Stari Beograd (Stare fotografije Beograda)
- Začetnik teme Goldstein
- Datum pokretanja
Drakche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.08.2010.
- Poruke
- 4.675
- Pohvaljen
- 6.171
Otkrivena najstarija ulica u Beogradu.
Donji grad na Kalemegdanu čuva mnogobrojne tajne davnih vremena. Dečiji grob star oko 1.500 godina, kao i najstarija sačuvana beogradska ulica samo su delovi ove istorijske riznice koje su ovih dana otkrili arheolozi.
http://mondo.rs/a753157/Info/Drustvo/Ot ... gradu.html
Donji grad na Kalemegdanu čuva mnogobrojne tajne davnih vremena. Dečiji grob star oko 1.500 godina, kao i najstarija sačuvana beogradska ulica samo su delovi ove istorijske riznice koje su ovih dana otkrili arheolozi.
http://mondo.rs/a753157/Info/Drustvo/Ot ... gradu.html
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.210
- Pohvaljen
- 21.859
BEOGRADSKE PRIČE Metropola se rodila tokom noći
Zoran Nikolić | 18. decembar 2014. 11:15 | Komentara: 10
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... tokom-noci
Pre 44 godine Beograđani su zaspali u jednom gradu, a osvanuli u sasvim drugačijem: U decembru 1970. godine istovremeno otvoreni auto-put kroz Beograd, most Gazela, Mostarska petlja i Terazijski tunel
NAJPONOSNIJI stanovnici jedne prestonice početkom sedamdesetih godina bili su Beograđani. Danas deluje nestvarno, ali u istom danu, 4. decembra 1970. godine, stanovnici glavnog grada dobili su auto-put kroz Beograd, most Gazelu, Mostarsku petlju i Terazijski tunel. Gradonačelnik je bio Branko Pešić, jedan od omiljenih ljudi na toj poziciji od kada postoji grad koji danas poznajemo.
Brzo u budućnost
MOST Gazela rađen je četiri godine, od 1966. do 1970. - kaže arhitekta mr Goran Anđelković. - Most je delo akademika, profesora Milana Đurića, a, stručno rekavši, predstavljao je upotrebu grede i luka. U to vreme bio je to vrhunski građevinski projekat.
Na most se "naslanjala" petlja koja je ponela ime "Mostarska". Projektovali su je arhitekta Brana Jovin i građevinski inženjer Jovan Katanić.
- Jovin je zamislio da se, gledano sa mostarske strane, auto-put spušta naniže od Gazele prema tom delu Novog Beograda - dodaje Anđelković. - U urbanističkom smislu, to je bio deo velikog projekta. Auto-put je bio svojevrstan izazov, jer su problem posebno činili delovi kroz urbanističko područje Novog Beograda, koje se nalazi na ravničarskom terenu. Zbog toga je trasa saobraćajnice spuštena tri do četiri metra ispod osnovne ravni terena, odnosno 2,8 metara ispod "velike vode reke Save", a odvodnjavanje je veoma dobro rešeno.
Naš sagovornik upozorava da se značajan deo radova odvijao po veoma nepovoljnim vremenskim uslovima. Građevinci su se borili sa podzemnim vodama, ali su požrtvovano izveli sve što im je bio zadatak.
Nije bilo lakše ni sa petljom, jer je samo za fundiranje mostarskih i drugih armiranobetonskih konstrukcija pobijeno više od 40 kilometara šipova.
- Složenost Mostarske petlje ogleda se i u tome što je ova celokupna velika raskrsnica rešena na samo šest hektara - objašnjava Anđelković. - U četiri građevinska nivoa, tu vidimo čak 24 priključne veze, a ovde saobraćaju 12 autobuskih i dve tramvajske linije.
Preteča tunela
TERAZIJSKI tunel danas je jedna od najprometnijih saobraćajnica u gradu, i samo kratkotrajni zastoj u njemu munjevito se proširi i parališe ceo Beograd. Autori tunela su Ljubomir Porfirović i Milosav Vidaković.
- Da je postojala ideja o izgradnji tunela, govori i podatak da je još 1955. godine arhitekta Dimitrije T. Leko predlagao nacrt za Gradsku kuću, u kojem je jasno ucrtao Terazijski tunel - dodaje mr Anđelković priču o ovoj građevini. - Zdanje koje danas postoji iznad tunela je zgrada koja je nastala od 1957. do 1960. godine i prvo ime joj je bilo "Savez trgovinskih komora". Projektant tog zdanja bila je arhitekta Zagorka Mešulam.
Zgrada je morala da se uklopi u planirani tunel, pa je iznad njene osnove dugo postojao zatvoren zid, koji je "čuvao" prostor za buduću podzemnu građevinu. Taj zid je vidljiv na starim, sačuvanim snimcima. Na prostoru na kojem se danas ulazi u tunel iz pravca Doma omladine nekada je postojao parking.
TESTIRANjE
U noći između 1. i 2. decembra Gazelu su testirali kamioni. Kako pišu "Večernje novosti", predvođeni Urošem Kesićem, 24 vozača "Autotransporta" prešla su preko mosta noseći 1.200 tona tereta.
Novine od 2. decembra izveštavaju i o tome kako su pešaci poslednji put mogli da prošetaju Terazijskim tunelom, jer će od otvaranja biti namenjen isključivo za motorna vozila.
TITO I JOVANKA
Otvaranje ovih objekata ispraćeno je sa posebnom pompom, a predsednik SFRJ Josip Broz Tito je rekao: "Lepota Gazele prevazilazi sve što sam video obilazeći Evropu".
Izveštači "Novosti" opisuju kako je Tito presekao svečanu vrpcu ispred tunela, sa suprugom Jovankom prošao peške na drugu stranu, a posebno se zadržao u prvom dragstoru u podzemnom prolazu između Nušićeve i Ulice Moše Pijade.
- Dok su prolazili ispod automata za prodaju jela, drugarica Jovanka poželela je da ih isproba - pišu "Novosti" 5. decembra 1970. godine. - Predsednik Tito se pipnuo po džepu i rekao: "Ne može, nemam sitno".
Intervenisao je direktor preduzeća koje je postavilo automat i sve je završeno srdačno i svečarski.
"ZAGARANTOVANO" LUTANjE Uoči otvaranja autoputa i tunela, štampa burno upozorava vozače na novi splet saobraćajnica, pa samim tim i na način vožnje kroz grad. Najsimpatičnije upozorenje "Novosti" bilo je u rečenici: "Pazite na saobraćajne znake, inače - lutanje je zagarantovano!"
BRATSTVO I JEDINSTVO
Neobično je da auto-put prolazi kroz glavni grad. Veliki gradovi Evrope i sveta često imaju zaobilaznice koje odvode teretni i drugi tranzitni saobraćaj van centra.
Ovog puta ideja je bila da jedan koridor spoji velike gradove ondašnje SFRJ, Ljubljanu, Zagreb, Beograd i Skoplje, a zvanično ime bilo je u skladu sa ondašnjom ideologijom i politikom - Auto-put bratstva i jedinstva.
NA REDU METRO!
Posle završetka radova na izgradnji auto-puta i Terazijskog tunela predsednik gradske skupštine Branko Pešić izjavio je da su na redu izgradnja Železničke stanice i metroa.
- Grad može da obezbedi 40 odsto od ukupne sume sredstava potrebnih za izgradnju Železničke stanice - rekao je Pešić krajem 1970. godine. - Ostatak treba da daju Republika i "ŽTP Beograd".
Posle Železničke stanice, na redu je bio metro.
- Najkasnije krajem 1973. ili početkom 1974. godine u glavnom gradu bi trebalo da počne izgradnja metroa - bio je jasan Pešić. - Mada su za ovaj poduhvat potrebna izuzetno velika sredstva - sadašnje računice govore da izgradnja jednog kilometra staje oko osam miliona dolara, verujem da bi grad uz veće napore mogao da ih obezbedi.
Zoran Nikolić | 18. decembar 2014. 11:15 | Komentara: 10
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... tokom-noci
Pre 44 godine Beograđani su zaspali u jednom gradu, a osvanuli u sasvim drugačijem: U decembru 1970. godine istovremeno otvoreni auto-put kroz Beograd, most Gazela, Mostarska petlja i Terazijski tunel
NAJPONOSNIJI stanovnici jedne prestonice početkom sedamdesetih godina bili su Beograđani. Danas deluje nestvarno, ali u istom danu, 4. decembra 1970. godine, stanovnici glavnog grada dobili su auto-put kroz Beograd, most Gazelu, Mostarsku petlju i Terazijski tunel. Gradonačelnik je bio Branko Pešić, jedan od omiljenih ljudi na toj poziciji od kada postoji grad koji danas poznajemo.
Brzo u budućnost
MOST Gazela rađen je četiri godine, od 1966. do 1970. - kaže arhitekta mr Goran Anđelković. - Most je delo akademika, profesora Milana Đurića, a, stručno rekavši, predstavljao je upotrebu grede i luka. U to vreme bio je to vrhunski građevinski projekat.
Na most se "naslanjala" petlja koja je ponela ime "Mostarska". Projektovali su je arhitekta Brana Jovin i građevinski inženjer Jovan Katanić.
- Jovin je zamislio da se, gledano sa mostarske strane, auto-put spušta naniže od Gazele prema tom delu Novog Beograda - dodaje Anđelković. - U urbanističkom smislu, to je bio deo velikog projekta. Auto-put je bio svojevrstan izazov, jer su problem posebno činili delovi kroz urbanističko područje Novog Beograda, koje se nalazi na ravničarskom terenu. Zbog toga je trasa saobraćajnice spuštena tri do četiri metra ispod osnovne ravni terena, odnosno 2,8 metara ispod "velike vode reke Save", a odvodnjavanje je veoma dobro rešeno.
Naš sagovornik upozorava da se značajan deo radova odvijao po veoma nepovoljnim vremenskim uslovima. Građevinci su se borili sa podzemnim vodama, ali su požrtvovano izveli sve što im je bio zadatak.
Nije bilo lakše ni sa petljom, jer je samo za fundiranje mostarskih i drugih armiranobetonskih konstrukcija pobijeno više od 40 kilometara šipova.
- Složenost Mostarske petlje ogleda se i u tome što je ova celokupna velika raskrsnica rešena na samo šest hektara - objašnjava Anđelković. - U četiri građevinska nivoa, tu vidimo čak 24 priključne veze, a ovde saobraćaju 12 autobuskih i dve tramvajske linije.
Preteča tunela
TERAZIJSKI tunel danas je jedna od najprometnijih saobraćajnica u gradu, i samo kratkotrajni zastoj u njemu munjevito se proširi i parališe ceo Beograd. Autori tunela su Ljubomir Porfirović i Milosav Vidaković.
- Da je postojala ideja o izgradnji tunela, govori i podatak da je još 1955. godine arhitekta Dimitrije T. Leko predlagao nacrt za Gradsku kuću, u kojem je jasno ucrtao Terazijski tunel - dodaje mr Anđelković priču o ovoj građevini. - Zdanje koje danas postoji iznad tunela je zgrada koja je nastala od 1957. do 1960. godine i prvo ime joj je bilo "Savez trgovinskih komora". Projektant tog zdanja bila je arhitekta Zagorka Mešulam.
Zgrada je morala da se uklopi u planirani tunel, pa je iznad njene osnove dugo postojao zatvoren zid, koji je "čuvao" prostor za buduću podzemnu građevinu. Taj zid je vidljiv na starim, sačuvanim snimcima. Na prostoru na kojem se danas ulazi u tunel iz pravca Doma omladine nekada je postojao parking.
TESTIRANjE
U noći između 1. i 2. decembra Gazelu su testirali kamioni. Kako pišu "Večernje novosti", predvođeni Urošem Kesićem, 24 vozača "Autotransporta" prešla su preko mosta noseći 1.200 tona tereta.
Novine od 2. decembra izveštavaju i o tome kako su pešaci poslednji put mogli da prošetaju Terazijskim tunelom, jer će od otvaranja biti namenjen isključivo za motorna vozila.
TITO I JOVANKA
Otvaranje ovih objekata ispraćeno je sa posebnom pompom, a predsednik SFRJ Josip Broz Tito je rekao: "Lepota Gazele prevazilazi sve što sam video obilazeći Evropu".
Izveštači "Novosti" opisuju kako je Tito presekao svečanu vrpcu ispred tunela, sa suprugom Jovankom prošao peške na drugu stranu, a posebno se zadržao u prvom dragstoru u podzemnom prolazu između Nušićeve i Ulice Moše Pijade.
- Dok su prolazili ispod automata za prodaju jela, drugarica Jovanka poželela je da ih isproba - pišu "Novosti" 5. decembra 1970. godine. - Predsednik Tito se pipnuo po džepu i rekao: "Ne može, nemam sitno".
Intervenisao je direktor preduzeća koje je postavilo automat i sve je završeno srdačno i svečarski.
"ZAGARANTOVANO" LUTANjE Uoči otvaranja autoputa i tunela, štampa burno upozorava vozače na novi splet saobraćajnica, pa samim tim i na način vožnje kroz grad. Najsimpatičnije upozorenje "Novosti" bilo je u rečenici: "Pazite na saobraćajne znake, inače - lutanje je zagarantovano!"
BRATSTVO I JEDINSTVO
Neobično je da auto-put prolazi kroz glavni grad. Veliki gradovi Evrope i sveta često imaju zaobilaznice koje odvode teretni i drugi tranzitni saobraćaj van centra.
Ovog puta ideja je bila da jedan koridor spoji velike gradove ondašnje SFRJ, Ljubljanu, Zagreb, Beograd i Skoplje, a zvanično ime bilo je u skladu sa ondašnjom ideologijom i politikom - Auto-put bratstva i jedinstva.
NA REDU METRO!
Posle završetka radova na izgradnji auto-puta i Terazijskog tunela predsednik gradske skupštine Branko Pešić izjavio je da su na redu izgradnja Železničke stanice i metroa.
- Grad može da obezbedi 40 odsto od ukupne sume sredstava potrebnih za izgradnju Železničke stanice - rekao je Pešić krajem 1970. godine. - Ostatak treba da daju Republika i "ŽTP Beograd".
Posle Železničke stanice, na redu je bio metro.
- Najkasnije krajem 1973. ili početkom 1974. godine u glavnom gradu bi trebalo da počne izgradnja metroa - bio je jasan Pešić. - Mada su za ovaj poduhvat potrebna izuzetno velika sredstva - sadašnje računice govore da izgradnja jednog kilometra staje oko osam miliona dolara, verujem da bi grad uz veće napore mogao da ih obezbedi.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.210
- Pohvaljen
- 21.859
TAJNA ČUVANA 15 VEKOVA Ovo je najstarija sačuvana ulica u Beogradu
Slobodanka Žerajić | 28. 12. 2014. - 22:35h | Foto: M. Mitrović | Komentara: 0
Arheolozi su nedavno otkrili najstariju sačuvanu ulicu u Beogradu ispod Istočne kapije na Kalemegdanu, koja je građena pre 15 vekova.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/522748 ... u-Beogradu (ceo tekst)
Slobodanka Žerajić | 28. 12. 2014. - 22:35h | Foto: M. Mitrović | Komentara: 0
Arheolozi su nedavno otkrili najstariju sačuvanu ulicu u Beogradu ispod Istočne kapije na Kalemegdanu, koja je građena pre 15 vekova.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/522748 ... u-Beogradu (ceo tekst)
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.251
Zaboravih gde se na forumu politikinog zabavnika nalazi moj favorit u top 10 fotografija starog Beograda
pa ako može neko da je postavi ovde ili da link ka njoj
i to ona fotografija koja prikazuje
ulicu Kneza Miloša sa snegom
a žandar ili neki naš oficir za novu godinu ili božić
vodi na kanapčetu prase
pa ako može neko da je postavi ovde ili da link ka njoj
i to ona fotografija koja prikazuje
ulicu Kneza Miloša sa snegom
a žandar ili neki naš oficir za novu godinu ili božić
vodi na kanapčetu prase
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.251
Hvala direktore
Sada kada je proteran ,,teški,, (tranzitni) saobracaj iz Dunavske ulice (ide peko Kineskog mosta)
a za nju još uvek nema jasnih planova
Beograd je dobio priliku da umesto onih silnih otpada i stovarišta unese malo ,,turističke patine,,
tj. revitalizuje neke epohe starog Beograda i to po pet šest zgrada duž ulice
na primer jedan manji niz ovoga
Dunavskom ulicom kroz vremeplov starog Beograda....
Sada kada je proteran ,,teški,, (tranzitni) saobracaj iz Dunavske ulice (ide peko Kineskog mosta)
a za nju još uvek nema jasnih planova
Beograd je dobio priliku da umesto onih silnih otpada i stovarišta unese malo ,,turističke patine,,
tj. revitalizuje neke epohe starog Beograda i to po pet šest zgrada duž ulice
na primer jedan manji niz ovoga
itako isto i ostale nizove dr.epoha do današnjice .....Goldstein":13k9fbo9 je napisao(la):Prica o komsijama kojih vise nema....
Jevrejska ulica nekada:
Dunavskom ulicom kroz vremeplov starog Beograda....
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.251
Ne kulise, vec
prave zgrade sa stanarima i prodvnicama u prizemlju
Bgd je toliko puta rušen i prekrajan da od starog Beograda imamo gotovo samo stare priče i slike
izgraditi kopije zgrada po epohama Bgd bi dobio stvarno ulicu gde bi stari Beograd ,,izašao,, iz starih slika i priča
a uticaj pozitivnog efekta takvog projekta kroz sve Bg svere je nesporan...
prave zgrade sa stanarima i prodvnicama u prizemlju
Bgd je toliko puta rušen i prekrajan da od starog Beograda imamo gotovo samo stare priče i slike
izgraditi kopije zgrada po epohama Bgd bi dobio stvarno ulicu gde bi stari Beograd ,,izašao,, iz starih slika i priča
a uticaj pozitivnog efekta takvog projekta kroz sve Bg svere je nesporan...
Drakche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.08.2010.
- Poruke
- 4.675
- Pohvaljen
- 6.171
em, zasto bas dunavska i koji deo tacno?
zajedno sa sinama dunavska ul. moze postati jedan prostrani bulevar, a ne ambijent iz epohe.
ovaj predlog mi nekako nikao ne zvuci logicno.
tj. logicnije bi bilo na kalemegdanu-donjem gradu, recimo, ili u zooloskom vrtu (kada ga isele).
barem je dostupnije za posetioce.
zajedno sa sinama dunavska ul. moze postati jedan prostrani bulevar, a ne ambijent iz epohe.
ovaj predlog mi nekako nikao ne zvuci logicno.
tj. logicnije bi bilo na kalemegdanu-donjem gradu, recimo, ili u zooloskom vrtu (kada ga isele).
barem je dostupnije za posetioce.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.251
+ 1Drakche":3lupsth8 je napisao(la):
Da , taj prostor po iseljenju ZOOa bi mogao itekako biti atraktivan kao naseljeni mikro kvartovi
Dunavska ulica je jedina sa iste strane ne izgradena velika stara ulica u centru grada
koja takvom ,,frontalnom,,izgradnjom ,,starog Beograda,,
ne bi ugrozila vec planirane razne projekte na zemljištu luke Beograd
a iz svih, svih, svih svera Beograda bi bilo na dobitku
Drakche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.08.2010.
- Poruke
- 4.675
- Pohvaljen
- 6.171
Da, zoo vrt bi bio idealan kao "stari donji grad" sa kucama iz starijih epoha,
i ne samo beogradskih, vec, recimo, primerima etno-kuca. iz citave Srbije,
posto mu je i ovako namena turisticko-edukativnog-zabavnog karaktera.
Jedino sto bi bilo znacajno pre bilo kakve transformacije je da se arheoloski istrazi.
Dunavska mozda jeste stara ulica (sa strane starog Dorcola) , ali vise nije 'frontalna',
a i malo sta je ostalo od autenticnih zgrada, izgleda jako zapusteno i pusto.
Jedino resenje je da se od ulice napravi sirok bulevar koji bi konacno spojio dve strane - novo naselje (solitere) i stari Dorcol
sa jednim potpuno novim, modernim, konceptom i izgradnjom.
i ne samo beogradskih, vec, recimo, primerima etno-kuca. iz citave Srbije,
posto mu je i ovako namena turisticko-edukativnog-zabavnog karaktera.
Jedino sto bi bilo znacajno pre bilo kakve transformacije je da se arheoloski istrazi.
Dunavska mozda jeste stara ulica (sa strane starog Dorcola) , ali vise nije 'frontalna',
a i malo sta je ostalo od autenticnih zgrada, izgleda jako zapusteno i pusto.
Jedino resenje je da se od ulice napravi sirok bulevar koji bi konacno spojio dve strane - novo naselje (solitere) i stari Dorcol
sa jednim potpuno novim, modernim, konceptom i izgradnjom.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.210
- Pohvaljen
- 21.859
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.210
- Pohvaljen
- 21.859
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.823
- Pohvaljen
- 18.894
milos.tro":3sbm8ivj je napisao(la):
Samo da dopunim: ovo je greškom datirano kao 9/34.
Ovi britanski mornari su deo pogrebne povorke kralja Aleksandra Karađorđebića, koji je ubijen 9. oktobra 1934, pa tako fotografija nije mogla nastati u septembru 1934.
Druga slika podseća na situaciju koju imamo kod starog mlina. Skupo lepo "novo" zdanje odmah pored udžerica. Nadam se da će i u budućnosti nestati udžerice kod starog mlina i da će neki novi klinci gledati fotografije kako je nekad bilo.
