Šta je novo?

Srbija - crna strana medalje

А све и да јесте укорењен, барем у Далмацији није би ни мало антисрпски, нити су Далматинци имали икакав проблем да се припоје самој Србији, што се види из њихове преписке са Загребом и што апсолутно није фалсификат јер је у питању био званичан став далматинског политичког вођства у критичном тренутку.
Ovo jeste tacno.
medjutim vec 1930. nije vise bilo tako.
 
1918е хрватски идентитет није могао бити нигде увелико укорењен јер је савремени хрватски идентитет у то време и сам био релативно скора и недефинисана појава.

А све и да јесте укорењен, барем у Далмацији није би ни мало антисрпски, нити су Далматинци имали икакав проблем да се припоје самој Србији, што се види из њихове преписке са Загребом и што апсолутно није фалсификат јер је у питању био званичан став далматинског политичког вођства у критичном тренутку.

Према томе, почетна фаза о неодрживости "лондонске" Србије апсолутно не стоји. А лично сам сигуран да би била далеко стабилнија творевина од Југославије јер не би било сиве зоне између српске династичке доминације и нејасног југословенског идентитета у којој је католичко становништво имало потребу да се удружи у оквиру хрватске националне идеје. Мачек, Радић и екипа нису били глупи. Свесно су радили из политичких интереса на генерисању страха због наводне српске доминације код национално неопредељених или макар незагрејаних људи са сродним културним и религијским образцем.

За то простора у српској националној држави једноставно не би било.
Потцењујеш колико је већ дуго хрватски идентитет био укорењен, а и Далмација је разматрала самостално припојавање заједничкој држави, не само Србији, пре свега због страха од Италије. Ја не тврдим да је лондонска Велика Србија неодржива, али би изван ње сигурно остао незанемарљив део Срба. Далмација јесте била мање анти-српски настројена од Загреба, али несумњиво је хрватски идентитет доминирао.
 
Југославија је 1918. била спас са Хрвате да не буду распарчани између Мађарске, Италије и Аустрије. Хрватска елита је искористила та врата за спас. Срби су наивно и мегаломански веровали да је њихово југословенство искрено.

У Далмацији је био јак четнички покрет и то међу католицима. Владао је страх од Италијанске окупације. Делују организације попут ОРЈУНа, Јадранске страже и сл.
Славонија је до 2. светског рата била попут Војводине, етнички нехомогена, прошарана као леопард, једно село српско, друго хрватско, треће немачко, четврто чешко, пето словачко, шесто русинско, седмо мађарско и тако у круг, са разликом што су у Славонији по варошима доминирали католици а у Војводини Срби. Након геноцида у 2. светском рату ситуација долази до већег груписања на делове где су срби и делове где су хрвати већина.
jel moze izvor neki za ovo, ozbiljno pitam? prvi put cujem.
 
 
U Splitu su ljudi prilicno meki i neoptereceni ako mislimo na fetivi Splicane. Jedina olos su ovi iz Dalmatinske zagore, koji su proustaski orjentisani.
Tako da, ima dosta normalnih Splicana. Uostalom, nije isto kao kada Osijek dugo drzi Hdz a Split vise Sdp ili neka koalicija.
Sam centar grada ne glasa za Hdz vec ovi iz periferije.
 
Mi od Makedonaca nismo mogli da napravimo Srbe, ali bi od Hrvata to uspeli sigurno...Koje zanesenjaštvo.. Pa dovoljno je pročitati Arčibalda Rajsa, ne mora dalje da se ide.
 
Mi od Makedonaca nismo mogli da napravimo Srbe, ali bi od Hrvata to uspeli sigurno...Koje zanesenjaštvo.. Pa dovoljno je pročitati Arčibalda Rajsa, ne mora dalje da se ide.
Takoje. Ali ljudi ne citaju.
Smesno je govoriti da iko zeli pod srpsku upravu kad i Srbi danas demonstriraju i bore se svim silama protiv nje i beze na sve strane sveta od nje.
To je sasvim logicno, i ne mrze recimo Crnogorci ili Makedonci Srbe kao ljude, nego beze zbog srpskog obicaja da imaju losu upravu, ono sto i mi svaki dan vidimo npr u Beogardu.
Cak je i upravljanje Beogradom za nas prevelik zalogaj, sto se da videti na celom ovom forumu.

A Rajs:

Šta su, međutim, uradili, vaši političari? Upravo suprotno. Poslali su u Južnu Srbiju sve ono
najgore među činovnicima, bezobraznike i lopove. Povrh svega, oni nisu ni pokušali da od
Makedonaca načine Srbe ili Jugoslovene, kako se sada kaže, već su od njih hteli da stvore
pristalice političkih stranaka. Lepili su na leđa tih ljudi, koji su tražili samo mir, etikete
radikala, demokrata itd. i u tu zemlju, koja im je morala da bude sveta, preneli svoje odvratne stranačke borbe
Većina Makedonaca vas ne voli i ne može da vas voli. Bili su, istina, blizu toga 1918. godine, pošto su iskusili bugarsku vlast za vreme okupacije.
 
Vrh