Детаљно сам пратио све те изборе деведесетих. Тада су изборне крађе биле баш онако сирове и смешне, ни налик данашњим. На местима где је било контролора опозиције, записници су малко преправљани неколико дана након избора, све док контролори нису почели да их фотографишу, копирају и да прате читав ток до објављивања резултата у службеним гласницима. Тако су локални избори 1996. покрадени брутално, преправљањем записника које је опозиција имала фотокопиране. Требало је неколико месеци да се након невиђених протеста усвоји лекс специјалис, који је "вратио" резултате на оне оригиналне.
Но, тамо где није било контролора, излазност је редовно била око 99%, те је СПС на Косову остваривао око 250,000 гласова вишка, на практично свим изборима. Сећам се једног случаја где је званична излазност првобитно била преко 100% (да ли Витина или Каменица). Наводно је дозвољено и бирачима који нису били уписани у списак да гласају, и то у местима где није било ниједног Србина, па од 946 Албанаца, њих 950 гласа за Слобу (на пример).
Луда кућа.
Конкретно 24.09.2000. Коштуница је стварно и добио преко 50% гласова, али је прво званично саопштено да је добио око 40%, па након неколико дана око 48%. Тај резулат је укључивао је преко 200,000 фабрикованих албанских гласова за Милошевића. 5.10. је суд је под притисцима донео одлуку да резултате за неких бирачких места просто поништи, и прогласи за коначне резултате без њих, што је и било најближе реалности. Обзиром да је изборни материјал истог дана и тешко компромитован, остало је на томе.