Taj predmet im više dođe kao neka priprema za istoriju,geografiju i biologiju,premalo programa tog predmeta je posvećeno lepom ponašanju.
Pa neka onda izbace neki drugi predmet koji su im uvalili u zadnjih 10ak godina.
Na primer, razdvajanje predmeta Tehničko u dva predmeta zvuči kul na papiru, a u realnosti je još jedan puvanjak u čabar. Jer oba ta predmeta mogu da stanu u Tehničko, kao što je nekada i bilo. Nećemo svi biti stolari, a nećemo biti ni informatičari, pa da je bitno da svaka od tih sfera ima svoj zaseban predmet. Pogotovu što od praktičnih veština na Tehničkom se ništa konkretno ni ne nauči. Drndaš onu testericu debljine ljudske vlasi i njome sakatiš neku ploču debljine papira. Beskorisno i glupo. A može prosto i da se uradi se rešenje kojim se Tehničko sluša u 5. i 6. razredu, a u 7. i 8. se sluša Informatika (kako i jeste de facto bilo u moje vreme). A ne ovo, svaki profesor u zemlji da ima po jedan svoj predmet. I naravno, svaki po svoju knjigu koju priznaje i očekuje od učenika i roditelja da ga plate i koriste. Za to bi im j... sve po spisku, za to mafijašenje i kriminal koji traju već 30 godina ovde.
Akademici, institucije i pedagozi ovde već godina odbijaju da prihvate činjenicu da je ljudski mozak ograničen glede informacija kojima može da raspolaže na svakodnevnom nivou, kao što je npr ograničena i radna memorija kod kompjutera. A i dugoročna memorija je isto tako ograničena, naravno. Ne može čovek, dete, da barata sa više od određenog broja predmeta istovremeno, a da to bude uspešno ili da ne izazove stresove i druge probleme. To važi i za osnovnu školu i za srednje i za fakultete. Ovo društvo, odnosno najviše njegovi ''akademici'' i ''institucije'' od vajkada pati od te patološke potrebe i vizije da od svakog deteta i studenta pokuša da napravi Leonarda da Vinčija. A u realnosti iz godine u godinu pravi sve veće debile nesposobne za život i zajednicu (tu ubrajam i sebe), čast određenom procentu izuzetaka i marljivih odgovornih đaka i njihovih roditelja.
Ja sam i mislio da je korisnije uvesti više časova predmeta na kojima će učiti o lepom ponašanju i životu u društvu,a smanjiti broj časova koji nisu potrebni,npr. dva časa tehničkog iako plan i program mogu biti obrađeni na jednom času i sl.
To mi je već razumnije.
U svakom slučaju, i gradivo i broj predmeta moraju da se smanje. Ili da se makar obuzda to manito beskrajno širenje i tovarenje.
Ovo inače kažem kao neko ko je uvek gladan znanja i zanima ga skoro pa sve što postoji (što je nekad i loša stvar) a umesto romana i beletristike sam čitao naučne knjige. Ali čak i ja kapiram da je ljudski mozak ograničen i da ne može da se očekuje od svakoga ko izađe iz obrazovne institucije da bude novi da Vinči ili Ajnštajn svog vremena. A iskustvo potvrđuje to, jer i istraživanja i podaci ukazuju da deca danas imaju programa i gradiva više nego ikad, a isto tako izlaze nesposobniji nego ikad, ILI, izlaze nešto sposobni ali u društvo i sistem u kome će da vise na birou i da podmićuju ljude samo da ih zaposle negde. Meni je to pogrešno na toliko mnogo načina, a činjenica da akademici na svaki problem i krizu reaguju dodavanjem još predmeta i gradiva mi govori koliko su oni odsečeni i operisani od realnosti i suštine problema.
Živimo u vreme kada će poslova biti sve manje, a tražiće se ljudi sa što većim stepenom specijalizacije u nekoj oblasti. Ja to ne smatram dobrim i lepim, ali to je svet kakav će biti 21. veka. U takvim okolnostima i dobu, nametati svakome po tuce i više predmeta godišnje, i očekivati da bude majstor svih zanata i svih umetnosti, je i nerealno i opasno i destruktivno.
Još kad bi onaj mali kod Leskovca znao šta znači "srljanje" ..a baš smo pričali o ovome, kad pređe u Niš kao brucoš, ja mu rekao - polako sad, nemoj da srljaš... malo faks, malo zabava 
vidi se da kaska za omladinom iz grada, ili je prosto sam nezreo