Kad se već smišljaju ideje za stari železnički most evo i jedne sasvim neobične.
Naleteo sam na jednu prilično ozbiljnu i veoma detaljnu Englesku knjigu o događajima tokom prvog svetskog rata u kojoj se pišu pravi hvalospevi o Srbima i Srpskoj vojsci. Ali sasvim bukvalno. U njoj su Srbi skoro nadljudi i po herojstvu i po patnjama i po dostojanstvenom trpljenju nepravde. A Austrijanici, ili "Huni" kako ih isključivo zovu, su potpuni neljudi i zlotvori. Međutim iz par usputnih napomena postaje jasno i nešto sasvim drugo, što mi ranije nije palo na pamet. Da je u svesti tadašnjih ljudi, sve do tog rata i tokom njega, i dalje upravo
ovaj most imao ulogu simbola kakvog je veoma teško naći na bilo kom drugom mestu u Evropi. I čitava Srbija je naravno odavno imala ulogu simbolične i veze između Zapada i Orjenta, kao društvo u tranziciji, čak i zadugo posle formalnog oslobođenja od Turaka. Orjent je pre velikog rata asocirao na mnogo toga. I na egzotiku, i na zatucanost, i na druge običaje, i na Aziju, i uopšte, na jedan sasvim drugi svet. A granica, svakako makar kao granica geografskog pojma Evrope, a u svesti mnogih Evropljana i dalje i običajna granica, je sve do kraja tog rata upravo bio Beograd sa svima veoma uočljivim Turskim nasleđem, ali i mnogim potencijalima koja nudi mlada nacija na putu povratka ka tadašnjoj Evropi. U takvom graničnom gradu prava granica je baš reka Sava, a na njoj upravo OVAJ MOST. Tada se po Evropi putovalo skoro isključivo železnicom, a drugog železničkog prelaza preko granične reke i postepenog ulaska svet "Orjenta" i nije bilo. Od 1884. pa nadalje. Tuda je zato prolazio i čuveni Orjent Ekspres, i praktično svaki Evropski putnik koji je morao da putuje u tom pravcu. Sa jedne strane ovog mosta ste bili u starom Austrijskom carstvu, a sa druge u tada i dalje egzotičnoj Srbiji.
A kao što se vidi na slici iz tog vremena i na novoj, stari most se nije previše promenio! I posle bitno više od sto godina izgleda skoro jednako kao i tada. Tačno je da je rušen par puta, ali veoma pažljivo i "čisto", pošto su znali da će im brzo ponovo trebati, jer druge alternative nije ni bilo. Ubrzo se zameni par isečenih metalnih profila, podigne ostatak pa je most ponovo u funkciji. Šta još imamo što je posle više od 100 godina maltene isto? Uporedite slike.
Zar onda nije logično da od čitavog mosta napravimo turističku atrakciju? Nešto kao egzotičnu bivšu "Granicu Orjenta", mesto ratova, gde je svaki kamen u okolini mosta okupan krvlju? Dakle bez prikačenih kafana i restorana, bez velikih restauriranja, ulepšavanja i osavremenjavanja. Da se popravi šta je neophodno, donekle poboljša bezbednost, pa neka turisti prelaze peške po ovim daskama (mada bolje učvršćenim i sa ogradom). Sigurnije je nego što izgleda, ali IZGLEDA strašno i opasno sa rupama između pragova, levo i desno, gore i dole. Biće im veoma uzbudljivo i prava atrakcija za sve, nešto o čemu mogu da pričaju i pokazuju zastrašujuće slike. Malo će grupa propustiti tako neuobičajenu atrakciju. A ništa nije lažno i simulirano. Ovo je zaista jedan od najvažnijih mostova stare Evrope velikih dinastija, kraljevina i imperija, na stoletnoj granici između vera i običaja, i skoro isti kao što je bio i tada, jer su ga generacije železničara i vojnika više od 100 godina ljubomorno čuvale u ISTOM obliku. Ovde se sasvim bukvalno čuvala straža NEPREKIDNO od 1884. godine do sada. Ili vojnik ili železničar. Gde se još tako nešto može reći? To je trajno turističko bogatstvo i trajan izvor zarade, samo da se ne razmišlja stereotipno, da budemo pametni i smislimo kako se to može najbolje prikazati. Takva istorija, adrenalinska atrakcija i vizuelna gozba za oči (Sava sa mosta i ispod njega, kad se gleda kroz pragove i između čeličnih greda, izgleda fantastično), na turiste ostavlja veliki utisak. Da probamo da naš nekadašnji veliki problem pretvorimo u veliku prednost.
Pogledajte prilog 1
Pogledajte prilog 10
Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 6
Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 9
Pogledajte prilog 8