Stari železnički most

[Bender Rodriguez]

Kazem ti, razumem ja tvoju perspektivu i razumem i slazem se da je veliki deo grada istumban sad. Ali ko zna sta ce biti i 2050. a kamoli 2100, kad objektima u BnV dodje kraj veka. I ne moze sad svo to vreme da stoji ovaj most, ili da se pravi novi na njegovom mestu, drumski, paralelan sa Gazelom na 50 metara, samo zato sto bi nekoliko ljudi volelo da se jednog dana, za 70 godina, on pretvori u zeleznicki i vrati stara trasa zeleznice.

Nece se vratiti. Ne znam na osnovu cega ocekujes da ce to ikad promeniti i vratiti. Ovo ne kazem da te provociram, nego mi bas nije jasno da toliko uporno mislis da ce u ovom veku sve da se sve menja i opet pretumbava samo da bi se vratio voz na SZM.

Ne mozes tako da gledas, pa i Vasina i Uzun Mirkova su jedne od najstarijih (imenovanih) ulica u Beogradu a pre nego sto su bile ulice, bile su Carigradski drum. I sta sad, treba da pravimo magistralu odavde do Istanbula preko Trga Republike samo zbog istorije i tradicije... Ne moze tako. I kazem, ne govorim ovo iz snishodljivosti ili agresije, nego me cudi zasto si toliko zapeo za vracanje necega sto vise nema nikakvu perspektivu i smisao.

I opet da naglasim, da se ni meni ne dopada selidba GZS na Prokop. Ali tako je kako je, niti se to desilo za dan, niti je to ideja iz 2012, niti treba sad sve sto je uradjeno i izmenjeno od tada do danas da se opet ponistava samo da binse vratio voz na most po kome je vozio 10 km/h, samo radi nostalgije.

 

[GOJE]

Vizionarsko razmišljanje bilo bi iskoristiti most kao deo koridora brzih magistrala za pojedinačna laka vozila (trotineti, spori e-mopedi i njihovi naslednici) i bicikle.

Gužve, koje nas očekuju već u narednih deset godina, širom grada, ličiće na decembarske gužve na Brankovom mostu u sadašnjosti. Broj klasičnih automobila, dostavnih vozila, ali i malih e-mopeda, trotineta i sličnih će eksplodirati, a bezbednost će dramatično opasti. Dakle, potrebno je kvalitetno razdvajanje koridora solo vozila tipa bicikala/trotineta i onoga što budućnost donosi, da bi oni bili zaštićeni od autonobila, autobusa i kombija, a istovremeno, da bi pešaci bili zaštićeni od njih.

Baciti čitav most i postojeće koridore je izuzetna kratkovidost.

 

[Bender Rodriguez]

Jel stao neko od vas da razmisli od kuda do kuda vodi taj most?

 

[GOJE]

Bender Rodriguez » 12 Aug 2021 07:55 pm[/url]":152lcll9]Jel stao neko od vas da razmisli od kuda do kuda vodi taj most?

Naravno, vozilima za koja bi bio namenjen, to ne predstavlja nikakav problem. Naročito, imajući u vidu to što je most nizak, i što mogu da mu se nakaleme kružne ili prave pristupne rampe, i da ga povežu na postojeću infrastrukturu.

 

[Igor]

Pa da, nasip na NBG strani je dugačak i nizak tako da je pogodan za prepravku i pravljenje rampe pogodne za bicikliste i trotinete.

https://www.google.com/maps/@44.8037301 ... 312!8i6656

 

[Bender Rodriguez]

Ok, sta da vam kazem... Pisite Vesicu.

 

[Igor]

 

[overdrive]

Обратите пажњу на једну ствар: СФРЈ је 80-тих одустала од метроа и понудила је народу пројекат "Трамвајем у 21 век" или већ како се год то звало. Тај трамвај је покривао Главну железничку станицу, која је била саобраћајно чвориште за трамвајски и сваки други јавни саобраћај и куда је пролазила већина трамвајских линија. Данас је та станица угашена, а држава наставља да гура трамвај и ширење трамвајске мреже по Београду, без да се тај трамвај повезује са железницом, јер очито је да не може да се доведе до станице Београд центар. То је још један доказ зашто је гашење станице, а самим ти и рушење моста погрешно.

Мислим, град и држава могу да наставе са овим пројектима, али ситуација на терену говори нешто друго. Јасно се види да наметање оваквих решења није целисходно.

Што се тиче Васине улице и Цариградског друма, опет ћу се вратити на Касапчића ћуприју у Ужицу. То је мост без саобраћајног смисла у садашњем тренутку, али неко опет инсистира да се он обнови.

 

[solecar]

To što je komplikovano (uslovno rečeneno) da se dovede tramvaj do Prokopa, ne znači da je isti "piši propalo", jer može da se dovede (spusti) trolejbus preko Dragana Mancea do severnog ulaza. Ali, kao i kod mnogih drugih stvari, uvek se nalaze neki izgovori, bilo da sennešto ne uradi, bilo da se nešto uradi, a sve zavisi od toga koliko je bitno nešto aktuelnoj vlasti. Pod "aktuelna vlast" ne mislim na trenutnu, nego generalno na svaku, koja je to bila u jednom trenutku. Tako da, dok je ova garnitura "aktuelne vlasti" odlučilac, može slobodno da se zaboravi na sređivanje (restauraciju) ovog mosta. Ono što je poražavajuće je što se neke stvari ostave da trunu, sve dok sam narod ne počne da preklinje da se nešto sruši ili ukloni i izgradi, makar bilo šta, samo da se ne gleda "ono" ruglo. Slična situacija je i sa mnogim drugim stvarima koje se dovedu do besmisla, i onda već pomenuta reakcija naroda, koja se vrlo rado ispunjava.

 

[overdrive]

Може да се доведе трамвај, али то неће моћи да буде ни изблиза као на старој станици. Прокоп није чвориште или транзитна рута за саобраћај кроз град. До те станице ће да саобраћа можда једна до две линије које би биле накнадно уведене. Структура трамвајске мреже је таква да заобилази Прокоп, што је и логично, јер трамвај иде кроз насељена подручја и спаја кључне тачке у граду. Друга ствар, колико би коштала изградња трамвајске мреже до Прокопа?

Тролејбус може да се спусти, али то неће значајно побољшати ситуацију нити ће моћи да подсећа на стару станици.

 

[Дошљак]

Да је окретница са Савског трга исељена на Прокоп, онда би станица била значајно преседачко чвориште. Данас на Савском тргу више нема преседања. 2, 9, 36, 78 и 83 имају исту трасу од њега до Славије. А ко хоће на 7 он ће да преседне још на НБГ, и обрнуто.

 

[solecar]

Autokomanda (deo oko Franša) je naseljeno područje, a Prokop nenaseljeno. Zanimljiva konstatacija, prežvakana milion puta.
Sa druge strane, potpuno je normalno da Prokop nije tranzitno čvorište, jer, pazi sad, opslužuju ga 34, 36 i 38A. Sa takvim izborom, naspram stare GŽS, koja je imala vezu čak i sa današnjim tarifnim zonama 3 i 4, potpuno je logično zašto je bila i zašto će biti superiorna čak i u odnosu na buduću situaciju u bloku 42.

BNV se neće rušiti, pa se shodno tome neće ni vraćati pruga ka Savskom trgu, što posledično znači da se neće ni vraćati pruga oko Kalemegdana, jer nema neku poentu. Eventualno može da se desi da pruga bude od Pančevca do ulaska u Luku Beograd. Takođe, ni krak prema Rakovici se neće vraćati, jer se radi novo trasiranje / proširenje Bulevara patrijarha Pavla trasom pruge. Čak se ni pruga Novog železničkog čvora neće prikopčavati jednim krakom na Stari železnički most, tako da nam na kraju isti ostaje samo da se slikamo (i bukvalno i metaforički), sve i da ga restauriramo.

 

[Bender Rodriguez]

Mnogi od nas ovde bi voleli da je GZS ostala tu gde jeste, a a da se samo rascistio picvajz od postrojenja oko nje. Pruga oko Dorcola je posebna prica, tu ima dosta argumenata i za i protiv.

Ali sve u svemu, to vise nije tako i nece biti sigurno dok stoje zgrade u BnV i masan kapital iza njih. Znaci bar do kraja ovog veka.

 

[overdrive]

solecar » Pet Avg 13, 2021 2:44 pm[/url]":379naohs]Autokomanda (deo oko Franša) je naseljeno područje, a Prokop nenaseljeno. Zanimljiva konstatacija, prežvakana milion puta.
Sa druge strane, potpuno je normalno da Prokop nije tranzitno čvorište, jer, pazi sad, opslužuju ga 34, 36 i 38A. Sa takvim izborom, naspram stare GŽS, koja je imala vezu čak i sa današnjim tarifnim zonama 3 i 4, potpuno je logično zašto je bila i zašto će biti superiorna čak i u odnosu na buduću situaciju u bloku 42.

BNV se neće rušiti, pa se shodno tome neće ni vraćati pruga ka Savskom trgu, što posledično znači da se neće ni vraćati pruga oko Kalemegdana, jer nema neku poentu. Eventualno može da se desi da pruga bude od Pančevca do ulaska u Luku Beograd. Takođe, ni krak prema Rakovici se neće vraćati, jer se radi novo trasiranje / proširenje Bulevara patrijarha Pavla trasom pruge. Čak se ni pruga Novog železničkog čvora neće prikopčavati jednim krakom na Stari železnički most, tako da nam na kraju isti ostaje samo da se slikamo (i bukvalno i metaforički), sve i da ga restauriramo.

Лакше је рећи него урадити, као и увек. Окретница трамваја на Прокопу је амбициозан план, а није толико ни ефикасан. Окретница аутобуса исто. Људи који су ишли на Савски трг нису само ишли до станице, тако да су стајалишта и окретница вршили вишеструку функцију.

Приметно је и како људи мењају мишљење временом и како одустају.

 

[Дошљак]

И сам Савски трг као саобраћајно преседачко чвориште је био наметнут. Слично се могло наметнути и на Прокопу. Истина трамвај не би био ефикасан као на Савском тргу чисто због трасе. Мени је Савски трг био главно место за преседање на 601. Сада преседам код Сава центра, и то ми је исто наметнуто.

 

[solecar]

Ako se nešto neće, uvek će se naći izgovor zašto to nije dobra zamisao / nije izvodljivo. Ali isto tako, i kada se nešto hoće, uvek će se naći razlog zašto je to dobra i izvodljiva zamisao. Najbolji primet toga su stari železnički čvor i BNV, kao i izmeštanje linija sa Savskog trga na okretnicu kod Galerije.

 

[overdrive]

Дошљак » Pet Avg 13, 2021 10:38 pm[/url]":qewi6qwp]И сам Савски трг као саобраћајно преседачко чвориште је био наметнут. Слично се могло наметнути и на Прокопу. Истина трамвај не би био ефикасан као на Савском тргу чисто због трасе. Мени је Савски трг био главно место за преседање на 601. Сада преседам код Сава центра, и то ми је исто наметнуто.

Савски трг је оформљен у 19. веку када је Београд од турске касабе постајао савремен европски град. У свим европским градовима железничка станица се налази у самом центру града и представља једно од главних чворишта градског превоза. Природно је да то буде место преседања.

Са друге стране, Прокоп то не може да постане због свог положаја. Туда не пролазе главне линије јавног саобраћаја. Да нису уведени аутобуси 36, 38а и минибус 34, не би пролазило ништа. Једноставно сама композиција града и распоред насеља као и установа диктирају токове саобраћаја. Око Савског трга се налазе Влада Србије, министарства, судови, велика пошта и некадашња станица. Једну трамвајску станицу даље налази се Славија. Одмах поред је и БАС. Ту су и хотели и хостели. Шта се налази код Прокопа? Ништа. Једно насеље изнад станице, мало даље је Кућа цвећа и стадион ФК Партизан. Има БИП који планирају да иселе и има Рудо за који не знам шта му је судбина. КЦС и Хитна помоћ су преко ауто-пута.

Све и да неко покуша да наметне неко решење, тешко ће га прихватити јер инжењери и архитекте не могу да мењају навике и потребе становништа на њихову штету.

 

[overdrive]

solecar » Pet Avg 13, 2021 11:30 pm[/url]":334xoofu]Ako se nešto neće, uvek će se naći izgovor zašto to nije dobra zamisao / nije izvodljivo. Ali isto tako, i kada se nešto hoće, uvek će se naći razlog zašto je to dobra i izvodljiva zamisao. Najbolji primet toga su stari železnički čvor i BNV, kao i izmeštanje linija sa Savskog trga na okretnicu kod Galerije.

Шта се постигло измештањем окретнице код Галерије? Колики проценат путника жели да иде у Галерију, а колики на Савски трг? Да ли сада путници који иду јавним превозом могу да пррседну на трамваје који пролазе преко Савског трга? Зашто је направљено да 601 и јоп неке линије круже око трга? Зато што су схватили да људи ипак не желе у Галерију већ даље на сам трг где желе пешке даље да иду или да преседну или да иду на БАС.

 

[solecar]

overdrive » 14 Avg 2021 00:21[/url]":1ntdvavr]

Дошљак » Pet Avg 13, 2021 10:38 pm[/url]":1ntdvavr]И сам Савски трг као саобраћајно преседачко чвориште је био наметнут. Слично се могло наметнути и на Прокопу. Истина трамвај не би био ефикасан као на Савском тргу чисто због трасе. Мени је Савски трг био главно место за преседање на 601. Сада преседам код Сава центра, и то ми је исто наметнуто.

Савски трг је оформљен у 19. веку када је Београд од турске касабе постајао савремен европски град. У свим европским градовима железничка станица се налази у самом центру града и представља једно од главних чворишта градског превоза. Природно је да то буде место преседања.

Са друге стране, Прокоп то не може да постане због свог положаја. Туда не пролазе главне линије јавног саобраћаја. Да нису уведени аутобуси 36, 38а и минибус 34, не би пролазило ништа. Једноставно сама композиција града и распоред насеља као и установа диктирају токове саобраћаја. Око Савског трга се налазе Влада Србије, министарства, судови, велика пошта и некадашња станица. Једну трамвајску станицу даље налази се Славија. Одмах поред је и БАС. Ту су и хотели и хостели. Шта се налази код Прокопа? Ништа. Једно насеље изнад станице, мало даље је Кућа цвећа и стадион ФК Партизан. Има БИП који планирају да иселе и има Рудо за који не знам шта му је судбина. КЦС и Хитна помоћ су преко ауто-пута.

Све и да неко покуша да наметне неко решење, тешко ће га прихватити јер инжењери и архитекте не могу да мењају навике и потребе становништа на њихову штету.

Ono što mnogi ne žele ili ne mogu da shvate je da koliko određeni objekti diktiraju tokove putnika, toliko diktiraju i linije gradskog prevoza. Što se najbolje vidi po iskorišćenosti stanica BG: voza. Ni Savski trg ni Autokomanda ne bi bili to što jesu da ne postoji toliki broj linija koje ih opslužuju. Najbolji primer ti je to što je sada Savski trg pustara u odnosu na ono što je nekada bio, dok je stanica u Nikolaja Kravcova toliko krcata da moraš konmstantno da se probijaš kroz gomilu ljudi da bi ušao u željeni prevoz.

 

[overdrive]

Зашто онда станица Београд центар није крцата? Колико људи је одустало од ГСП-а и прешло на приватне аутомобиле?

 

[solecar]

Nije krcata jer očigledno ne shvataš poentu onoga što pišem.

 

[Дошљак]

overdrive » Пет Авг 13, 2021 11:21 pm[/url]":1e5bs8yx]

Дошљак » Pet Avg 13, 2021 10:38 pm[/url]":1e5bs8yx]И сам Савски трг као саобраћајно преседачко чвориште је био наметнут. Слично се могло наметнути и на Прокопу. Истина трамвај не би био ефикасан као на Савском тргу чисто због трасе. Мени је Савски трг био главно место за преседање на 601. Сада преседам код Сава центра, и то ми је исто наметнуто.

Савски трг је оформљен у 19. веку када је Београд од турске касабе постајао савремен европски град. У свим европским градовима железничка станица се налази у самом центру града и представља једно од главних чворишта градског превоза. Природно је да то буде место преседања.

Са друге стране, Прокоп то не може да постане због свог положаја. Туда не пролазе главне линије јавног саобраћаја. Да нису уведени аутобуси 36, 38а и минибус 34, не би пролазило ништа. Једноставно сама композиција града и распоред насеља као и установа диктирају токове саобраћаја. Око Савског трга се налазе Влада Србије, министарства, судови, велика пошта и некадашња станица. Једну трамвајску станицу даље налази се Славија. Одмах поред је и БАС. Ту су и хотели и хостели. Шта се налази код Прокопа? Ништа. Једно насеље изнад станице, мало даље је Кућа цвећа и стадион ФК Партизан. Има БИП који планирају да иселе и има Рудо за који не знам шта му је судбина. КЦС и Хитна помоћ су преко ауто-пута.

Све и да неко покуша да наметне неко решење, тешко ће га прихватити јер инжењери и архитекте не могу да мењају навике и потребе становништа на њихову штету.

Савски трг је оформљен због железничке станице. И због ње је прво никла Сава мала, па је трасиран трађвај туда, а у 20. веку су ту лоцирани и БАС, и Ластина станица и окретница ГСП. Пре железнице је то била периферија са баруштинама које су сејале маларичне комарце и људи су избегавали тај краја. Почели су ту да долазе због транспорта и трговине. И палате министарстава и болнице, и хотели, све је то никло ту дуж Немањине не због неке супер позиције већ због близине железничке станице. Значи железница је иницирала и изградњу административно-трговинског центра града и касније трасирање јавног превоза. Да је станица изграђена другде, Савски трг би можда био попут Ломине улице.
Значи навике и потребе становништва да тежи ка Савском тргу су наметнули инжењери који су трасирали пругу и одредили локацију за станицу. И око ње су се изградиле потребе а после и навике људи. Значи ту је доле прво дошла железница, па за њом трговина, па трамвај, па административне палате у Немањиној, хотели, па остатак јавног превоза. Пре железнице и ту је било ништа.
Проблем је што транспортна политика заобилази Прокоп. А лако и он може да постане градско чвориште. И пословно-административни центар. Као и цео потез између Мостара и Аутокоманде.

 

[overdrive]

Дошљак » Sub Avg 14, 2021 8:23 am[/url]":gcikh1f5]

overdrive » Пет Авг 13, 2021 11:21 pm[/url]":gcikh1f5]

Дошљак » Pet Avg 13, 2021 10:38 pm[/url]":gcikh1f5]И сам Савски трг као саобраћајно преседачко чвориште је био наметнут. Слично се могло наметнути и на Прокопу. Истина трамвај не би био ефикасан као на Савском тргу чисто због трасе. Мени је Савски трг био главно место за преседање на 601. Сада преседам код Сава центра, и то ми је исто наметнуто.

Савски трг је оформљен у 19. веку када је Београд од турске касабе постајао савремен европски град. У свим европским градовима железничка станица се налази у самом центру града и представља једно од главних чворишта градског превоза. Природно је да то буде место преседања.

Са друге стране, Прокоп то не може да постане због свог положаја. Туда не пролазе главне линије јавног саобраћаја. Да нису уведени аутобуси 36, 38а и минибус 34, не би пролазило ништа. Једноставно сама композиција града и распоред насеља као и установа диктирају токове саобраћаја. Око Савског трга се налазе Влада Србије, министарства, судови, велика пошта и некадашња станица. Једну трамвајску станицу даље налази се Славија. Одмах поред је и БАС. Ту су и хотели и хостели. Шта се налази код Прокопа? Ништа. Једно насеље изнад станице, мало даље је Кућа цвећа и стадион ФК Партизан. Има БИП који планирају да иселе и има Рудо за који не знам шта му је судбина. КЦС и Хитна помоћ су преко ауто-пута.

Све и да неко покуша да наметне неко решење, тешко ће га прихватити јер инжењери и архитекте не могу да мењају навике и потребе становништа на њихову штету.

Савски трг је оформљен због железничке станице. И због ње је прво никла Сава мала, па је трасиран трађвај туда, а у 20. веку су ту лоцирани и БАС, и Ластина станица и окретница ГСП. Пре железнице је то била периферија са баруштинама које су сејале маларичне комарце и људи су избегавали тај краја. Почели су ту да долазе због транспорта и трговине. И палате министарстава и болнице, и хотели, све је то никло ту дуж Немањине не због неке супер позиције већ због близине железничке станице. Значи железница је иницирала и изградњу административно-трговинског центра града и касније трасирање јавног превоза. Да је станица изграђена другде, Савски трг би можда био попут Ломине улице.
Значи навике и потребе становништва да тежи ка Савском тргу су наметнули инжењери који су трасирали пругу и одредили локацију за станицу. И око ње су се изградиле потребе а после и навике људи. Значи ту је доле прво дошла железница, па за њом трговина, па трамвај, па административне палате у Немањиној, хотели, па остатак јавног превоза. Пре железнице и ту је било ништа.
Проблем је што транспортна политика заобилази Прокоп. А лако и он може да постане градско чвориште. И пословно-административни центар. Као и цео потез између Мостара и Аутокоманде.

Да, само што се Београд тада развијао и формирао, а данас је већ формирано насељено место.

Да ли је могуће сада да се сав административни и саобраћајни центар измести на Прокоп? Колико би то коштало и како би то изгледало? Говоримо о померању сржи града од два милиона становника.

Пошто је поменут стари железнички мост у смислу да треба да постане коридор за тротинете и бицикле, мислим да је та идеја лоша јер прво инфраструктура за бицикле постоји само на Новом Београду, не рачунајући стазу од Дорћола до Аде, а друго је то да већина жели да пређе реку преко Бранковог моста и Газеле јер се на тим потезима налазе зграде и тачке од значаја. Већина жели да са Зеленог Венца и Трга републике пређе на Нови Београд и настави даље ка Земуну. Ако би постао мост за бицикле и тротинете, онда би највише био у служби Београда на води.

 

[Дошљак]

Тешко мада су могли да направе нови БАС на плочи Прокопа нпр. А могли су и окретницу аутобуса са Савског трга да изместе на Прокоп, али им је Галерија ТЦ битнији. Административни центар тешко може да буде на једном месту, али теоретски, на плочи Прокопа су могли да направе модерне зграде за нинистарства нпр. Срж града је и онако већ измештена. Стари центар Београда са пресељењем БАС губи свој транспортни значај у потпуности.

Што се тиче старог моста, ја му једино видим функцију пешачко-бицикчистичког моста. Истина, "силазак града на реку" није омогућио бициклистичко повезивање Старог града, Врачара, Вождовца, Звездаре, па и већег дела Савског венца са обалом Саве и НБГ, али ће веза обале са НБГ значити.

 

[overdrive]

Ако изместе окретницу са Савског трга на Прокоп, онда путници не могу да иду на Савски трг и ту да преседају или да се задрже.