Istini za volju, sličnog (ovome sa klupom) je bilo i u moje vreme. Samo možda ne ovako nonšalantno. Lično sam gledao kako jedan imbecil iz razreda donosi izvaljenu slavinu iz WCa i pokazuje profesorki. Ali naravno, znao je i on vrlo dobro kod koga to sme da radi. Žena je bila em povučena, em valjda i bolesna, pa nije ništa prijavljivala ili se sramila da kaže kolegama.
Kod mog razrednog, koji je bio strog ali pravičan, taj isti imbecil bi stalno pokušavao da se pokaže kao faca ali bi uvek snosio odgovornost i posledice i za najmanji ispad. Posle je roknuo 3. razred tako da ga više nismo ni gledali, sem što smo naknadno čuli da je godinu dana kasnije došao na neki popravni sav uvijen i i u gipsevima da glumi da je nastradao negde pa da se sažale nad njim.
Sve u svemu, mnogo toga zavisi i od profesora. Znam ja i neke predavače iz modernih privatnih škola, pa čak i oni tamo, gde ne smeju da budu strogi, znaju kako da se postave da deca nauče da ih vole i poštuju. Kad radiš s ljudima, moraš da znaš kako s ljudima, a ne samo da obavljaš procedure i recituješ gradivo.
Mada jedna stvar koja se svakako mnogo promenila na gore u odnosu na 2000te jeste to što se narod još više primio na bolesne američke kapitalističke priče. Baš nedavno sam sreo mog razrednog i kaže mi da su ljudi toliko gledali filmove i postali amerikanci da su
neki roditelji u školu počeli da dolaze sa advokatima.
Jer te ovaj pravilnik, te onaj zakon, te moje dete, te njegova prava, te kako vi smete da ga pitate...
U moje vreme bre kad smo bili kod tog razrednog, ako mu se popneš na onu stvar, samo te izvede pred tablu, pita te tri pitanja iz matematike koje niko neće znati osim ako nije prošao celu zbirku i knjigu, zalupi ti kečinu i gotovo, kraj priče. Više ni ne pomišljaš da se praviš pametan. Niti je on išta prekršio. A ovi sad bi tretmane ko da su aristokratija. Sva prava a nikakve obaveze. Svaki put kad bih video razrednog, i pre 10 godina, i pre 5 i sad spontano, uvek bi mi rekao ''vi ste bili zlato u odnosu na ove generacije sada''.