Југославија је 1918. била спас са Хрвате да не буду распарчани између Мађарске, Италије и Аустрије. Хрватска елита је искористила та врата за спас. Срби су наивно и мегаломански веровали да је њихово југословенство искрено.
У Далмацији је био јак четнички покрет и то међу католицима. Владао је страх од Италијанске окупације. Делују организације попут ОРЈУНа, Јадранске страже и сл.
Славонија је до 2. светског рата била попут Војводине, етнички нехомогена, прошарана као леопард, једно село српско, друго хрватско, треће немачко, четврто чешко, пето словачко, шесто русинско, седмо мађарско и тако у круг, са разликом што су у Славонији по варошима доминирали католици а у Војводини Срби. Након геноцида у 2. светском рату ситуација долази до већег груписања на делове где су срби и делове где су хрвати већина.