Šta je novo?

Srbija - crna strana medalje

Evropska ili mediteranska ili germanska ili slovenska kultura nisu pale s marsa u 19. veku.
Slažem se (delimično). Ali srpska ili hrvatska onakve kakve ih shvatamo sada (uska, pravoslavna/katolička, sa određenim jezikom, itd itd) jesu. Migracije koje ćemo videti u Beograd će doći prvo iz Crne Gore, Bosne i Makedonije (možda), pa tek onda negde spolja... Što ne pravi neku fundamentalnu razliku...

Inače Evropska Unija kao projekat (koji nije u akademsko-politički korektnom-hipi svetu) je upravo zasnovana na razbijanju koncepta nacije kao homogene istorijski kontinuitetne celine... :)

Elem, da idemo redom:

a) Evropska kultura. Čitam juče nekog putnika u Beograd iz 1846 koji prelazeći Dunav iz Zemuna u BG piše: "I tako izađoh iz Evrope i najzad uđoh u taj čarobni Orijent"... Šta je deo Evropske kulture i koliko? Srbija, Grčka, Španija, Rusija, Engleska? Azori? Malta? Kipar? Izrael?

b) Mediteranska kultura.. hm, a gde tu pripadaju Slovenci? Crnogorci? Etnička manjina Mađara koji žive u Istanbulu već 400 godina. I da li su deo Mediteranske kulture Italijani koji žive u Džersiju i Sredozemlje u životu nisu videli?

c) Germanska kultura.. Koliko su deo germanske kulture Nemci u Argentini, nemački jevreji u Izraelu ili Turci koji ne govore turski niti često znaju svoje poreklo u Berlinu...?

d) Slovenska kultura.. Uh sjajno. Pripadaju li joj Bugari? Mađari? Crnogorci? Makedonci? Dalmatinci? Šta oni imaju slično sa Rusima, Poljacima, Česima? :)

Samo mislim da su to toliko problematične kategorije da ceo taj koncept bismo trebali da odbacimo. Uostalom ova država nije stvorena na osnovu istorijskog prava srpskog naroda, već ne činjenici da su ljudi uzeli suverenitet u svoje ruke kad su shvatili da su im ljudska prava kršena (od strane dahija), a da centralna vlast kojoj su plaćali porez nije u stanju da ih zaštiti (Porta)... Zašto bi insistirali nekom "srpstvu" ovog prostora ako je sada situacija veoma slična onoj 1804?
 
Komentar dana
Dragica Pušonjić Veljković | 10.11.2009
Valter brani advokatsku tajnu

Neki advokati dobiće upalu vilice objašnjavajući da ne potcenjuju piljare, trafikante i slične profesije (klijent je mio ma odakle bio) i da u svakome od njih 7.000 čuči Valter koji će svoju kancelariju braniti od fiskalne kase. U ovo nema smisla sumnjati. Oni prete paralizom policije, tužilaštva i sudova idućeg februara ako Vlada listi izuzetaka od fiskalizacije ne pridoda advokaturu.
Baš lepo. Ne prete oni danas sutrašnjim generalnim štrajkom da bi u miru nastavili da znanje i poznanstva u MUP, tužilaštvima i sudovima naplaćuju u evrima. I to u hiljadama evra, umesto u hiljadama dinara. Ne žele da spreče državu da ilegalne tokove novca u advokaturi uvede u legalne okvire i potom oporezuje realan prihod. Oni brane nezavisnost branše, dostupnost pravde građanima, ali i više od toga: suprotstavljaju se agentima BIA koji, prerušeni u finansijske i poreske inspektore, mogu da provale važne advokatske tajne držeći fiskalni račun u ruci. A Služba do tih tajni, inače, drugačije nikako ne može da dobaci.
Ovo je doba cvetanja apsurda. Protest advokata, započet juče, potpuno je bespotreban. Ministarstvo pravde, svakako ne bez konsultacija s kim treba u Vladi, ionako je iniciralo izmenu sporne uredbe. Fiskalne kase će pasti, u toku je predstava za javnost o trošku poreskih obveznika.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/blickomentar.php?id=3892
 
jovanovm":3mrwo8sg je napisao(la):
Slažem se (delimično). Ali srpska ili hrvatska onakve kakve ih shvatamo sada (uska, pravoslavna/katolička, sa određenim jezikom, itd itd) jesu. Migracije koje ćemo videti u Beograd će doći prvo iz Crne Gore, Bosne i Makedonije (možda), pa tek onda negde spolja... Što ne pravi neku fundamentalnu razliku...

Inače Evropska Unija kao projekat (koji nije u akademsko-politički korektnom-hipi svetu) je upravo zasnovana na razbijanju koncepta nacije kao homogene istorijski kontinuitetne celine... :)
Ja ne govorim ovde nuzno o naciji, koja je noviji konstrukt, nego o kulturi. Italija je nacija stvorena u 19. veku, ali kultura Venecije, Milana, Firence, Sicilije, Napulja nije od juce, to je nesto sto je nastajalo vekovima. I naravno da je kroz vekove bilo prozimanja raznih kultura, mesanja kulturnih uticaja i migracija ljudi na unutrasnjem planu (vece doduse pocinju tek od 19./20. veka uglavnom). Evropska Unija je takodje projekat zasnovan na ideji da postoji nekakva zajednicka evropska kultura, bar na nekom baznom nivou, koja cini Evropu jednom celinom pogodnom za ujedinjenje. Uostalom pitaj mnoge koje se zalazu energicno za dalju integraciju clanica EU sta misle o Turskoj kao clanici EU, ili mozda Maroku.

Elem, da idemo redom:

a) Evropska kultura. Čitam juče nekog putnika u Beograd iz 1846 koji prelazeći Dunav iz Zemuna u BG piše: "I tako izađoh iz Evrope i najzad uđoh u taj čarobni Orijent"... Šta je deo Evropske kulture i koliko? Srbija, Grčka, Španija, Rusija, Engleska? Azori? Malta? Kipar? Izrael?
Ne vidim relevantnost tog citata. Osmansko carstvo je zaposelo odredjene delove evropskog kulturnog prostora i sirilo svoj kulturni i verski uticaj, da bi u jednom trenutku to bilo zaustavljeno, pa onda i (skoro) ponisteno. I naravno da postoje "nejasni" slucajevi i "granicni" predeli gde se preklapaju razni uticaji.

b) Mediteranska kultura.. hm, a gde tu pripadaju Slovenci? Crnogorci? Etnička manjina Mađara koji žive u Istanbulu već 400 godina. I da li su deo Mediteranske kulture Italijani koji žive u Džersiju i Sredozemlje u životu nisu videli?
Ljudi pripadaju odredjenoj kulturi onoliko koliko je praktikuju nezavisno od geografskog polozaja (toliko o Italijanima u Dzersiju). Za ostalo, kao sto rekoh, uvek ima "granicnih" slucajeva.

c) Germanska kultura.. Koliko su deo germanske kulture Nemci u Argentini, nemački jevreji u Izraelu ili Turci koji ne govore turski niti često znaju svoje poreklo u Berlinu...?
Onoliko koliko ispoljavaju karakteristike nemacke kulture.

d) Slovenska kultura.. Uh sjajno. Pripadaju li joj Bugari? Mađari? Crnogorci? Makedonci? Dalmatinci? Šta oni imaju slično sa Rusima, Poljacima, Česima? :)
Svi nabrojani zapravo imaju mnogo toga slicnog, kako zbog nekih starijih etno-kulturnih veza kako zbog susedstva.

Samo mislim da su to toliko problematične kategorije da ceo taj koncept bismo trebali da odbacimo. Uostalom ova država nije stvorena na osnovu istorijskog prava srpskog naroda, već ne činjenici da su ljudi uzeli suverenitet u svoje ruke kad su shvatili da su im ljudska prava kršena (od strane dahija), a da centralna vlast kojoj su plaćali porez nije u stanju da ih zaštiti (Porta)... Zašto bi insistirali nekom "srpstvu" ovog prostora ako je sada situacija veoma slična onoj 1804?
Kategorije mozda nisu lako definisane i podrazumevaju niz izuzetaka ali itekako postoje na terenu te je odbacivanje koncepta nerealno i zasnovao na lepim snovima o sveljudskoj jednakosti vise nego na ista drugom. Inace je vrlo kratkovido gledati sadasnju srpsku drzavu kao da pre 1804 nicega nije bilo. Nije kao da je to bila prva pobuna protiv turske vlasti. Ne vidim slicnost sa situacijom iz 1804. Ne insistiram na "srpstvu" prostora, nego govorim o demografskim cinjenicama. Niko ne osporava pravo Kineza (ili koga vec) da nasele Srbiju ako se ova isprazni. Meni je samo, eto, moja kultura (pored svih nedostataka koje treba menjati) ipak draga (nije kao da sam objektivan, priznajem) ipak draga pa ne bih zeleo da nestane.
 
Meni je samo, eto, moja kultura (pored svih nedostataka koje treba menjati) ipak draga (nije kao da sam objektivan, priznajem) ipak draga pa ne bih zeleo da nestane.
Slažem se, ali kultura se uvek menja, srpska kultura kakva god da je je danas dosta različita nego pre 200 godina, mnogoo različita od pre 400 godina i tako dalje i tako dalje...

Drago mi je što govorimo o kulturama, a ne nacijama. Tu već možemo da se složimo. Ja ipak mislim da bi se imigracijom srpska kultura obogatila i porasla, posebno jer naša trenutna kultura i jezik odražavaju spoj pređašnjih uticaja... Eto, toliko, da ne širimo priču ovde...Pa posle može još.

I da se razumemo, kao "država" srpska država nije postojala pre 1804 (čak ni mnogo posle, do 1833, mada postoje elementi državnosti od 1815 u prećutnoj autonomiji, pa čak i od kasnog 18. veka kada je sultan sklopio savez sa oborknezovima o lokalnoj autonomiji i srpskim vojnim jedinicama u sklopu osmanskog vojnog sistema)... ali kultura sigurno jeste. Pitanje je koliko je ta kultura bila "srpska" u modernoj definiciji te reči, ali je, čini mi se, jasno da su postojali koncepti zajedničkog identiteta i kulturnog prostora...
 
Putevi bez upotrebnih dozvola
Beograd -- Većina infrastrukturnih objekata u Srbiji nema urednu građevinsku dokumentaciju niti upotrebnu dozvolu. To je pravilo gotovo svuda gde je država investitor.

Tako ni za velike projekte iz 70-tih godina, poput Gazele i tunela prema Zlatiboru, niti za većinu skorije izgrađenih saobraćajnica, država kao investitor nije sprovela propisanu proceduru.

"Novi Zakon o urbanizmu i gradnji ima poseban odeljak koji se odnosi na legalizaciju objekata koje su podigli građani ili privatni investitori, a u okviru toga se jedan deo propisa odnosi i na način na koji će i država moći po skraćenoj proceduri da sredi potrebnu dokumentaciju za sve što je do sada izgrađeno bez potrebnih papira".

Jasno je kolike probleme to može da napravi jer takvi objekti ne mogu da se osiguraju. Za njihovu rekonstukciju ili dogradnju ne može se dobiti inostrani kredit i zaista je krajnje vreme da i država napravi pregled onoga čime raspolaže i utvrdi način kako će raspolagati tim dobrima", kaže Aleksandra Damjanović Petrović, pomoćnik za građevinu i urbanizam u Ministartsvu životne sredine i prostornog planiranja.

I direktor Javnog preduzeća Putevi Srbije Zoran Drobnjak, potvrđuje da veliki broj objekata saobraćajne infrastrukture nije dobio potrebne dozvole.

"Kod nas se još uvek vode investicije vredne oko 80 milijardi dinara koje iz tog razloga nisu predate na upotrebu. Cilj nam je da utvrdimo proceduru koja je sada propisana novim Zakonom i da krenemo u taj postupak. Ali, to nije usporilo i proceduru za povlačenje inostranih kredita koji su nam odobreni za izgradnju kapitalnih saobraćajnica", kaže Drobnjak.

On dodaje da ni završeni sektori na obilaznici oko Beograda još nisu dobili upotrebnu dozvolu. „Preduzeću Planum dat je nalog da pripremi dokumentaciju o izvedenom stanju, kako bi mogao da se obavi tehnički pregled izgrađenog sektora, što prethodi izdavanju upotrebne dozvole“, kaže direktor JP Putevi Srbije.

Podatak da više od milion objekata koje su građani podigli bespravno i koji bi trebalo da uđu u proces legalizacije, ne zvuči više tako alarmantno ako se stavi u korelaciju sa obimom investicija u kapitalnu infrastrukturu za koju država nije obezbedila sve papire.

Da se vlast prilično komotno ponaša prema obavezama svedoči i sistem plaćanja u kome su njeni poverioci prinuđeni da mesecima čekaju na novac za realizovan posao.

Na to je podsetio protest radnika Planuma, koji su pre dva dana blokirali deo saobraćajnice na obilaznici oko Beograda koju su izgradili prošle godine, ali još čekaju da im država plati radove.

Oni tvrde da nisu naplatili 800 miliona dinara, ali je Ministarstvo za NIP saopštilo da dug prema Planumu iznosi svega oko 156 miliona.

„Radovi su završeni 10. novembra prošle godine. Celokupno potraživanje nije ušlo kao obaveza za budžet zbog toga što bi, da je podneta faktura za sve izgrađene sekcije, firma odmah morala da plati i PDV u iznosu od oko 150 miliona dinara. Jasno je da to nisu mogli da učine u uslovima kada je neizvesno kada će im Ministarstvo preneti novac, a znam da je, primera radi, samo jedna faktura Planuma od 64 miliona dinara na režimu čekanja još od juna 2008. godine“ objašnjava Drobnjak.

Direktor Planuma Ratomir Todorović, kaže da je napredak i to što je Ministarstvo za NIP priznalo da postoji dug jer je dosadašnja praksa bila da se svi nalozi za plaćanje vrate i onda saopšti da nema neisplaćenih računa.

Takođe, tvrdi Todorović, dešava se i da Ministarstvo dobije neki novac, ali ga potroši na drugoj strani, po partijskim ili nekim drugim kriterijumima.
 
Bankrotirale 574 građevinske firme

Država tera građevince u propast

– Od početka godine zatvorena su 574 građevinska preduzeća. Bankrotiral su, uglavnom, zbog neizmirenih obaveza države. Čekali su mesecima da im se dugovanja isplate i držali radnike bez plate. Novac nije došao, a poverioci i banke su pustili menice, poreska uprava izvršila dodatni pritisak za neuplaćene poreze, doprinose i avansni PDV, i vlasnici jednostavno nisu izdržali – tvrdi za „Blic nedelje“ Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije.

Da je problem alarmantan, nagovestili su protekle nedelje radnici beogradskog „Planuma“ koji su nakratko blokirali obilaznicu oko glavnog grada koju su završili tačno pre godinu dana, ali pare nisu dobili.

Ako od države ne uspeju da naplate 800 miliona dinara, radnici „Planuma“ će u petak obnoviti blokadu.

Iako nisu hteli da se predstave, uveravaju nas da će, ukoliko novac ne dobiju do 20. novembra, obilaznica biti pod blokadom 24 sata – do ispunjenja zahteva. Tvrde i da je prijava štrajka u toku. Građevinci prozivaju i ministre Milutina Mrkonjića i Vericu Kalanović koji su ih u vreme radova obilazili i u cik zore, a kad su se kamere ugasile, nisu videli ni njih ni pare.

Generalni direktor „Planuma“ Ratomir Todorović nam je potvrdio da od države ne mogu da naplate ovaj novac, kao i da je to glavni razlog što radnici već mesecima ne primaju plate.

– Država je dužna da nam isplati 800 miliona za rad na obilaznici, odnosno izgradnju „Sektora 4“, a kako ne možemo naplatiti taj novac – ne možemo ni radnicima isplatiti plate. Duguju nam „Putevi Srbije“, ali novac su dužni da obezbede NIP i Ministarstvo za infrastrukturu – kaže Todorović za „Blic nedelje“.

Međutim, priča o državi kao neplatiši s njima se ne završava, pa tako u Privrednoj komori Srbije ističu da je još 70 odsto radnika zaposlenih u građevinskoj industriji u istoj situaciji kao i radnici „Planuma“, ali i da je tačan iznos dugovanja države nemoguće utvrditi. Međutim, ističu da uzimajući u obzir samo novac koji je država dužna da isplati najvećim preduzećima za projekte koje su do sada izveli, ta suma ozbiljno preti da dovede do kolapsa čitave industrijske grane.

– Naša najveća građevinska preduzeća, poput „Energoprojekta“, „Ratka Mitrovića“, „Planuma“, „Puteva Užice“… u ovom trenutku od države potražuju najmanje 100 miliona evra. Tome treba pridodati i dugovanja komunalnih preduzeća, lokalnih samouprava… čiji je tačan iznos teško utvrditi. Bez obzira na to, zavedena su ali ih je nemoguće naplatiti, a dugovanja prete da ugroze likvidnost čitavog sektora – kaže Goran Rodić, predsednik Udruženja građevinarstva i stambene industrije u Privrednoj komori Srbije.

U „Energoprojektu“, preduzeću koje zapošljava 2.700 radnika, potvrđuju nam da im država duguje. Međutim, novca nema, iako su dugovanje dugogodišnja.

– I dalje od Grada nismo dobili novac za „Beogradsku arenu“, što je oko tri miliona evra. Tu su i dugovanja za „Prokop“ i železnicu, koja iznose 10 miliona, koliko duguju i građevinskom preduzeću „Napred“. Sve to nije od juče, u pitanju su godine, a do tog novca, uprkos stalnim naporima, ne možemo doći. Pri tom smo za svaki projekat morali platiti PDV unapred, zbog čega smo se zaduživali kod banaka pod nepovoljnim uslovima – kaže Miodrag Zečević, predsednik Upravnog odbora „Energoprojekta“.

Tu se, međutim, krug ne zatvara, pa ima i onih koji zbog dugovanja države ne mogu da naplate ono što velika preduzeća duguju njima. Iako se ovo odnosi na sve kompanije koje su na neki način povezane sa građevinarstvom, preduzeća iz te industrijske grane, poput PIM „Ivan Milutinović“, najviše su pogođena.

– Mi od „Planuma“ potražujemo 18 miliona dinara, tako da nam je država neposredni dužnik. PDV na građevinski materijal, koji smo za obilaznicu isporučili, plaćen je. Međutim, mi se nismo mogli zaduživati, pa smo na to potrošili budžet za mesečne plate. Donedavno nam je NIP dugovao i za projekat koji smo radili u Apatinu, ali to je na svu sreću izmireno – kaže Mija Popović, direktor PIM-a „Ivan Milutinović“.

Pritužbe na bahato ponašanje države često završavaju i na adresi Unije poslodavaca Srbije. Njima je čak 410 građevinskih preduzeća prijavilo državu kao dužnika za poslove koji su za nju radili od novembra 2007. godine do danas, a po njihovoj statistici veliki deo građevinske industrija već je žrtva ovog nesavesnog postupanja.
http://www.blic.rs/temadana.php?id=120670
 
Nagrađivana voda otiče u reku
16. novembar 2009. | 16:42 | Izvor: B92
Prokuplje -- Više puta nagrađivana mineralna voda "Milan Toplica" već sedam godina otiče u reku Toplicu, jer je to preduzeće, posle propale privatizacije, otišlo u stečaj.

Podsetimo, ovo preduzeće kupio je 2004. konzorcijum “Atlas grupa” koji su činili direktor "Ce-marketa" Slobodan Radulović (pred optužnicom pobegao u inostranstvo), Miko Brašnjević (uhapšen kao član tzv. stečajne mafije, u pritvoru izvršio samoubistvo) i Dušan Knežević, vlasnik ”Atlas sistema”, koji je bio i lider konzorcijuma.

Nove mašine vredne oko tri miliona evra nisu dočekale montažu, jer su se članovi konzorcijuma “Atlas grupa” našli iza rešetaka kao deo stečajne mafije, a Agencija za privatizaciju je raskinula kupoprodajni ugovor.

Oko 130 radnika fabrike “Milan Toplica” očekivalo je da se do kraja ove godine vrati na svoja radna mesta.

Pokretanjem stečajnog postupka zaposlenima je prestao radni odnos i oni su sada na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Stečajni upravnik Miroljub Dimitrijević kaže da je najavljeni optimizam o pokretanju prizvodnje bio nerealan, što je potvrđeno pokretanjem stečajnog postupka.

U toku je prijavljivanje potraživanja poverilaca, o čijoj osnovanosti će se odlučivati po isteku zakonskog roka.

Dimitrijević kaže da su najveći poverioci bivši radnici preduzeća i da dugovanja firme prevazilaze vrednost po kojoj se ona može prodati.

Stečajni upravnik kaže i da će pokušati da firmu proda kao celinu jer je jedino tako realno da se ponovo pokrene proizvodnja.

U međuvremenu, ovu višestruko nagrađivanu mineralnu vodu koriste samo meštani Tulara za piće i pranje i poneko za lečenje bubrega i želuca.

Predsednik opštine Prokuplje Milan Arsović kaže da pokretanje stečajnog postupka pozitivna vest i da ima zainteresovanih kupaca.

On očekuje da javni poziv za licitaciju imovine bude raspisan do kraja godine, a pokretanje proizvodnje najavljuje za početak naredne godine.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=11&dd=16&nav_category=9&nav_id=392968
 
Чисто ради подсећања: седамдесетих година "Милан Топлица" је била трећа минерална вода у Југославији по продаји: иза "Раденске" и "Књаза Милоша". И била је одлична. Међутим, лош менаџмент и сл. упропастили су један од најбољих брендова тог времена. Био сам мали, али је се сећам.
 
10zzqk6.jpg
 
strašno, a tužno je što većina Beograđana ni ne zna da je u pitanju spomenik niti na koj istorijski događaj podseća.
 
shmeksi":2s06zdo6 je napisao(la):
strašno, a tužno je što većina Beograđana ni ne zna da je u pitanju spomenik niti na koj istorijski događaj podseća.
A meni se čini da oni koji su to uradili znaju da je spomenik i znaju čemu ali ne znaju KOME!
 
Bilo re reci o tom spomeniku i mislim da je neko spomenuo da je to Sloba podigao ali nisam siguran, pa zato pitam.
 
inace, uz taj spomenik je sa leve strane u trotoar bila ugradjena jedna ploca sa natpisom kome je posvecen. prvo je ostecena kad su poplocavali terazije, a onda je negde oko mitnga za patike skroz nestala (pretpostavljam zato sto je bila od nekog metala koji se da lepo prodati na otpadu). prosle su skoro 2 godine a niko se nije slucajno setio da je zameni.
 
Goldstein":2vh3qri8 je napisao(la):
Mržnja, ograničenost, neobrazovanost, nezainteresovanost....slika doslovno govori 1000 reči.

Kapiram da su ovo uradili neki uspaljeni klinci, po "kvalitetu" rada se vidi da im je bila frka... ali zato udara adrenalin! Verovatno su zbrisali u nanosekundi, a posle je bilo "u, ala smo im pokazali!"

Koliko ja shvatam ovo bi trebalo da bude odgovor na onaj prošlonedeljni skup "Antifašistkinje i antifašisti u akciji" ...joj glupog li naziva, kao xxx film, protiv fašizma se bori šmajserom kao što je to radio moj deda, a ne ono "nja-nja protv-fašizma".

A protiv ovoga se bori sa par šamara u policijskoj stanici, dovoljno je.

Nego, Goldi, kada si ovo slikao? Jel bilo po medijima?


PS, sad sam primetio - ...ono cveće još uvek stoji, niko ga nije dirao. Nismo toliko tragični...
 
Koliko znam u medijima nije bilo. Primetio sam to juče a slikao danas. Interesantno je da, što ti kažeš, cveće niko nije pomerio.

Inače, još jedna stvar koju sam video u Trgovačkoj ulici u Žarkovu a koja mi je zapala za oko (tuda prolazim bar jednom nedeljno, samo što nikad nisam imao aparat pri ruci) -metalna ograda jednog gradilišta, dugačka sigurno bar 50 metara, bila je najpre bez natpisa, onda su se pojavili prvo razni grafiti, svakojaki, a onda su počeli da lepe plakate a samo dva mesta su konstantno ostavljana nenalepljena, preskočena - jedno na kojem je grafit 'smrt pederima' i drugi na kojem je precrtan Magen David i natpis 'napolje iz Srbije'. Da nije Cecinih plakata koji su sad prekrili celu tu ogradu, do danas bi to tako stajalo a nikom nije palo na pamet da bar prekreči tako nešto.
 
E, to zato što je Ceca najveća vrednost u ovoj zemlji... a i onaj koji lepi Cecine plakate zna da ne treba ničega da se plaši.

Da nije tužno...
 
Nemam reči. A što se tiče ploče koja je nestala, mislim da je bila skoro tamo, ali da je onda negde nestala, ne znam ko je to spomenuo na forumu. Bila je dosta oštećena, i ja sam se nadao da su je odneli na popravak.

Na žalost, bojim se da niko nije primetio to cveće, kao što i ne primećuju spomenik, niti ono čemu je posvećen.
 
civilima obešenim na terazijama od strane nemaca 1941.

taj spomenik je poprilično zapušten sve zajedno, bez ploče i osvetljenja, deli sudbinu većine spomenika vezanih za drugi svetski rat, verovatno u skladu sa trenutno dominantnim trendom mišljenja u društvu oko tog perioda. bio bi red da ovaj grafit posluži da se malo skrene pažnja na njega i da se dovede u red, mada čisto sumnjam da će se to desiti. bićemo srećni ako uklone grafit u sledećih 10 dana
 
Danas su na Jutarnjem programu Studija B objavili moj SMS.
Oni obično reaguju na ovakve stvari. Videćemo.
 
pogledati slku na www.rts.rs gledaoci reporteri za 20.11.2009 most od nigdje za nigdje zivo me interesuje gdje je i ko je dosao na tako brilijantnu ideju.
 
Vrh