Šta je novo?

Srbija - crna strana medalje

prevršili meru u izmišljanju privilegija
Skupština hoće da uvede rezervne poslanike
Autor: M. Maleš | Foto:FoNet | 23.04.2009. - 08:00

skupstina-v.jpg


U vladajućoj koaliciji razmišljaju o uvođenju rezervnih poslanika koji bi zamenjivali poslanike i poslanice u slučajevima kada se oni teško razbole, dožive saobraćajnu nesreću ili su zbog održavanja trudnoće, porođaja i brige o tek rođenoj deci sprečeni da redovno dolaze u Skupštinu. Problem je u tome što bi poreski obveznici u tom slučaju morali da, osim za poslanika na bolovanju, izdvajaju novac i za njegovu zamenu, a stručnjaci opominju da bi to otvorilo i mogućnost za zloupotrebe, pa bi poslanici koji drugačije misle mogli da budu zamenjeni podobnim „zamenama“.

Razmišljanje o tome da postoji suštinski problem statusa i položaja poslanika u odnosu na sve ostale zaposlene građane inicirale su poslanice vladajuće koalicije koje su praktično sve do termina za porođaj sedele u skupštinskim klupama i odmah po porođaju bile prisiljene da se vrate na radno mesto, kaže za „Blic“ šefica poslaničke grupe ZES Nada Kolundžija.
- To jednostavno nije fer! Može se desiti i to da poslanik bude povređen u saobraćajnoj nesreći i da mora da ide na dugo lečenje. Po sadašnjem zakonu on u toj situaciji jedino može da vrati svoj mandat i da neko drugi uđe umesto njega u parlament. Dakle, pored toga što strada, on je dodatno kažnjen oduzimanjem mandata, a njegov položaj je lošiji u odnosu na bilo kog zaposlenog koji ima pravo na bolovanje. Takođe, svaka zaposlena žena ima pravo na trudničko bolovanje, dok poslanica to pravo nema - objašnjava Kolundžija.
Prema njenim rečima, ovo još nije zvanična inicijativa, niti se o tome zvanično razgovara, nego je to više pokrenuto na inicijativu poslanika koji su se nalazili u takvoj situaciji. Ona kaže da bi ideja o rezervnim poslanicima mogla da se realizuje kroz izmene ili Zakona o Skupštini ili Zakona o izboru narodnih poslanika.
- Poslanici na bolovanju bi u tom slučaju primali procenat plate kao i ostali zaposleni na bolovanju, a primanja njegove zamene bi se rešila zakonom - ocenjuje ona.
Poslanik G17 plus Željko Ivanji kaže za „Blic“ da kada bi ova ideja zaživela to ne znači da bi svaki poslanik dobio svog zamenika, nego da bi bilo svega dvoje-troje rezervnih poslanika koji bi uskakali na mesto onih koji su zbog viših razloga odsutni.
- Sadašnja situacija je vrlo nezgodna zato što ukoliko se neki poslanik, na primer, teško razboli i ne može da prisustvuje glasanju, to može da dovede do pada Vlade jer bi vladajuća koalicija bez njega mogla da izgubi većinu za izglasavanje bilo kog zakona - napominje Ivanji.
Naši sagovornici tvrde da ova ideja nije ništa novo, već da mnoge zemlje sa dužom tradicijom parlamentarizma imaju rezerve poslanike. Usled pomenutih okolnosti, koje mogu da se dese poslanicima, oni ulaze u parlament, tako što se uzimaju sa liste parlamentarnih stranaka, i zamenjuju poslanike sve dok su onemogućeni da obavljaju svoj posao. Takođe, prema njihovim rečima, rezervni poslanik u razvijenim demokratijama uskače i na mesto poslanice koja je na trudničkom bolovanju ili mora da održava trudnoću.
- Ne treba zaboraviti da je ovo jedan od retkih parlamenata koji rade skoro svaki dan. Dakle, ovo nije parlament u kome se sastajemo jednom mesečno pa onda možemo da rešavamo nečiji hendikep ili problem, nego zahteva svakodnevni angažman - napominje Kolundžija.
Marko Blagojević iz CeSID-a, međutim, kaže za „Blic“ da ne zna da postoji primer „rezervnih poslanika“ u svetskoj praksi i ocenjuje da takvo rešenje može da padne na pamet „nekome u sistemu koji imamo danas u Srbiji gde su partije sve, a poslanik niko i ništa“.
- Drugim rečima, takvo rešenje bi potpuno razotkrilo svu nemoć poslanika i svu moć partija, jer će svako moći da kaže da je poslanik zamenljiv - smatra Blagojević.
Da bi to rešenje moglo da stupi na snagu, kako kaže, morao bi da se menja zakon o izboru narodnih poslanika, a Blagojević ne veruje da bi takvo rešenje javnost pozdravila.
- Kada bi takvo rešenje bilo usvojeno, ono bi moglo da se iskoristi i kada bi neki poslanik imao drugačije mišljenje, pa bi onda na njegovo mesto došla zamena koja glasa onako kako zahteva stranka, a to je urušavanje kredibiliteta Skupštine - kaže Blagojević.

Vlada ruši ugled parlamenta
Poslanička grupa ZES sinoć je trebalo da održi sastanak sa premijerom Vlade Srbije Mirkom Cvetkovićem u Domu Narodne skupštine, saznaje „Blic“. Jedan od razloga sastanka je, kako tvrdi naš izvor, to što poslanici vladajuće koalicije smatraju da Vlada ima svog udela u urušavanju autoriteta parlamenta.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/politika.php?id=89418

24.jpg
 
Ne pratim skupštinske prenose poslednjih nekoliko godina i odlučih pre neki dan da malko ispratim kako to izgleda u novoj zgradi/sali i kada sam video kako avetinjski izgleda podižla me jeza. Od 250 poslanika u sali je možda bilo prisutno nekih 20, još je plus bio neki dan za postavljanje pitanja vladi tj. ministrima, ali su i oni bili u istom fazonu tj. pola njih je falilo.

Ta vrsta neodgovornosti meni nikada neće biti jasna.
 
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=04&dd=29&nav_id=357950

Intermost ide u stečaj
10:57 -> 16:35 | Izvor: B92
Beograd -- Građevinska firma Intermost, deo Vinči (Vinci) grupe zatražila je pokretanje stečajnog postupka jer nije u mogućnosti da izmiruje svoje finansijske obaveze.

Vršilac dužnosti Trgovinskog suda u Beogradu Stevo Đuranović potvrdio je za B92 da je Intermost predlog za pokretanje stečajnog postupka tom sudu podneo pre pet dana, a kao razlog je navedena insolventnost firme.

Kako B92 nezvanično saznaje, država Intermostu duguje milijardu dinara za izvršene poslove. Intermost je prva velika firma u Srbiji osnovana stranim kapitalom koja se povlači sa domaćeg tržišta. Prema podacima sa kraja 2007. godine, Intermost ima 300 zaposlenih.

Na sajtu Intermosta se navodi da je najvredniji projekat koji su radili u Srbiji projektovanje i izgradnju dela puta, mosta, tunela i potpornih zidova u Ovčar banji, ukupne vrednosti skoro osam miliona evra, od čega toj kompaniji pripada polovina. Takođe su radili i sanaciju starog Savskog mosta, a vrednost tih radova iznosila je 700 miliona dinara, a Intermost je gradio i most preko Ibra u Kraljevu, a vrednost tih radova je bila dva miliona evra.

Direktor Intermosta Rene Milošević krajem januara je objavio da je kompanija u 2008. zabeležila promet od 26,3 miliona evra, što je 10 do 15 odsto manje nego u 2007, navodeći da je promet manji zbog toga što su neki projekti bili "zamrznuti" zbog administrativnih problema.

Milošević je tada rekao da država duguje Intermostu više od milijardu dinara za razne infrastrukturne radove u Srbiji, među kojima i za gradnju mosta preko Tise kod Ade, čija je ukupna vrednost 632 miliona dinara.

On je tada najavio da će francuska kompanija Vinci, čiji je Intermost ćerka kompanija nastaviti da ulaže u Srbiju i to preko kompanije Eurovia, koja se bavi gradnjom puteva i kompanije Vansi-elektrika.

Mrkonjić: Dugovi nisu razlog za stečaj

Ministar za infranstrukturu Milutin Mrkonjić je rekao da neizmireni dugovi nisu razlog da Intermost traži stečaj u Srbiji. On je naveo da Preduzeće za puteve duguje Intermostu oko 320 miliona dinara, ističući da to ne duguju Ministarstvo za infrastrukturu, niti Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan.

Mrkonjić je kazao, da prema njegovim saznanjima, "koje nije uspeo da proveri", Intermost danas ima posla za oko 40 miliona evra, od čega 20 miliona evra za obilaznicu oko Novog Sada, a ostatak kao kooperanti sa domaćim preduzećima za puteve širom Srbije. On je precizirao da je posao izgradnje obilaznice oko Novog Sada finansiran na osnovu međunarodnog kredita, tako da tu nema opravdanja da Intermost navodno ima nenaplaćena potraživanja, "jer se ti krediti isplaćuju".

Prema njegovim rečima, jedna ozbiljna kompanija kao što je Vinči ne bi smela na ovakav način da se igra sa svojim ugledom i da krivicu za stečaj prebacuje na državu. Međusobna dugovanja naših preduzeća su još daleko veća, pa ni jedno od njih ne ide u stečaj, dodao je Mrkonjić.
 
http://www.studio-b.co.yu/info/vest.php?id=37252

Vesti :: Beograd
Spomen park treba da predstavlja oazu mira »
30. April. 2009 | 16:59, Izvor : Studio B, Komentari: 0 komentari

Nezamislivo je da u savremenoj Evropi mesto masovnog stradanja bude i izletište. Nažalost, spomen park Jajinci već godinama ima tu funkciju.

Na mestu masovnog ubijanja Srba, Jevreja i Roma u drugom svetskom ratu, okuplja se, naročito tokom prvomajskih praznika veliki broj izletnika koji dolaze da nad humkama peku roštilj i igraju fudbal. Studio B i brojne institucije apeluju na Beogrdajane da ne organizuju izlete u spomen parku Jajinci.

Strelište u Jajincima bio je prostor gde je za vreme okupacije u Srbiji (1941-1944) streljano 80.000 Srba, Jevreja, Roma i drugih antifašista. Početak streljanja u okupiranom Beogradu vezan je najpre za lokaciju na Centralnom groblju, da bi se po rasplamsavanju ustanka za tu svrhu pronašao veći prostor za egzekucije.

Prema raspoloživim podacima streljanja u Jajincima su počela od jula 1941. kada je pogubljena prva grupa osuđenih Jevreja. Od tada, pa sve do početka uklanjanja nemačkih tragova zločina u okupiranom Beogradu, strelište u Jajincima bilo je strelište gde je za vreme okupacije streljano najviše osuđenika u čitavoj okupiranoj Srbiji.

Samo pominjanje imena Jajinci asocira na veliku masovnu grobnicu i na 80.000 streljanih rodoljuba, svih nacionalnosti, najviše srpske. Spomenik žrtvama otkriven je 1. oktobra 1988. godine, a delo je vajara Vojina Stojića. Spomenik je postavljen na mestu gde se ranije nalazila najveća grobna raka na strelištu. Na vrhu spomenika se nalazi beli golub kao simbol mira. Danas je bivše strelište preuređeno u Spomen-park koga posećuju kako domaći tako i inostrani posetioci.
 
Tender za autoput Horgoš-Novi Sad
Alpina nudi tri puta manje nego u koncesiji
Autor: N. M. J. | Foto:Beta | 30.04.2009. - 05:00

Preduzeće „Alpina“ ponudilo je 700.000 evra po kilometru za izgradnju 20 kilometara Koridora 10 od Horgoša prema novom Sadu za koje je raspisan tender, saznaje „Blic“ u Vladi Srbije.

Iako je najpovoljnija ponuda bila oko 600.000 evra za kilometar, ponuda „Alpine“ pada u oči zato što je u ugovoru o koncesiji za autoput Horgoš-Požega, koji je ranije oboren, a za koje Vlada još nije uspela da naplati garancije, ista firma nudila 2.200.000 evra po kilometru.

Iako je jedno od objašnjenja za to što se radi o ravničarskoj deonici u koju ima manje ulaganja nego u druge delove autoputa koji bi se gradili, u vladi su bili zatečeni ponudom „Alpine“ i ozbiljno razmatraju mogućnost da je neko u prethodnoj Vladi zloupotrebio položaj kada je reč o sklapanju ugovora o koncesiji. Juče nije bilo moguće dobiti odgovor iz pomenutog preduzeća o njihovoj ponudi.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=90477

Tri putra više. A pre neki dan DSS ekonomista Nenad Popović na b92 i dalje drvlji o tome kako nije trebalo poništavati koncesiju. Da je ovo pravna država, on i Velja bi bili iza rešetaka kako zbog privrednog kriminala tako i zbog veleizdaje (direktno i namerno su pokušali da oštete državu). U Kini se za ovo deli porcija olova.
 
Pa znam da je ovde bilo nekih koji su tako zdusno podrzavali tu koncesiju. Bojim se samo da cemo u slucaju NIS-a i juznog toka stvarno izvuci deblji kraj. Ovde je u poslednjem momentu zaustavljena prevara.
 
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=05&dd=02&nav_id=358412

Potencijali neobrađene zemlje

2. maj 2009. | 02:01 | Izvor: B92

Bela Crkva -- U Srbiji godišnje ostaje neobrađeno oko 300 hiljada hektara zemlje. Ta zemlja, kad bi se obradila, donela bi najmanje milion tona žita.

Neobrađena zemlja koja neće doneti rod zove se parlog. Takva je jedna njiva u okoline Bele nedaleko od granice sa Rumunijom. Ratari iz tog kraja ogorčeni su što se na toj njivi ne zeleni pšenica, nije nikao suncokret, ili se ne žuti uljena repica. Umesto useva, raste korov. Da je bar lekovit, bilo bi neke vajde i koristi.

Pre dve godine ratari su se na licitaciji nadmetali da u zakup dobiju jednu njivu ali ih je pobedila firma Eko Agri Srbija iz Bele Crkve. Ogorčeni su što je pobednik njivu ostavio u parlogu.

“Ovo je državna parcela koja je data u zakup 2007. za tri godine. Ovu parcelu je izlicitirala Eko Agri Srbija iz Bele Crkve, ne samo ovu nego još par stotina hektara. Za ovu parcelu naterali su cenu od nekih 53.000 dinara, kad je srednji kurs bio 80. Učestvovao sam ja i sve ove moje kolege. Mi nismo mogli da dospemo ni do jedne parcele ovde od njih”, kaže jedan od ratara.

Ovi ljudi su gladni zemlje, imaju mašine i u stanju su da obrađuju i stotinu hektara i ovakav prizor, korov umesto žita, ih rastuži.

Da je 125 hektara priaplo njima, ovde bi bilo roda.

“Biće veliki gubitak jer to je parcela 120 hektara, nek je samo po pet tona bilo pšenice, to je nekih 600 tona. Ja mislim da je to jako veliki gubitak i za državu, i za društvo, i za čoveka koji je to izlicitirao Eko Agri Srbija. E sad, što oni to nisu obradili to zaista ne znam”

Firma Eko Agri Srbija je po svaku cenu želela tu zemlju, da naudi paorima i u nadmetanju je ponudla za 1.000 dinara veću zakupninu. Na osnovu principa prečeg prava jer je međaš, pobedila je.

“Zato što je preduzeće Eko Agri Srbija u postupku konsolidacije poljoprivrednog zemljišta sa Ministarstvom poljoprivrede. Stalno smo na vezi i ovih dana završavamo taj postupak da se to zemljište vrati državi i da mi izađemo iz tog poseda. O tome smo obavestili i nadležne državne organe i sledeće nedelje će taj postupak biti završen. Upravo na vreme. Ja mogu da vam pokažem dopis Ministarstvu poljoprivrede koji datira još iz 13.11.2007”, objašnjavaju ratari", tvrde u preduzeću Eko Agri Srbija.

Oni sada žele da se povuku iz zakupa jer su naknadno izračunali da je zakupnina previsoka. Ali to su učinili prekasno i zato bi morali da snose posledice jer je u Ustavu Srbije zapisano da je zemljište dobro od opšteg značaja i da su vlasnici i korisnici dužni da ga koriste na najbolji način.

Ali, u životu je drugačije. Još nije osnovana ni Uprava za zemljište, pa zato nije poznato kako zakupci koriste državno i svoje zemljište i do sada nije doneta nijedna odluka da se nemarnom vlasniku njiva privremeno oduzme i ustupi onome ko je gladan zemlje, a takvih na sreću ima, naročito u Vojvodini.
 
Komentar dana
Ljubomir Tošković | 07.05.2009
Paklena pomoranža

Stravično! Snimak na kojem maloletnik nogom u glavu udara staricu od 66 godina u Novom Sadu kruži internetom kao i mnogi slični sa istim slikama nasilja. Taj i ostale snimke mobilnim telefonima načinili su drugovi nasmejanih maloletnih siledžija, a snimanju ovakvih horor filmova najčešće je prisustvovalo još nekolicina maloletnika. Nasmejanih, bezbrižnih, ponosnih na svoje delo! To se dogodilo u Zaječaru, u Beogradu…
Jasno je da je ovde reč o pojavi, o malignom širenju nasilja. Postali smo neosetljivi, samoživi, beskompromisni i još se ponosimo time. Naša deca siledžije nikad nisu kriva, a analitičari će iz svojih udobnih akademskih fotelja reći da je reč o posledicama ekonomske krize, raspadu porodice, preslikavanju pogrešnih modela ponašanja. Niko, međutim, ne nudi rešenje, jer izbegavamo da se pogledamo u ogledalu.
Sve ove priče biće uzaludne ako maloletnik iz Novog Sada ne bude adekvatno kažnjen. Ali ne samo on nego i oni koji su snimajući nasilje postali saučesnici u njemu. Ako već porodice nisu u stanju da izađu na kraj sa nasiljem svoje dece, društvo mora da bude. O tome moraju da misle i one sudije koje izriču besmisleno niske kazne zbog kojih se, između ostalog, ovakvo nasilje ponavlja.
Ne smemo da dozvolimo da film „Paklena pomoranža“ ponovo bude snimljen - sada na našim ulicama. Ili smo već zakasnili. Starica iz Novog Sada, koja je živela sama, umrla je dva dana posle batinanja.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/blickomentar.php?id=3157

Ja ne znam zašto smo ukinuli smrtnu kaznu. Ovo treba vešati.
 
^^Procitajte sta je otac ovog maloletnog kretena izjavio:
http://www.blic.rs/hronika.php?id=91350
- Dete je htelo samo da se našali sa njom. Ni sam ne zna zašto je to uradio i jako se kaje - rekao je za „ Blic” dečakov otac, koji je i sam priznao da je bio šokiran onim što se vidi na snimku.
Kakav otac, takv sin. Smrtna kazna za obojicu, prvo egzekucija nad sinom i da otac gleda izvrsenje. Danas je svako djubre zasticeno, narocito ova maloletna olos, ko beli medvedi su zasticeni.
 
Mene brine cinjenica da ce ta deca jednog dana ziveti i raditi u ovoj zemlji. Sta od takvih ljudi moze da se ocekuje?
 
Pa sve što je iole pametno odlazi odavde, kroz određeni broj godina, samo će ološi i potomci ološa ostati... tako da crno crno crno...
 
Zabrinjavaju rezultati istraživanja o životu i navikama omladine
Srbija ne zna šta sa mladima
Autor: Irena Radisavljević | Foto:Beta | 10.05.2009. - 00:01

Ivana se oko tri sata ujutro vratila sa žurke iz jednog beogradskog kluba. Ustala je posle podneva, skuvala veliku šolju crne kafe, upalila cigaretu i pokrenula internet sajt za druženje, popularni „fejsbuk“. Ivana ne ide u pozorište, muzeje ili galerije, retko čita knjige i ne bavi se sportom, ali zato često gleda TV, sluša tehno ili folk i obožava da predveče „izbleji“ sa društvom…

mladi-x.jpg


Ivana je zapravo profil srednjoškolke odgajene u Srbiji, koja se kao i većina mladih, obuhvaćenih istraživanjem Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta, u svom životu – uglavnom dosađuje! Njen profil je nastao presekom nekoliko istraživanja o navikama i interesovanjima mladih osoba koje su u poslednje tri godine sprovedena u Srbiju. Ona je dokaz da je najveći promašaj našeg društva to što devet godina posle izlaska države iz perioda sveopšte dekadencije vrednosti nismo uspeli da izgradimo ni jednu jedinu kompletno „zdravu“ generaciju. Istina, pojedinci postoje, ali oni nisu dovoljni da bi oformili pravilo.
Turbo generacije
– Devedesetih godina u naše društvo su se usadile prve generacije takozvane turbo kulture. Nebavljenje mladima koje se kao trend delimično održalo i danas rezultovalo je činjenicom da nam omladina dosadu rešava pred televizorom i internetom. Živimo stereotip da su deca prepuštena sama sebi i upravo u takvim okolnostima laka zabava dobija na značaju, a u ovom postindustrijskom konzumatorskom društvu reklama, takvu zabavu čini kultura za masovnu jednokratnu upotrebu, zasnovana za potrošnji – kaže dr Oliver Vidojević, psihijatar za decu i adolescente, psihoanalitičar.
Međutim, navika da izgovore za sve probleme društva nalazimo u devedesetim u ovom slučaju ne važi. Od promena 2000. godine prošlo je punih osam godina. Za to vreme ova država je iškolovala čitavu generaciju osnovaca, dve čitave generacije srednjoškolaca i još dve studenata koji su završili fakultet u roku. Između tih generacija nalazi se još na stotine hiljada mališana, tinejdžera, adolescenata i studenata koji su već bili u sistemu obrazovanja i do kojih još moglo dopreti.
Kolaps obrazovanja

mladi-t.jpg


Slaba zainteresovanost nadležnih za ovaj problem je i više nego očigledna. Ne samo da kulturna politika usmerena ka mladima ne postoji, već i obrazovni sistem, koji bi trebalo da bude jedan od temelja države kleca pred zahtevima savremenog sveta. Istina, Ministarstvo omladine i sporta je 2008. godine donelo Nacionalnu strategiju za mlade, ali je ona do danas ostala samo slovo na papiru.
– Stanje u kome se nalazi naša omladina oslikava odnos našeg društva prema deci i naš odnos prema kulturi. Ovde se kultura shvata kao neka vrsta kozmetičkog sredstva, nešto za šta nikada nema dovoljno prostora. U Miloševićevom režimu niko se nije bavio mladima, ali je mnogo gore to što smo, kada smo pobedili tu politiku, krenuli isključivo u sređivanje drugih „važnijih“ problema i nastavili da ispuštamo generacije mladih. U tom međuprostoru izgubio se i vaspitni karakter u obrazovanju – kaže Diana Kržanić-Tepavac, predsednica IO Asocijacije pozorišta za decu i mlade Assitej.
Posledice dvodecenijskog nemara na ovom poslu su i više nego očigledne. Savremene srednjoškolce, pa delimično i studente zanima isključivo „laka zabava“ i „brza lova“, uzori su im samozvane zvezde i zvezdice sa domaće i strane estrade, a robna marka najviša mera vrednosti. Oni su veoma informisani, ali o krajnje površnim stvarima, budući da im je televizija zabavnog karaktera, koja im pojede trećinu dana, osnovi izvor informacija. Za njih je pojam enciklopedija razumljiviji samo ako je zovemo „wikipedia“, knjige čitaju samo kada baš moraju, a najviše teksta iščitaju sa ekrana svojih mobilnih telefona, bez kojih ne bi mogli da zamisle život.
O čemu onda brine i razmišlja takav mladi mozak? Pomenuto istraživanje Instituta za psihologiju utvrdilo je tri najveća problema naše omladine i to su redom – malo zanimljivih mesta za izlaske (46 odsto), nedostatak slobodnog vremena (41 odsto) i dosada (više od 30 odsto).
Materijalizam
Odgovornost za nepostojanje kulturnih inicijativa u našem društvu dr Vidojević nalazi u materijalizaciji svih vrednosti.
– Nekada su sport, pozorište i bioskop imali simboličnu cenu. Sada sve košta i košta puno. Odsustvo sistematske ponude programa za decu i mlade danas je normalna stvar, a svaka privatna inicijativa znači i privatno plaćanje. Otuda toliko veliki zahtev za uspehom po principu ili-ili. Nekada je takve projekte pokretala država, društvo, lokalna samouprava, a danas bi to mogle da budu neke velike kompanije, firme i slično. To, međutim, ne postoji jer nije isplativo i jer se sve gleda samo kroz materijalizam – kaže dr Vidojević.
Druge zemlje sveta, za razliku od Srbije, veoma ozbiljno pristupaju ovom problemu i shvataju da bez dobre kulturne politike nema ni dobrih uslova za odrastanje. Kako kaže Diana Kržanić-Tepavac u svetu je 2009. godina označena kao godina vraćanja umetnosti i kulture u škole.

Evropska praksa: Umetnost i kultura još od obdaništa
Prema istraživanju Svetlane Jovičić, asistenta na Fakultetu dramskih umetnosti, oko 80 odsto škola u Holandiji koristi „umetničke menije“ u okviru kojih su obavezne posete muzejima, pozorištima, bibliotekama, a Britanci odmah posle primarnih ciljeva da deca budu zdrava i srećna stavljaju i kulturnu integraciju. U Danskoj je 2003. godine, kao interministarska inicijativa, osnovana mreža koja uvodi umetnost i kulturu u život dece predškolskog uzrasta. Štampaju se priručnici, vodiči za opštine, umetnike, roditelje, koji im objašnjavaju kako da rade sa decom kroz kulturu i umetnost…
U zemljama EU umetnost je odavno u školskim programima, a poslednjih nekoliko godina radi se na tome da pozorište postane sastavni deo vrtića i jaslica jer se veruje da te institucije igraju presudnu ulogu u razvoju dečje kreativnosti.
– Odnos prema mladima, njihovoj kreativnosti i razvijanju duhovnih i kulturnih potreba mora da se gradi od rođenja. Ako društvo nema strategiju da podrži ono što su roditelji i sistem obrazovanja započeli da grade, urušavanje sistema vrednosti je neminovno. Čini mi se da ovde takva strategija osim na papiru ne postoji – kaže prim. dr Ljiljana Dimitrijević, psihijatar u Studentskoj poliklinici.

Izgubili veru u ljubav, izbegavaju čak i zabavljanje
Studenti odskaču od proseka po posetama pozorištu, muzejima, raznim drugim kulturnim manifestacija ili čitanju knjiga, tvrdi prim. dr Ljiljana Dimitrijević sa Studentske poliklinike.
– „Blejanje“ i „smaranje“ je i kod studenata je redovan posao. U poslednje vreme primećujemo i ozbiljan pad motivacije za učenje. Cela društvena i socijalna kriza, koja u Srbiji traje godinama, dosta utiče na njih. Nema studenta koji je ovde potražio pomoć a da nije bio pogođen nekim neprijatnim socijalnim iskustvom, neprihvatanjem, strahom da će biti ismejan i odbačen, a dosta njih je takva traumatična iskustva imalo već u srednjoj ili osnovnoj školi. Vera u ljubav je skoro potpuno izgubljena. Čak i kada su u vezi, oni se unapred boje raskida, patnje, psihičkog bola. To ide do te mere da pojedini izbegavaju i da se zabavljaju. Čini se da su krhki na bol i trpljenje i da nemaju kapacitet za prevazilaženje patnje i psihičkog bola – kaže prim. dr Dimitrijević.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/temadana.php?id=91805

Tek sada shvatam koliko je moja generacija, koja je osnovnu školu završila u vreme kada je SFRJ umirala u stvari srećna. Gluposti devedesetih i korupcija dvehiljaditih nas nisu slomile jer smo imali dobru osnovu na kojoj smo mogli da gradimo dalje.

Facebook - socijalna interakcija koja je sama sebi smisao. MMORPG verzija knjige Čekajući Godoa. Nažalost, postojeća omladina je izgubljen slučaj. Šta očekivati od osobe koja tvrdi da je ceca kraljica? :/

Naterajte decu da uče da čitaju sa četiri godine. Makar sa stripovima. Posle je lako uvaliti im Klarkovu Odiseju pa Šerloka Holmsa. Sposobnost brzog čitanja, engleski, neki sport (preporučujem plivanje) i kompjuter pre osnovne škole su minimum potreban da neko ima šansu da ostane normalan.
 
Jako zabrinjavajuce. U svetu uopsteno se vaspitanje mladih jako promenilo, na gore na zalost. Previse se gleda TV, bleji na netu i ne radi nista. Roditelji negde zbog previse obaveza ni ne stizu da vidjaju svoju deci i da ih upute na pravi put. Kompezuju to novcem sto je jako porazavajuce.
 
08/05/2009 20:04 | Beograd
TRAGOM - Izveštaji o poslovanju političkih partija u 2008. puni nelogičnosti i „tehničkih propusta“, iako su prošli reviziju

Raspetljavanje stranačkih finansija

Sedam od 15 najvećih donatora DS-a nije (više) u državnom registru * U registru nisu ni tri od šest finansijera G17 plus, a isto važi za SPS * Većina ovih firmi nije podnela finansijske izveštaje za 2008. godinu

Autor: Ekipa Danasa

Beograd - Sedam od 15 najvećih poslovnih donatora Demokratske stranke u 2008. godini ne nalazi se u bazi podataka Agencije za privredne registre. Pažljivom proverom državnog registra preduzeća osnovanih na teritoriji Srbije, novinari Danasa utvrdili su da se u njemu ne nalaze firme koje je DS navela u svom finansijskom izveštaju - Duga komerc (Leskovac), Tonocon filter (Vrnjačka Banja), Step Group (Vrnjačka Banja), Sigma (Pančevo), Kant Euro (Pančevo), Hyprobell (Beograd) i MP (Svilajnac).

Leskovačka Duga komerc na dan 8. maj 2008. nije postojala. Firma istog imena je registrovana u Kruševcu. Nema ni Tonocon filtera. Nešto nalik tome, Technocon filter, zaveden je u Novom Beogradu. Takođe u Vrnjačkoj Banji nema preduzeća StepGroup, ali ga zato ima u Beogradu (s prikazanim gubitkom od 13,5 miliona dinara). Nije registrovan ni pančevački Kant Euro, s tim što na primer u Plandištu ima jedan Kant, a u Beogradu je Kantar. Nismo pronašli ništa nalik beogradskom Hyprobellu, niti MP-u iz Svilajnca.

Zanimljiv je i slučaj firme Unionplast (u finansijskom izveštaju koji je potvrdio revizor navedenom kao Union plast), koja je DS-u donirala 80.000 dinara, a prošlu godinu završila s gubitkom od 15 miliona dinara.

S druge strane, neki od istaknutijih donatora demokrata jesu uspešna manja i srednja preduzeća. Aicon je poslovao s dobitkom od preko sedam miliona dinara, Autocentar Zdravkovićje u plusu 5,6 miliona, AD Čelik je profitirao 4,4 miliona, a ABC četiri miliona dinara.

Posle više provera i uz ukucavanje matičnih brojeva u pretraživačinternet sajta Agencije za privredne registre (koje je Danasu dostavila stranka G17 plus), novinari Danasa su utvrdili da se u tom registru ne nalaze firme Marnet, Termogas i Aktiva konto.

Preostala tri poslovna finansijera G17 plus - Alex EC, Howard invest i Trajkop nisu u registru Agencije zavele finansijske izveštaje za 2008. godinu.

Aleks EC, pojedinačno najveći donator G17, u 2007. imao je prihod od oko 49 miliona dinara. U izveštaju Howard investa za 2007. nisu navedeni prihodi, većsamo rashodi od 1.000 dinara, kao i gubitak u istom iznosu. Preduzeće Trajkop je u 2007. prihodovalo 94.000 dinara, dok je imala pola miliona rashoda.

Kada je rečo SPS-u, jedina firma koja je dostavila finansijski izveštaj za 2008. je Orsus, očigledno uspešno preduzeće s profitom od 30 miliona dinara.

Najveći donator socijalista je firma Viadukt, koja je u 2008. ostvarila prihod od 3,2 miliona dinara, a dala socijalistima čak 2,7 miliona. Neka od preduzeća-donatora ove partije poslovala su s dobitkom od svega nekoliko hiljada dinara, što im nije smetalo da SPS-u daju i po milion. Primer za to je preduzeće Venedum iz Beograda, s jednim zaposlenim, koje je u 2007. zaradilo 9.000 dinara, a socijaliste su pomogli sa 1,25 miliona.

Firma registrovana kao Lađa iz Beograda ne postoji u državnom registru. Novinari Danasa su pronašli beogradski Lađar Transport, Belu Lađu i slično, ali ne i Lađu. U registru Agencije ne postoje ni Hidro pro elektro i Furobata.

Srpski pokret obnove doniralo je 13 firmi od kojih je ova stranka dobila ukupno 1,84 miliona dinara. Većine njih nema u registru Agencije za privredne registre, poput Rimidala B i Mreže svetske banke mladih Srba.

Firma koju je Nova Srbija navela u izveštaju kao svog donatora - Panikop iz Brusa - u 2007. je poslovala s gubitkom. Firma Birotehnika je prošle godine ostvarila profit od 76.000 dinara, a stranci Velimira Ilića je dala 50.000 dinara.

Misterija zvana finansiranje političkih stranaka nastavlja da se komplikuje, ali i da u isto vreme postaje donekle jasnija. Biće mnogo posla za tek formiranu Agenciju za borbu protiv korupcije.

Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/politika/raspetljavanje_stranackih_finansija.56.html?news_id=160647

Glas 1: Halo
Glas 2: Dobar dan
Glas 1: Dobar dan
Glas 2: Mi smo iz _____________ partije/stranke
Glas 1: Nisam zainteresovan
Glas 2: Ali vi imate firmu?
Glas 1: Da, ali kakve to veze ima sa izborima? A i izbori su bili prošle godine.
Glas 2: Ne, mi smo zainteresovani za vašu firmu
Glas 1: ____________________partija/stranka želi da otkupi moju firmu? Ali firma mi je u stečaju, ne radi.
Glas 2: Ne želimo da je kupimo, želimo da nam date donaciju.
Glas 1: /%"#$/&%/&%#/&#, koji deo rečenice firma je u stečaju niste razumeli?
Glas 2: Ne, niste shvatili, mi ćemo vam dati novac.
Glas 1: Vi ćete mi dati novac koji ću ja vama uplatiti kao donaciju? :/
Glas 2: Da, imamo viška novca koji nam je neko ostavio pred vratima stranke a ne znamo ko. A moramo da imamo imena svih donatora. Znate, tako nalaže zakon.
Glas 1: Zašto bih ja to radio?
Glas 2: Daćemo vam 5%
Glas 1: U redu, slažem se. Da li treba i da se učlanim u _____________stranku/partiju?
Glas 2: Ne, nije potrebno, bićete naš simpatizer. Nego, da nemate slučajno još neku firmu, npr. za prodaju polovnih vozila?
Glas 1: Ne, zašto?
Glas 2: Pa, neko nam je parkirao desetak džipova na stranački parking, sa porukom Od vatrenog simpatizera pa nam trebaju papiri, znate, ovako izgleda kao da su kradeni.........
 
Evo zasto Beograd treba da bude sasmostalna republika. Muka mi je.

Beograd
Komisija za finansiranje lokalne samouprave
Beogradu uzeti 7,4 milijarde
Autor: L. Gedošević | Foto: j. vučetić | 19.05.2009. - 08:07


Zaključak Komisije za finansiranje lokalne samouprave, koja je juče imala sastanak, jeste da bi Beogradu, u okviru smanjenjenja transfera novca lokalnim samoupravama u Srbiji trebalo „zakinuti“ čak 7,4 milijarde dinara. Međutim, ova odluka nije obavezujuća, a konačan sud o tome koliko će novca manje dobiti prestonica daće Vlada Srbije.

Za ovakvu odluku Komisije za finansiranje lokalne samouprave „pobrinuli“ su se predstavnici četiri grada koje je u Komisiju delegirala Stalna konferencija gradova i opština (SKGO). Njihov zadatak je da učestvuju u radu organa koji se bave smanjenjem novca lokalnim samoupravama i brane njihove interese. Međutim, oni su preglasali predstavnika Grada Beograda Nikolu Pavića, inače člana Gradskog veća zaduženog za finansije, koji je izrevoltiran ovakvim ishodom napustio jučerašnji sastanak.



Ministarstvo finansija u ovoj Komisiji ima ukupno šest članova, ali su na jučerašnjem sastanku bila samo dva, koja su se uzdržala od glasanja za ovaku odluku.
Rebalansom republičkog budžeta, godišnji iznos transfera koji Republika raspoređuje lokalnim samoupravama, smanjen je za ukupno 15 milijardi tako da će gradovi i opštine umesto 40,7 od države dobiti 25,7 milijardi dinara. Odluka koliko će manje novca sledovati Gradu još nije poznata, ali je bilo najava da bi u pitanju moglo da bude čak 7,4 milijarde dinara.
Ovim povodom gradonačelnik Dragan Đilas je pre dvadesetak dana uputio premijeru Mirku Cvetkoviću i ministarki finansija Diani Dragutinović protestno pismo u kome je tada naveo da je jedino prihvatljivo rešenje za Beograd da svim lokalnim samoupravama sredstva budu jednako umanjena. On je tada upozorio da bi ovoliko smanjenje transfera ugrozilo finansiranje potreba Beograđana, za koje se sredstva obezbeđuju iz budžeta Grada i opština, kao i da je Gradu jedino prihvatljivo da to umanjenje ne bude veće od 4,1 milijarde dinara. Đilas se u međuvremenu na ovu temu sastajao i sa predsednikom i premijerom Srbije Borisom Tadićem i Mirkom Cvetkovićem, ali ni tada nije bilo dogovora, osim da su se svi složili da “Beograd ne sme da stane”. Krajem prošle nedelje isti sastav je razgovarao o istoj stvari, ponovo bez konačnog dogovora, ali je tada rečeno da će smanjenje transfera biti manje od 7,4 milijarde dinara.
Ukoliko se ipak republičke vlasti odluče na najgori scenario po prestonicu (7,4 milijarde), u Gradu kažu da bi mnogi projekti mogli da stanu. Tada će gradske vlasti morati da biraju da li će ukinuti pomoć trudnicama, porodiljama i penzionerima, stopirati infrastrukturne projekte poput vrtića ili škola, ili poskupeti pojedine usluge, poput gradskog prevoza.
Takođe, prestonica bi mogla da ostane i bez gradonačelnika koji je najavio da će, ako Beograd ostane bez 7,4 milijarde, podneti ostavku. Pre umanjenja transfera bilo je predviđeno da Beograd od Republike dobije 11,1 milijardu dinara.

Smanjenje oko pet milijardi?
U kabinetu gradonačelnika kažu da odluka Komisije nije obavezujuća. Kako je “Blicu” rečeno, Vlada Srbije donosi konačnu odluku o iznosu koji sleduje Beogradu, a gradske vlasti očekuju da će umesto najavljenih 7,4 milijarde on biti oko pet milijardi dinara. Takođe, s obizom na sastav Komisije za finanasiranje lokalne samouprave koji je delegirala SKGO, Grad će razmotriti dalje učešće u ovoj organizaciji.

Sastav komisije
Osim šest predstavnika Ministarstva finansija, Komisija ima još pet predstavnika gradova i opština koje je delegirala SKGO. To su Nikola Pavić (Beograd), Neda Zrnić (Subotica), Zoran Todosijević (Čačak), Zagorka Šumarac (Raška) i Miroljub Ćosić (Kruševac).
http://www.blic.rs/beograd.php?id=93209
 
Dragan Marić, sa dve ručne bombe ušao u Predsedništvo Srbije. Jedna bomba mu oduzeta, pregovori sa njim su u toku. Predsednik Tadić došao u zgradu.

Kako je moguce da obezbedjenje nije bilo obazrivije?
 
Vrh