и спаљивати. На данашњи дан се сећамо свих који су 22. априла 1945. покушали пробој из логора смрти у Јасеновцу – рекла је Весна Видовић.
Она је подсетила на то да Старо сајмиште представља најмасовније мучилиште у Београду током Другог светског рата. Како је рекла, за време Другог светског рата сви изложбени павиљони били су претворени у злогласни концентрациони логор у који су депортовани Јевреји, а затим и други наши грађани.
– Овде, на Старом сајмишту у Београду, у два нацистичка логора страдало је у оквиру тадашње НДХ више од 6.500 Јевреја, око 10.000 Срба и више стотина Рома од 1941. до 1944. године. Сећањем на њихово страдање, Србија показује посвећеност култури људских права и култури сећања. На простору Старог сајмишта, који је деценијама био запуштен, почела је изградња Меморијалног комплекса 27. јула прошле године. Прва фаза радова је завршена, а биће формирана још два музеја у којима ће бити документа, фотографије и докази нацистичких злочина – додала је Весна Видовић.
Она је нагласила да је Београд поносан на своју историју, јер је читава Србија дала огромну жртву и створила модеран послератни свет на чијем темељу се заснивају Европа и Европска унија.
– Важно је да се овакви догађаји обележавају и захваљујем председнику Вучићу и Влади Србије што чувају историју од заборава. Чувањем сећања на жртве показујемо да смо спремни да градимо бољу будућност – закључила је заменица градоначелника.
По завршетку државне церемоније, учесници су имали прилику да обиђу Меморијални центар и погледају изложбу.
www.beograd.rs
У име Владе Србије, венце су положили државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зоран Антић и помоћница министра Татјана Миленковић, као и представници Војске Србије, дипломатског кора, те грађанских и борачких удружења.
Весна Видовић је истакла да Београд сваке године обележава Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава нацизма и фашизма у Другом светском рату.
– Сећамо се свих чији су животи угашени идеологијама зла и мржње, индустријом смрти и узажасном фашистичком идејом да Срби, Јевреји, Роми и нису људска бића и да их треба мучити, убијати и спаљивати. На данашњи дан се сећамо свих који су 22. априла 1945. покушали пробој из логора смрти у Јасеновцу – рекла је Весна Видовић.
Она је подсетила на то да Старо сајмиште представља најмасовније мучилиште у Београду током Другог светског рата. Како је рекла, за време Другог светског рата сви изложбени павиљони били су претворени у злогласни концентрациони логор у који су депортовани Јевреји, а затим и други наши грађани.
– Овде, на Старом сајмишту у Београду, у два нацистичка логора страдало је у оквиру тадашње НДХ више од 6.500 Јевреја, око 10.000 Срба и више стотина Рома од 1941. до 1944. године. Сећањем на њихово страдање, Србија показује посвећеност култури људских права и култури сећања. На простору Старог сајмишта, који је деценијама био запуштен, почела је изградња Меморијалног комплекса 27. јула прошле године. Прва фаза радова је завршена, а биће формирана још два музеја у којима ће бити документа, фотографије и докази нацистичких злочина – додала је Весна Видовић.
Она је нагласила да је Београд поносан на своју историју, јер је читава Србија дала огромну жртву и створила модеран послератни свет на чијем темељу се заснивају Европа и Европска унија.
– Важно је да се овакви догађаји обележавају и захваљујем председнику Вучићу и Влади Србије што чувају историју од заборава. Чувањем сећања на жртве показујемо да смо спремни да градимо бољу будућност – закључила је заменица градоначелника.
По завршетку државне церемоније, учесници су имали прилику да обиђу Меморијални центар и погледају изложбу.
Обележен дан сећања на жртве Холокауста и геноцида у Другом светском рату
Поводом Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава нацизма и ф
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.848
- Pohvaljen
- 19.029
Обележен дан сећања на жртве Холокауста и геноцида у Другом светском рату
Поводом Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава нацизма и фашизма у Другом светском, заменица градоначелника Београда Весна Видовић положила је венац на Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту.
У име Владе Србије, венце су положили државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зоран Антић и помоћница министра Татјана Миленковић, као и представници Војске Србије, дипломатског кора, те грађанских и борачких удружења.
Весна Видовић је истакла да Београд сваке године обележава Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава нацизма и фашизма у Другом светском рату.
– Сећамо се свих чији су животи угашени идеологијама зла и мржње, индустријом смрти и узажасном фашистичком идејом да Срби, Јевреји, Роми и нису људска бића и да их треба мучити, убијати и спаљивати. На данашњи дан се сећамо свих који су 22. априла 1945. покушали пробој из логора смрти у Јасеновцу – рекла је Весна Видовић.
Она је подсетила на то да Старо сајмиште представља најмасовније мучилиште у Београду током Другог светског рата. Како је рекла, за време Другог светског рата сви изложбени павиљони били су претворени у злогласни концентрациони логор у који су депортовани Јевреји, а затим и други наши грађани.
– Овде, на Старом сајмишту у Београду, у два нацистичка логора страдало је у оквиру тадашње НДХ више од 6.500 Јевреја, око 10.000 Срба и више стотина Рома од 1941. до 1944. године. Сећањем на њихово страдање, Србија показује посвећеност култури људских права и култури сећања. На простору Старог сајмишта, који је деценијама био запуштен, почела је изградња Меморијалног комплекса 27. јула прошле године. Прва фаза радова је завршена, а биће формирана још два музеја у којима ће бити документа, фотографије и докази нацистичких злочина – додала је Весна Видовић.
Она је нагласила да је Београд поносан на своју историју, јер је читава Србија дала огромну жртву и створила модеран послератни свет на чијем темељу се заснивају Европа и Европска унија.
– Важно је да се овакви догађаји обележавају и захваљујем председнику Вучићу и Влади Србије што чувају историју од заборава. Чувањем сећања на жртве показујемо да смо спремни да градимо бољу будућност – закључила је заменица градоначелника.
По завршетку државне церемоније, учесници су имали прилику да обиђу Меморијални центар и погледају изложбу.
Обележен дан сећања на жртве Холокауста и геноцида у Другом светском рату
Поводом Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава нацизма и ф
Ovo je izgleda slikano u unutrašnjosti kule, koja se rekonstruiše:
