Nekad je verbalno nasilje gore od fizičkog, znamo primer onog nesretnog dečka koji se ubio nakon razgovora za posao. Ipak, očigledno je da je ovaj što ga je prebio nastupio sa pozicije sile, znajući da je jači. Iskreno trebalo bi da snosi ozbiljne posledice, ali se ovde buliji štite, škole ne žele negativni publicitet, zataškava se. Čak bih imao razumevanja da je afekat posle rečenog, ne, on ga je sa predumišljajem sačekao.
To naravno ne oslobađa odgovornosti drugog klinca za rečeno, svakako podržavam profesore sa sve zadatom temom! Sad da li je tajming dobar, ne znamo, ali verovatno nisu toliko ludi da povređenog klinca drže u školi. Razumem ovu kevu, jbg, pretučen joj je sin, ali ona ne kapira da ovim dalje čini medveđu uslugu svom sinu, smatrajući ovo dodatnim maltretiranjem, mesto dopunskim vaspitanjem od strane OBRAZOVNOG sistema, gde je ona očigledno fejlovala.
Pre skoro 15 godina (a posle je to trajalo godinama), ja sam na neki način bio posredno u obrazovanju, preko nekog ugovora o delu, neki programi koje je finansirala država, gde je nas par držalo par grupa, uglavnom sportskih aktivnosti. U suštini vanškolski, ali je država to finansirala. Ja sam dosta te dece znao i ranije iz kraja, znao im roditelje, dosta jedan neposredan odnos smo imali, kakav autoritet tu sad da nemećeš kao. Bukvalno iz ljubavi sam to radio, jer računice nije bilo, desetinu puta ne stignem oko mog posla, pa sednem u auto i idem na drugi kraj grada da bih sa njima bio 2h, pa nazad da završavam svoje. Bukvalno se setim tog namenskog računa posle godinu dana kao i e mogao bih da dignem lovu.
Elem, dakle jedna onako zatvoreno-klupska atmosfera bez autoriteta (u stvari on je došao kasnije u vidu priznanja i nagrada) gde se oni sprdaju, niko mi ne persira. Nisam voleo da ih izbacujem, za 8, 9 godina se to nije desilo 3x, disciplina se lako uspostavi kad su fizičke aktivnosti u pitanju, uvek možeš da ih razvališ treningom. Onda u jednom trenutku dođe mali, već momčina onako, 17 godina možda, već onako delikvent sa istorijom, kao i ćale mu, mangup, počne da rastura celu grupu, divlja, pravi haos, ne može da se radi od njega. Prođe prvi put, drugi, treći put se on već osilio, misli labavo, na sred časa pred svima iz čista mira uhvati dečka pored u špansku kragnu i zvekne mu macolu. Ovaj mali samo što se nije rasplakao. Međutim zjbo se, aktivirao mi ludilo koje nikakav pedagoški rad ne može da iskontroliše, priđem ja njemu i smotam ga u špansku, da ga ništa ne boli, ali nema mrdanja. Koprca se on 10 sekundi, pomerio se nije milimetar i smiri se. Pustim ga. Izlete kao metak, zove kevu, keva zove direktorku, preti inspekcijom. Kad skočiše ostala deca, roditelji da ih tovare, pokupi se ode. Posle mi je dolazio, bio među najboljima! Jednostavno i srećom, naučio je bezbolno lekciju da i nad mangupom ima mangup. Mislim ne kažem da treba tako, nekima je to primarno zanimanje, ljudi su uplašeni, mene je stvarno bilo briga, opet bih tako, pa bio mu ćale Dramoser lično! U tom svetlu, apsolutno podržavam te profesore, neka mu je dao zadatak koji mu je dao, samo neka stane iza toga! Isto važi za ovog drugog bulija.
