Stari Sajam i naselje Staro sajmište

[relja]

http://www.novibeograd.org.yu/default.asp?jez=l&str=2&id=&od=&ops=


Protest opštine Novi Beograd

22.10.2007.
Povodom održavanja koncerta grupe Košin u kompleksu Staro Sajmište, Opština Novi Beograd uputila je protest organizatorima i nadležnim insitucijama, tražeći da se prekine sa praksom održavanja koncerata u ovom prostoru, i zahtev da kompleks najzad dobije dostojnu namenu. U pismu koje je predsednik opštine Željko Ožegović uputio nadležnim institucijama stoji:

Rukovodstvo Gradske opštine Novi Beograd je neprijatno iznenađeno vešću da će se u klubu «Posejdon» na Starom Sajmištu, 3. novembra u 20,00 sati održati koncert grupe KOSHEEN, u organizaciji Long play-a, i uz mnogobrojne medijske sponzore.

Kako su se i ranije u ovom prostoru održavali koncerti, a da niko u javnosti nije reagovao, prinuđen sam da u ime gradske opštine Novi Beograd i lično, izrazim protest i apelujem na sve nadležne da se prestane sa necivilizacijskom i nemoralnom zloupotrebom kompleksa Starog Sajmišta i skrnavljenjem pomena na 48.000 Srba, Jevreja, Roma i drugih naroda, žrtava nacizma.

Podsećamo javnost da je prostor logora Staro Sajmište, 6. jula 1987, Odlukom Skupštine grada proglašen za kulturno dobro Beograda.

Naglašavamo da se hala kluba Posejdon, Staro sajmište 20, nalazi u Zadužbini Nikole Spasića, koja je za vreme dok je bio koncentracioni logor, bila bolnica, u kojoj je uglavnom konstatovana smrt logoraša.

Zadužbina je 90-tih godina neobjašnjivo postala privatno vlasništvo. O načinu na koji je vlasnik kluba Posejdon stekao pravo na korišćenje ovog prostora vodi se sudski spor pred IV opštinskim sudom u Beogradu.

Rukovodstvo Gradske opštine Novi Beograd će uvek podržati održavanje koncerata, što je i dokazala organizacijom brojnih kulturno zabavnih manifestacijama, ali ne i na ovoj lokaciji. Sigurni smo da ni grupe, ni izvođači ne znaju da je na ovom prostoru bio nacistički logor smrti.

Ranije smo apelovali a sada pozivamo sve nadležne republičke i gradske institucije, ustanove i javnost da se pridruže inicijativi Gradske opštine Novi Beograd da se konačno pristupi određivanju namene i uređenju prostora kompleksa Staro Sajmište.

Željko Ožegović, predsednik opštine Novi Beograd

Informativna služba Gradske opštine Novi Beograd

 

[Nenad]

Tako i treba! Dobro je da je neko pokrenuo tematiku.

 

[Mi`aeel]

Ako se podsetimo na prvobitnu funkciju paviljona, kao i celog sajmista koja se menjala tokom godina.. Sajmiste bi trebalo doziveti kao multifunkcionali prostor koji se ne moze osloniti samo na svoju memorijalnu notu. Ulaskom u privatno vlasnistvo firme Poseydon ovam paviljonu se vratio sajamski karakter, tako da se njegovo izdavanje u kulturne svrhe( pozorisne predstave, koncerti i razne vrste manjih sajmova), uradjeno po principu ugostiteljstva severne Francuske, mora posmatrati sa vecom dozom tolerancije

 

[relja]

Ako se podsetimo na prvobitnu funkciju paviljona, kao i celog sajmista koja se menjala tokom godina.. Sajmiste bi trebalo doziveti kao multifunkcionali prostor koji se ne moze osloniti samo na svoju memorijalnu notu. Ulaskom u privatno vlasnistvo firme Poseydon ovam paviljonu se vratio sajamski karakter, tako da se njegovo izdavanje u kulturne svrhe( pozorisne predstave, koncerti i razne vrste manjih sajmova), uradjeno po principu ugostiteljstva severne Francuske, mora posmatrati sa vecom dozom tolerancije

Privatizacija nacionalizovane imovine zaduzbina je zakonom zabranjena. I onda i sada.
Organizovanje zabavnih koncerata na mestu logora smrti treba posmatrati sa nultom tolerancijom.

 

[jovanovm]

Mislim da je održavanje zabavnih manifestacija na tom mestu stvarno neumesan čin. Nadam se da će se taj spor pred IV opšt. sudom rešiti u korist opštine Novi Beograd.

 

[Homer Jay]

Potez koji ne znam kako okarakterisati, ali Posejdon je, pazite sada, rekao da ce dobitak od koncerta grupe Kosheen da donira za uredjenje Starog sajmista i privodjenje tog mesta funkciji ili sta ti ja znam vec...

S jedne strane je to OK, ali to i dalje ne menja cinjenicu da ce tipa u hali u kojoj je vrseno razvrstavanje ko ce u gasnu komoru, a ko ce na steljanje* biti odrzan pop koncert... Ovo izgleda Pontije Pilat pere ruke...

Plus, ostaje otvoreno pitanje kome ce se uplatiti taj novac, i sta to podrazumeva uredjenje starog sajmista - ide li taj novac skupstini grada (koja opet moze da ga preusmeri na nesto drugo) ili privatnom investitoru koji ce tim novcem raspolagati kako je njemu volja....

Nazalost, danas sam samo preleteo tu vest na poslu, posto nisam imao vrmea da se podrobnije bavim ovom temom, iako mi je krajnje interesantna...

 

[relja]

Pred sudom je u toku spor koji treba da dokaže da je ta firma nezakonito dosla u posed paviljona.
Firma zaradjuje na izdavanju paviljona.
Firma hoce da pokloni pare od izdavanja za uredjenje Sajmišta.
Uredjenje Sajmišta podrazumeva da firma prestane da zaradjuje koristeći taj paviljon za izdavanje, kao i da se paviljon vrati državi, eventualno obnovljenoj zadužbini.
Ne postoji ni račin, ni fond niti jasan i prihvaćen projekat za uređenje Sajmišta.

Ko je ovde blesav?

 

[Nenad]

Verovatno niko, ali se svi prave ludi. A ovo sto kaze (pita) Homer je skroz tacno: u koje svrhe bi oni to da doniraju novac i kome?? Ko je uopste zaduzen za Staro sajmiste?

 

[Bloq72]

Stvarno je sramota na shta taj prostor lichi..i celo njegovo okruzenje..neke hale,hangari ,shta li vetj...gde se popravljaju kamioni..neka firma valjda?
Pa josh ovo oko koncerta...a onaj stari toranj se raspada 50 godina...mogli su bar njega da obnove do sada.
Vec se pisalo o tome koja bi namena tog prostora morala da bude-memorijalni centar,mozda i neki muzej zrtava holokausta+naravno i neki komercijalniji sadrzaji ukomponovani u shiru celinu,ali svakako ne odrzavanje koncerata i nocni klubovi,nego kancelarijski i poslovni prostor jer je lokacija izuzetno atraktivna.
Tu mora i drzava i grad da se ukljuche a i"spoljni faktor"jer meni nije jasno kako da do sada nisu chak ni pokrenuli to pitanje,Izraelci koji su posebno osetljivi na tu tematiku sigurno bi dali svoj"finansijski doprinos" privodjenju prostora pdgpvarajucoj nameni.

 

[bigvlada]

ne možeš da imaš memorijalni centar i komercijalne sadržaje u komšiluku. A deo pored sajmišta, do Gazele je već planiran kao poslovno-stambeno-komercijalni. Mogla bi da ispadne koja dobra galerija i muzej holokausta (to nam definitivno treba, da se ne desi da kao u Rusiji imamo pazite sad, nacističko-boljševičku partiju. Pa koji je mozak to smislio. Kao da neko pravi rojalističko-republikansku stranku).
Mada kako nam se kreće društvo, sve više mislim da bi trebalo da završimo i muzej Narodnooslobodilačke revolucije u parku. Dosta gradova u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj ih ima i dan danas. Oko njega bi ostao netaknut park a frekvencija ljudi ne bi bila veća nego što je danas. On treba da služi da tu dovode decu jednom godišnje, kao i u muzej holokausta, pa onda ne bi imali problema sa neonacističkim organizacijama.

 

[Bloq72]

Hteo sam da kazem da ne mora bash chitav prostor izmedju Brankovog i Starog Savskog mosta da se pretvara u muzej..ne vidim ni da li je to uopshte moguce jer je prevelik,a otprilike taj prostor zahvata Staro sajmishte.Potpuna obnova kao pre rata mislim da nije mogutja pre svega zbog saobracajnica koje postoje a i onih koje ce se mozda tu izgraditi(ako se ikada bude isposhtovala ideja da se spoji Vladimira Popovica sa Bulevarom Nikole Tesle...pitanje je kako ce taj deo oko Hajata tada zigledati),tako da je mogutje tu kod Hajata,preko puta pumpe Dejton izgraditi i neki poslovni prostor da se izvuche i korist i od atraktivnosti lokacije a na to bi se nadovezivali Muzej/Galerija i savski kej iza.Delimichna rekonstrukcija gde je to moguce,a gde nije novo ali da ne narushava celinu.

 

[bigvlada]

vrati se nazad kroz temu, imaš karte gde se vidi šta je pod zaštitom i šta može da se obnavlja. To nije celo područje između dva mosta.

 

[Nenad]

Na Starom sajmištu redovno se održavaju koncerti

Nema poštovanja za žrtve
Autor: S. Tasić | 27.10.2007 - 06:07

Dok su u svim evropskim gradovima logori u kojima su ostale desetine hiljada života odavno pretvoreni u memorijalne komplekse, naše Staro sajmište, centralno gubilište na Balkanu tokom Drugog svetskog rata, potpuno je devastirano i zaraslo u korov. Na njemu se uz bubnjanje basova skače, peva i paradira. Ni Grad, ni opština, ni Zavod za zaštitu spomenika nisu do sada doneli nikakav propis kako da se na njemu ponaša i da se nastradalima oda poštovanje.

Pažnju na to da se ne poštuje stratište na kome je život izgubilo oko 50.000 ljudi je skrenuo Željko Ožegović, predsednik opštine Novi Beograd povodom najave da će na Starom sajmištu početkom novembra nastupiti britanska grupa „Košin“. U međuvremenu najavljen je još jedan koncert, izraelskog benda „Skazi“.
- Na Starom sajmištu treba da bude memorijal u znak poštovanja na one čije su kosti tu ostale. Međutim, deo bivšeg logora je postao privatno vlasništvo i, iako je zaštićeno kulturno dobro, ne možemo da utičemo na to šta na njemu sme da se radi - kažu u Zavodu za zaštitu spomenika.
Od 23 paviljona, posle Drugog svetskog rata je ostala centralna kula, italijanski, rumunski i „Spasićev“ paviljon. Ovaj poslednji, koji je bio logorska bolnica, Zavod za izgradnju Beograda je 1998. godine prodao mešovitom preduzeću „Posejdon“.
- Želimo da prostor Starog sajmišta vratimo u prvobitno stanje koliko je to moguće. Međutim, neki delovi su već uknjiženi kao privatno vlasništvo koje ne možemo da osporimo. Sve što možemo da uradimo je da tim ljudima ponudimo drugi prostor i nadam se da ćemo to tokom sledeće godine uspeti da rešimo. Nemamo ništa protiv koncerata, ali neka mera mora da postoji - kaže Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta.
Kada je napravljeno, Staro sajmište je bilo ponos grada, simbol koji se nalazio na poštanskim markama. Izgrađeno 1937. godine i predstavljalo je „srpski put ka Evropi“. Na njemu je „Filips“ prvi put prikazao televizijski prenos, a „Škoda“ je za izložbu aeronautike podigla toranj za skokove padobranom. U početku imalo pet paviljona, centralnu kulu i nacionalne paviljone koje su podigli Italija, Mađarska, Rumunija i Čehoslovačka. Za četiri godine, koliko je radilo sve je upućivalo da će izrasti u mali sajamski grad sa nacionalnim paviljonima. A onda je pretvoreno u koncentracioni logor. Počevši od marta 1942. svakog dana je 50 do 80 Jevreja odvođeno u dva specijalna kamiona. „Sahranjivani“ su u okolini Avale i za dva meseca je tako ubijeno 7.500 ljudi.
- Sajmište se zvalo „Jevrejski logor Zemun“, i u njega su prebačeni muškarci iz Beograda i Banata koji nisu pogubljeni u Topovskim šupama na Trgu Oslobođenja. Kada su Gestapovci „završili posao“ sa Jevrejima, Sajmište je postalo centralni balkanski logor u kome su završavali svi koji su ustali protiv fašizma - priča Aleksandar Mošić, predsednik Udruženja „Memorijal Sajmište“.
Odmah za Jevrejima na Sajmište je dovedeno oko 5.000 Roma. Prema nemačkoj evidenciji u ovom logoru je pod okupacijom osim Jevreja ubijeno i 40.000 Srba.

Prostor za sva veselja
„Poseydon-hal“, kako se zove deo „Spasićevog paviljona“ u kome se održavaju koncerti, je višenamenski prostor oblika arene koji se sastoji od velike dvorane i male konferencijske banket sale. Kako stoji na sajtu firme „Poseydon“, prostor se lako prilagođava potrebama i pruža mogućnosti za održavanje različitih kulturno- muzičkih, poslovnih i sportskih događaja i manifestacija Kao što su Borbe u ringu, plesna takmičenja... Osim toga, prostor je veoma zanimljiv i pogodan za različite svadbe, tematske večeri i slične događaje. U njegovom sastavu postoji parking prostor za više od 100 vozila, a visina plafona od 9,2 metra omogućava postavljenje banera, rasvete i ozvučenja.

Nastupali su u Spasićevom paviljonu
1. Međunarodno prvenstvo u brejkdensu leto 2006.
2. DJ Timo Mass 25. mart 2006.
3. DJ Marky i Stephan Porter, kao i domaća podrška Boki & Dacha 28. aprila 2006.
4. Doček Srpske nove godine pod nazivom „Laud & Clear“ organizovao je „Tuborg“, a nastupili su DJ Tommyboy, X-Press 2, DJ Stephane K i DJ John Creamer 13. i 14. januar 2007.
5. Boy George 11. mart 2007.
6. Grupa „Shakta“ i Seb Taylor 07. april 2007.

Izvor: Blic Online
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=17591

 

[Nenad]

Evo jednog neostvarenog projekta za Staro sajmiste. Arhitekta Mihajlo Mitrovic

 

[relja]

Sećam se da sam ranije video ovo.
Ne znam, kod nas izgleda da je vazniji "autorski pecat" nego cuvanje i obnova...

 

[bigvlada]

ovo fantastično izgleda. Iz koje je ovo godine? Ko je autor? Imaš li i neka objašnjenja šta je šta? U svakom slučaju mesta ima, verujem da bi grad trebao da raspiše konkurs za jedan takav projekat, da stavi i ova stara rešenja pa da građani odaberu. Ocena za ovaj predlog čista desetka.

 

[creme-nadlle]

Hmmm, hmmm... Nije hrdjavo...Ovo ne bi ni bilo skupo.

 

[Nenad]

ovo fantastično izgleda. Iz koje je ovo godine? Ko je autor? Imaš li i neka objašnjenja šta je šta? U svakom slučaju mesta ima, verujem da bi grad trebao da raspiše konkurs za jedan takav projekat, da stavi i ova stara rešenja pa da građani odaberu. Ocena za ovaj predlog čista desetka.

Arhitekta je MIhajlo Mitrovic. (http://sr.wikipedia.org/wiki/Михајло_Митровић) Inace, covek koji je projektovao Genexove kule

Neki od konkursa na kojima je ucestvovao:
- KONKURS ZA URBANISTICKO RESENJE TRECEG REONSKOG CENTRA I BLOKA 33 NA NOVOM BEOGRADU, 1961.
- KONKURS ZA URBANISTICKO-ARHITEKTONSKO RESENJESVETOSAVSKOG PLATOA U BEOGRADU, 1969.
- KONKURS ZA URBANISTICKO RESENJE TRGA SLAVIJA U BEOGRADU, 1954.
- KONKURS ZA RESENJE PRILAZA PANCEVACKOM MOSTU, 1956.

Evo linka na njegovu stranicu: http://milisav.batcave.net/

Na zalost, ne stoje opisi projekata, a bilo bi jako interesantno. Mozda neki arhitekta medju forumasima moze nesto vise da kaze.

 

[Ambassador]

On mi je projektovao fakultet!!
FILOZOFSKI FAKULTET stara zgrada, Knez Mihailova, Beograd, 1971-1977. ( rekonstrukcija i dogradnja )
I šta je ovo?
"GENEX ANEKS, treci reonski centar, Novi Beograd, 1980." Nalazi se u neostvarenim projektima.. :/

 

[Milance]

Otkazan koncert na Starom sajmištu

Beograd -- Organizator koncerta grupe Košin u prostoru Posejdon hol na Starom sajmištu otkazao događaj zbog "medijskog pritiska".

Agencija Long Plej je saopštila da će svima koji su kupili karte, novac biti vraćen tokom naredne nedelje u prostorijama agencije. "Nadamo se da će veliki publicitet koji je prostor Starog sajmišta ovom prilikom dobio, biti iskorišćen da se pitanje njegovog uređenja napokon reši", saopštava agencija Long Play.

"Žao nam je što je ime i delo bristolskog sastava Košin u medijskim objavama iznošeno u veoma negativnom i netačnom kontekstu. Pre deset dana najavili smo da će prihod od ulaznica biti uplaćen opštinskim ili gradskim nadležnim organima kao podsticaj da se pronađe dugotrajno rešenje za prostor Starog sajmišta", stoji u saopštenju Long Pleja.

Prethodno je Efraim Zurof, direktor jerusalimskog ogranka Centra "Simon Vizental" iz Izraela, zatražio od srpskih vlasti da se večerašnji koncert otkaže ili premesti, podsećajući da je na Starom sajmištu tokom Drugog svetskog rata bio nacistički koncentracioni logor u kome je nastradalo na desetine hiljada ljudi.

Zurof je podsetio i na izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića koji je izrazio želju da na tom mestu bude izgrađen memorijalni centar posvećen Holokaustu. U saradnji s jevrejskom opštinom i opštinom Novi Beograd, B92 je pokrenuo inicijativu da se na Starom sajmištu izgradi Muzej tolerancije.

Ovu inicijativu predsednik Upravnog odbora B92 Veran Matić predstavio je u Njujorku u ime Međunarodne koalicije muzeja savesti. Ta organizacija okuplja muzeje iz Rusije, Amerike, Južne Afrike, Čilea, Argentine, Češke, Senegala i Bangladeša, kao i mnoge muzeje koji se nalaze na stratištima čijim žrtvama su posvećeni.

Međunarodna koalicija muzeja savesti donela je odluku da inicijativu B92 uskoro uvrsti u svoje punopravno članstvo, što će svakako ubrzati realizaciju projekta.

Projekat beogradskog Muzeja tolerancije ocenjen je kao veoma značajan i dobro pripremljen i podrazumeva obnovu zgrada iz perioda logora, stvaranje memorijalnog centra u okviru kojeg će biti rekonstruisan logor, ali i stvaranje kulturno-edukativnog centra koji će obuhvatiti istoriju nasilja i netoleracije u celom svetu kroz razmenu programa.

Sajamske zgrade na Starom sajmištu izgrađene su 1937. godine. Početkom Drugog svetskog rata nemačke okupacione vlasti tu su formirale koncentracioni logor "Zemun" kroz koji je prošlo preko 100.000 građana Srbije i okolnih zemalja. U tom logoru su usmrćeni gotovo svi Jevreji koji su živeli u Srbiji.

Danas se na ovoj lokaciji nalazi samo spomen obeležje.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=11&dd=03&nav_id=270682

 

[praguc]

e pa ovo je zanimljivo ... muzej tolerancije, samo da ne bude kao u South Parku, kad su isli u isti hahahha

 

[relja]

Na Starom sajmištu ubuduće mirniji kulturni programi
http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=15753
A. Lađarević |||| - 06.11.2007. - 23:46
Na Starom sajmištu se više neće održavati koncerti i žurke, kažu iz preduzeća „Posejdon” koji su vlasnici Spasićevog paviljona, nekadašnjeg koncentarcionog logora, a koji je poslednje dve godine korišćen kao prostor za mnogobrojna muzička i kulturna dešavanja.

ŽURKA - Prostor Spasićevog paviljona se više neće iznajmljivati za muzička događanja. Nastupi koji su zakazani biće otkazani, iako ćemo nastaviti da ustupamo prostor za druge kulturne sadržaje. „Posejdon" nikada i nije bio klub ili diskoteka, već od svog nastanka sajamsko-izložbeni hol - kaže za „24 sata" Nenad Krsmanović iz službe za odnose sa javnošću firme „Posejdon".
Pored te zgrade, „Posejdon" u svom vlasništvu ima čitav kompleks Staro sajmište koje obuhvata 15 hektara gde su izgrađeni restorani, splavovi, prodavnice i teren FK „Brodarac". Iako pred Četvrtim opštinskim sudom vode spor sa Gradom oko vlasničkih odnosa, Krsmanović kaže da je sve legalno kupljeno još 1998. godine, a u registracione knjige uneto 2001. godine, uz svu potrebnu dokumenetaciju.
- Kompleks je najpre bio ponuđen Opštini Novi Beograd, ali su oni uz pisanu saglasnost izjavili da nisu zainteresovani, tako da je Staro sajmište dato na dalju prodaju. Tada smo ga mi i kupili - objašnjava Krsmanović.
Gradski arhitekta Đorđe Bobić je potvrdio da Grad priprema projekat za revitalizaciju Starog sajmišta, bez obzira u čiju će korist sud presuditi.
- U pitanju je istorijsko-kulturni spomenik, koji je pod zaštitom države, i bez obzira ko je vlasnik, novac će biti uložen - kaže Bobić.
I opština Novi Beograd, koja je inače pokrenula inicijativu da se odloži nastup sastava „Kosheen" i da na Starom sajmištu i ubuduće prestanu da se održavaju koncerti, već je konkurisala za Nacionalni investicioni plan sa projektom za revitalizaciju Starog Sajmišta. Oni, takođe, imaju plan i za otvaranje Kancelarije za Staro sajmište i za rekonstrukciju Turskog paviljona na tom mestu.




E, sad, neka mi neko objasni, ko je ponudio Paviljon na prodaju, i čega je sve Posejdon "vlasnik" na prostoru Sajmišta?
Ali kada znam da je dozvolu dobio i onaj što je sazidao kuću na soliteru...

 

[relja]

Danas popodne sam u prodavnici video naslov clanka u Novostima u kojem se bivsi logorasi ne slazu sa idejom da se na tom mestu otvori muzej tolerancije.

Ja nemam nista protiv muzeja tolerancije, ali mislim da prostor Sajmista treba posvetiti pre svega ljudima koji su izgubili zivot u logoru. S obziom na podeljenost naseg drustva u pogledima na devedeste mislim da predlozeni muzej tolerancije treba podici na nekom drugom mestu.
Na Sajmistu bi mogla da se postavi i npr. stalna izlozba o 27. martu na koji bi Beograd trebao da bude ponosan, mozda o zivotu pod okupacijom (koliko znamo o tome osim iz bajki iz “Otpisanih”?)…. Mnogi Beogradjani se danas iznenade kada vide fotografije na kojima vide kako je Beograd izgledao nekada, mozda i nekakva takva postavka…

Sve u svemu, svaki dan se pise i objavljeuje o Sajmistu, izgleda da su se stvari konacno pokrenule sa mrtve tacke.

 

[Nenad]

Istorija kaže genocid

M. MRĐEN - M. Č. PRELEVIĆ, 7. novembar 2007
STARO sajmište je prostor koji ima jasnu istoriju, i jedino pravo rešenje za bivši logor je otvaranje memorijalnog kompleksa, koji će podsećati prvo na sistematsko uništavanje Jevreja, a potom i pogrom Srba i Roma. Tako koncipiran kompleks, smatraju stručnjaci, opominjao bi na toleranciju, ali bilo bi pogrešno celokupnu istoriju ove lokacije staviti pod njeno okrilje. Muzej tolerancije mnogo je prikladniji gradovima koji, za razliku od Beograda, nisu na svojoj koži osetili nacistički progon.

Milan Koljanin, istraživač Instituta za savremenu istoriju, smatra da bi ovaj prostor morao imati dva muzeja - kako onaj holokausta, tako i muzej posvećen samom logoru.

- Muzej holokausta, jer je Sajmište logor u kojem je sprovedeno masovno ubijanje Jevreja u Srbiji; Muzej logora, jer su Nemci na levoj obali Save, kada su maja 1942. završili sa pogromom Jevreja, ovde organizovali sabirni centar za Srbe i Rome, tzv. "Prihvatni logor Zemun". - navodi Koljanin. - 1942. je ujedno i godina masovne smrti i gladi, jer logor nije mogao da prihvati sve stradalnike.

Za potrebe memorijalnog kompleksa mogli bi da posluže preživeli paviljoni iz tog doba, pre svega paviljon Nikole Spasića. Ovaj objekat pominje se i u studiji Urbanističkog zavoda Beograda iz septembra ove godine, kao najpovoljniji prostor za budući muzej.

U žižu javnosti bivši logor vratio se prošle nedelje, kada je, pod pritiskom Opštine Novi Beograd, otkazan koncert grupe "Košin" u Spasićevoj zadužbini, nekadašnjoj logorskoj bolnici. Odmah posle toga, pojavila se inicijativa da se na ovom prostoru podigne Muzej tolerancije, ali su se stručnjaci, bivši logoraši, kao i Gradski sekretarijat za kulturu usprotivili tom nazivu. Argumenti idu od toga da se "tolerancijom" sakriva prava istina o Sajmištu, do činjenice da je pojam isuviše neprecizan.
Zoran Alimpić, v. d. gradonačelnika, potvrđuje da se Gradu još niko nije obratio sa zvaničnim predlogom za obnovu Starog sajmišta.

- Osim ideje da se na ovom mestu otvori muzej posvećen žrtvama genocida, postoji predlog da se ceo kompleks rekonstruiše i da mu se vrati izgled iz doba kada je imao isključivo sajamsku namenu - kaže Alimpić. - Sada je, međutim, mnogo važnije rešavanje vlasničkog statusa ovog kompleksa, jer se veći deo trenutno nalazi u privatnom vlasništvu, a država ne može tek tako da oduzima nečiju imovinu.


SPOR

IMOVINSKI problemi vezani za Staro sajmište odnose se na Spasićev paviljon, koji se od 1998. godine nalazi u vlasništvu privatnog preduzeća "Posejdon". U republičkom javnom pravobranilaštvu smatraju da ovaj objekat nije smeo da bude prodat, jer je reč o državnoj svojini.

- Pre tri godine smo pokrenuli postupak radi utvrđivanja ništavosti ugovora Zavoda za izgradnju i firme "Posejdon", jer Zavod nije smeo da proda tu nepokretnost - kaže Dubravka Obrenović, zamenik republičkog javnog pravobranioca. - Nažalost, još nije doneta ni prvostepena odluka, a ročište nam je zakazano za kraj novembra.

BRUTALNO

OD 6.400 Jevreja, koliko je krajem 1941. i početkom 1942. dovedeno u logor na Starom sajmištu, pobijeno ih je 6.320. Nemcima se nije isplatilo da ih šalju u druge "logore smrti", već su doneli odluku da ih odmah ubijaju - dodaje Koljanin, koji je autor knjige "Nemački logor na Starom sajmištu 1941-1944". - Dopremili su iz Nemačke kamion-pokretnu gasnu komoru, u koju bi ubacili logoraše, većinom žene i decu, a potom bi ih, na putu do Jajinaca, gde ih je čekala iskopana masovna grobnica, ubili gasom. Većina je stradala i pre nego što je vozilo prešlo preko mosta.

Izvor: Novosti
Link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=110926&datum=2007-11-07


Tolerancijom na stradanje

M. Č. PRELEVIĆ, 6. novembar 2007
GRADU se još niko nije zvanično obratio sa inicijativom da se na Starom sajmištu sagradi Muzej tolerancije. Dok se za sada kuju samo neformalni planovi za njegovu izgradnju, mnogi podsećaju da Beograd nema ni Muzej žrtava genocida. Ta institucija, doduše, postoji, ali nema izložbeni prostor, već samo male kancelarije na Trgu Nikole Pašića. Protiv "tolerantnog" muzeja pobunilo se i udruženje bivših logoraša, koje traži da se u njegov naziv obavezno uključi pojam genocida. Prigovori da bi predloženo ime te institucije imalo mnogo šire značenje od poželjnog stižu i iz Sekretarijata za kulturu.
Ivana Avžner, zamenica sekretara za kulturu, iskreno kaže da u ovoj gradskoj kući prvi put čuju za naziv Muzej tolerancije.
- U imenu muzeja trebalo bi da stoji genocid. To je nešto na šta smo navikli i jasnije je na koji se period odnosi. Tolerancija je preširok pojam, jer bojim se da nosi mnogo drugih konotacija - jasna je Avžnerova. - Sporna bi bila i revitalizacija prvobitnog izgleda sajamskih paviljona, pošto je kompleks zamišljen kao sajamski prostor. Niko tada nije mislio da će se nekoliko godina kasnije tu desiti užasne stvari.
Zamenica sekretara napominje da u ogromnom kompleksu na levoj obali Save postoji mnogo objekata sa različitim pravnim statusima - čak i u privatnom vlasništvu - što će znatno otežati proceduru kada konačno počne obeležavanje najozloglašenijeg gradskog stratišta u Drugom svetskom ratu. Gradska je samo kula koja je data na korišćenje ULUS-u i pretvorena u atelje.
Sadašnji Muzej žrtava genocida skučen je u zgradi na Trgu Nikole Pašića. Prošle godine postojala je ideja da se on preseli na Staro sajmište, gde bi se, pod jednim krovom, konačno napravio adekvatan muzeološki prostor, ali i mesto za biblioteku, multimedijalne sadržaje...
- U saradnji sa Jevrejskim muzejom tražili smo da nas Ministarstvo kulture uvrsti u Nacionalni investicioni plan, ali ta inicijativa nije prošla - kažu nam Dragan Cvetković i Jovan Marković, kustosi ovog muzeja. - Od imena je mnogo važnija suština. Muzej žrtava genocida mogao bi u svojoj delatnosti da ima i deo posvećen toleranciji, gde bi se, kroz edukaciju posetilaca, audio i video zapise vršila edukacija mladih, što je trend u svetu.

PONOVO PROTEST

CENTAR "Simon Vizental" zatražio je juče od srpskih vlasti da se otkaže koncert izraelske grupe "Skazi", zakazan za 17. novembar u "Posejdon holu" na Starom sajmištu, podsetivši još jednom da je uvredljivo održavati koncert na mestu nekadašnjeg konc-logora.
Nenad Krsmanović, predstavnik "Posejdona", kaže da je posredi nesporazum, pošto u centru "Simon Vizental" očigledno nisu upoznati sa odlukom uprave ovog prostora da sve muzičke manifestacije budu otkazane do daljeg.


MUZEJI U SVETU

NAJVEĆI Muzej holokausta u svetu zove se Jad Vašem i nalazi na dnu planine Hercel u Izraelu. Ima deset sala (svaka je posvećena različitom periodu u stradanju Jevreja), u njemu se čuva 44.000 svedočenja žrtava nacističkog progona. Zvanični američki Muzej sećanja na holokaust nalazi se u Vašingtonu, a ima ih i na Floridi, Los Anđelesu...
Dragan Cvetković podseća da je holokaust mnogo uži pojam od genocida, jer ne podrazumeva organizovano ubijanje drugih naroda, poput Srba i Roma.

Izvor: Novosti
Link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=110862&datum=2007-11-07

 

[Nenad]

Општина тражи помоћ за уређење Сајмишта

На месту на коме је убијено 40 хиљада људи неће се одржавати рок концерти, поручују из новобеоградске општине. - Старо сајмиште очекује преуређење и претварање у спомен-парк жртвама геноцида
После 70 година од оснивања и 66 лета од ужаса нацистичког концентрационог логора, Старо сајмиште је ових дана поново у центру пажње, како домаће, тако и међународне јавности. Отказивање концерта групе „Кошин”, који је требало да се одржи на месту на коме је свој живот положило око 40 хиљада људи, подстакло је не само општину Нови Београд, у чијем се саставу комплекс налази, већ и надлежне градске институције да размисле о будућности овог комплекса.

- Иако је Старо сајмиште у надлежности града, Жељко Ожеговић, председник новобеоградске општине, покренуо је иницијативу да наступ групе „Кошин” буде премештен на неку другу локацију, јер је заиста неумесно одржавати концерте на месту где је убијено толико људи - каже Ивана Миленковић, општински архитекта.

Она сматра да тај простор, који се од 1987. године налази под заштитом Завода за заштиту споменика културе, а данас се налази у трошном стању, треба очистити од дивљих насеља и претворити га у спомен-парк жртвама геноцида и холокауста.

- Жеља нам је да Старо сајмиште преуредимо тако што ћемо преселити све оне који тамо живе у крајње нехуманим условима и тако што ћемо уклонити бесправно постављене објекте - каже Миленковићева.

Општина Нови Београд за сада је усамљена у овом подухвату. Надлежни из општине, међутим, надају се да ће се у акцију уређења овог простора укључити град и Министарство културе и да се на месту на коме се налазио логор смрти убудуће неће одржавати концерти.

Сајмиште је свечано отворено 11. септембра 1937. године, на простору величине око 21 хиљаде квадратних метара на коме је насут песак са Великог ратног острва. Све до почетка рата, Сајмиште, које је представљало бисер југословенске архитектуре тога времена, било је простор на коме су се одржавале модне ревије, концерти и спортске приредбе. На њему су се налазили павиљонски изложбени простори многих држава, као и Павиљон задужбина Николе Спасића, великог српског добротвора и задужбинара. Овај део Новог Београда, који је пре рата био у саставу села Бежанија и као такав чинио једино насеље у Новом Београду, ушао је у историју септембра 1938. године као место на коме је први пут у Београду, на штанду чувеног холандског „Филипса”, приказан телевизијски програм. Било је то 18 година пре него што је основана Телевизија Београд - прва телевизијска станица у комунистичкој Југославији.

Недуго затим дошло је до почетка Другог светског рата, који је у нашој земљи оставио више него крваве трагове. За разлику од ранијег периода, када је представљало понос и дику југословенске привреде, Сајмиште 28. октобра 1941. године постаје концентрациони логор под командом злогласних СС дивизија. Он је првобитно био намењен Јеврејима, али је до завршетка рата, поред јеврејског народа, кроз њега прошло више од 200 хиљада Срба и Рома. Поред комуниста, ту су робијали и припадници Равногорског покрета. Све до савезничког бомбардовања Београда на Ускрс 1944. године, у коме је погинуло 60 логораша, Сајмиштем су командовали Немци, иако је логор формално припадао територији Независне Државе Хрватске. После учесталих савезничких напада на немачке положаје, контролу над овом фабриком смрти преузеле су усташе. До јула 1944. године, када је логор ослобођен, 32 хиљаде Срба и осам хиљада Јевреја мучки су убијени.

Период после завршетка рата обележило је отварање новог сајамског простора на десној обали Саве, августа 1957. године. Од тада Сајмиште постаје Старо сајмиште, на коме је изграђен комплекс посвећен жртвама озлоглашеног губилишта, али је у наредних педесет година ту никло дивље насеље. Његови становници данас живе у нехигијенским условима, лишени елементарних услова за живот. Управо у таквим околностима било је предвиђено одржавање концерта који је спречен после иницијативе општине Нови Београд.
Никола Миковић
[објављено: 08.11.2007.]

Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=47018