Stari Beograd (Stare fotografije Beograda)

[relja]

To se ne zove uništavanje. to se zove "uklapanje po kontrastu" i "umetnička sloboda arhitekte".
Jeste, to je ta zgrada.

 

[stf]

E pa Relja, ovo ipak ne pripada toj kategoriji.

Ova nadogradnja je devastacija kulturnog naseđa. Za harmoniju po kontrastu potreban je pismeni arhitekta.

 

[relja]

E sad, "ovo ne pripada toj kategoriji"..."nije pismen"...
Ma važi.
Pa i taj je isto smatrao da se njegovo delo uklapa...

 

[stf]

Није Реља тако.

Надоградња академских стилова модерним архитектонским решењима је уклапање по контрасту само ако је надоградња извршена једнако квалитетно као и доње етаже. Није битна разлика у стиловима већ однос према прошлости. Управо о томе сам причао када смо дискутовали о Облаку и Беку где је добар део форумаша изјавио да би прешли преко тога ако би се градило нешто умерено да не конкурише Калемегдану.

Ево ово ти је пример "умерености". Ја то зовем непоштовање прошлости. Деградација. Скрнављење. А не умереност.

Ако поред велелепне палате у стилу сецесије стоји празан плац, на њему треба изградити модерну палату врхунске архитектуре. Свака просечност ради "неконкурисања" је заправо скрнављење. Па тако и надоградње.

Квалитетне надоградње академских стилова модерним које спадају у категорију уклапања по контрасту, а не скрнављења понајвише имаш у Бечу.

 

[relja]

A ja mislim da bi ti arhitekta koji je ovo projektovao rekao da misli upravo suprotno od ovoga što ti pišeš i da si ti taj koji nije u pravu.
Jer takva vam je struka - sve prolazi, za sve možete da kažete da se uklapa.

 

[direktor]

A meni krvio svecane sale hotela tj njenog enterijera , kako je unisten i zasto samo da mi je znati , steta , zgrada svakim danaom propada ,niko ni da zvone inspekciju da natjera idiota da pozatvara otvore upristoji da nezjapi

 

[Drakche]

Ako je ova zgrada jedna od unistenih (oskrnavljenih) u bombardovanju onda se krivica za devastaciju ne moze hladno prepisati arhitektama. Posle rata cilj je bio da se grad obnovi sto pre, pri cemu se nije bas pazilo na estetiku, detalje i "uklapanje", plus ideoloski faktor. Beograd su golim rukama obnovili mahom gradjani, a ne strucnjaci.
Vecina njih su ostale takve kakve su sklepane nakon oslobodjenja ili su jos vise devastirane nemarom.

 

[relja]

Zgrada je nadzidana posle II svetskog rata, nema veze sa bombardovanjem (vidi se na fotografijama iz 1950-tih, pre vraćanja kupole na zgradu Narodnog muzeja).

 

[varos kapija]

To se ne zove uništavanje. to se zove "uklapanje po kontrastu" i "umetnička sloboda arhitekte".
Jeste, to je ta zgrada.

Nije to ta zgrada. Hotel Grand se nalazio na uglu sa Knez Mihailovom, tamo gde je danas prolaz ka platou ispred Filozofskog fakulteta.

Evo ga levo ovde

 

[relja]

U pravu si. Nadzidana zgrada nije Hotel Grand.

Evo još jedne fotografije na kojoj se nazire zgrada do Muzeja (današnjeg)

 

[direktor]

Varos Kapija hvla na pojasnjenju kad je srusen i zasto

 

[relja]

Varos Kapija hvla na pojasnjenju kad je srusen i zasto

http://www.skyscrapercity.com/showpost. ... count=1775

Hotel Grand

Hotel Grand je u svoje vreme je bio poznat i po tome što je to bila prva građevina u Srbiji gde je i "za kompoziciju fasade i za njenu dekoraciju prihvaćena secesija". Hotel se nalazio u Beogradu u Knez-Mihajlovoj ulici, na mestu gde se danas nalazi pjaceta Filozofskog fakulteta. Hotel je projektovao arhitekta Milan Antonović 1904. godine, i imao je prizemlje, gde je bila velika kafana sa nekoliko lukzuznih separea, i dva sprata, gde su se nalazile velike hotelske sobe. Sve do Drugog svetskog rata Grand Hotel je važio za najbolji beogradski hotel. Posebno su bile na glasu kafana, trpezarija i zimska bašta čija je tavanica bila zastakljena dekorativnim staklom. Na fasadi Grand hotela jasno se uočavao "plitki reljefi sa bogatim vegetabilnim i geometrijskim dekorativnim motivima". U stilu secesije bio je izrađeni i celokupni enterijer. Posle drugog svetskog rata Hotel je prepravljen čime je izgubljen sav sjaj njegove naglašene secesije i zatim negde sredinom šezdesetih godina srušen kada je počela izgradnja Današnjeg Filiozofskog fakulteta.

 

[direktor]

 

[direktor]

 

[varos kapija]

Varos Kapija hvla na pojasnjenju kad je srusen i zasto

http://www.skyscrapercity.com/showpost. ... count=1775

Hotel Grand

Hotel Grand je u svoje vreme je bio poznat i po tome što je to bila prva građevina u Srbiji gde je i "za kompoziciju fasade i za njenu dekoraciju prihvaćena secesija". Hotel se nalazio u Beogradu u Knez-Mihajlovoj ulici, na mestu gde se danas nalazi pjaceta Filozofskog fakulteta. Hotel je projektovao arhitekta Milan Antonović 1904. godine, i imao je prizemlje, gde je bila velika kafana sa nekoliko lukzuznih separea, i dva sprata, gde su se nalazile velike hotelske sobe. Sve do Drugog svetskog rata Grand Hotel je važio za najbolji beogradski hotel. Posebno su bile na glasu kafana, trpezarija i zimska bašta čija je tavanica bila zastakljena dekorativnim staklom. Na fasadi Grand hotela jasno se uočavao "plitki reljefi sa bogatim vegetabilnim i geometrijskim dekorativnim motivima". U stilu secesije bio je izrađeni i celokupni enterijer. Posle drugog svetskog rata Hotel je prepravljen čime je izgubljen sav sjaj njegove naglašene secesije i zatim negde sredinom šezdesetih godina srušen kada je počela izgradnja Današnjeg Filiozofskog fakulteta.

A evo ga i izgled zimske baste:

 

[direktor]

Dodje mi da naprvim negdje repliku koliko dobro izgleda

 

[laki72]

E, al bas je lepa 'zimska basta' !!!

 

[direktor]

 

[milos.tro]

 

[direktor]

 

[direktor]

 

[milos.tro]

Obilićev Venac 1953g.

 

[milos.tro]

Snimak mosta Kralja Aleksandra I i njegovog osvetljenja u boji, koji je napravio Rista Marjanović sa novobeogradske strane Save. Ovaj snimak je potpuno neočekivano izronio iz njegove zaostavštine, a osim što prikazuje jedno lepo beogradsko veče u leto 1940. godine, na njemu se uočavaju i raznobojne neonske reklame na Terazijskim krovovima. O tom svetlosnom sjaju prestonice kasnije se nije znalo mnogo: do danas je ostao preovlađujući utisak o zaostalom glavnom gradu jedne trule države. Ipak, ova kolor fotografija govori drugačije, bar kad je razvoj Beograda bio u pitanju, i njegova tadašnja savremenost...

"Naši preci nisu bili karikaturalne figure koje se ubrzano kreću i nezgrapno mašu rukama dok hodaju, kao u nekom starom filmu.Bili su živi, kao mi danas.
I nisu bili crno-beli. Živeli su "u koloru".

 

[Galeks]

Odlicna slika i lep tekst

 

[nnikolic1986]

@milos.tro Prilicno je ruzno sto takav tekst prenosis bez navoda ko je njegov autor. Ispada da si ti tako nesto napisao, a posto vec dugo pratim ovaj forum znam da si copy paste umetnik pa moram da istaknem da je vreme da konacno pocnes da navodis cije si slike preuzeo i cije tekstove prekopirao. To se odnosi i na slike sa Gardosa koje otimas sa Facebooka...