Vec sam pisao na nekoj drugoj temi, ne postoji brend iz cele SFRJ (mozda par nekih iz Slovenije) koji je mogao da konkurise na zapadno evropskom trzistu.
Končar je cenjen, Janko Gredelj...
EI Niš je proizvodio dobru železničku signalizaciju koja i dan danas postoji na prugama Srbije. Imali su i sopstveni projekat za Auto Stop na lokomotivama, ali rat je prekinuo proizvodnju.
Florida uz par problema je bio solidan automobil, meni lično najjomiljeniji iz Zastavinog programa, iako prihvatam da je imao nekih manjkavosti.
MIN Niš je proizvodio svoje manevarske lokomotive i drezine koje su se dobro pokazale, na lokomotivama su pukli, ali dobro.
O FAP-u, Neobusu, Ikarbusu da ne pričamo, dosta su se sami razvijali i stekli dobar glas koji traje i danas iako su mrtva preduzeća, doduše FAP se koprca.
Tu je i TAM/Avtomontaža, Đuro Đaković itd...
Iako volim da obaram mitove o industrijskoj sili SFRJ koja se zasnivala u 90% na licencama, ipak nije sve tako crno na belo.
Treba naglasiti da je dosta stručnjaka iz tih mrtvih preduzeća kasnije pokretalo svoje firme koje su danas poznate i van naših granica.
Problem komunističkih sistema, odnosno socijalističkog kod nas, jeste ubijanje indviduizma i novih ideja, kao i loša alokacija resursa.
Pa ima i ona priča da je SSSR trošio najviše eleketrične energije, a da je autput bio minimalan.