Da, smeštaj u kome sam bio nedavno - plaćen od mojih i para drugih koji su učestvovali - je gori i skromniji nego ono što je moglo da se dobije za istu vrednost nekada, i to čak i kada uračunam razlike u inflaciji, primanjima i cenama tada i sad.
A pritom je pritisak da to bude na nekom nivou sada mnogo jači. Jer se ne ide samo zbog mene nego i zbog drugih. Sad će zli jezici brže bolje da napišu da bih ja kao da štedim na drugima. Ali ne radi se o tome. Nego da meni ta letovanja danas i nisu toliko neophodna - meni treba odmor koji bi koštao mnoooogo manje.

Ali ima i drugih živih duša oko mene koji žele - i zaslužuju - da i oni iskuse nešto lepo i vide nešto od sveta. E ono što je moglo da se priušti sebi, partneru ili deci pre 15 godina i ovo što može sad po istim skalabilnim vrednostima, su jako drukčije priče i kvalitet usluge.
I tako neko sad na osnovu tih mojih pisanja o putovanjima može da pomisli svašta, a verovatno će zaboraviti na kontra činjenicu koju sam iznosio na forumu, a to je da ni ja niti bilo ko u mojoj užoj porodici nema i nije imao auto. Te da kao što Pera štedi i troši na auto, lagodniji život s njim, prevoz, izlete... Laza štedi ili troši na užitak B, Mika na užitak C, tako ja i ljudi oko mene smo štedeli i trošili na neka letovanja. Ali sam zato XY puta dušu i jedno 30% svih živaca ostavio u usranom Beogradskom gradskom prevozu ili sam rukama prenosio sve i svašta.
Ali ljudi uvek polaze od aksioma da danas svako ima kola. I patike od 30.000. I pantalone od 10.000 din. I naočare za sunce od 150evra (ja čkiljim evo 3 godine nikako da se nateram da kupim naočare za sunce jer je sve preskupo ili izbor kao u Avganistanu). I da imam najnoviji komp ili laptop. I frižider ko plakar. I ovo i ono. Misle i pretpostavljaju sve i svašta, da svako ima sve to. I onda kad još čuju da je neko deo godišnje ušteđevine dao na letovanje (a da nije Sutomore) odma misle ko zna kakav li je ovo tajkun. A kako je onomad došla usrana Korona i sve sa njom, počeo sam brate da sedim. Da, delom od godina ali delom i od stresa, od kriza, od neizvesnosti, i od očekivanja nekih oko mene da uspem sve, postignem sve, stignem sve, obavim sve, obezbedim sve, a da opet imam i živaca, i energije i optimizma i elana i najviše - vremena za sve što njima padne na pamet i za sve na šta im se digne. Ma traži se samo da budeš običan Supermen, eto samo toliko.
Sad će sigurno neki (ne mislim na tebe) da postavi pitanje "haha, pa ako nemaš vremena što provodiš toliko vremena na forumu?" A forum je bukvalno jedna od stvari koje možeš da nosiš uvek sa sobom, i da u njemu učestvuješ bilo gde, bilo kad, sam, bez ometanja sa strane i bez mnogo upadljivosti. Dok npr kad posle napornog a odvratnog dana na poslu poželim da posle godinu dana odlaganja upalim Cities Skylines i unesem se, tačno znam da ću za pola sata slušati šta kome treba, šta kome fali, šta bi ko voleo, koga gde nisam vodio, koga volim više a koga manje, kad ću ovo, kad ću ono, zašto opet štedim, zašto ne radim 2 posla, zašto ne dignem kredit u banci za krevet, zašto ne prodam bubreg, zašto se za plakar čeka toliko dugo, zašto prosto ne kupim Yuga za 200 evra, zašto drugarica Marija ima auto 20 godina a ja još uvek ne, zašto nemam energije za HIT posle 10 sati na poslu i prevozu, zašto ne idem opet kod zubara da mu opet ostavim 200 evra i tako dalje u nedogled, non stop...