Evo i Ljuba je primer da uz svu ulicu na kraju se oblikovalo nešto što na ulicu ne liči...
Uz svu ulicu, ti takav, razbojnik...
Samo da se razumemo, ne dolazim ja iz uličarske priče, odrastao sam u stanu sa stotinama knjiga, bakice me obožavale, trogodišnjaci skaču po glavi dan-danas i to
, ma njaviše volim tako da nabacim ljudima osmeh na lice, zavrtim neku dobru karmu. Ulica je samo okruženje, tada veoma surovo i to je nametnuto i neželjeno. Čak ne konkretno naša lamela, tu je bilo prilično zabavno, više ceo kraj, tih par blokova. U stvari najbolje iz tog perioda su mi bili betonski basket tereni i letnji raspusti na selu o čemu se opet pričalo. Tj ne klasičnom selu, najviše od sela što sam video je branje trešanja (video sam i telenje krave u kasnijim godinama u komšiluku
), ali sve to kao neki eskapizam i dembelija. Jesu tu deca bila i dobra i nekako i poštenija, pa i naivnija, ali jasno izbegavam neko generalizovanje samo zbog mojih ranijih iskustava.
Kako god, jedva sam čekao da se završi OŠ, to se nekako poklopilo sa krajem ratova (lik u 20. oktobru aktivirao kašikaru), verovatno je i to imalo uticaja, posle su dolazile normalnije generacije. Sad konkretno mislim da je taj kraj top za odrastanje, tad nije bio, malo, malo pa neko rokanje. Još jedna anegdota, moja žena je par godina mlađa i sad kako su Gandijeva, Nehruova, Gagarinova, Ivana Ribara stalno bile u
crnoj hronici tada, njoj je keva stalno govorila da ne ide u taj kraj. Eto ona, ne samo da je nije poslušala, nego došla na sam kraj ulice, poslednji ulaz, poslednji sprat.
A lepo joj je mama govorila.
Da nije bilo tog forsiranja nauke i sporta (u mom slučaju, ali to je moglo biti bilo šta, sviranje tambure npr), ko zna gde bi to otišlo, kao što i jeste kod mnogih iz sličnih priča. Da ne pričam o onima koji nisu imali stabilnu priču, pa su im institucije bile jedina šansa, a one nisu idealne znamo, ali opet bolje od ulice. Sport je gomilu izvukao iz sitnog, pa i krupnog već tada kriminala, škola još više. Sećam se još uvek, položim prijemni za tada prilično ozbiljnu gimnaziju kao neki lupam 17. na listi i sad prvi čas čuvena Angelina nas pita da svako kaže iz koje OŠ je došao. Dođe red i na mene, ja kažem, a ona
auuuuuuuuuuu, kao da sam došao iz Šošenka, ima iskustvo od prethodnih generacija. E onda ti tu uvidiš koliko su ta deca kvalitetna sveukupno (ni nalik tom elitističkom i kompetitivnom modelu o kom priča MC i koji možda jeste danas zastupljen, ne znam), dobra i nekako
lajt u odnosu na ono što ti znaš i nekako ti bude lepo, a ti već malo mangupčić od pređašnjeg iskustva, stariji si, ojačao psihički, a počinješ da se formiraš kao momčina itd. Hoću reći, imala je ulica i okruženje taj neki uticaj da očvrsneš, ali ni blizu kao tvoj lični karakter (pa ne bi me ulica izranjavala da sam sedeo kući ili savijao kičmu), porodica, ulaganje u obrazovanje, pa i te vannastavne aktivnosti, tj sport itd.
Jedino se postavlja pitanje šta kad ti neko baš, baš
prepreči put? Šta onda? Makar to bila i virtuelna ulica? Čak i kad znaš da možeš da ishendluješ situaciju po svojoj diskreciji bukvalno kako ti želiš, pa sad bilo to pričom, upozorenjem, zakonom, silom. Gde je granica? Ja i dalje racionalno mislim da treba bežati od toga, jer tvoj je
opasan poraz ako te neko isprovocira i uporno vraća na ulicu, a neki ljudi su baš dobri u tome, kao 1 ovdašnji forumaški ratnik koji je uleteo sa nekim pretnjama u inbox pre neki dan, pa predlagao ulicu, ali se nekako u rekordnom roku pribrao nakon što sam mu bukvalno nacrtao gde može da me nađe i kad je uvideo i sabrao neke stvari (što mu generalno sporije ide i potreban je veći napor). Onda se od forumaškog ratnika pretvorio u forumašku vulvu (u deminutivu) i tako me totalno porazio vraćanjem u to adolescentno stanje.
Zanimljivo, za 20 godina ne preterano aktivnog forumaškog života, to mi se desilo još jednom i to baš na ovom forumu, oko nove godine, s tim što je taj hteo da popisuje decu i slično, pa ne da nije evocirao na ulicu, nego je napravio mister Hajda, pa je to zahtevalo adekvatan odgovor. A ja tako godinama samo čitao forum, prijali mi pametni, pristojni ljudi...
A možda je i MC u pravu, ljudi postaju agresivniji.