Srbija - crna strana medalje
- Začetnik teme Nenad
- Datum pokretanja
bgexplorer
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 15.01.2008.
- Poruke
- 820
- Pohvaljen
- 322
st*** 
Ambassador
Advanced
Ja sam pročitao da su je sklonili da bi je sačuvali..
Smisao zivota ili makar blaga ideja toga...Izvinjavam se ako je to bilo retoricko pitanje.
Kad smo vec kod tog venca,da li postoje planovi da se ponovo sagradi biblioteka ili ce stajati one rusevime tamo za vjek vjekova?
Kad smo vec kod tog venca,da li postoje planovi da se ponovo sagradi biblioteka ili ce stajati one rusevime tamo za vjek vjekova?
Ambassador
Advanced
Ne bi me čudilo da se uskoro spontano dogodi ideja crkve na tom mestu..
Камионом у језеро Ћелије
Јавно комунално предузеће „Водовод” разбило нафтну мрљу, па нема бојазни да ће нафта доспети у систем водоснабдевања Крушевца и околине, али дивљи градитељи не посустају
Камион миксер у води и на обали језера Ћелије (Фото Р. Станковић)
Крушевац – У језеро Ћелије, на реци Расини, одакле се водом за пиће снабдевају Крушевац и неколико околних општина, јуче се сурвао камион миксер приватног грађевинског предузећа „Даби”, а нафта се разлила по површини воде. Камион је земљаним путем, изнад обале језера, превозио бетон за викендице које, за сада, непознати инвеститор гради управо у забрањеној зони, због близине водозахвата!
У јучерашњем кратком саопштењу Полицијске управе у Крушевцу каже се да је „с пута слетело специјално возило намењено мешању бетона, којим је управљао Горан И. (40) из Извора, општина Ново Брдо”. Према изјавама рибочувара на језеру, који су видели пад камиона, возач је успео да искочи из кабине.
Само пола сата пре пада камиона миксера у језеро место градње је обишла комунална инспекција и наложила обустављање градње. Чим су инспектори отишли, градитељи су пожурили да наставе бетонирање, па је возило завршило у језеру.
Језеро су јуче су очистили стручњаци Јавног предузећа „Водовод – Крушевац”, користећи специјални, биоразградњив детерџент „синкон”, тако да је избегнуто веће угрожавање животне околине, а нема никакве опасности ни по загађење водосистема у оближњој Фабрици воде у Мајдеву. Шеф Микробиолошке лабораторије Слободан Грашић каже за „Политику” да је вода која излази из фабрике у Мајдеву „сасвим нешто друго од воде на месту акцидента”.
Стручњаке „Водовода”, међутим, много више брине ароганција коју испољавају дивљи градитељи у забрањеној зони, у близини водозахвата.
– Што се тиче дивље градње, ми можемо само да пишемо пријаве и да са инспекцијским службама, градским и републичким, покушамо да зауставимо дивљу градњу, али то не полази много за руком. Носиоци дивље градње су толико дрски, посебно они који подижу објекте на земљишту у власништву државе, а слично се понашају и власници приватних плацева. Они нарочито користе викенд, па покушавају брзо да раде, што је довело и до овонедељног акцидента. Срећа да је човек остао жив, али ово што се десило треба да буде последње црвено светло да се више људи и више институција укључи у борбу за очување језера – објашњава др Славица Мрфат-Вукелић, помоћница директора ЈП „Водовод – Крушевац” за заштиту језера Ћелије.
А на опаску да су од летос до сада већ саграђена два објекта и скинуто пола брда над језером за последња четири месеца, др Мрфат каже:
– Ми смо немоћни, јер језером управља Јавно предузеће „Србија воде”. Ми се боримо да језеро ставимо под заштиту Крушевца, како бисмо предузимали ефикасније мере и оштрије казне, с обзиром да никог у Београду не може овакав акцидент да боли као нас овде, односно више од сто хиљада људи који се снабдевају пијаћом водом из Ћелија – каже др Славица Мрфат-Вукелић.
http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Kamionom-u-jezero-Celije.sr.html
Јавно комунално предузеће „Водовод” разбило нафтну мрљу, па нема бојазни да ће нафта доспети у систем водоснабдевања Крушевца и околине, али дивљи градитељи не посустају
Камион миксер у води и на обали језера Ћелије (Фото Р. Станковић)
Крушевац – У језеро Ћелије, на реци Расини, одакле се водом за пиће снабдевају Крушевац и неколико околних општина, јуче се сурвао камион миксер приватног грађевинског предузећа „Даби”, а нафта се разлила по површини воде. Камион је земљаним путем, изнад обале језера, превозио бетон за викендице које, за сада, непознати инвеститор гради управо у забрањеној зони, због близине водозахвата!
У јучерашњем кратком саопштењу Полицијске управе у Крушевцу каже се да је „с пута слетело специјално возило намењено мешању бетона, којим је управљао Горан И. (40) из Извора, општина Ново Брдо”. Према изјавама рибочувара на језеру, који су видели пад камиона, возач је успео да искочи из кабине.
Само пола сата пре пада камиона миксера у језеро место градње је обишла комунална инспекција и наложила обустављање градње. Чим су инспектори отишли, градитељи су пожурили да наставе бетонирање, па је возило завршило у језеру.
Језеро су јуче су очистили стручњаци Јавног предузећа „Водовод – Крушевац”, користећи специјални, биоразградњив детерџент „синкон”, тако да је избегнуто веће угрожавање животне околине, а нема никакве опасности ни по загађење водосистема у оближњој Фабрици воде у Мајдеву. Шеф Микробиолошке лабораторије Слободан Грашић каже за „Политику” да је вода која излази из фабрике у Мајдеву „сасвим нешто друго од воде на месту акцидента”.
Стручњаке „Водовода”, међутим, много више брине ароганција коју испољавају дивљи градитељи у забрањеној зони, у близини водозахвата.
– Што се тиче дивље градње, ми можемо само да пишемо пријаве и да са инспекцијским службама, градским и републичким, покушамо да зауставимо дивљу градњу, али то не полази много за руком. Носиоци дивље градње су толико дрски, посебно они који подижу објекте на земљишту у власништву државе, а слично се понашају и власници приватних плацева. Они нарочито користе викенд, па покушавају брзо да раде, што је довело и до овонедељног акцидента. Срећа да је човек остао жив, али ово што се десило треба да буде последње црвено светло да се више људи и више институција укључи у борбу за очување језера – објашњава др Славица Мрфат-Вукелић, помоћница директора ЈП „Водовод – Крушевац” за заштиту језера Ћелије.
А на опаску да су од летос до сада већ саграђена два објекта и скинуто пола брда над језером за последња четири месеца, др Мрфат каже:
– Ми смо немоћни, јер језером управља Јавно предузеће „Србија воде”. Ми се боримо да језеро ставимо под заштиту Крушевца, како бисмо предузимали ефикасније мере и оштрије казне, с обзиром да никог у Београду не може овакав акцидент да боли као нас овде, односно више од сто хиљада људи који се снабдевају пијаћом водом из Ћелија – каже др Славица Мрфат-Вукелић.
http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Kamionom-u-jezero-Celije.sr.html
Srbi su stvarno neverovatni!
Posle rusenja silnog broja vikendica kod Pirota (gde su jadni ljudi izgubili ono sto su od usta odvajali da bi izgradili nelegalne vikendice 30cm-a od vode ), posle najave i delimicnog sprovodjenja silnih rusenja po Srbiji, mudri, vickasti i promucurni ljudi i dalje pokusavaju!
Uskoro naravno sledi jos nekoliko udruzenja gradjana tipa "Spasimo nasu imovinu" i "Pomozite nama jadnima u nedaci jer nas zla Drzava rusi" i naravno pozivanje na Strazbur, ljudska prava, demokratiju i Rome!
Muka mi je...
Posle rusenja silnog broja vikendica kod Pirota (gde su jadni ljudi izgubili ono sto su od usta odvajali da bi izgradili nelegalne vikendice 30cm-a od vode
), posle najave i delimicnog sprovodjenja silnih rusenja po Srbiji, mudri, vickasti i promucurni ljudi i dalje pokusavaju! Uskoro naravno sledi jos nekoliko udruzenja gradjana tipa "Spasimo nasu imovinu" i "Pomozite nama jadnima u nedaci jer nas zla Drzava rusi" i naravno pozivanje na Strazbur, ljudska prava, demokratiju i Rome!
Muka mi je...
LUČAJ MLADE DOKTORKE NATALIJE MLADENOVIĆ
Sve desetke, posla nema
Autor: VLADIMIR ĐOKOVIĆ | 30.11.2009. - 09:41
Natalija Mladenović
Pančevo - Šta doktorka medicine sa prosečnom ocenom deset može da radi u Srbiji nego da čekajući posao upiše specijalističke studije? Do tog zaključka došla je i Natalija Mladenović koja je koja je bila studentkinja generacije, a na velikim klinikama u Beču, Gracu, Helsinkiju i Beogradu provela više meseci na praksi i stručnom usavršavanju, a sada u situaciji da ne može da pronađe adekvatan posao.
- Posla nema. Od profesora imam preporuke ali oni ne zapošljavaju. Tu su glavni direktori i Ministarstvo zdravlja koje je izdalo preporuku da novih zapošljavanja nema. U martu sam završila fakultet, u međuvremenu završila staž i intenzivno tražila posao ali bez uspeha. Nudili su mi da volontiram na šta sam spremna ali ako je ponuda ozbiljna, pa se u izgled stavi i zaposlenje. Kako takvih ponuda nije bilo upisala sam poslediplomske studije - priča mlada Pančevka pokazujući indeks iz koga „ispadaju desetke“.
U Beču i Gracu tokom studija provela je po mesec dana. Isto vreme bila je i u Helsinkiju gde je učestvovala u projektu transplatacija jetre i bubrega. Kao student imala je više samostalnih radova, a neke je izvodila u Beogradskoj dečijoj klinici u Tiršovoj i Institutu za hematologiju.
- Interesuju me pre svega internističke discipline endokrinologija, hematologija i anestezija. Sada sam upisala specijalističke postdiplomske studije da bih pregrmela sve ovo vreme do novih konkursa za posao. Obaveze su svakodnevne ali popodne. Ako mi se uskoro ne ukaže adekvatna prilika, naravno da razmišljam da posao potražim u inostranstvu - kaže Mladenovićeva.
Sve desetke
Ono što je najviše boli a o čemu ne progovara je da zapošljavanja ipak ima. Veze su po nepisanom pravilu u Srbiji partijske ili porodične. A Natalija i dalje misli da su desetke i preporuke profesora ono što se računa.
- To o zapošljavanju pitanje je za državu, direktore i dekane. Ako smo se već toliko puta dokazali kao najbolji tokom studija onda bi oni trebalo da se za nas založe - kaže doktorka.
Tokom dela studija primala je državnu stipendiju od 5.000 dinara. U dva navrata dobila je gradsku jednokratnu novčanu nagradu. Oni koji cene njene rezultate predložili su je i za gradsku novembarsku nagradu. Hteli su ljudi da i tako daju primer svojoj deci. Nagradu ipak nije dobila.
- Jasno mi je da se nagrada dodeljuje za rezultate u radu, a ja ipak tek treba da se dokazujem. Ipak drago mi je da su me predložili. Prepoznali su moj trud i angažman a upalo je ljudima u oči da ne mogu da iskoristima svoj potencijal – kaže Natalija Mladenović.
Ona živi sa roditeljima i sestrom koja je diplomirala arhitekturu. Dok traži adekvatan posao izlaz su joj postdiplomske studije kao što su joj u studentskim danima ventili bili aerobik, latino plesovi a posebno tango.
http://www.blic.rs/beograd.php?id=123116
Sve desetke, posla nema
Autor: VLADIMIR ĐOKOVIĆ | 30.11.2009. - 09:41
Natalija Mladenović
Pančevo - Šta doktorka medicine sa prosečnom ocenom deset može da radi u Srbiji nego da čekajući posao upiše specijalističke studije? Do tog zaključka došla je i Natalija Mladenović koja je koja je bila studentkinja generacije, a na velikim klinikama u Beču, Gracu, Helsinkiju i Beogradu provela više meseci na praksi i stručnom usavršavanju, a sada u situaciji da ne može da pronađe adekvatan posao.
- Posla nema. Od profesora imam preporuke ali oni ne zapošljavaju. Tu su glavni direktori i Ministarstvo zdravlja koje je izdalo preporuku da novih zapošljavanja nema. U martu sam završila fakultet, u međuvremenu završila staž i intenzivno tražila posao ali bez uspeha. Nudili su mi da volontiram na šta sam spremna ali ako je ponuda ozbiljna, pa se u izgled stavi i zaposlenje. Kako takvih ponuda nije bilo upisala sam poslediplomske studije - priča mlada Pančevka pokazujući indeks iz koga „ispadaju desetke“.
U Beču i Gracu tokom studija provela je po mesec dana. Isto vreme bila je i u Helsinkiju gde je učestvovala u projektu transplatacija jetre i bubrega. Kao student imala je više samostalnih radova, a neke je izvodila u Beogradskoj dečijoj klinici u Tiršovoj i Institutu za hematologiju.
- Interesuju me pre svega internističke discipline endokrinologija, hematologija i anestezija. Sada sam upisala specijalističke postdiplomske studije da bih pregrmela sve ovo vreme do novih konkursa za posao. Obaveze su svakodnevne ali popodne. Ako mi se uskoro ne ukaže adekvatna prilika, naravno da razmišljam da posao potražim u inostranstvu - kaže Mladenovićeva.
Sve desetke
Ono što je najviše boli a o čemu ne progovara je da zapošljavanja ipak ima. Veze su po nepisanom pravilu u Srbiji partijske ili porodične. A Natalija i dalje misli da su desetke i preporuke profesora ono što se računa.
- To o zapošljavanju pitanje je za državu, direktore i dekane. Ako smo se već toliko puta dokazali kao najbolji tokom studija onda bi oni trebalo da se za nas založe - kaže doktorka.
Tokom dela studija primala je državnu stipendiju od 5.000 dinara. U dva navrata dobila je gradsku jednokratnu novčanu nagradu. Oni koji cene njene rezultate predložili su je i za gradsku novembarsku nagradu. Hteli su ljudi da i tako daju primer svojoj deci. Nagradu ipak nije dobila.
- Jasno mi je da se nagrada dodeljuje za rezultate u radu, a ja ipak tek treba da se dokazujem. Ipak drago mi je da su me predložili. Prepoznali su moj trud i angažman a upalo je ljudima u oči da ne mogu da iskoristima svoj potencijal – kaže Natalija Mladenović.
Ona živi sa roditeljima i sestrom koja je diplomirala arhitekturu. Dok traži adekvatan posao izlaz su joj postdiplomske studije kao što su joj u studentskim danima ventili bili aerobik, latino plesovi a posebno tango.
http://www.blic.rs/beograd.php?id=123116
Po meni je veca sramota sto je ta kuca i bista na Kosancicevom vencu u tako ocajnom stanju vec godinama! Ja sam cekao da bista sama padne...stvarno je tuzno izgledalo. Tako da mu taj "vandalski cin", ukoliko ga je i zaista bilo, dobro dosao.
Tema Dana
KOLIKO SMO IZGUBILI NA KORUPCIJI ZA DEVET GODINA
Proćerdali metro i autoput
Autor: Irena Radisavljević | 13.12.2009. - 00:02
Neposredno pre nego što se predsednik i premijer Srbije sledeće nedelje pojave na svečanom otvaranju autoputa Beograd – južni Jadran, planirano je da prisustvuju prvoj test vožnji beogradskog metroa i da preseku crvenu vrpcu na, u regionu jedinstvenoj, fabrici za preradu opasnog otpada.
Svako ko živi u Srbiji zna da su ovih nekoliko redova izmišljeni i da smo od ovih projekata daleko nekoliko svetlosnih godina.
Ali da u poslednjih devet godina na korupciji kao država nismo izgubili milijarde, neki od ovih projekata danas bi bili puka realnost. Iako štetu od ovog zla nije moguće precizno izračunati ni u jednoj državi, pa ni našoj.
Namešteni tenderi, štetne javne nabavke, sumnjive privatizacije i podmitljiv državni aparat koštali su ovu zemlju i njene građane niza kvalitetnih projekata koji nikada nisu izvedeni, direktnih stranih investicija, privrednog rasta i veće ekonomske sigurnosti...
– Šteta koju je korupcija pričinila državnom budžetu sigurno je veoma velika. Da smo uspeli da rešimo efikasnije problem korupcije, mogli bismo da imamo manji državni dug, više stranih investicija, a time i povoljniju mogućnost za veći privredni rast – kaže Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija“.
Drago Kos, direktor Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO), ističe i da korupcija u Srbiji najveće štete proizvodi u javnim nabavkama i svim velikim projektima koji se finansiraju iz budžeta, poput građevinskih, zdravstvenih i slično, odnosno tamo gde dolazi do prelivanja novca iz javnog u privatni sektor.
– Novac od korupcije završava u privatnim džepovima, odnosno u džepovima povlašćenih i onih kojima pozicija omogućava da sprovode korupciju. Svakako, najviše je ima u vrhu države – kaže Danilo Šuković, ekonomista i član Saveta za borbu protiv korupcije.
Prema procenama Uprave za javne nabavke, samo u ovoj oblasti Srbija je prošle godine izgubia 400 miliona evra. A tek za devet godina. Poređenja radi, za pomenuti autoput do južnog Jadrana Srbija bi iz budžeta, prema aktuelnim procenama, trebalo da izdvoji 600 miliona evra u sledeće četiri godine. – Korupcija se može pojaviti u svim stupnjevima nabavke. Prvo, kod samog planiranja kada se nabavlja nešto što nije u skladu s potrebama, zatim kod različitih oblika eliminisanja konkurencije postavljanjem nerazumnih uslova i, napokon, zaključivanjem ugovara na osnovu pogodbi, odnosno bez tendera – kaže Nenadić.
Takvih je pogodbi u prvoj polovini 2009, prema izveštaju Uprave za javne nabavke, bilo čak 3.272. Posebnu štetu pričinjavaju aneksi ugovora, koji se naknadno zaključuju i kojima se povećava cena, ugovaraju dodatne isporuke protivno zakonu smanjuju obaveze druge strane… Takav slučaj pronašla je u svom prvom izveštaju i Državna revizorska institucija (DRI) češljajući troškove Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Tako se u delu „administrativne usluge“ navodi da je sa firmom „Korespondent” iz Beograda potpisan ugovor o prevođenju tekstova u vrednosti od 3,2 miliona dinara (sa PDV-om), a da im je samo u 2008. godini uplaćeno 4,9 miliona. Pri tom, DRI uopšte nisu dostavljeni ni aneks ni novi ugovor.
Korupcija već godinama izjeda i prihode koji bi mogli da se sliju u državni budžet. Podmitljiv državni aparat omogućio je neslućeni razvoj sive ekonomije, pa je neplaćanje dažbina, poreza i carina (što država ume da oprosti) postalo specifičan vid korupcije, čiji ceh plaćaju građani. Tako je bilo u slučaju brojnih dužnika Fonda PIO, kojima je vlada, poput dobre vile, oprostila dugove, primorajući poreske obveznike da obezbede 150 milijardi dinara za obeštećenje radnika kojima bahati vlasnici nisu uplaćivali doprinose.
Zbog pomenutog manjka prihoda u budžetu, država je primorana da se zadužuje na sve strane, dok su njene mogućnosti za razvoj infrastrukture i kvaliteta života građana ograničene. Da bi nadomestila taj manjak, država uvodi takse i akcize, koje ponovo padaju isključivo na teret građana.
Ipak, eksperti iz oblasti korupcije složni su u oceni da je najveća rupa u budžetskim prihodima nastala upravo u procesu privatizacije.
U privatizaciji su se, kaže Šuković, odomaćila tri sistema korupcije – isključivanje i proterivanje konkurencije, namerno osiromašenje firme u korist privilegovanih kupaca i pranje novca.
– Korumpirani državni činovnici su u razmenu za ličnu korist neretko stvarali uslove za nepoštenu kupovinu, odnosno prevaru pri kupovini. I sam sam prisustvovao aukcijama koje su bile fingirane. Na primer, činovnik koji zna ko će učestvovati na aukciji prodaje svoje informacije povlašćenom biznismenu, koji dalje podmićuje osobu A, B i C da se povuku iz trke, a on dobija firmu po trostruko nižoj ceni. U tom takmičenju bez konkurencije svi su na dobitku, osim državnog budžeta, koji je oštećen za ogromne sume – objašnjava on i dodaje da su, uz sve to, brojni izveštaji stranih institucija pokazali da u srpskoj privatizaciji nije bilo ispitivanja tokova novca.
Nenadić ističe da je uz privatizaciju je vezana i druga vrsta korupcije, koja je tipična za prodaju i davanje pod zakup poljoprivrednog ili građevinskog zemljišta. Dobar primer je PIK Zemun koji je 1991. služio kao uzor sa svojih 4.500 hektara obradive zemlje koja je godinama uvećavana otkupom od privatnih vlasnika. U protekloj deceniji zemlja je rasprodavana tako da se sada imanje svelo na oko 2.300 hektara. Prodajom prava na korišćenje zemljišta na 99 godina, ono je menjalo namenu i legalno prelazilo u privatne ruke. Ovaj recept na primenjivan je u protekloj deceniji da bi se promenio vlasnik i namena zemljišta, a potom ostvarila dobit na razlici u ceni koju imaju poljoprivredno i građevinsko zemljište.
I danas se slični primeri pojavljuju kod imperija trgovinskih magnata.
Korupcija, sa kojom se živ Srbiji, ugrožava i budućnost zemlje.
– Strani investitori ne žele da posluju u korumpiranom okruženju, a na njihovo mesto dolaze oni koji umeju da plivaju u mutnim vodama – zaključuje Nenadić.
Politička volja izostaje
Sagovornici „Blica nedelje“ su saglasni u oceni da politička volja za borbu protiv korupcije uporno izostaje.
– Ključni faktor je politička volja, po definiciji ona mora postojati, pa sve ostalo, ali to očito kod nas nedostaje i to upravo zbog sprege politike, kriminala, privrede i pravosuđa, o kojoj je i predsednik Tadić govorio. Ta sprega čini da se sve vrti ukrug, zemlja je zarobljena, a umesto institucija i slobodnog tržišta uslove diktiraju tajkuni i organizovani kriminal – kaže Šuković.
http://www.blic.rs/temadana.php?id=125185
KOLIKO SMO IZGUBILI NA KORUPCIJI ZA DEVET GODINA
Proćerdali metro i autoput
Autor: Irena Radisavljević | 13.12.2009. - 00:02
Neposredno pre nego što se predsednik i premijer Srbije sledeće nedelje pojave na svečanom otvaranju autoputa Beograd – južni Jadran, planirano je da prisustvuju prvoj test vožnji beogradskog metroa i da preseku crvenu vrpcu na, u regionu jedinstvenoj, fabrici za preradu opasnog otpada.
Svako ko živi u Srbiji zna da su ovih nekoliko redova izmišljeni i da smo od ovih projekata daleko nekoliko svetlosnih godina.
Ali da u poslednjih devet godina na korupciji kao država nismo izgubili milijarde, neki od ovih projekata danas bi bili puka realnost. Iako štetu od ovog zla nije moguće precizno izračunati ni u jednoj državi, pa ni našoj.
Namešteni tenderi, štetne javne nabavke, sumnjive privatizacije i podmitljiv državni aparat koštali su ovu zemlju i njene građane niza kvalitetnih projekata koji nikada nisu izvedeni, direktnih stranih investicija, privrednog rasta i veće ekonomske sigurnosti...
– Šteta koju je korupcija pričinila državnom budžetu sigurno je veoma velika. Da smo uspeli da rešimo efikasnije problem korupcije, mogli bismo da imamo manji državni dug, više stranih investicija, a time i povoljniju mogućnost za veći privredni rast – kaže Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija“.
Drago Kos, direktor Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO), ističe i da korupcija u Srbiji najveće štete proizvodi u javnim nabavkama i svim velikim projektima koji se finansiraju iz budžeta, poput građevinskih, zdravstvenih i slično, odnosno tamo gde dolazi do prelivanja novca iz javnog u privatni sektor.
– Novac od korupcije završava u privatnim džepovima, odnosno u džepovima povlašćenih i onih kojima pozicija omogućava da sprovode korupciju. Svakako, najviše je ima u vrhu države – kaže Danilo Šuković, ekonomista i član Saveta za borbu protiv korupcije.
Prema procenama Uprave za javne nabavke, samo u ovoj oblasti Srbija je prošle godine izgubia 400 miliona evra. A tek za devet godina. Poređenja radi, za pomenuti autoput do južnog Jadrana Srbija bi iz budžeta, prema aktuelnim procenama, trebalo da izdvoji 600 miliona evra u sledeće četiri godine. – Korupcija se može pojaviti u svim stupnjevima nabavke. Prvo, kod samog planiranja kada se nabavlja nešto što nije u skladu s potrebama, zatim kod različitih oblika eliminisanja konkurencije postavljanjem nerazumnih uslova i, napokon, zaključivanjem ugovara na osnovu pogodbi, odnosno bez tendera – kaže Nenadić.
Takvih je pogodbi u prvoj polovini 2009, prema izveštaju Uprave za javne nabavke, bilo čak 3.272. Posebnu štetu pričinjavaju aneksi ugovora, koji se naknadno zaključuju i kojima se povećava cena, ugovaraju dodatne isporuke protivno zakonu smanjuju obaveze druge strane… Takav slučaj pronašla je u svom prvom izveštaju i Državna revizorska institucija (DRI) češljajući troškove Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Tako se u delu „administrativne usluge“ navodi da je sa firmom „Korespondent” iz Beograda potpisan ugovor o prevođenju tekstova u vrednosti od 3,2 miliona dinara (sa PDV-om), a da im je samo u 2008. godini uplaćeno 4,9 miliona. Pri tom, DRI uopšte nisu dostavljeni ni aneks ni novi ugovor.
Korupcija već godinama izjeda i prihode koji bi mogli da se sliju u državni budžet. Podmitljiv državni aparat omogućio je neslućeni razvoj sive ekonomije, pa je neplaćanje dažbina, poreza i carina (što država ume da oprosti) postalo specifičan vid korupcije, čiji ceh plaćaju građani. Tako je bilo u slučaju brojnih dužnika Fonda PIO, kojima je vlada, poput dobre vile, oprostila dugove, primorajući poreske obveznike da obezbede 150 milijardi dinara za obeštećenje radnika kojima bahati vlasnici nisu uplaćivali doprinose.
Zbog pomenutog manjka prihoda u budžetu, država je primorana da se zadužuje na sve strane, dok su njene mogućnosti za razvoj infrastrukture i kvaliteta života građana ograničene. Da bi nadomestila taj manjak, država uvodi takse i akcize, koje ponovo padaju isključivo na teret građana.
Ipak, eksperti iz oblasti korupcije složni su u oceni da je najveća rupa u budžetskim prihodima nastala upravo u procesu privatizacije.
U privatizaciji su se, kaže Šuković, odomaćila tri sistema korupcije – isključivanje i proterivanje konkurencije, namerno osiromašenje firme u korist privilegovanih kupaca i pranje novca.
– Korumpirani državni činovnici su u razmenu za ličnu korist neretko stvarali uslove za nepoštenu kupovinu, odnosno prevaru pri kupovini. I sam sam prisustvovao aukcijama koje su bile fingirane. Na primer, činovnik koji zna ko će učestvovati na aukciji prodaje svoje informacije povlašćenom biznismenu, koji dalje podmićuje osobu A, B i C da se povuku iz trke, a on dobija firmu po trostruko nižoj ceni. U tom takmičenju bez konkurencije svi su na dobitku, osim državnog budžeta, koji je oštećen za ogromne sume – objašnjava on i dodaje da su, uz sve to, brojni izveštaji stranih institucija pokazali da u srpskoj privatizaciji nije bilo ispitivanja tokova novca.
Nenadić ističe da je uz privatizaciju je vezana i druga vrsta korupcije, koja je tipična za prodaju i davanje pod zakup poljoprivrednog ili građevinskog zemljišta. Dobar primer je PIK Zemun koji je 1991. služio kao uzor sa svojih 4.500 hektara obradive zemlje koja je godinama uvećavana otkupom od privatnih vlasnika. U protekloj deceniji zemlja je rasprodavana tako da se sada imanje svelo na oko 2.300 hektara. Prodajom prava na korišćenje zemljišta na 99 godina, ono je menjalo namenu i legalno prelazilo u privatne ruke. Ovaj recept na primenjivan je u protekloj deceniji da bi se promenio vlasnik i namena zemljišta, a potom ostvarila dobit na razlici u ceni koju imaju poljoprivredno i građevinsko zemljište.
I danas se slični primeri pojavljuju kod imperija trgovinskih magnata.
Korupcija, sa kojom se živ Srbiji, ugrožava i budućnost zemlje.
– Strani investitori ne žele da posluju u korumpiranom okruženju, a na njihovo mesto dolaze oni koji umeju da plivaju u mutnim vodama – zaključuje Nenadić.
Politička volja izostaje
Sagovornici „Blica nedelje“ su saglasni u oceni da politička volja za borbu protiv korupcije uporno izostaje.
– Ključni faktor je politička volja, po definiciji ona mora postojati, pa sve ostalo, ali to očito kod nas nedostaje i to upravo zbog sprege politike, kriminala, privrede i pravosuđa, o kojoj je i predsednik Tadić govorio. Ta sprega čini da se sve vrti ukrug, zemlja je zarobljena, a umesto institucija i slobodnog tržišta uslove diktiraju tajkuni i organizovani kriminal – kaže Šuković.
http://www.blic.rs/temadana.php?id=125185
Ambassador
Advanced
Vrlo zanimljiv tekst o novom zakonu o saobraćaju.
Vozači, spremite veći mito
Miroslav Prokopijević
13.12.2009.
Link: http://www.pescanik.net/content/view/4179/91/
Vozači, spremite veći mito
Miroslav Prokopijević
13.12.2009.
Izvor: peščanik.net
Link: http://www.pescanik.net/content/view/4179/91/
jovanovm
Advanced
Slažem se sa opštom poentom ovog članka, ali gospodin Prokopijević (namerno ili slučajno) pokazuje osnovno nepoznavanje pravnog sistema države u kojoj živi. Naš sistem se bazira na rimskom pravu koje pretpostavlja da ljudi nisu slobodni, već u službi cara (u našem slučaju republike, nacije), te im prepisuje šta mogu i šta ne mogu da rade. Ta osnova je utemeljena u Justinijanovom zakoniku. Anglo-saksonsko pravo dolazi iz običajnog prava germanskih plemena koje je predpostavljalo da su ljudi slobodni, te je prepisivalo samo ono šta se seoska skupština dogovori da ne sme da se radi. To je tip sporazumnog prava (od čega dolazi i protestantska etika i koncept "društvenog ugovora"). Kod nas su običajno pravo (koje je bilo vrlo razvijeno) uništili Obrenovići u 19. veku. Neki sugerišu da je tada i počeo srpski problem sa zakonom...