Čak ni ti siromašniji krajevi Srbije izgleda nisu više toliko siromašni da ne mogu da ponude bolje uslove zaposlenima u trgovini. Jedna moja koleginica, poreklom iz pitoresknog, brdovitog kraja Zapadne Srbije, iz varoši gde je prosečna plata nepunih 76.000, reče mi nedavno da kasirka u njenom mestašcetu zarađuje 93.000 dinara. Pošto je veoma fina i poštena, jedino mogu da posumnjam da je ova cifra izmišljena ako je ta kasirka sklona lažnom hvalisanju. U svakom slučaju, ostao sam zabezeknut ovom sumom, prisećajući se da je pre samo 5-6 godina (do dolaska Lidla), radnik u supermarketu ili bakalnici u centru Beograda zarađivao ne više od 25.000 dinara.
Za to vreme, moja draga koleginica, s dva mastera i diplomom iz inostranstva (mada u poslu početnica, ali vredna i pametna, sada i sa više od godinu dana iskustva), ne može da izboksuje povećanje mizerne plate od 60.000 u branši gde su primanja uvek bila daleko iznad proseka.
Eh, to svemoguće, nepravedno tržište rada.
Poslednja izmena:
Još ako blokira samouslužna kasa pa moraš da čekaš da neko dodje da oblokira... Samo napred, bar protegneš noge. Meni ne smeta par minuta na kasi, kasirka zaradi svoju platu i pomogućstvu ostavim i kusur. Uglavnom, za sada izbora ima pa ko kako voli, sve dok me ne nateraju da moram da budem i kasir pa da sam kucam artikle i sam sebi naplaćujem.
