Srbija - crna strana medalje

[Ljuba82]

ja npr smatram da deca treba da provode sto manje vremena u skoli jer karakter se stvara na ulici

Mada se često slažem sa tvojim, pa nekonvencionalnim stavovima , ovo je tako pogrešno na mnogo načina.

Da nije bilo forsiranja škole i sporta, pričanja i usmeravanja (u stvari pre škole, ograničavanje drugog je bila kazna kad se zapostavi prvo), ja bih sigurno skliznuo, uprkos roditeljima za primer, kao što se to desilo gomili dobre dece tada. Nisi mogao da ne znaš ko su Keka ili Badžin sin npr, makar se gnušao svega toga i baš trudio da zaobilaziš to u širokom luku, a svaki kraj to ima, pa i vi DorČolci. Mislim ja sam prvi visio od jutra do mraka na asfaltu NBG blokova, pa bih stvarno mogao u životu bez istina koje su često za roditelje isplivavale godinama, pa i decenijama posle. Mogao bih bez bar 3, 4 odlaska u urgentni do svoje 15. godine (a posle toga ko zna koliko još, evo stvarno ne mogu da izbrojim), mogao bih bez skakanja sa dine u bloku od 10m, jer dole je samo pesak, a pogotovo komšija sa manje sreće koji je zbog toga ostao sa trajnim posledicama. Mogao bih i bez ulaska u raspali čamac kod Savskog Galeba i srećom izlazak kod Sajma. Mogao bih i bez znanja da nije moguće samostalno ugasiti požar koji je zahvatio suvu travu na 20+ ari u bloku , a koju si ti nehotice izazvao, jer je bilo baš cool da skupljaš prazne paklice cigareta. Takođe, samo pukom srećom što sam bio jednu lamelu dalje, izbegao sam da sa još gomilom dečaka uletim u neko sklonište i tamo se gađam sa dušecima, jastucima, ništa više. Eto gomila njih danas (a svi su normalni ljudi) mora da kaže da je osuđivano pri nekoj rutinskoj legitimaciji. Mogu da zamislim šok mog prijatelja koga legitimišu 20 godina kasnije i maltretiranje koje je doživeo kada su mislili da je namerno slagao, misleći da su ti nestašluci mlađih maloletnika izbrisani. Da ne idem dalje, da nisi vežbao vijuge i mišiće, možda bi vežbao kesu i lepak, pa dalje, dokon mozak, đavolje igralište!

Namerno kažem do mraka, jer posle toga do nekih godina ugl nije bilo dozvoljeno (hvala im na tome), osim neko kratko vreme kad su treninzi počinjali u neko vreme posle 21h, pa sam se osećao baš ponosno što sam se oko ponoči vraćam kući sa 13 godina, što nikada nisam zloupotrebio.

Tako da hvala, biram malo konzervativniji put za svoju decu. Naravno, svako je drugačiji, ali kao što im ne daješ da rade druge mnogo veće gluposti u tim godinama, npr da se tetoviraju, menjaju polove, tako isto moraš malo da ih usmeriš u tim godinama shodno afinitetima, talentima. Zašto? Zato, zahvaliće ti kasnije...

 

[Дошљак]

Деца апсолутно треба да избегавају улицу што је више могуће, посебно у већим градовима. Ако већ треба да буду напољу, боље да буду на селу, тамо се учи прави живот. На улици се само упознаје са девијацијама друштвеног живота у граду.

 

[MC_]

Mada se često slažem sa tvojim, pa nekonvencionalnim stavovima , ovo je tako pogrešno na mnogo načina.

Da nije bilo forsiranja škole i sporta, pričanja i usmeravanja (u stvari pre škole, ograničavanje drugog je bila kazna kad se zapostavi prvo), ja bih sigurno skliznuo, uprkos roditeljima za primer, kao što se to desilo gomili dobre dece tada. Nisi mogao da ne znaš ko su Keka ili Badžin sin npr, makar se gnušao svega toga i baš trudio da zaobilaziš to u širokom luku, a svaki kraj to ima, pa i vi DorČolci. Mislim ja sam prvi visio od jutra do mraka na asfaltu NBG blokova, pa bih stvarno mogao u životu bez istina koje su često za roditelje isplivavale godinama, pa i decenijama posle. Mogao bih bez bar 3, 4 odlaska u urgentni do svoje 15. godine (a posle toga ko zna koliko još, evo stvarno ne mogu da izbrojim), mogao bih bez skakanja sa dine u bloku od 10m, jer dole je samo pesak, a pogotovo komšija sa manje sreće koji je zbog toga ostao sa trajnim posledicama. Mogao bih i bez ulaska u raspali čamac kod Savskog Galeba i srećom izlazak kod Sajma. Mogao bih i bez znanja da nije moguće samostalno ugasiti požar koji je zahvatio suvu travu na 20+ ari u bloku , a koju si ti nehotice izazvao, jer je bilo baš cool da skupljaš prazne paklice cigareta. Takođe, samo pukom srećom što sam bio jednu lamelu dalje, izbegao sam da sa još gomilom dečaka uletim u neko sklonište i tamo se gađam sa dušecima, jastucima, ništa više. Eto gomila njih danas (a svi su normalni ljudi) mora da kaže da je osuđivano pri nekoj rutinskoj legitimaciji. Mogu da zamislim šok mog prijatelja koga legitimišu 20 godina kasnije i maltretiranje koje je doživeo kada su mislili da je namerno slagao, misleći da su ti nestašluci mlađih maloletnika izbrisani. Da ne idem dalje, da nisi vežbao vijuge i mišiće, možda bi vežbao kesu i lepak, pa dalje, dokon mozak, đavolje igralište!

Namerno kažem do mraka, jer posle toga do nekih godina ugl nije bilo dozvoljeno (hvala im na tome), osim neko kratko vreme kad su treninzi počinjali u neko vreme posle 21h, pa sam se osećao baš ponosno što sam se oko ponoči vraćam kući sa 13 godina, što nikada nisam zloupotrebio.

Tako da hvala, biram malo konzervativniji put za svoju decu. Naravno, svako je drugačiji, ali kao što im ne daješ da rade druge mnogo veće gluposti u tim godinama, npr da se tetoviraju, menjaju polove, tako isto moraš malo da ih usmeriš u tim godinama shodno afinitetima, talentima. Zašto? Zato, zahvaliće ti kasnije...

Ja te ne poznajem, ali postujem te izuzetno preko tvojih postova.
Ipak, mislim da je deo tvoje kompetentnosti i znanja ipak omogucem ovim velikim i vazim ulicnim iskustvom kojie si opisao.
I ja sam svojevremeno odlucio da ne idem sa ortacima i ne obijem magacin.
Mislim da je bolje kad sam dodjes do takve odluke nego kad ti roditelji sve zabranjuju.

Pogotovo sto verujem da je tocak civilizacije krenuo unazad, ta ulicna iskustva ce biti sve potrebnija deci.
Recimo, da je u Ribnikaru bio samo jedan da nasrne na Kostu K. ili da ga udari s ledja ciglom u glavu, zrtve bi bile izbegnute.

 

[MC_]

Деца апсолутно треба да избегавају улицу што је више могуће, посебно у већим градовима. Ако већ треба да буду напољу, боље да буду на селу, тамо се учи прави живот. На улици се само упознаје са девијацијама друштвеног живота у граду.

naravno, ali i to je stvaran zivot

besmisleno je uciti decu da veruju u sistem koji se rusi.
Moj sin je verovao u policiju dok mu nisam objasnio da su potkupljivi.
Time je on blizi realnosti.

Takodje. Cija je ulica ako deca ne smeju da izadju na nju?
Reci cu vam. Mi smo onda zatvorenici, a spoljasnji svet pripada kapitalu i kriminalu.
Bezbednost se krije u neformalnim javnim jezgroma, bas kao sto je ilegalni buvljak oko B. pijace.
Mesta gde ljudi vise, gde su klosari, preprodavci, taksisti, ta mesta mi ulivaju sigurnost.
Znam te ljude.

Recimo, taksisti prvi saznaju za mnoge radikalske zlocine.
Mi na zalost zivimo u svetu koji je ili-ili.
Ili mi ili oni.

Nasa deca su prva generacija posle mnogo vekova koja ce ziveti daleko gore od roditelja.
Treba da budu spremni za borbu.
Divim se ljudima kao @Ljuba82 , ljudima koji imaju vise iskustva od mene.
Divim se elokventnim ljudima kao sto je @Bender Rodriguez ili stpljivim kao Dosljak.

To su ljudi sposobni da izvrse promenu.

 

[Noki]

da je u Ribnikaru bio samo jedan da nasrne na Kostu K. ili da ga udari s ledja ciglom u glavu, zrtve bi bile izbegnute.

Uvek mi je zanimljivo to spominjanje cigli koje kao da su tu na dohvat ruke, kad dođe do krizne situacije... Više smisla bi imalo da si podržao američki koncept da smo svi naoružani, težina argumenata bi bila ozbiljnija, slagao se s tim konceptom ili ne...

Večito još od Voždovca i mog odrastanja slušam to " uzmeš ciglu".. Gde je cigla?

Došljakov post o selu je potpuna glupost, a Ljuba nam se lepo pohvalio avanturama iz detinjstva, mogla bi knjiga o tome da se napiše, sa sve uzvičnicima na najushićenijim delovima!

Skakali smo i mi u pesak sa drugog sprata gradilišta, tj. bila je obustavljena gradnja poluizgrađene zgrade u bloku zgrada gde sam odrastao... Sredinom 90tih smo svaki dan provodoli tamo.. Igrali igre izazova i sl. Niko nije stradao, a bilo je jako rizično. Sa ove vremenske distance ništa ne bih menjao, a pogotovo se ne bih menjao sa decom koja odrastaju u centru...

Posle kad sam došao u gimn. Sv. Sava sve nabeđeni bolidi iz osnovne škole Njegoš, svi već pušili, duvali, snobovi teški... Nemaju normalno igralište... Gde su izlazili da se igraju, u Manjež? To im je najbliži park... Uzane ulice svuda okolo. A nama je najbližio bio parkić kod FONa i cela banjička odmah pored i bazeni na banjici u toku leta...

Kakvo selo, kakva lupetaranja. Treba im normalno, uređeno naselje, širola ulica, zelenilo, parkovi, igrališta, bazeni i škola... Mentalni sklop a i fizički uz to je deo priče, a drugi deo priče je socijalno okruženje, koje čini i ulica i škola. Ne može bez ulice, ali bitno je kakva je. Rizika za povređivanje ili nepromišljenost koja će voditi nekoj šteti će uvek biti, samo je treba smanjiti...

 

[Noki]

Dodao bih i da sam imao druga koga su jako maltretirali u školi dok su ga na ulici u kraju svi voleli. On je moje godište i išao je u VIII-4, ja sam pukom srećom išao u VIII-2 koje je bilo najpitomije odeljenje inače bih možda prošao isto kao taj drug... Bio sam i suprotna smena od VIII-4 a tu su bila 3 debila koja je trebalo izbeći a taj drug nije mogao...

Delili smo istu učionicu. I ja samo vidim natpise po klupi kako omalovažavaju i vređaju tog druga... Tako su mogli i meni da sam im bio bliži, a nije ulica, nego škola.

Meni su i ulica i osnovna bili potaman u svakom smislu. Trenirao sam košarku u Karađorđu u 7. razredu i tu su tek bili svi ok. Bio sam godinu stariji od većine u grupi pa su me i tu poštovali. U gimnaziji sam imao manjih problema baš od tih koji nisu imali gde da se izduvaju i istrče, nakupljali frustracije u školi kao očajni đaci, ni po čemu dobrom se nisu isticali... Ali ni tu nije bilo ništa preterano, problematični likovi su u školu dolazili samo kod razredne na čas, kad je večito falilo par klupa i stolica da svi sednu...

 

[MC_]

Investitori zatvaraju grad svojim nakaznim debelim zgradama i unistavaju detinjstva.

 

[Noki]

Vratio sam se malopre iz jednog hipermarketa... Do sad bi nekad snizili po jednu vrstu mleka na 99 - 109 dinara. Jesu ostala bila 149, 179, ali barem jedna vrsta, najčešće ono "Zdravo", mlekara subotica ili robna marka prodavčevog lanca bude ~ 100rsd

Sad je "bolja cena" kravica 2.8% mm od 129 rsd, a ovih od 99 -109 nema ni jednog

Znači kakav lep marketing pred kraja leta je država besplatno odradila za lance supermarketa, a ovi ni da stvarno snize cene. Po koji proizvod i da je stavrno niži, dok ga nađeš ubacićeš još 5 proizvoda u korpu

Znači svi na dobitku sem potrošača. Država nešto radi, trudi se da ograniči cene da bi time uticala na inflaciju i izašla u susret siromašnim građanima, a prodavcima besplatna reklama na kraju septembra kad se inače manje kupuje. Snizili bi i sami ili već jesu bili... Kažem mleko sam nalazio i za 109, sad je "bolja cena" i ujedno najniža od svih mleka u radnji 129.

 

[kopmania]

U Lidlu standardna cena tipa 115 dinara. Često je na akciji 89, 99...

 

[Ljuba82]

Recimo, da je u Ribnikaru bio samo jedan da nasrne na Kostu K. ili da ga udari s ledja ciglom u glavu, zrtve bi bile izbegnute.

Ako je on...

Ali da, generalno smo društvo jajara gde da neko uđe u autobus da siluje ženu, svi bi okrenuli glavu, pa to objašnjava i ovog na vlasti. Zato i poštujem Amere i drugi amandman. Oni se doduše svojski trude da te neke osnovne stvari izbace, ali teže će to ići sa njihovim redneksima...

Došljakov post o selu je potpuna glupost, a Ljuba nam se lepo pohvalio avanturama iz detinjstva, mogla bi knjiga o tome da se napiše, sa sve uzvičnicima na najushićenijim delovima!

Skakali smo i mi u pesak sa drugog sprata gradilišta,. Sa ove vremenske distance ništa ne bih menjao

Šta bi tek rekao da sam pričao o cicama?

Nije kao da bih dao i 1 moj ožiljak (sećanje), ali ti to gledaš kao ponos, a ja bih sve to izmenio da sam mogao i ne bih prolazio kroz to, pogotovo taj period haosa tadašnjeg koji se u mom slučaju poklopio do neke srednje škole, odnosno do nekog perioda kad si najranjiviji, a onda ipak malo ojačaš, počinješ da srećeš kvalitetnije ljude i biraš društvo. A pogotovo ne bih voleo da kroz to prolaze moja ili bilo čija deca! Još sam ispisao najbenignije stvari koje su se meni ili bliskima dešavale (tvoje boldovano je još gore), izostavio sam skidanje patika, šibanje, osećaj da 2 minuta gledaš, a ne vidiš ništa, sve crno ili događaj u bloku 45 gde se tako skupili đilkoši na gajbi malo da eksperimentišu, pa se jednom slošilo, pa mesto da zovu hitnu, izbacili ga na stepenište gde je skončao kao pas.

Ne možeš ih baš od svega zaštititi, ali škola i sport su dobra polazna osnova, kakva crna ulica! Bar sada postoji više mogućnosti za samoostvarivanje.

 

[MC_]

Pa ne mogu svi da budu vrhnski sportisti.
Ima i onih koji su tromi i ne vole sport.

U skoli Koste K. roditelji su tako mislili (i i dalje misle).
Jedan profesor insajder mi je sipricao da je ba sto odeljenje bilo strasno "kompetitivno".
Deca i roditelji zeleli su da budu vrhunsko sve.

Ohnaj ko se obrazovao samo u skoli verovace da postoje pravda i pravila u svetu u kome vazi samo zakon jaceg.
Verovace da ga napadac nece ubiti zbog straha od zakona, nego ce napadac ubiti njega.
Ili ce verovati u laz hriscanskih ili zapadnih vrednosti.
Ili nece znati kad da pobegne, kad da se bori i kada da laze.
Sve ono sto je nas naucila ulica.

 

[Ljuba82]

Pa nisam ni mislio o vrhunskom sportu, naprotiv. Rekreativni, bazični, psihofizičko zdravlje, borba protiv sebe, ne kompetitivnost. Neka je i trom i neka ne voli sport, može da pleše, pliva, planinari. Ali ako ti je primarna aktivnost sedeća, a ti si lenjivac fizički, pa to je opasan problem u najavi.

Meni je danas većina sportova ekstremno dosadna za gledanje, ne znam ko je šampion ovoga ili onoga, ali i dalje trošim više h nedeljno na rekreaciju.
E onda uvidiš da sve to o čemu ti pričaš imaš i na tom sportu, ali u kontrolisanim uslovima. Vidiš ko je sebičan, ko se ne bori za tim, ko je nonšalantan, ko je srčan, ko je prljav, ko igra zbog tate. Onda nekako vremenom kroz to naučiš kako da se postaviš u različitim životnim situacijama, ne moraš baš da dobiješ ciglu u glavu.

Ne mora biti sport, može biti nešto što je kompatibilno sa primarnim aktivnostima. Može da, slika, peva itd.

Alternativa je da gledaš nekog mlađanog Nokija koji misli da je jako cool da se snima dok skače sa drugog sprata, pa mu onda neki nesigurnini drugar pomisli da je još kulje da skoči sa trećeg i da snima i tako...

 

[Дошљак]

naravno, ali i to je stvaran zivot

besmisleno je uciti decu da veruju u sistem koji se rusi.
Moj sin je verovao u policiju dok mu nisam objasnio da su potkupljivi.
Time je on blizi realnosti.

Takodje. Cija je ulica ako deca ne smeju da izadju na nju?
Reci cu vam. Mi smo onda zatvorenici, a spoljasnji svet pripada kapitalu i kriminalu.
Bezbednost se krije u neformalnim javnim jezgroma, bas kao sto je ilegalni buvljak oko B. pijace.
Mesta gde ljudi vise, gde su klosari, preprodavci, taksisti, ta mesta mi ulivaju sigurnost.
Znam te ljude.

Recimo, taksisti prvi saznaju za mnoge radikalske zlocine.
Mi na zalost zivimo u svetu koji je ili-ili.
Ili mi ili oni.

Nasa deca su prva generacija posle mnogo vekova koja ce ziveti daleko gore od roditelja.
Treba da budu spremni za borbu.
Divim se ljudima kao @Ljuba82 , ljudima koji imaju vise iskustva od mene.
Divim se elokventnim ljudima kao sto je @Bender Rodriguez ili stpljivim kao Dosljak.

To su ljudi sposobni da izvrse promenu.

Улица јесте стваран живот, али није баш погодан амбијент за одрастање. И ја сам детињство провео на улици пошто смо живели у згради. Било је занимљиво, исто разни несташлуке, пентрање по крововима, завлачење по подрумима, упадање у напуштено градилиште, фудбал на голиће од ранчева или цигли.
Кад смо већ код цигле, сећам се када се мој брат јуначио над неким ликом који је био баук међу клинцима, оборио га на земљу, овај зграби неку каменчину тако димензија као цигла и удари га у главу. Срећом није било пуно повређен.
Ипак на улици су се увек истицали негативни људи, увек су најпознатији били галамџије и шибаџије.
У средњој школи сам се ближе упознао са децом са села и искрено њихова искуства из ранијег детињства била су кориснија за живот од свих наших уличарских.

 

[Noki]

U Lidlu standardna cena tipa 115 dinara. Često je na akciji 89, 99...

Nemam ni jedan Lidl u blizini... Bukvalno je skoro kilometar do prvog...

Šta bi tek rekao da sam pričao o cicama?

Meni je sve uzbudljivo što ti pričaš, malo me je sramota da to i priznam. I uvek prvo preletim pogledom tekst da vidim gde su sve uzvičnici, pa tek posle čitam redom...

Nije kao da bih dao i 1 moj ožiljak (sećanje), ali ti to gledaš kao ponos, a ja bih sve to izmenio da sam mogao i ne bih prolazio kroz to, pogotovo taj period haosa tadašnjeg koji se u mom slučaju poklopio do neke srednje škole, odnosno do nekog perioda kad si najranjiviji, a onda ipak malo ojačaš, počinješ da srećeš kvalitetnije ljude i biraš društvo.

Ja samo iz 2 razloga ne bih ništa menjao, nisam imao toliko ožiljaka tada, ni blizu kao ti, detinjstvo i osnovna škola mi je period kao sekira u med da mi je upala, a to je do mikrolokacije, prosto sam imao sreće...

Nov blok zgrada završen 1990te, novi ljudi, nove porodice, svi su se poznavali i vladali dobro... Nas četcorica isto godište... I još klinca po godištu, tu okolo... Bili smo nekako zaštićeni klinci samo jer smo iz novog bloka, mada nije nbg... ali je prosto blok zgrada u pitanju najviše nalik onima u bloku 24 (pored Super Vera) samo 2 sprata niže zgrade... Gotovo iste zgrade...

Nekako tu nisi mogao da budeš loš, loši su bili okolo, u starijoj gradnji... Mi smo važili za fine momke iz novog bloka...

Ulica iznad moje 2 rezidencije diplomata Nigerijaca, pregršt dece, par njih mojih godina, ja sam se najviše sa njima družio, vozili bajs, igrali odbojku... Oni su svršeno govorili engleski sa američkim akcentom, a i ja jako dobro za te godine... Milina mi je osvrt na detinjstvo...

Pod ulicom sam mislio i na terene, nije sport samo u zatvorenom Mi smo imali košarkaški teren odmah do FONa, tamo je i danas... Nikakva se tu loša omladina nije skupljala... Bilo je rizika tu negde okolo, bili smo i svedoci nečega jako lošeg, jednog upucavanja, bilo je i skidanja patika i pijanstava kasnije gde bi se nekom jako slošilo... Ali ništa strašno vezano za krug ljudi sa kojima sam se ja neposredno družio...

Dakle, razumeo sam tebe, šta bi ti više želeo za svoju decu, ali ja ne bih imao ništa protiv da moja deca ponove moje detinjstvo i iskustvo Voždovca koje ja pamtim..

 

[Noki]

У средњој школи сам се ближе упознао са децом са села и искрено њихова искуства из ранијег детињства била су кориснија за живот од свих наших уличарских.

Potpuno obrnuto. Život na selu je znatno otežao njihovom kasnijem snalaženju i prilagođavanju gradu. A gradski klinci su takvi kakvi su...

Ni po koju cenu ne preporucujem odrastanje na selu ako planiraju da dolaze u grad, a dolaze. Drugo je da ostaju na selu, al to nije slučaj.

Onaj mali što sam ga spominjao, iz jednog mestašca blizu Leskovca dole... Pita me pre neki dan šta znači reč - srljanje. Ja ne mogu da se opasuljim. Dečko upisao faks. Bio odličan učenik. Njega će i taj Niš gde nastavlja život dalje da pojede, a kamoli Beograd... On je po mentalnom razvoju minimum 2 godine iza vršnjaka iz grada...

I sve te opasnosti i devijacije koje si spominjao u prethodnom postu se lakše prebrode i zaobiđu baš kada si na vreme upoznat sa njima, kad imaš iskustvo, a ne živeo u balonu i došao u velegrad... Tada srljaju jer nemaju iskustvo, nemaju stare drugare uz sebe i svašta se dešava, greške su češće... Ovi s juga se nekako osećaju i malo falično, zapostavljeno, zaboravljeno, znaš šta bi tek on sve uradio da uđe u neku beogradsku ekipu i postane pravnopravni član družine u svom novom životu daleko od roditelja...

Ali opet kažem i do mentalnog je sklopa, a i fizičke građe... Nije sve samo selo, grad, ova ulica, ona škola... Više faktora se tu prepliće. Ipak u gradu je više mogućnosti da budeš upućen u sve što treba na vreme, a kako ćeš svojom sudbinom dalje upravljati, na tebi je...

 

[shadestudio]

ne, roditelji nisu radikali. vecina nije, ali imamo druge oprecne stavove. ja npr smatram da deca treba da provode sto manje vremena u skoli jer karakter se stvara na ulici

A kako ti se svidjaju ovi ulicari sto vode drzavu, Eno ubodi kojeg god hoces, svaki je bio kabadahija, dziber, ulicar, galamdzija pa je sada na uticajnom mestu.

Kako to ulica nije postigla vrednosti koje zelis da postoje kod ljudi?

Ulica stvara besne ljude koji su operisani od empatije, puni podozrenja i mrznje jer je njihov mozak oformljen u uslovima konstantne opasnosti i napetosti u neprijareljskoj sredini.
Oni ulicari koji dodju do neke moci, tu moc koriste na los nacin.

Uopste, citajuci tvoje stavove, ti nikako ne bi smeo biti u bilo kojem savetu, a pogotovo savetu roditelja. Mislim ako su i ti roditelji protiv tvojih stavova, mozda treba da razmislis da li mozes samo ti biti u pravu spram vecine.
Ali zato nam i ide kako ide jer su mnogi na raznim mestima, a nisu ni svesni koliko su neadekvatni za ta mesta.

 

[shadestudio]

besmisleno je uciti decu da veruju u sistem koji se rusi.
Moj sin je verovao u policiju dok mu nisam objasnio da su potkupljivi.
Time je on blizi realnosti.

Na zalost ixon je na putu da ne postigne mogo u zivotu jer ga ucis antisocijalnom ponasanju i paranoicnom pogledu na svet.
Sve to sto pricas postoji ali to ne sme da bude kljucna tacka necijeg odrastanja.
Mislim i sam vidis da sa pogledima na svet koje imas nisi bas zadovoljan trenutnim zivotom, na putu si da i od sina na pravis istu osobu.

 

[Дошљак]

Potpuno obrnuto. Život na selu je znatno otežao njihovom kasnijem snalaženju i prilagođavanju gradu. A gradski klinci su takvi kakvi su...

Ni po koju cenu ne preporucujem odrastanje na selu ako planiraju da dolaze u grad, a dolaze. Drugo je da ostaju na selu, al to nije slučaj.

Onaj mali što sam ga spominjao, iz jednog mestašca blizu Leskovca dole... Pita me pre neki dan šta znači reč - srljanje. Ja ne mogu da se opasuljim. Dečko upisao faks. Bio odličan učenik. Njega će i taj Niš gde nastavlja život dalje da pojede, a kamoli Beograd... On je po mentalnom razvoju minimum 2 godine iza vršnjaka iz grada...

I sve te opasnosti i devijacije koje si spominjao u prethodnom postu se lakše prebrode i zaobiđu baš kada si na vreme upoznat sa njima, kad imaš iskustvo, a ne živeo u balonu i došao u velegrad... Tada srljaju jer nemaju iskustvo, nemaju stare drugare uz sebe i svašta se dešava, greške su češće... Ovi s juga se nekako osećaju i malo falično, zapostavljeno, zaboravljeno, znaš šta bi tek on sve uradio da uđe u neku beogradsku ekipu i postane pravnopravni član družine u svom novom životu daleko od roditelja...

Ali opet kažem i do mentalnog je sklopa, a i fizičke građe... Nije sve samo selo, grad, ova ulica, ona škola... Više faktora se tu prepliće. Ipak u gradu je više mogućnosti da budeš upućen u sve što treba na vreme, a kako ćeš svojom sudbinom dalje upravljati, na tebi je...

Богами ја сам видео брдо успешног света што је у градове дошло са села и брдо пропалитета које је улица одгајила.
Деца са села раније стекну радне навике, осећај за вредновање, и стекну корисне вештине, од баратања разним алатима, преко мајсторлука до вожње.
Деца на улици имају као узоре полусвет, кримосе, дрипце, хулигане и дилере. Гледају како профитирају покварени, преваранти, агресивци и они који продају себе и друге, и гледају како мирни, поштени, вредни и одани људи буду насамарени и испадају будале у малој бари пуној крокодила.
И има један битан моменат, а то је амбиција деце са села да побегну са села од бројних обавеза које подразумевају физички рад, што даље вуче већу жељу за успешним образовањем, док деца из града често одустају од образовања и дангубе у младости.

Наравно све то није правило, има и пропалитета и вуцибатина по селу, али улица углавном вуче на лоше.

 

[Jelancha]

Inače, prekjuče idem iza dva klinca, recimo 13 ili 14 godina, i pričaju o uobičajenim tinejdžerskim temama, ko je koga snimio, ko je koga prebio i ko se s kim muva. Prolaze pored neke kockarnice, oni staju i jedan pokuša da otvori vrata ali vidi da je zaključano. Dok se ja približavam i prolazim pored njih, čujem jednog kako kaže ''tebra ajde da ih iscimamo da nas puste, moram da odigram par komada, neću se smiriti.'' Ovaj drugi mu nešto kratko odgovorio, kao ma ajde bre idemo, a ovaj drugi kaže ''a jbg brate kad sam kockar od malih nogu''. Posle sam otišao dalje, nisam video da li su uspeli da uđu gde su se nameračili, verovatno jesu.

Eto, to je budućnost Srbije...

Svi krenu da se klade negde na početku Srednje, to se desilo mojoj generaciji još u prvoj godini, što je zanimljivo 50% njihovih razgovora je bilo upravo o kladionici.
Fazon moj najbolji prijatelj i ja se jedini nismo kladili, ali nas su uništile ženske duše.. Pa su nas tako nazivali "ovi propali od kocke, a ovi od ženskih" i tako sve do kraja srednje..

A što se tiče ovoga da li su sada tinejdžeri gori nego ranije, mislim da je sve isto, samo što sada imaju luđe ideje i motive..
Bože moj, u Zaječaru je postojao/postoji stadion Puteva, tu smo se par prijatelja i ja okupljali i ludovali do kasno u noć sa glasnom muzikom i mnogo promila, što je najjače u okolini su bili sve penzosi koji nisu obraćali puno pažnju na nas gledajući Rijalitije itd...
Verujem i da u ovom momentu mog pisanja neko sedi tamo i radi isto što i mi, ide to sa kolena na koleno.

Деца апсолутно треба да избегавају улицу што је више могуће, посебно у већим градовима. Ако већ треба да буду напољу, боље да буду на селу, тамо се учи прави живот. На улици се само упознаје са девијацијама друштвеног живота у граду.

Apsolutno se slažem..
Kada sam se vratio iz inostranstva, do početka osnovne sam proveo na selu život i bilo je to za mene najbolje iskustvo i kontakt.
Do osnovne je život najbezbrižniji za jedno dete i sada kada vratim film mogu se samo složiti, bilo je sjajno trčati slobodan po poljima, gledati vozove (barem za mene), upoznavati živi svet nemaš nikakvih problema jbt!
Sada da umrem, uspomena koju bih voleo da vratim jeste upravo iz tog dela života, sve nakon toga jednostavno nije isto.
Očuvao sam tradiciju da idem tamo baš iz te nostalgije iako je sve depresivnije, a ja ni nemam nikog iz moje generacije da popričam o nečemu, ali šta je tu je.
Jesam još mlad, ali nisam uopšte više siguran da ću doživeti lepši deo života opet, ali možda me život ipak demantuje ko zna...

 

[Noki]

^^^ Al nije ulica isključivi sinonim za neprijateljsku sredinu.. Ulica je sredina koja te manje ili više čeliči, a svakako ne bih podržao tezu da je ona ujedino i dovoljna da od tebe nešto i bude... Ako je MC išao tom logikom, onda ga ne podržavam, ali da oblikuje karakter, oblikuje ga, sasvim ga lepo kali, dodaj tu i školu i sport i biće to pun pogodak... Sva tri segmenta su važna... Mora trećina da bude ulica da bi razumeo svet oko sebe i snašao se. Nažalost. Ovo nije Danska. Ja da sam rastao u nekom 100% zaštićenom okruženju ko zna kakav bih danas bio... Bolje je ovako

MC je dobro i na vreme objasnio detetu oko policije da su potkupljivi i da postoje paralelna pravila, za njega i za povlašćene članove društva (što i Benderova piramida iliti jelka na avataru pokazuje)

Uskoro bi trebalo i da ga nauči da treba vraćati. (Ne nužno telesne udarce.) To je isto ulica. U školi ga uče nešto drugo, a na veronauci da okreneš drugi obraz. Ili da vratiš hlebom. Ima do kad može da se trpi i kada i kome treba da se oprosti, ali i kad mora da vrati. Vrlo važna lekcija u životu. Možda će on zarad vraćanja više koristiti inteligenciju nego snagu, možda će pozvati starijeg brata u pomoć. Sve je to ulica. Ne mislim samo na vraćanje fizičkih udaraca. Treba da bude i oprezan da ništa nije vredno toga da zbog jedne besprizorne budale postane invalid. Ali to je i dalje savet koji će dobiti van škole i udžbenika. A ni trener mu ga neće dati. Kad vratiti, a kad se sakriti, kad se prilagoditi, koliko dugo trpeti, kako prevazići...

Evo i Ljuba je primer da uz svu ulicu na kraju se oblikovalo nešto što na ulicu ne liči, sem na trenutke i dozirano, kad on tako želi... A to bez ulice ne bi mogao, ne bi imao tu širinu socijalne inteligencije i veštinu socijalnog prilagođavanja, da danas može da zastane i uz sve iskustvo porazmisli šta bi bilo najbolje za njegovu decu... To se prosto u školi ne uči... Neke stvari moraš na ulici da prođeš da bi znao kako treba...

 

[Дошљак]

Svi krenu da se klade negde na početku Srednje, to se desilo mojoj generaciji još u prvoj godini, što je zanimljivo 50% njihovih razgovora je bilo upravo o kladionici.
Fazon moj najbolji prijatelj i ja se jedini nismo kladili, ali nas su uništile ženske duše.. Pa su nas tako nazivali "ovi propali od kocke, a ovi od ženskih" i tako sve do kraja srednje..

A što se tiče ovoga da li su sada tinejdžeri gori nego ranije, mislim da je sve isto, samo što sada imaju luđe ideje i motive..
Bože moj, u Zaječaru je postojao/postoji stadion Puteva, tu smo se par prijatelja i ja okupljali i ludovali do kasno u noć sa glasnom muzikom i mnogo promila, što je najjače u okolini su bili sve penzosi koji nisu obraćali puno pažnju na nas gledajući Rijalitije itd...
Verujem i da u ovom momentu mog pisanja neko sedi tamo i radi isto što i mi, ide to sa kolena na koleno.



Apsolutno se slažem..
Kada sam se vratio iz inostranstva, do početka osnovne sam proveo na selu život i bilo je to za mene najbolje iskustvo i kontakt.
Do osnovne je život najbezbrižniji za jedno dete i sada kada vratim film mogu se samo složiti, bilo je sjajno trčati slobodan po poljima, gledati vozove (barem za mene), upoznavati živi svet nemaš nikakvih problema jbt!
Sada da umrem, uspomena koju bih voleo da vratim jeste upravo iz tog dela života, sve nakon toga jednostavno nije isto.
Očuvao sam tradiciju da idem tamo baš iz te nostalgije iako je sve depresivnije, a ja ni nemam nikog iz moje generacije da popričam o nečemu, ali šta je tu je.
Jesam još mlad, ali nisam uopšte više siguran da ću doživeti lepši deo života opet, ali možda me život ipak demantuje ko zna...

Ја нажалост нисам имао детињство на селу, али сам имао неке семи-руралне моменте код бабе и деде који су живели у кругу пољопривредне школе у којој су радилк (где је недалеко била пруга иза школских њива ) и при одласцима лети на викендицу другог деде.
Има један леп осећај, а то је кад са дететом радиш неке ствари, као да их радиш поново први пут. Надам се да ћеш имати прилику да са својим дететом у будућности идеш у завичај и проживиш те моменте опет.

Што се тиче улице, мени су сећања на њу лепша из средњошколских дана и са факултета него из основне школе, мада то нису периоди када се нешто као везујеш за свој крај, екипу из краја и сл. уличарско-племенске фазоне који су израженији у основној школи. Некако кад размишљам о улици у том периоду, нажалост прво испливају нека негативнија сећања, лошији људи, ружнији догађаји.

 

[Noki]

Деца са села раније стекну радне навике, осећај за вредновање, и стекну корисне вештине, од баратања разним алатима, преко мајсторлука до вожње.
Деца на улици имају као узоре полусвет, кримосе, дрипце, хулигане и дилере. Гледају како профитирају покварени, преваранти, агресивци и они који продају себе и друге, и гледају како мирни, поштени, вредни и одани људи буду насамарени и испадају будале у малој бари пуној крокодила.

Sa tim navikama treba u fabriku da idu, durade nešto...

A ovo iskustvo 'bare krokodila' im i te kako treba da se nose sa urbanim, gradskim kameleonima poput tebe

Naivni i nedovoljno pripremljeni za grad su lakša meta... Od dilera droge do seksualnih predatora, manipulativnih poslodavaca, svako će gledati kako o njih (mlade i nezaštićene, daleko od kuće i roditelja) da se što više okoristi. Zavisi i od njihovih motiva... Sa kojom namerom dolaze u grad i ponavljam po treći put, od mentalnog sklopa...

Богами ја сам видео брдо успешног света што је у градове дошло са села и брдо пропалитета које је улица одгајила.

Ovo je, bogami, takva generalizacija i zamena teze, koju si tako napisao, da nema dalje... Isto to i ja mogu da kažem vice versa. Brdo pijandura bez zuba i mozga u seoskoj birtiji i brdo učenog sveta, pisaca, umentika, boema po Bg asfaltu... i šta sam rekao (tj. šta si rekao?) Ništa, kao po običaju. Mada i to radiš da mi teraš inat, a ne jer nemaš šta da kažeš.

Tema nam je koliko život na selu dopinosi kasnijem prilagođavanju gradskom životu. Malo. Pogotovo mislim ako dođeš u nekim osetljivim godinama, tinejdžerskim, ako se tad promena tj. tranzicija dogodi. Ne sa 35 godina, kad postoje drugi prioriteti i testosteron i adrenalin oslabe...

Treba se progurati u novom drušrtvu, a život velegrada i život bez roditelja jako mami... Tad je iskustvo ulice značajno. Za grad i gradski život važnije je iskustvo ulice, a ne naivna prezaštićenost komune zatvorenog tipa bila ona na selu ili u gradu. Sve ih je više u gradu. Ulica je važna, ona čeliči, ona te priprema za kasniji život i sve izazove koje si i sam nabrojao...

Naravno, ako su tvoji roditelji već prošli ulicu pre tebe pa se još dobro negde uglavili i obogatili onda možeš biti prezaštićen i poptuno van ulice i da opušteno plivaš u takvom socijalnom okruženju jer je ono podešeno za tebe... al nemaju svi tu sreću.

 

[Дошљак]

Опет причао сам о периоду детињства, до пубертета. Значи одрастање, период игре. Деца неће ићи по биртијама ни на селу ни у граду.
Квалитет школовања је оно што деци из града даје предност. И приступачност многим другим садржајима, од спорта до квалитетније здравствене заштите. Али томе није заслужна улица.
И није село нека ушушкана средина уопште. Само има се мање времена за дангубљење.

 

[Noki]

Некако кад размишљам о улици у том периоду, нажалост прво испливају нека негативнија сећања, лошији људи, ружнији догађаји.

Možda u tome leži srž tvog viđenja stvari.. Tad se najviše oblikijemo kao ličnosti... Tu se postavljaju temelji... Neki psiholozi kažu čak i pre osnovne, do 5te godine... Moje mišljenje je da je osnovna škola temelj... Da li ćeš kasnije biti drkadž...ja u životu ili ne najviše zavisi od tog perioda.

Poražavajiće bi bilo da ja mislim da je moj gradski tip nostalgije za detinjstvom (igranje po gradilištu i sl) najbolji od svih. Bio bih prosto bu**** sa takvim načinom razmišljanja.

Ali to nam nije ni tema. Pa se u to neću ni uplatitati. Tema je koliko je ulica važna, da li je od škole važnija i kako se sa izazovima gradskog života lakše nositi. Tako što imaš iskistvo ulice ili ne.

 

[Noki]

И није село нека ушушкана средина уопште. Само има се мање времена за дангубљење.

Ortodoksna generalizacija i glupost kao i na početku dijaloga.