Што се тиче овога и наших у дијаспори даћу један пример:
Од другара стриц који живи у Норвешкој има тамо породицу, конкретно жену и две ћерке, дошао је за празнике у Србију где је једна од ћерки изјавила како је она Норвежанка, додуше доб година јој је око 9-10 али свакако нека размишљања се усађују у раној доби, тужно је што ће сутра њена деца заборавити ко су и шта су, а то је један пример од многих који остану тамо. А са овом влашћу и системом ће таквих примера бити све више и свакако нам се добро не пише уколико се овај тренд настави
To su jako tuzne situacije.
Deca koja su ni tu ni tamo.
Moja starija cerka je labilna osoba, morao sam da iskljucim taj faktor rizika.
Ima dece stranaca koja u 3. generaciji odjednom otkriju da nisu bas "native".
I onda nastaju psihicki problemi.
Sve ove stvari su od minorne vaznosti za nasu dijasporu.
Osim nekih koji su otisli devedestih da ne bi isli u rat, vecini je status jedina zivotna opsesija.
Treba da vidite te raspadnute porodice, da im udjete u kuce.
Ja sam slusao ljude tamo, kako ih slusam i ovde.
Sve sam video.
Jedna Holandjanka koja je bila intimno vezana za mene (mada ja nism bio vezan za nju) mi je rekla: "Sad kada si video kako
stvarno zivimo, bezi odavde!"
Sada zivim na ivici.
Da li ce mi deca postati kriminalci u Srbiji ili ce poludeti na zapadu.
Da li ce mi stan uzeti Caciji i HUljine HUlje ili cu ostati bez svega kad pukne ekonomija.
Ili i jedno i drugo?
Covek mora da pobedi sopstveni strah.
Nasledio sam jednu grobnicu ovde na NG, pa barem cu imati gde da se sahranim.
I ne mislite da ne volim Holandiju. Volim njen red, tisinu, vozove, kisnu klimu, morsku obalu.
Ali sve ima svoju cenu.