Stari železnički most

[srdjan]

Napraviti pešački/biciklistički most i komercijalizovati prostor u okolini u duhu Orient Express “franšize”.

Kačio je Zuma na jednoj od prethodnih strana da je ovaj most nazivan “gateway to Balkan States”, simbolički prelaz na Balkan - te bi ga tako trebalo obnoviti i potom komercijalizovati.

 

[solecar]

Kao da nemamo dovoljno bašti kafića po trotarima, nego ajd da naguramo još milion splavova duž obala i da pravimo viseće bašte kafića po mostovima, a onda krovovi i stanovi višespratnica. :roll: :twisted:

 

[Kailan]

Одавно постоје кафићи по становима а било би одлично да крену да се отварају по крововима јер би нам коначно град заличио на нешто узимајући у обзир колико су баште кафића сређене и зелене а тренутни кровови зграда запуштени и у сталном реалном ризику од надоградњи

 

[Bender Rodriguez]

Ne brate, jednostavno NE.

To može da funkcioniše u jednoj Švajcarskoj, gde se o svemu pita lokalna zajednica, gde sve funkcioniše, paa... ko švajcarski sat. I gde je sve stvar dogovora i uređenja. Kod nas, gde kafiće uglavnom drže kriminalci i nezasiti rđavi ljudi, tako nešto bi dovelo do haosa u nekoliko kategorija urbanizma.


A što se tiče ovog mosta, vidim da će i od njega polako ali sigurno da se napravi bog zna kakav istorijski spomenik i obeležje koje se ne sme dirati (a kamoli uklanjati) ni po koju cenu. :roll: Iako nije ni po čemu poseban, niti je ova postojeća konstrukcija originalna.

 

[Саша]

Најјефтиније је да постане пешачко-бициклистички и као такав је потребан Граду и одлично би служио јер је на добром месту.

Пошто је толико висок, могао би да буде двоспратни. Уз додата метална степеништа с оба краја и вешто уметнутим кафићима на горњем спрату тако да се не ремети решеткасти изглед моста, доле би се одвијао главни пешачко-бициклистички промет, а горе би се ишло у мале, маштовите кафиће, галерије и слично, и између њих могао мост да пређе спорије, као нека врста посебног доживљаја.

 

[direktor]

Јел то фали галерија и кафића у граду ...

 

[tragac]

Previše je uzan za kafiće. Donji nivo bici a gornji pešački bez ikakvih dodataka i umetaka.
Imam još bolju ideju. Donji nivo kolosek, gornji nivo još jedan kolosek, voz ili metro nebitno je bitno je da vozi

 

[solecar]

Саша » 30 Avg 2020 15:50[/url]":3e6xbbdu]Најјефтиније је да постане пешачко-бициклистички и као такав је потребан Граду и одлично би служио јер је на добром месту.

Пошто је толико висок, могао би да буде двоспратни. Уз додата метална степеништа с оба краја и вешто уметнутим кафићима на горњем спрату тако да се не ремети решеткасти изглед моста, доле би се одвијао главни пешачко-бициклистички промет, а горе би се ишло у мале, маштовите кафиће, галерије и слично, и између њих могао мост да пређе спорије, као нека врста посебног доживљаја.

Zar i ti sine Саша?

 

[Саша]

Ја сам за разноликост, нове квалитетне идеје, храбра и необична решења, испуњавање што више различитих потреба. Праг, на пример, све то има и волим да их откривам тамо. Мислим да би и Београду више него добро дошли.

Кафићи су једна од најуспешнијих делатности код нас и рекао бих да их никада доста.

Мислим да у Београду нема ниједан накачен на мост, према томе ...

 

[solecar]

A šta je neobično u postavljanju još bašti kafića? I kako je to ispunjavanje više različitih potreba? Malo je ovo što ih imamo, pa ajd sad da svaki santimetar grada pretvorimo u prostor za njih. To što su naši biznismeni nesposobni za bilo šta ozbiljnije, i što nam je putem medija nametnuto da ih nikad dosta i da mi to zaista i volimo, ne znači da je zaista i tako. Da li je ovo Beograd ili Kafićgrad?

 

[tzoran1]

Siniša » Sun Aug 30, 2020 10:52 am[/url]":35jun4l2]

Juče sam svratio do mosta i površno merio širinu mosta od ovih čeličnih trouglova. Tu nema više od 4,2 m, teško za bilo kakav dvosmerni saobraćaj šinskih vozila, ne ni tramvaja. Možda bi mogli automobili da se mimoiđu, ali samo automobili, autobusi ne obzirom da su svi busevi širine 2,5 m. Ako bi se skinuli trouglovi (nisam ih merio) dobilo bi se znatno više, ali pitanje je kakav bi uticaj na most imalo skidanje ovih trouglova.

Sirina tramvaja je 2.2-2.3 metra. mozda bi se ipak mogla dva tramvaja da mimoidju?

 

[relja]

Ne mora kafić.
Mogu na železničkom mostu da postave npr. kladionicu, teretanu.... :roll:

 

[elcamino]

Znaci ne verujem sta citam.
Da na mostu posade kafice, ej na mostu!
Kakva idiotska ideja, pitam se samo ko je taj genije koji je ovo smislio.

 

[Pendolino]

tzoran1 » Sun Aug 30, 2020 10:58 pm[/url]":15l0al4u]

Siniša » Sun Aug 30, 2020 10:52 am[/url]":15l0al4u]

Juče sam svratio do mosta i površno merio širinu mosta od ovih čeličnih trouglova. Tu nema više od 4,2 m, teško za bilo kakav dvosmerni saobraćaj šinskih vozila, ne ni tramvaja. Možda bi mogli automobili da se mimoiđu, ali samo automobili, autobusi ne obzirom da su svi busevi širine 2,5 m. Ako bi se skinuli trouglovi (nisam ih merio) dobilo bi se znatno više, ali pitanje je kakav bi uticaj na most imalo skidanje ovih trouglova.

Sirina tramvaja je 2.2-2.3 metra. mozda bi se ipak mogla dva tramvaja da mimoidju?

7m ili 7,5m je šitina tramvajske baštice, tako da ništa...

Kafići su meni sasvim ok ideja, tako da se urade da vise iznad vode, zakačeni na most, koji ima, da lupim, nosivost oko 800t. i to da ne budu čitavom dužinom, nego u razmacima.

Ta neka retro Orient express fora.

 

[solecar]

Jedino što mi nije jasno je da li je zaista toliko ljudi postalo zavisno od kafića ili su uspešno ubeđeni da je to zaista ono što nam je potrebno, potrebnije nego li bilo šta drugo u gradu.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Кад погледате мапу Лондона из ваздуха, он је премрежен сплетовима железничких пруга без којих не би могао да функционише. Све старе станице из 19. века раде, обновљене. Систем је прошириван новим мостовима, тунелима, већим бројем колосека, повезивањем с метроом и приградском железницом.

Такви објекти инфраструктуре, како је горе речено, кад се једном уклоне, не враћају се. Њихово уклањање оставља трајан лош утицај на град у саобраћајном смислу. То се у нормалном свету не ради.

Што се мене тиче, исто важи и за пругу од Дунав станице до Старе железничке станице, укључујући саму станицу и пругу даље поред Сајма. Неки делови су се могли укопати и денивелисати, Станица специјализовати само за правац југ, пруга до Дунав станице претворити у градску железницу. Уместо тога ће Град имати низ паркића и све већа загушења у саобраћају ...
Последње учитавање од Саша дана Сре Мај 06, 2020 2:11 am, учитано 3 пута укупно.



Поред саобраћајног значаја тај мост има велики историјски значај, јер на том месту пруга повезује Србију са Европом по први пут од 1884. године. Свако дело настало у прошлости би требало да ако не сасвим исту, требало да задржи и има сличну намену.

Ако већ неће постојати потреба за преласком редовног железничког саобраћаја мост би могао да служи за прелазак једне линије градске железнице и за туристички воз на траси од Ресника који би са језером и Авалом у близини постао туристички занимљивији, преко Топчидера који има велике развојне могућности с обзиром на историјске и природне вредности, преко Сајма, на обали са погледом на реку постоји врт који би могао да се рашири на део унутар Сајма, ако би се паркинзи изместили. И ту долазимо до моста. Преко њега до Новог Београда где би се траса спустила у велики врт на обали. И сад куда даље?

 

[relja]

A da li je moguće, i geometrijski i tehnički, da tramvajski saobraćaj ide kroz otvor rešetke mosta - u dva nivoa?

 

[Siniša]

tzoran1 » 30 Aug 2020 09:58 pm[/url]":sd0ldbar]
Sirina tramvaja je 2.2-2.3 metra. mozda bi se ipak mogla dva tramvaja da mimoidju?

Prema pisanju udžbenika V. Vučića 'Javni gradski prevoz', širina tramvajske baštice mora biti minimalno 6m, odnosno formula je 2X širina vozila+ 1,5m. Ako je Katica 2,2 m nema šanse. Knjiga je pisana pre 40 godina, možda je sada, kao što je Pendolino napisao, standard da se prave tramvajske baštice minimalno 7m ili 7,5m.

E sada kuda dalje, koja linija. Postoji više mogućnosti. Npr. Sajam i Ada da se povežu sa NBG, tj. deo gde ima najviše poslovnih zgrada, a to je bulevar M. Pupina i opština. Mislim da bi most svorio bržu vezu NBG-a i Sajma nego da ide kroz silne semafore pre i posle Mosta na Adi. Zatim može se napraviti loop most, Sajam, Ada, budući most Ada-Blok 70 i natrag, loop most, BnV, NBg i natrag.

@ГЛАС ПРИРОДЕ
+1

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Aко би мостом прелазила линија градске железнице, онда би на Новом Београду траса могла да води у два правца. Први као и до сада преко станица Нови Београд и даље ка Батајници. Други, нови и необичан, до сада никад разматран, правац би ишао од моста кроз садашњи врт на обали, који се налази између Газеле и трамвајског моста. За само један колосек који би опслуживао ту пругу, места има довољно.

Сад пруга иде на луп мост, коме се тражи нова намена, садашњи трамвајски. У новој улози би добио један колосек пруге, а друга половина би била пешачко бициклистичка или само пешачка. Када се прича о пешачко бициклистичким мостовима увек се заборавља да постоји и један број људи који раздаљине не могу да преваљују ни пешице ни бициклом, зато је потребан и превоз возом или возићем, са или без шина.

Када пређе мост, траса од једног колосека се спушта и повезује са садашњом пругом од моста до Бетон хале, ту би била станица Пристаниште, даље испод Бетон хале и садашњом пругом кроз Доњи Калемегдан. Требало би сачувати један колосек садашње пруге или поставити нови на погодној траси, на правцу од базена на Дорћолу до Панчевачког моста.

Воз једноколосечном пругом од Ресника преко Топчидера, Сајма - обалом, новобеоградском обалом Саве, преко Пристаништа, Дорћола и Луке Београд, завршио би путовање у Панчеву. Лепа и туристички изазовна и занимљива траса која би могла да има и намену градске линије.

Можда би могла и да се сместе два колосека пруге уског колосека, Ћире !?

ПС. хвала Синиша, али заборави будући мост за Аду као железнички и трасе које пролазе улицама Новог Београда, претерано је очекивати воз на тим правцима.

 

[Siniša]

Gledam opet širinu ovog mosta i možda bi jedino ovde mogao nekako da se ugura dvosmerni saobraćaj VAL metroa (Véhicule Automatique Léger). Vozila su širine 2,06 m, novija 2,08 m. VAL postoji u Francuskoj u Lilleu, Toulouseu, Rennesu, Parisu (Orlyval i CDGVAL i drugim zemljama sveta (Torino, Chicago, Taipei i Uijeongbu).
Ali i to je pod velikim znakom pitanja, treba proveriti koliko je VAL pogodan za ovaj most. Možda...

 

[Дошљак]

Ух, некако су ми ти метрои са гумама проблематични за експлоатацију код нас.

 

[Прле]

Можда новчано не би био толики проблем ако би потрошне делове те гуме, производили код нас.
Оно што мене више буни је колико је то возило енергетски повољно, јер код класичних шина због мале деформације металног точка троши мање енергије на котрљање.

Као варијанте за кратке дестинације мислим да је добро решње, али за јавни превоз код нас који све морамо да купујемо, мислим да је прескупо

 

[edgeman]

Ako ga ne ispeskare i ofarbaju može slobodno i da ga uklone a na mesto njega da naprave lepši pešačko biciklistički koristeći postojeće stubove. Trenutno kao pešački nema funkciju jer sa NBG strane ne vodi nikud sem na nasip. Možda bi mogli nasip da iskopaju i spuste blago ka Jurija Gagarina i spoje sa biciklističkom stazom. Onda bi imalo više smisla.

Ostaće i stari/novi železnički nadvožnjak preko J.G. kao slep kolosek.

Ovako ako most ostane samo ima da rđa a može da se lepo sredi mada od te silne gvožđurije nema čovek pogled na reku ako i bude pešačko/ biciklistički most.

Nikakvi kafići na mostu ne dolaze u obzir.

 

[Boki123]

A da tramvaji idu sa strane, znači pored sadašnjeg mosta ako se bude dograđivao, a u sredini pešačko-biciklistička staza

 

[Bender Rodriguez]

Zasto su/ste ljudi toliko vezani za ovaj most?