Stari Sajam i naselje Staro sajmište

[Drakche]

Vracanjem na stari izgled sajmiste bi se pretvorilo u vasariste, a to je veliko nepostovanje prema zrtvama logora.

 

[Delija]

Ја сам само констатовао да се кривац за садашње стање практично сам јавио. Тај кривац није ни појединац нити група људи већ неолиберални наци талог и читав систем вредности наметнут од како је држава капитулирала и предала се на тацни господару који нас не жели у једном комаду у свом дворишту. Дакле јавили су се управо они који под плаштом људских права и демократије прогуравају читаву палету фашистичких идеја и ставова. У осталом,то је сасвим у складу са "модерном европом" и процесом интеграција у заједницу која управо тим изговорима иде светом и уништава државе и народе зарад личне користи. На колонијализму су изградили империје,на неоколонијализму покушавају да опстану као центар моћи.

 

[direktor]

sa fpz

 

[relja]

 

[direktor]

 

[direktor]

sa fpz varos kapija

 

[relja]

sa fpz varos kapija

I novi član "Kostan" koji nam je doneo mnoge do sada neviđene fotografije nekih bitnih kutaka iz prošlosti Beograda.

 

[relja]

Hronika | utorak 3.12.2013 | 12:11
Ugašen požar na Starom sajmištu
Izvor: B92
Beograd -- Zapalio se krov barake "Ingliš buk" u delu Beograda, poznatom kao Staro sajmište.

Vatrogasne ekipe su brzo reagovale i stigle na lice mesta i požar je ugašen, saznaje B92.

The English Book ima prostorije u ovoj zgradici, jednoj od preostalih od predratog Sajmišta, ne znam da li imaju još neki prostor.

 

[relja]

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ki.sr.html

Београд
Споменик Јеврејима угушеним у душегупки

Општина Савски венац покренула иницијативу да се у Улици браће Крсмановић подигне споменик у знак сећања на хиљаде јеврејских жена и деце, заточеника логора Старо сајмиште, које су нацисти 1942. године усмртили у камону – гасној комори. – Обележје ће бити откривено 24. априла, на Дан сећања на жртве холокауста и геноцида у Другом светском рату
Улица браће Крсмановић у време Другог светског рата (Фото Душан Напијало)

У знак сећања на више од 6.000 јеврејске деце и жена, заточеника логора Старо сајмиште, које су нацисти 1942. године усмртили у камону – гасној комори, општина Савски венац подићи ће до пролећа споменик у Улици браће Крсмановић, испред садашње баште Културног центра „Град”.

Конкурс за израду обележја биће расписан средином јануара, а споменик би према речима Душана Динчића, председника општине Савски венац, требало да буде постављен 24. априла, на Дан сећања на жртве холокауста и геноцида у Другом светском рату.

Из општинског буџета за цео пројекат биће издвојена два милиона динара, а у току је формирање комисије која ће одредити услове израде знамења и изабрати најбољи рад.

Бранимир Гајић, члан општинског већа, показује где ће бити споменик

Једини општински услов је да споменик буде од трајног материјала, истиче Бранимир Гајић, члан општинског већа, који је са Динчићем и Јасмином Ђокић-Павков, помоћницом председника општине, покренуо ову идеју. Пожељно би било да то буде тродимензионална плоча или скулптура.

– Захтеваћемо и да натпис на обележју буде на хебрејском, српском и енглеском језику. Површина на којој ће споменик бити постављен је три пута два метра. На уметницима је да осмисле како ће изгледати. За чланове стручне комисије већ смо одредили вајара Николу Пешића и историчара Милана Кољанина, сарадника Института за савремену историју. Добили смо велику моралну подршку од Јосефа Левија, амбасадора Израела, и он ће надгледати пројекат, као и од др Рубена Фукса, председника Савеза јеврејских општина Србије, кога ћемо позвати да буде члан комисије – објаснио је Гајић.

Камион убица марке "зауер"

Председник општине Душан Динчић истакао је да је подизање овог обележја наставак општинске политике очувања историје и културе сећања кроз споменике. То су ове године, како каже, исказали придруживањем „Политикиној” акцији постављања бисте др Милутина Ивковића Милутинца, обновом споменика војводи Путнику, као и финансирањем споменика Исидори Секулић на Топчидерској звезди, чија је израда при крају.

Станица смрти у Савамали

Двориште између бројева 2 и 4 у Улици браће Крсмановић одређено је за постављање споменика јер је од краја марта до маја 1942. то била „станица смрти” за хиљаде јеврејских жена и деце.

Ту, у Савамали, на путу од логора Старо сајмиште до масовне гробнице у Јајинцима, заустављао се камион марке „Зауер” у чији је херметички затворени спремишни део било угурано педесетак, а понекад и двоструко више логораша.

Један од двојице есесоваца који су управљали камионом убицом легао би испод возила и одвод цеви за издувне гасове спајао са отвором на дну кабине у којој су били заточеници. Камион би се тако претварао у покретну гасну комору.

Возило се кретало централним градским улицама, па друмом ка Нишу до подно Авале, где је скретао ка Јајинцима и већ ископаним масовним гробницама.

Ту је чекао и други камион са затвореницима чији је задатак био да покопају тела угушених. Према исказима сведока прикупљеним после рата, било је осамдесетак таквих ровова масовних гробница, а у сваком од њих је, процењује се, покопано по стотинак страдалника.

У великој акцији уклањања трагова масовних злочина у Србији коју су нацисти спровели између децембра 1943. и априла 1944, тела покопана у Јајинцима су ексхумирана и спаљена, а пепео је просут у Саву.

Злочинци нису нађени после рата

Камион назван душегупка (Gaswagen на немачком) нацисти су за масовно убијање заточених Јевреја први пут употребили у пољском логору Хелмно. Одлуку да се возило смрти пошаље у Београд донео је , шеф Службе безбедности Трећег рајха.

Из Берлина су камион довезла два есесовца, Гец и Мејер, а они су и непосредно руководили гушењем. Возилом су долазили до улаза у Старо сајмиште, а заточеници су уверавани да ће их тим камионом пребацити у други логор, где су услови много бољи.

Сведоци тврде да су есесовски џелати, док су чекали да се камион напуни, волели да око себе окупљају децу и деле им бомбоне... Гец и Мејер нису нађени после рата, и њихова злодела остала су некажњена.

Лекари и болесници прве жртве

Јеврејска болница у Београду основана је у току лета 1941. године, јер је Јеврејима било забрањено да се лече у било којој градској болници.

Средином марта 1942, Гестапо доноси одлуку о расформирању здравствене станице, као и да се хоспитализовани пацијенти (њих око 800) усмрте у покретној гасној комори. У ноћи између 18. и 19. марта 1942. Гестапо је похапсио све чланове породица лекара и особља и заточио их у болници.

Сви они су у наредна четири дана у групама укрцавани у душегупку и угушени на путу до Јајинаца. Била је то прва мисија смрти овог камиона, у којем ће у наредним месецима страдати хиљаде заточеника логора Старо сајмиште.

Обележја пута страдања

Историчар Милан Кољанин истиче да је са задовољством прихватио чланство у комисији која ће бити задужена за избор уметничког решења будућег споменика.

– Осим самог логора Старо сајмиште, постоји још неколико тачака страдања Јевреја које би требало обележити у Београду. На пример, ваљало би поставити спомен-плочу на зграду Дефектолошког факултета у Улици високог Стевана 2, где се пре рата налазило Јеврејско женско друштво, а од 1941. јеврејска болница – каже Кољанин.

Према његовим речима, на исти начин треба обележити место у Улици Џорџа Вашингтона 21. Тамо је било седиште специјалне полиције у које су по наређењу окупационих власти од децембра 1941. Јевреји морали да дођу и предају кључеве својих станова и кућа.

– Код Топовских шупа постоји обележје, али би то место требало означити на достојнији начин, а здања сачувати, а не како је планирано претворити у тржни центар – истиче Милан Кољанин, који је и члан Академске радне групе у Међународној асоцијацији за истраживање холокауста. Објавио је три монографије: Немачки логор на Београдском сајмишту 1941–1944, Јевреји и антисемитизам у Краљевини Југославији 1918–1941, и Праведници међу народима – Србија (коауторство са Миланом Фогелом и Миланом Ристовићем).
Д. Јокић-Стаменковић
објављено: 15/12/2013

 

[Delija]

Није ми јасно зашто се диже споменик само једном,мњем делу страдалих у логору? Чему та подела на битне и мање битне жртве? На свирепе и мање свирепе начине ликвидације у логору? У ствари,није ми јасно зашто се троше средства на споменик поред онаквог стања Сајмишта?

 

[relja]

Sve to je tvoje viđenje, ja ne vidim nikakvu podelu žrtvi, vidim upravo ono što piše:

подизање овог обележја наставак општинске политике очувања историје и културе сећања кроз споменике. То су ове године, како каже, исказали придруживањем „Политикиној” акцији постављања бисте др Милутина Ивковића Милутинца, обновом споменика војводи Путнику, као и финансирањем споменика Исидори Секулић на Топчидерској звезди, чија је израда при крају.

A ako će ti biti lakše, kroz sličnu inicijativu istih ljudi je već obeležen put na izlazu iz logora Banjica kojim su srpski (ako ćemo već da delimo) zatvorenici sprovođeni na streljanje u Jajicima.

Mislim da Beogradu nedostaje još mnogo ovakvih malih obeležja.

 

[Delija]

Ја нисам изно своје виђење већ сам поставио питање. Нешто ми нису познати случајеви других логора где су посебне "категорије" жртава у једном логору добијали посебне споменике.

И ја исто видим оно што пише

У знак сећања на више од 6.000 јеврејске деце и жена, заточеника логора Старо сајмиште, које су нацисти 1942. године усмртили у камону – гасној комори, општина Савски венац подићи ће до пролећа споменик у Улици браће Крсмановић, испред садашње баште Културног центра „Град”.

То би можда имало смисла посебно обележити али у склопу неке веће/шире поставке или мемеријалног комплекса.Овако ми је мало "неспретно".

 

[relja]

Kroz svoje pitanje si izrazio i svoje viđenje.
Nemci su na ulicama Beograda ubijali ljude u gasnoj komori. Ako ćemo pošteno, po tome su i postali jedna posebna "kategorija žrtava", obeležje se ne postavlja u krugu bivšeg logora, već na mestu na kojem je izvršeno masovno ubistvo.
Da li je to problem?
Da li postavljanje ploče ima veze sa veroispovešću prve grupe logoraša Sajmišta - ima, naravno, ali za to su odgovorne jedino ubice koje su i osnovale logor i oterale ih tamo. Da li zbog toga zaslužuju našu posebnu pažnju? Ja mislim da zaslužuju.

U Beogradu, na Banjici, je namerno u asfaltu ostavljena "staza smrti" od kamene kocke, na mestu odakle su kamioni kretali ka Jajinicima. Eto, sada ti je i to poznato.


A postojanje ovakvog obeležja na mestu sa kojeg se vid ruinirano Sajmište može samo da podstakne na dalju akciju sređivanja tog prostora.
Nemojmo zaboraviti da je smenjena gradska vlast imala kakav-takav plan za Sajmište, a da se "privremeno veće" (Vesić, Mali i ostali) nisu do sada oglašavali po ovom pitanju.
Kod nas je pravilo da projekti prethodnih vlasti završavaju u kanti, i zato su ova inicijativa i ovaj članak važni, uređenje Sajmišta mora da se nastavi.

 

[Delija]

Па те жртве се воде као жртве старог Сајмишта.Хоће ли исти ови људи после да подигну посебан споменик преосталим жртвама којих има преко 30.000 или пак начин њихове егзекуције није био довољно "јединствен" ? Шта је следеће? Споменик за Србе,па споменик за Роме? Или можда крену на идеолошку поделу жртава,на четнике и партизане?

Јасно је мени да су многи међу њима окончавали по другим логорима а да је тај споменик намањен јеврејским жртвама које су ту убијени на тај свиреп начин али шта ћемо онда са хиљадама жртава које су на истом или оближњем месту страдали у наредним годинама током којих је логор радио?

 

[relja]

Postoji spomen park Jajinci, sa sve sačuvanim stubovima za koje su ljudi vezivani pre streljanja.
Postoji Muzej na Banjici.
Postoji Spomenik na Sajmištu, u planu je uređenje memorijala.

Za tebe je spomenik namenjen Jevrejima.
Za mene, i one koji postavljaju tablu to je spomenik zbog zločina nad ljudima, koji su bili Jevreji i koji su tu ubijeni zato što su Jevreji.

 

[Gorstak89]

Spomen ploča na samom sajmištu

pogled ka reci

Ja sam za to da se od te lokacije napravi interaktivni muzej. Ne mora cela lokacija da se uzme, treba neko da odredi koliko je potrebno i eto rešenja za tu lokaciju. Žrtve ne treba zaboraviti, niti treba dozvoliti da se takvi zločini zaborave, jer ko ne poznaje istoriju osuđen je na to da je ponovo proživi.

Ovde ima mesta da se Jevreji umešaju jer je većina jevreja pogubljenih tada na našim prostorima upravo tu pogubljeno (bar je toliko meni poznato) A oni imaju jako velikog iskustva sa ovim tipom i spomenika i muzeja.

A kao primer bih uzeo najveći njihov muzej Yad Vashem:
https://www.google.rs/search?q=yad+...es_sm=93&espv=210&pws=0&q=yad+vashem&tbm=isch

EDIT: Muzej naravno posvetiti celom drugom svetskom ratu sa posebnim osvrtom na žrtve naše tadašnje zemlje. Dakle ne samo na sajmište. Lokacija je atraktivna te s toga idealna da za ovako nešto.

 

[Delija]

Само ми није јасно ово на спомен плочи: "уз помоћ домаћих издајника" ? Нема сумње да их је било и да су на неки начин учествовали у овоме али логор се налазио у НДХ под контролом СС-а. Сигуран сам да је у раду сваког нацистичког логора у Европи на овај или онај начин учествовало и локално становништво па нешто не верујем да постоје споменици са оваквим натписима. А сама спомен полоча је естетски непримерена где је најистакнутуји потпис заслужних за спомен плочу.

Postoji Spomenik na Sajmištu, u planu je uređenje memorijala.

Баш тако,споменик свим жртвама,логора старог сајмишта.

Za tebe je spomenik namenjen Jevrejima.

Подмукло, што је од тебе и очекивано.

 

[relja]

Da, naravno, nemam druga posla nego samo razmišljam kao ću budem podmukao prema tebi....

Reci otvoreno šta ti je na umu, kada već nisi mogao da izdržiš a da ne reaguješ tako negativno na ovu inicijativu.

 

[Delija]

Не знам ја о чему ти размишљам али ми је добро познат тај перфидни стил писања и формулисања реченица.

Као што рекох на почетку,смета ми подела жртава по раси,вери или нацији.

 

[relja]

Ne, ti si perfidan, ti si napisao

Није ми јасно зашто се диже споменик само једном,мњем делу страдалих у логору? Чему та подела на битне и мање битне жртве? На свирепе и мање свирепе начине ликвидације у логору? У ствари,није ми јасно зашто се троше средства на споменик поред онаквог стања Сајмишта?

iako to nije ničija namera, ti potenciraš podele i manje i veće vrednosti žrtava.
To je svet viđen tvojim očima, a kada ti neko samo postavi ogledalo, onda se razbesniš i braniš se napadima, optužuješ, od sebe praviš žrtvu, iako si sve sam započeo svojim otrovnim komentarom na novinsku vest, isprovocirao te je jedan najobičniji novinski članak...

 

[Delija]

Ја не могу да будем перфидан ако указујем на потенцијалну перфидност актера ове приче! Као није се десило до сада од стране наше "културне и интелеткуалне елите" ?! Јесте и то врло скоро и то на оном скупу о макарској и "наставку живота" на старом сајмишту.

А само пар дана пре тога сам писао о томе када си се опет ти јавио да одбациш те тезе, кад оно међутим - ето потврде.Истински неофашисти и шовинсити су нам се до сада истресали по Старом Сајмишту и нормално је да ћу сумњати и у овакве стриктне поделе сећања на жртве.

 

[relja]

A ko si ti da ukazuješ na "potencijalnu perfidnost" "aktera", kad očigledno nisi ni povezao o kome se radi?

 

[stf]

Па и мене занима због чега то није спомен обележје "жртвама" него "Јеврејским жртвама" ? Од иницијатора се тиме директно указује да жртве нису једнаке него су неке једнакије од других.

Делија овде није против Јевреја, него против става који искључује и раздваја.

 

[relja]

Pa pobogu SFT, da li si čitao članak u kojem je obrazložena inicijativa?
Da li si pročitao Bajfordovu web stranicu, da li si gledao dokumntarce B92 o Sajmištu? MOra da jesi, makar jednom.

Samo su logoraši iz Jevrejkog logora (tako se zvao prvi logor) ubijani u transportu kroz ulice Beograda, u kamionu-gasnoj komori.
To ubistvo je zabočinjano baš na tom mestu. I sama činjenica da postavljaš takvo pitanje je dovoljan argument da to mesto treba da se obeleži.

 

[Gorstak89]

Može li sa malo manje svađe? Ubijate temu.