Šta je novo?

Srbija - crna strana medalje

@astrodule Moj gej radar bi rekao za tog lika sa stanice da je strejt... izgledom je malo mangup i govorom, osmehom, al očigledno momak koji je generalno nastrojen ka dobru.. Prosto pogodilo ga je da sam se njega uplašio i imao je prirodnu i spontanu reakciju da me maksimalno opusti... Prosto ima i takvih likova... Drugo on nije bio u grupi, bili smo sami na stanici, verovatno da to sve utiče na to kakva će tačno reakcija biti. Možda bi sa nekim drugarom bio suzdržaniji, možda ne...
 
Da se manemo patetike i muških zagrljaja. Jel ima na ovom forumu jedan roditelj koji bi svom detetu (ma koliko godina ima) rekao da je pametno ići u banjičku šumu u ponoć? Od kad znam za sebe ta šuma je leglo manijaka.
 
Par ljudi ću izbeći sa odogovrima jer mi se na nivo debila ne spušta...

Al tebe da pitam - Jel treba razlog? Da se neko pretuče...

Ako nešto nije u redu, mogu da me prijave, mogu da pozovu ograne reda, a ne da sami dele svoju pravdu, tj. batine...

Al ako te baš zanima, iz čista mira su prišli oni meni u mraku, u ponoć... a šta sam ja radio u šumi i s kim pre toga, i da li su oni to znali ili me špijunirali i pratili iz žbunja, nije razlog i ne moze biti razlog... Kao što i kod Hrvata nije bio razlog nego povod, povod može bude sve što im "zasmeta", a razlog je da vole da maltretiraju i da se iživljavaju nad slabijima, u grupi.. Dakle dva momka na klupi šta god da rade ne mogu biti razlog... Jel prebija neko strejt parove kad se osamite na klupi u ponoć?

A dobar broj ljudi pita šta je razlog, da bi se sami osetili bezbedno, da se njima nešto ne dogodi... Zna se ko se okuplja u toj šumi uveče... To je mesto gejeva... Beograd nije ceo San Francisko, takav grad u Srbiji ne postoji, al mora imati delove koji su slobodni za život koji je drugaciji od onoga kako ga prosečan Z maloumnik u Srbiji zamišlja, krio se iza navijačke grupe ili bio solo igrač kao stari posmatrač...

I ovi su mene posmatrali iz žbunja verovatno i ne znam možda imam nešto što sami nemaju pa im bilo krivo...

Al eto ako ti nemaš to nešto što štrči, što te izdvaja i čini drugačijim, možeš biti bezbedan.

Do sutra, prekosutra, kad i na tebi budu videli nešto što njima smeta. Onda ćeš shvatiti da ništa nije pomoglo što si tražio razlog...

U svakom slučaju hvala ti što ti je žao, ti si generalno ok momak i ne doživi ovo lično, iskoristio sam tvoj post da svima odgovorim za razlog da me to više ne pitate... 🙂

Dakle nisam provocirao, vređao, gađao.. niti išao ka njima da ih muvam ili bilo šta...
Не, не треба разлог за то уопште. Страшно је кроз шта си прошао. Надам се да се то више неће поновити, и надам се да је покренута кривична пријава против њих. Желим ти брз опоравак.
 
A što se tiče ovog "navijača" na stanici. Ne znam kako izgledaš i da li postoji "gay radar", ali ja sam stekao utisak da je polovina navijača na tribini gej (ili barem latentno) i da je to glavni razlog njihovem mržnje prema svima koji su drugačiji.
Pre jedno desetak godina gledao sam neki video o nekom liku iz neke navijačke grupe u Srbiji koji je bio homofob i imao istoriju napada na gej populaciju, i u jednom trenutku je priznao sebi ko je i promenio pol (ili započeo tranziciju ka promeni pola, nisam siguran). Ali taj momak je na neki način korpus delikt ovoga što spominješ. Ko zna možda će u nekom trenutku i neko tipa Velja Belivuk u zatvoru da preseče i odluči da promeni pol, nikad se ne zna.
 
Неке битанге само чекају да им неко налети да се иживљавају. И увек иду у чопору пошто су пизде, а и то је тековина са трибине. Нажалост и таквих протува је увек било и биће. Жао ми је што је Ноки био жртва те жгадије.
 
Juče sam bajsem išao na Telep da dileru kome sam rentirao stan za exit vratim legalno nabavljene* tablete (da ih prebacim preko ograde) koje je čuvao u mojoj keramičkoj figurici na tv stočiću. Ugurao ih je u malenu rupu na dnu i zaboravio da ponese kad je napuštao stan...

🙂

Polomio mi je projektor, pao mu je na pod a uz to je ukrao i neopranu posteljinu prethodne gošće i jednu neraspakovanu wolt majicu...

Pa vi posle izdajte kratkoročno stanove 😄 samo je pitanje vremena kad ćete da naletite na ludaka 😀 meni nije trebalo dugo...

I nemojte da me pitate jesam li prijavio... bookingu ili policiji...

Jer imam drugog posla i novu stanarku uskoro koja je ozbiljna žena i stvarno nemam želju da se maltretiram sa ludacima i da stvaram razlog da se svete i da mi se vraćaju na adresu i maltretiraju nove goste od kojih imam mnogo veće vajde jer je rentiranje srednjeročno... a po ceni stana na dan... Tako da eto... ko se pitao, šta radim dalje posle dostava, krenuo sam u kratkoročna izdavanja... 🙂

Ima posla ima i rizika, pa dokle doguramo s tim doguramo... Uvek ostaje dugoročno ako ovo propadne 🙂
 
Неке битанге само чекају да им неко налети да се иживљавају. И увек иду у чопору пошто су пизде, а и то је тековина са трибине. Нажалост и таквих протува је увек било и биће. Жао ми је што је Ноки био жртва те жгадије.
Није само то у питању, већ има и оних који уживају у томе и такви су рођени. Воле да муштрају слабије од себе, а кад налете на рмпајлију и добију по носу, онда скиче како су били "жртве насиља," а први су почели. Не може то тако. Ја и моји другови из одељења смо били жртве тога тога кад смо били у основној школи од стране Костића и његових кошчатих клипана. Хвала небесима што су избачени из школе. Више их никад нисмо видели, или срели.
 
Juče sam bajsem išao na Telep da dileru kome sam rentirao stan za exit vratim legalno nabavljene* tablete (da ih prebacim preko ograde) koje je čuvao u mojoj keramičkoj figurici na tv stočiću. Ugurao ih je u malenu rupu na dnu i zaboravio da ponese kad je napuštao stan...

🙂

Polomio mi je projektor, pao mu je na pod a uz to je ukrao i neopranu posteljinu prethodne gošće i jednu neraspakovanu wolt majicu...

Pa vi posle izdajte kratkoročno stanove 😄 samo je pitanje vremena kad ćete da naletite na ludaka 😀 meni nije trebalo dugo...

I nemojte da me pitate jesam li prijavio... bookingu ili policiji...

Jer imam drugog posla i novu stanarku uskoro koja je ozbiljna žena i stvarno nemam želju da se maltretiram sa ludacima i da stvaram razlog da se svete i da mi se vraćaju na adresu i maltretiraju nove goste od kojih imam mnogo veće vajde jer je rentiranje srednjeročno... a po ceni stana na dan... Tako da eto... ko se pitao, šta radim dalje posle dostava, krenuo sam u kratkoročna izdavanja... 🙂

Ima posla ima i rizika, pa dokle doguramo s tim doguramo... Uvek ostaje dugoročno ako ovo propadne 🙂
Стан на дан је увек најризичније издавање.
 
Стан на дан је увек најризичније издавање.
Ja imam generalno pozitivna iskustva sa ljudima za 20 godina izdavanja apartmana, tek mozda 2-3 mucka. Stan na dan u gradu jeste malo divljija opcija. Ono sto je zajednicko za oba, je, da je to veliki posao i da se obicno radi uz neki stvarni full time posao sto je ekstremno naporno i zahtevno. I dalje postoje ljudi koji misle da ce da kupe nekretninu na kredit, da borave par nedelja godisnje kada im treba i USPUT da izdaju da im se to otplati, i to preko nekog drugog ko ce da sve radi.
 
Није само то у питању, већ има и оних који уживају у томе и такви су рођени. Воле да муштрају слабије од себе, а кад налете на рмпајлију и добију по носу, онда скиче како су били "жртве насиља," а први су почели. Не може то тако. Ја и моји другови из одељења смо били жртве тога тога кад смо били у основној школи од стране Костића и његових кошчатих клипана. Хвала небесима што су избачени из школе. Више их никад нисмо видели, или срели.

Ja sam imao prilično dobro detinjstvo i odeljenje u osnovnoj i drugare iz kraja...

U srednjoj se to menja, pojavljuju se "Kostići"... ali ja sam imao samo jedan, dva incidenta, ne i konstastantan maltretman tih nesrećnih mamlaza...

Mislim da je najgore kad si redovno, sistematski maltretiran i zlostavljan kao dete, kad se to ponavlja i gomila... Bilo je i toga prema nekima u osnovnoj, gde bi u maltretiranju mnogi uzeli učešće barem na kratko, podstaknuti grupom. Izgledalo je nekad da se svi okome na nesrećnog V (Mađara) i nesrećnu (debelu) M, a oni koji nisu učestvovali bi ćutali ili se smejali, ali niko nije bio podrška njima. To je najgore.

Recimo tom V dođeš i lupetaraš mu nešto na "mađarskom" i on se razbesni... možeš i da mu pri tom oboriš nešto sa klupe... On će to iako ljut, uredno da pokupi, neće krenuti na tebe.

Ovoj M je jedna profesorka konstantno mešala ima i onda smo pravili čitavu sprdnju oko toga, preuveličaš, zoveš najrazličitijim varijacijama tog imena... I onda svi tako... A ona ne ume da podnese to kao šalu i nama svima smešno 🙂 pubertet drma... Sve ti smešno 🙂

A oni kao stvoreni da budu žrtve, imaš taj tip ljudi koji ne umeju da se izbore sa pritiskom vršnjaka baš nikako...

Ta M. je posle smršala i prolepšala se dosta i prema meni bila uvek ok kasnije kad bih je sretao... A sretao sam je često jer ceo život radi u Meku(ovima) na naplati. 🙂 ja je nisam zadirkivao ali jesam ćutao kad bi drugi to radili... a ona pobesni, eksplodira, sva se zacrveni, što je još više hrabrilo ljude da je čačkaju...

Svašta tu pomaže ne samo fizička snaga nego i intelekt, harizma, jesi li dobrostojeći klinac i ko su ti roditelji.

To u osnovnoj je bilo psihičko nasilje i spolja je delovalo kao obične dečije zavrzlame, ali niko ne bi želeo da menja kožu sa njih dvoje, to je sigurno... Bilo je samo prema to dvoje učenika, fizičkog nasilja nije bilo sem kao težak izuzetak... Praktično se i ne sećam...

U srednjoj je bilo i fizičkih nasrtaja... Uglavnom na liniji težak i glup mamlaz prema nekom lepom, pristojnom dečaku. 🙂
 
Mislim da bi valjalo staviti i na ovu temu

 
Mislim da je najgore kad si redovno, sistematski maltretiran i zlostavljan kao dete, kad se to ponavlja i gomila...
Imao sam situaciju da sam u firmi zaposlio mladu ženu koja je bila žrtva vršnjaĉkog nasilja. Rad sa njom je bio jako težak i zahtevan i na kraju se završio neslavno. Ona je imala odličan CV, desetak godina iskustva na različitim pozicijama (relativno često je menjala firme, ali to nisam uzimao kao red flag). Iako je na završnom intervjuu (ja kao CEO učestvujem samo na poslednjem krugu selekcije, ostatak krugova rade HR i neko iz tima u kojem će raditi) mi je ostavila malo "ĉudan utisak" (bojao sam se neće biti fit sa ostatkom tima) ipak sam je zaposlio.

U početku sam joj ja bio neposredni rukovodioc i odmah sam osetio neverovatan strah i nesigurnost kod nje, bez obzira na kvalitet CV-a i neosprno znanje i iskustvo u oblasti kojom se bavi.

Ta njena nesigurnost je toliko bila jaka da je prosto prelazila u strah, i jako bilo teško davati joj bilo kakav feedback. Probali smo da napravimo sa njom angažman da radi od kuće, pa sa radi potpuno solo, van tima, jednostavno nesigurnost je bila ogromna.

Na nekom team bildingu u potpuno neformalnoj atmosferi saznao sam da je kroz celu osnovnu i srednju školu bila žrtva vršnjačkog nasilja (rekao bih samo psihičkog, tj. da su je matretirali verbalno). Čak je spomenula da je posle srednje škole htela da upiše psihologiju da bi saznala šta to postojala u ljudima što ih tera da matretiraju druge, eto dotle je to išlo, na kraju je zavešila primenjenu umetnost i bavi se web dizajnom.

Mi smo je u jednom trenutku probali da postavimo da bude na neki način team lead jednog malog tima od troje ljudi, kako bi je izmestili iz operative, misleći da će to možda biti dobro rešenje, međutim ona je kao team lead bila paklena. Ljudi kojima je ona bila "pretpostavljeni" nisu prosto mogli da izdrže ni prvih mesec dana sa njom. Njena nesigurnost u odnosu sa mnom i kao profesionalca u poziciji team leada prešla je u nešto sasvim drugo - ona je jednostavno terorisla taj mali tim.

Čak mislim da ona i nije namerno terorisala taj tim, već da jednostavno situacija kroz koji je prošla u osnovnoj i srednjoj, plus izražena introvertnost, nisu dopustili da joj se razviju socijalna i emotivna inteligencija i jednostavno mislim da ona nije znala, to jest umela da iskomunicira priču sa ostatkom tima i ono su to doživeli kao njen teror.

Ja sam nažalost morao da joj dam otkaz jer jednostavno uticala je loše na tim, a potencijalno bi to moglo da se proširi i na ostatak firme, tako da jednostavno morao sam da joj otkažem saradnju.

Mislim da je jako bitno y tim situacijama roditelji da prepoznaju problem i odmah krenu sa psihoterapijom sa ciljem ostvarivanja samopouzdanja (treniranje nekog sporta, po mogućstvu borilačkog se uz to podrazumeva) jer jednostavno to psihičko zlostavljanju u detinjstvu može doprineti razvoju potpuno nefunkcionalne ličnosti kasnije i da to bude veliki problem sutra u nekim drugim kolektivima (na primer na radnom mestu).

Ali nažalost, takođe sam primetio kod ljudi čija su deca žrtve manje ili više nekog vida nasilja (da li psihičkog ili fizičkog) da su i oni sami (roditelji) često vrlo krkhi ili sami da su prolazili kroz to (primer: dete koje psihički maltretiraju u školi ima roditelja koji je bio žrtva mobinga na poslu). Tako da rekao bih da je tu u pitanju uglavnom višedimenzionalni problem, jer očito da tu treba rada i sa roditeljima koji u svom tom trudu da decu vaspitaju kako treba, jednostavno ne umeju da im usade samopouzdanja i nekakvu zdravu borbenost, jer su često i sami žrtve jačih/moćnijih od sebe i nemaju tu vrstu samopouzdanja/borbenosti koju posle nemaju ni njihova deca.

Šta vi mislite o tome, ima li ovo smisla?
 
Poslednja izmena:
Takav sklop ličnosti verovatno može da ima veze sa pomenutim iskustvima iz detinjstva, ali ne mora. Trenutno imam sličan slučaj u firmi, ženu sam ja doveo, ne znajući o tome. Naknadnim rezonovanjem, shvatio sam da je radila u dve moberske firme/institucije (što je u Srbiji čest slučaj). Dakle, možda je naučeno ponašanje. Inače je dobar profesionalac (ali ne izvrstan, niti posebno talentovan). Rešenje nemam, zasad.
 
Rešenje u kom pogledu nemaš?

Iz onoga što si naveo u postu se ne naslućuje problem. Misliš da ona nastavlja da folira mobing?

Probali smo da napravimo sa njom angažman da radi od kuće, pa sa radi potpuno solo, van tima, jednostavno nesigurnost je bila ogromna.

I zašto to nije uspelo. Deluje kao mnogo bolje rešenje od postavljanja za vođu malog tima da nađeš pravi modus za introvertnu, sramežljivu, bojažljivu osobu, a to je da ima svoj space a uz "neosporno znanje i iskustvo" trebalo bi da da neke rezultate... i šta je tu falilo? Zašto niste našli modus? Nego si upotrebio svoje rukovodilačke moći, dao joj otkaz, da bi sad kad je sve već završeno, raspravljali o njenom detinjstvu?

P.S Gde je Beki.. nedostaje mi 😔 nema ga tri dana, ko tri godine... da je prošlo... Beki, dosta si letovao, vraćaj se!
 
I zašto to nije uspelo. Deluje kao mnogo bolje rešenje od postavljanja za vođu malog tima da nađeš pravi modus za introvertnu, sramežljivu, bojažljivu osobu, a to je da ima svoj space a uz "neosporno znanje i iskustvo" trebalo bi da da neke rezultate... i šta je tu falilo? Zašto niste našli modus? Nego si upotrebio svoje rukovodilačke moći, dao joj otkaz, da bi sad kad je sve već završeno, raspravljali o njenom detinjstvu?
Pa kao što rekoh, ogroman problem je bila njena nesigurnost. Čak i kad nešto uradi bez greške njena nesigurnost je pravila problem. Preplašena da ne pogreši, teško daš bilo kakav feedback. Jako loše to utiče na produktivnost, vuče sve na dole. I bez obzira što je radila od kuće ipak je bila deo tima. Kad radiš u firmi na projektu moraš da budeš svestan da si deo tima, iako radiš od kuće, i da tvoje performanse utiču na ceo tim, pa čak i na celu firmu na neki način, ako se baviš stvarima (kao u njenom slučaju) koje se prepliću sa više timova.

A njena team lead pozicija je takođe bila od kuće, nije fizički radila sa timom, a za tu poziciju smo se zajedno složili da bi možda bilo rešenje, jer bi time ona delegirala operativu na druge.

Ali se ispostavilo da je to još gore i da jednostavno taj problem u komunikaciji koji ima pravi problem bilo da je ona lead nekom ko radi operativu, bilo da ona radi operativu.

Teška priča, al odluke uvek moram donositi u interesu firme i biznisa, tako da sam morao preseĉi - ako neko vuče tim/firmu na dole, nema opcije da ostane u igri
 
Mislim da bi valjalo staviti i na ovu temu


Magarčina, uleteo kolima na pešački na porodicu sa kolicima i onda još krvnički prebio oca koji je bio isfrustriran sa razlogom.

Treba ga procesuirati za pokušaj ubistva, ali nažalost ovakve glave obično završe sa nanogicom 6 meseci i onda jovo nanovo.

Ovo nažalost samo pokazuje već potvrđeno, da u BG nikad nisi siguran na kakvog imbecila možeš da naletiš, a ta kultura preteranog nasilja kao odgovora na sitne konflikte se opasno primila među ljudima.
 
👏👏👏
Прејадан текст, замена теза и лаж.

Ово је држава која је 2000их и 2010их успела да сними погрдне, "историјски критичке" филмове о првом светском рату на његову стогодишњицу. Примера ради, у Заспанци за војника имали смо прилике да видимо у два чина да су цивиле тамо клали Срби у АУ војсци и да су Срби из српске војске осветољубиво клали младе, заведене аустријске војнике. Такође, видели смо и кукавичку, недисциплиновану српску војску које је стрељањем од стране официрске елите натерана на фронт.

Није прва Србија (чак и оваква каква јесте) крива што се друга Србија претходно сама одрекла историје, традиције и будућности. Уосталом, ми са памћењем које прелази једну деценију добро знамо шта су ови свакодневно причали о штетности историје и традиције. А овај Кокан је један надпросечно глуп лик. Много штете прави том квислиншком становишту које заступа.

Нека настави тако. А и једни и други нека наставе да се боре ко има право на злоупотебу историје и традиције.
 
Poslednja izmena:
Teška priča, al odluke uvek moram donositi u interesu firme i biznisa, tako da sam morao preseĉi - ako neko vuče tim/firmu na dole, nema opcije da ostane u igri

Šta ćeš, ne može svako da ima nagomilane kvalitete kao ti koji bi nas preporučili da budemo hijerarhijski na vrhu i odlučujemo o sudbini, kako firme tako i zaposlenih. Zato postoji menadžment kao tim odabranih i hrabrih ljudi koji predvode poslovanje jedne firme, koji znaju da donose odluke u korist firme uz istančanu brigu o kolektivu, nekad moraju da donose i teške odluke poput te da li neko ostaje u igri, kako kažeš...

To nije lako, ali eto dao si više šansi, pokušao da je uključiš na sve načine, al nije išlo... Savest ti je mirna.

Što je do tebe Deki, urađeno je. Jer posao je takav, firma na prvom mestu, a želja da se ljudi uključe i nađe pravi modus između poslovanja i različitih privatnih sudbina, treba nekako pomiriti. Iz svega iznetog o sebi, ja zaključujem da si ti dobar poslodavac. Ne daješ otkaze na prvu, nego sve probaš, pa ako ne ide, ne ide... Napravio si odabrani tim ljudi u koje imaš poverenje pa tek na kraju, posle svih selekcija, finalna odluka je na tebi 👍👎(poput imperatora ili Trampovog rijalitija) i to nikad nije lako, koga puštaš unutra, jer može kontaminirati ceo uigrani kolektiv...

Tako da potpuno razumem tvoju brigu i težinu pozicije u kojoj se nalaziš. Neko bi rekao ladovina al zapravo najviše stresa i teških odluka je baš na samom vrhu. Al to ljudi ne razumeju... Uvek se pitaju šta nekog preporučuje za menadžera i kako si se uopšte našao tu. Umesto da napornim radom sami krče svoj put, jer prečica nema... Znanje, iskustvo, stručnost. Briga o firmi na prvom mestu i neophodnost donošenja teških odluka u pravom trenutku... Sve to definiše jednog uspešnog menadžera.
 
Prirodna selekcija na delu u Barajevu:

Hteli su da naprave neku foru, kao sede na krovu i vozaju se, ali je ta njihova glupa i nebezbedna akcija propala. Njih dvojica sela su na krov i držali su se sa strane, dok je maloletnik bez vozačke dozvole, neiskusan seo da vozi. Odmah je dodao gas i na 50 metara od starta naglo je zakočio i taj dečko Aleksandar je pao direktno glavom o asfalt, dok je drugi mladić uspeo da se pridrži i ostane na krovu.

Klinci koji bde po klubovima do zore, voze kola bez dozvole, majmunišu se po ulicama, meštani bespomoćno gledaju, roditelji se pravr ludi a murija se ne pojavljuje osim kad se nešto već desu. Još jedna uobičajena noć u Nacionalnom parku Srbija. 👌
 
Vrh