Beogradske priče: Kula sa koje su skakali padobranci
Zoran Nikolić | 21. septembar 2013. 11:50 | Komentara: 0
Predratni Sajam je krasila atraktivna građevina. Na vazduhoplovnoj izložbi pre Drugog svetskog rata postojala kula visoka oko 70 metara, sa koje su skakali „parašutisti“
PRE Drugog svetskog rata Beogradski sajam bio je najvažnije mesto u prestonom gradu. Od 1937. godine ovde su se održavali sajmovi koji su okupljali veliki broj ljudi, a oni su prvi put u istoriji ekonomski centar grada prebacili na levu savsku obalu.
Najvažniji su bili Prolećni i Jesenji sajam, bili su postavljeni i Salon automobila i Vazduhoplovna izložba, a jedna građevina je na poseban način privlačila pažnju tadašnjih žitelja glavnog grada.
Kao što danas postoji „bandži džamp“ na Adi Ciganliji, tako je nekada, na poseban način, Beograđane privlačila slična sajamska atrakcija. To je bio toranj za skakanje s padobranom.
Kada je odlučeno da bude održana Vazduhoplovna izložba, tadašnji prijatelji našeg grada, eksperti „Škode“ odlučili su da Sajmu poklone toranj do čijeg je vrha, visokog 68 metara, vodio najbrži lift u tadašnjem Beogradu.
Posetioce bi gore, na vrhu, čekala otvorena padobranska kupola, pa su za simboličnu novčanu svotu bili zakačeni za padobran, i oko sedamdeset metara bi se spuštali ka tlu, baš kao i pravi padobranci.
Nekoliko snimaka koje prilažemo ovde napravljeno je upravo sa tog tornja, kako bi čitaoci „Novosti“ mogli malo da osete kako su tadašnji Beograđani doživljavali tu visinu.
Ondašnji izveštači lista „Vreme“ primetili su da je o Spasovdanu, te, 1938. godine, bilo veoma vruće u Beogradu, ali da se bifedžije ne mogu požaliti na posetu, jer su pivo i sladoled i u ono doba bili vrhunska zaštita od vrućine.
OSTALI SKAKAČI
POSLE gospođice Matanović, sa skakaonice (odnosno, trambuline, kako su je zvali gosti Sajma) skočio je narednik vodnik Lazar Milčić. Kako beleže ondašnji izveštači, „njemu se toliko dopao ovaj skok, da je u vazduhu pokušao da izvodi i neke akrobacije kao na gimnastičkim spravama. Treći je skakao gospodin Levi. On je, umesto da tle dohvati nogama, lepo seo u prašinu“
Kula je bila visoka 68 metara
Kada je najzad počelo skakanje sa kule, stanovnike glavnog grada oduševila je jedna - dama. Od silnih „surovih muškarčina“ koji su se sjatili kako bi pokazali svoju hrabrost i veštinu, ipak je prva sa tornja skočila jedna - žena. Bila je to Katarina Matanović, koja je na sajam došla iz Zagreba. Kako beleže ondašnji novinari, ova oduševljena avijatičarka skočila je bez trunke straha.
- Prva je skočila jedna devojka - beleže ovaj događaj novinari lista „Vreme“. - Kada se penjala na kulu, gđica Matanović je oduševljeno pozdravljena od publike. Na vrhu kule vetar je bio jak, ali je devojka, iskusna avijatičarka, sa osmehom pošla na trambulinu. Inženjer, gospodin Živojin Stojanović, koji komanduje ovim skokovima, vezao je „prvog skakavca“, lepu Zagrepčanku, i nežno je gurnuo sa visine od skoro sedamdeset metara. Pad je trajao mnogo manje od pola minuta. Videlo se da se devojka pod belim padobranom od japanske svile oseća vrlo ugodno. Gledala je ka vrhu kule odakle su joj odobravali njeni bacači.
ŽENE I MUŠKARCI
OPISUJUĆI prvi dan i skokove sa ove građevine, novinari pišu i o tome da je ova atrakcija privukla ogromnu pažnju, ali da su se, čak, žene češće prijavljivale da kroče na skakaonicu nego muškarci!
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... padobranci
to je ono sto stalno potenciramo 
