Šta je novo?

Srbija - crna strana medalje

Pa sad, sajt je rekao da je iz 60-tih, ako laže mene, lažem i ja vas. No, mogu vam sa sigurnošću reći da je moj bivši šef kao vrli mali Italijančić iz Bruklina razvozio meso svog oca mesara po kvartu konjskom zapregom. To je bilo 1950-tih.
 
Kvisling Dragi Jovanović pored imena Nikole Pašića, Ljube Davidovića i Zorana Đinđića
27.03.2009.
Na zvaničnom sajtu Skupštine grada Beograda objavljen je spisak svih gradonačelnika koje je Beograd imao od 1839. godine do danas (http://www.beograd.org.rs). Beograd je dosad vodilo 73 ljudi počev od Ilije Čarapića, koji je postao prvi čovek srpske prestonice 7. maja 1839. godine, zaključno sa sadašnjim gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom.

Za 180 godina, Beograd su vodili mnogi ugledni građani Srbije poput lekara, predsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Srbije dr Vladana Đorđevića, predsednika Vlade i ministra policije Aćima Čumića, predsednika Vlade i predsednika Narodne skupštine Nikole Pašića, inženjera i profesora Velike škole Koste Glavinića, predsednika Narodne skupštine i predsednika Vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Ljubomira Davidovića, ministra finansija i policije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Koste Kumanadija, zatim Milutina Petrovića, ministra spoljnih poslova SFRJ Miloša Minića, arhitekte Branka Pešića, ambasadora SFRJ u SAD Živorada Kovačevića i prvog demokratskog predsednika Vlade Srbije posle komunističke vladavine Zorana Đinđića.

Spiskom nije obuhvaćen period austrougarske okupacije Srbije između 1914 - 1918. godine, jer je grad bio pod okupacijom. Međutim, period nacističke okupacije Beograda između 1941 - 1944. godine na zvaničnom sajtu Skupštine Beograda ne tretira se na isti način. Kao gradonačelnici Beograda upisani su Ivan Milićević (2. 4. 1941 - 19. 6. 1941), Milosav Stojadinović (19. 6. 1941 - 11. 9. 1941) i Dragi Jovanović (11. 9. 1941 - 3. 10. 1944), koji su kao saradnici nacista upravljali Beogradom.

Dok su imena Ivana Milićevića i Milosava Stojadinovića, koji su, umesto nemačkog okupatora, upravljali Beogradom do septembra 1941. godine, uglavnom nepoznata, ime Dragomira Dragog Jovanovića, koji je Beogradom vladao od septembra 1941. do oslobođenja u oktobru 1944. godine, poznato je po zlu svim borcima protiv fašizma, rodoljubima i običnim građanima Beograda.

Jovanović je rođen u Požarevcu 1902. godine. Ovaj pravnik je za vreme Kraljevine Jugoslavije bio šef beogradske policije čiji je deo bila zloglasna Specijalna policija koja je hapsila, mučila i ubijala levičare i komuniste. Po okupaciji Jugoslavije stavio se u službu nacista zajedno s policijskim mučiteljima Svetozarom Vujkovićem, Boškom Bećarevićem, Đorđem Kosmajcem, Nikolom Gubarevom i Obradom Zaladom. U ime okupatora upravljao je Beogradom od 1941 - 1944. godine.

Opširnije u Borbi
Izvor: Borba
Link: http://www.borba.rs/content/view/4174/123/

I zaista: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1954
Još sam nešt malo gledao, i u istoriji Beograda o poriodu 1945-1988, se piše u samo tri paragrafa (od toga pola jednog se odnosi na odcepljenje ostalih republika, iako ima posebna stranica o tom), po tradiciji se najveći prostor posvećuje ratovima, ustavima itsl. Ne spominje se nikako Fest, Bitef ili bilo šta kulturno, doduše, zamerka može biti opšta da se u istoriji koja je tu predstavljena kultura uopšte ne spominje, ili vrlo malo. Takođe ni na jednom mestu se ne spominje npr. izgradnja aerodroma, prelazak na levu obalu Save, i još neke druge stvari koje se za ranije epohe spominju (npr. izgradnja Žel. stanice)..... Stvarno jadno, jeste da je Beograd Dar Ul Jihad, ali ima valjda i još neke istorije u ovom gradu... :(
 
Bravo! Senzacija! Novinari su otkrili toplu vodu!
Pa taj spisak tamo stoji godinama.

Председници Београдске општине, Скупштине града и градоначелници 1839-2008.

Илија Чарапић, 7. 5. 1839 - 27. 5. 1840.
Милош Богићевић, 28. 5. 1840 - 24. 9. 1840.
Младен Жујовић, 25. 9. 1840 - до краја 1841.
Стојан Делимирковић, 1855.
Марко Стојковић, 1861 - 1862.
Јован Смиљанић, 1865 - 1866.
Глигорије Јовановић, 1866.
Михаило Терзибашић, 6. 9. 1866 - 14. 9. 1867.
Јован Николић-Чокојић, 14. 9. 1867 - 1868.
Василије Ивановић, 1868.
Глигорије Јовановић, 1868.
Аћим Чумић, неколико месеци 1869.
Арса Лукић, 27. 12. 1869 - април 1871.
Алекса Ђурић, 10. 6. 1871 - 31. 12. 1872.
Димитрије Поповић, 30. 3. 1872 - август 1878.
Алекса Стевановић, август 1878 - октобар 1879.
Живко Карабиберовић, октобар 1879 - 1. 8. 1884.
Владан Ђорђевић, 1. 8. 1884 - 10. 8. 1885.
Михаило Богићевић, 4. 4. 1886 - 4. 2. 1887.
Светомир Николајевић, 7. 3. 1887 - 1. 9. 1887.
Живко Карабиберовић, 1. 9. 1887 - 30. 12. 1889.
Никола Пашић, 30. 12. 1889 - 14. 1. 1891.
Милован Маринковић, 26. 5. 1891 - 22. 11. 1892.
Петар Татић, 23. 11. 1892 - 2. 4. 1893.
Милован Маринковић, 6. 4. 1893 - 12. 5. 1894.
Михаило Богићевић, 14. 5. 1894 - 8. 11. 1896.
Никола Стевановић, 5. 12. 1896 - 31. 12. 1896.
Никола Пашић, 10. 1. 1897 - 13. 11. 1897.
Никола Стевановић, 13. 11. 1897 - 14. 11. 1899.
Антоније Пантовић, 20. 11. 1899 - 13. 4. 1901.
Милован Маринковић, 28. 5. 1901 - 6. 11. 1902.
Никола Стаменковић, 28. 3. 1903 - 11. 8. 1903.
Коста Главинић, 20. 8. 1903 - 20. 11. 1907.
Велисав Вуловић, 1. 1. 1908 - 10. 10. 1909.
Коста Главинић, 11. 4. 1910 - 21. 9. 1910.
Љубомир Давидовић, 24. 10. 1910 - 19. 1. 1914.
Ђорђе Несторовић, 1. 2. 1914.
Михаило Марјановић, почетак 1919 - новембар 1919.
Коста Јовановић, 9. 11. 1919 - 25. 8. 1920.
Филип Филиповић, 25. 8. 1920.
Ђока Кара-Јовановић, 2. 9. 1920 - 3. 3. 1921.
Добра Митровић , 9. 3. 1921 - 12. 3. 1923.
Михаило Марјановић, 22. 8. 1923 - 6. 1. 1925.
Коста Кумануди, 22. 8. 1926 - 18. 2. 1929.
Милош Савчић, 14. 2. 1929 - 23. 5. 1930.
Милан Нешић, 23. 5. 1930 - 12. 5. 1932.
Милутин Петровић, 12. 5. 1932 - 5. 1. 1935.
Влада Илић, 10. 1. 1935 - 13. 9. 1939.
Војин Ђуричић, 13. 9. 1939 - 20. 6. 1940.
Јеврем Томић, 20. 6. 1940 - 12. 4. 1941.
Иван Милићевић, 12. 4. 1941 - 19. 6. 1941.
Милосав Стојадиновић, 19. 6. 1941 - 11. 9. 1941.
Драги Јовановић, 11. 9. 1941 - 3. 10. 1944.
Михајло Ратковић, 1944 - 1947.
Нинко Петровић, 1947 - 1951.
Ђурица Јојкић, 1951 - 1954.
Милош Минић, 1955 - 1957.
Ђурица Јојкић, 1957 - 1961.
Милијан Неоричић, 1961 - 1964.
Бранко Пешић, 1964 - 1974.
Живорад Ковачевић, 1974 - 1982.
Богдан Богдановић, 1982 - 1986.
Александар Бакочевић, 1986 - 1990.
Милорад Унковић, 1990 - 1993.
Др Слободанка Груден, 1993 - 1994.
Мр Небојша Човић, 1994 - 1997.
Др Зоран Ђинђић, 21. 2. 1997 - 30. 9. 1997.
Војислав Михаиловић, 22. 1. 1999 - 5. 10. 2001.
Др Милан Ст. Протић, 5. 10. 2000 - 20. 3. 2001.
Радмила Хрустановић, 1. 6. 2001 - 3. 10. 2004.
Мр Ненад Богдановић, 3. 10. 2004 - 27. 9. 2007.
Зоран Алимпић, в.д. октобар 2007 - јул 2008.
Драган Ђилас, од 19. августа 2008.


I u cemu je problem? Ovo su činjenice i bilo bi glupo da bilo su izbrisali Dragog Jovanovića kao da nije postojao, jer on JESTE žario i palio po Beogradu.
Iz ovog članka ja nisam saznao kakva je bila uprava grada za vreme okupacije u I sv ratu i u čemu je onda "razlika u tretmanu", a mislim da ni novinar to ne zna. Mogao je i da napiše da je Ivan Milicevic po sluzbenoj duznosti zamenio Jevrema Tomica koji se ubio posto je zvanicno predao grad Nemcima, na blef. Da je hteo da napiše ozbiljan članak, za JEDAN DAN bi našao podatke i o I sv ratu, i o "manje poznatim" Milićeviću i Stojadinoviću. Mogao je da napravi ozbiljan članak, ali nije.

Jedina VEST ovde je da je novinar otkrio stranicu na internetu koja postoji jaaaako dugooooo.
 
Stoji godinama, ali je "nova" Borba mlada... Nije poenta da novinar/ka nađe podatke za Prvi svetski rat, već je poenta što ne stoje na stranici, ali stoje za Drugi - a to je malo nelogično. Ili sam makar ja tako shvatio - ispravite me ako grešim. (Uostalom, ovo nije ceo članak, već samo deo - a opširnije u štampanom izdanju...)
 
Novinar je napisao "ne tretira se na isti način", a nije nastavio do kraja i objasnio po čemu se ne tretira na isti način.
 
Spiskom nije obuhvaćen period austrougarske okupacije Srbije između 1914 - 1918. godine, jer je grad bio pod okupacijom. Međutim, period nacističke okupacije Beograda između 1941 - 1944. godine na zvaničnom sajtu Skupštine Beograda ne tretira se na isti način.
? Ne razumem... Napisano je to sasvim jasno.. Problem je što se jedan period spominje, dok se drugi ne spominje.. Odnosno, da budemo precizniji.. Period austrougarske okupacije nije obuhvaćen, dok je period nacističke okupacije drugačije tretiran, te su:
Kao gradonačelnici Beograda upisani su Ivan Milićević (2. 4. 1941 - 19. 6. 1941), Milosav Stojadinović (19. 6. 1941 - 11. 9. 1941) i Dragi Jovanović (11. 9. 1941 - 3. 10. 1944), koji su kao saradnici nacista upravljali Beogradom.
Ja sam problem shvatio prvenstveno u tome..
 
Branko Pesic i Zivorad Kovacevic su bas dosta uradili za BG u doba socijalista...Pesic je uradio Gazelu a Kovacevic Sava Centar. Koliko je Zivorad Kovacevic imao dug mandat u to vreme (74-82) a nije ni cudo. Extra obrazovan covek za srpske pojmove tada, a ostao je do svoje penzije (mislim bas se aktivno bavio svojim poslom i vise od toga) odlican poznavalac politike i medjunarodnih prava, bas ga cenim jer se i sama bavim tim poslom a on je covek koji se postuje u ovoj struci. Eh samo da imamo i u buducnosti ovakve ljude kao gradonacelnike, procvetacemo :)
 
Mislim da su njih dvojica valjda jedini gradonačelnici posle II svetskog rata koji su vodili Bg u dva mandata.
 
Ambassador":1p2sdq72 je napisao(la):
Spiskom nije obuhvaćen period austrougarske okupacije Srbije između 1914 - 1918. godine, jer je grad bio pod okupacijom. Međutim, period nacističke okupacije Beograda između 1941 - 1944. godine na zvaničnom sajtu Skupštine Beograda ne tretira se na isti način.
? Ne razumem... Napisano je to sasvim jasno.. Problem je što se jedan period spominje, dok se drugi ne spominje.. Odnosno, da budemo precizniji.. Period austrougarske okupacije nije obuhvaćen, dok je period nacističke okupacije drugačije tretiran, te su:
Kao gradonačelnici Beograda upisani su Ivan Milićević (2. 4. 1941 - 19. 6. 1941), Milosav Stojadinović (19. 6. 1941 - 11. 9. 1941) i Dragi Jovanović (11. 9. 1941 - 3. 10. 1944), koji su kao saradnici nacista upravljali Beogradom.
Ja sam problem shvatio prvenstveno u tome..
U tom grmu i leži zec - ko je upravljao okupiranim Beogradom u 1. Sv. ratu? - Ja ne znam, ali slutim da je Austrougarska vojska. Šta su tada radili - znamo, ko je tada bio u njoj - znamo, gde su ti isti ljudi bili '41. -znamo. Ni u ludilu ne bih bio na strani saradnika Nemaca '41-'44 (ni onda ni danas), i za njih se zna šta su radili. Treba samo imati u vidu jednu stvar - od okupacije u 1.SVR do 1941. je prošlo samo 23 godine i '41 je još uvek je bila u svežem sećanju Beograđana.
Novinar kaže da se kasniji period ne tretira na isti način, a pošto ne navodi šta se dešavalo u 1. SVR jasno je da samim tim sugeriše kako je stavljanjem i saradnika okupatora na spisak urađeno nešto što nije moralno (ili šta god).

Uglavnom, novinar je ostao nedorečen u više stvari i pokušava da napravi senzaciju ni iz čega.



razlog za edit - stilske i gramatičke greške
 
Pa da, ali onda to napišeš, ne ostaviš prazan period... Ovako izgleda kao da nešto skrivaju... Čekaj da dođe jovanovm pa da nam kaže šta je bilo u Prvom...
 
Trebalo bi za ove od 41-45 da dodaju - u okupaciji i rešen problem.Da i da dodaju te i 1sv. rata
 
jovanovm":37bpwyyj je napisao(la):
^^^ Tako nešto. Naravno, sad malo prozivka pa moram nešto da odgovaram, a već lepo ima thread ovde:

http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?id=891
Samo da dodam jednu stvar. Ipak je na početku okupacije postojala funkcija predsednika beogradske opstine, naravno, bez nekih ovlašćenja. Predsednik je bio Mladen Botorić ali je posle prvog susreta sa austrijskim vlastima podneo ostavku pa je izabran Kosta Popović, direktor Narodne banke.
 
SLUŽBENA BELEŠKA
Akcija APP (Ako prođe - prođe)

Autor: Miloš Vasić

Dok ima ovaca, biće i štofova od runske vune. Ovu mudrost formulisali su sredinom šezdesetih godina „valjatori“, koji su „ovcama“ ispred komisiona preprodavali „engleski štof“, kupljen duplo jeftinije u susednoj robnoj kući.

Da je o mudrosti reč, jasno je na prvi pogled; valjatorski posao zasniva se na dubokom uvidu u ljudsku prirodu. Najnoviji dokaz za to priredio nam je Infostan, namamivši više hiljada Beograđana da plate nešto ni za šta. Ko je platio? Isti oni koji 2000. u leto nisu smeli da izađu na ulicu, jer im je RTS rekao da je pomračenje Sunca opasno po život; isti oni koji su 1989. bojkotovali slovenačku robu. Prepadnuti penzioneri, bogobojazni i od vlasti prepadnuti ljudi.

Akcija APP (ako prođe - prođe; ako ne prođe, opet dobro, bar smo pokušali) započeta je bez upozorenja, slanjem naizgled običnih uplatnica Infostana na skoro 200.000 adresa. Dva detalja, međutim, nisu bila obična: iznos zaduženja i njegova osnova. Stručno mišljenje bilo je jedinstveno: ne plaćati, zastarelo, nema sudskog rešenja, pregledati stare račune, za svaki slučaj. Međutim, nadležni su davali protivrečna tumačenja. Zaprećeno je i plenidbom pokretne imovine!

Pustimo sad tu građansko-pravnu stranu priče, ona je jasna i poznata; pogledajmo onu političku. Kabinet gradonačelnika Dragana Đilasa bio je iste večeri upozoren od strane moje malenkosti da vodi računa, jer se ta priča neće dobro završiti. U najboljoj nameri pokušao sam da im objasnim da je zapravo rečo krivičnom delu prevare. Odgovoreno mi je da ja to ne razumem, a da pogledam TV Pink, gde će drug Đido većrazjasniti stvari. Jedino što je čovek rekao bilo je da će kao znak dobre volje biti razmotren oproštaj kamata. Čekaj, Đido, kakvih kamata? Kamata na nepostojeći ili davno zastareli dug? Pa, jesu li ljudi uredno dokazali da im traže dug iz 1999, a kuća u kojoj žive sagrađena je tek 2005? Jesu li ljudi pregledali sve svoje priznanice i našli da su sve plaćene? Odluka da stane iza ovakvog pokušaja pljačke koštaće gradsku vlast veoma skupo. Rečje o aroganciji koja prelazi u jeftini bezobrazluk, a to se u politici skupo plaća.

Akcija APP nagriza temelj društvenog ugovora: pravnu sigurnost. Odnos sa Infostanom jeste ugovorni ; pacta sunt servanda, dakle svako ispunjava svoj deo ugovora. Infostan pruža uslugu, građanin je plaća, a Zakon o obligacijama primenjuje se u sporu. Ako je Infostan propustio da naplati dug u propisanom roku, to je njihov problem. Ovaj pokušaj da se zakon izigra priliči munđosima i prevarantima.

Nije samo taj očigledno nesposobni Infostan problem. Imamo i slučaj iz Niša, kad je poreska uprava pokušala da naplati nekakav dug od ko zna kada, ljudima koji jedva žive. Država koja sebi dopušta takve pristupe ne može da računa na poverenje građana. Što se glasova na izborima tiče, građanstvo je većsteklo dragocena iskustva u biranju između zla i goreg; valjda ove sadašnje to još i ohrabruje u ovakvim pokušajima kakav je ovaj iz Infostana, ali svakoj zaje*******anciji dođe kraj. Čujem da neka javna preduzeća u Beogradu razmatraju mogućnost da izađu iz sistema objedinjene naplate Infostana. Biti u društvu sa Infostanom više nije higijenski; o tome kako se objedinjeni novci dele između njih moglo bi se takođe razgovarati, a čujem da se dele više bratski nego pošteno.

Sve u svemu, beogradskoj vlasti ovo nije trebalo. Niko ne voli da ga potkradaju, pogotovo ne na drzak način, a ljudi naročito ne vole kad ih smatraju za budale. Još nije kasno, kad smo kod toga: drug Đido bi morao da zaposli savetnika za razlikovanje ispravnog od pogrešnog, ako misli da opstane kao gradonačelnik. Vreme je da on i njegova koalicija razmisle i učine nešto. Recimo da reorganizuju sistem objedinjene naplate, da najure koga treba uz najdublje žaljenje, ali narod je spreman i za najveće žrtve, što god žrtve o tome mislile (da parafraziramo Duška Radovića). Razumemo mi da „kadrove treba čuvati“ ali ne baš sve, svakakve i ne baš svačije.

Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/hronika/akcija_app_ako_prodje__prodje.3.html?news_id=157223

U prevodu, kako da namaknemo pare a da ne otpustimo višak od 20.000 ljudi u republičkoj i još toliko u lokalnoj administraciji.
 
Skupština o grbu, zastavi i himni
31. mart 2009. | 01:25 | Izvor: Beta
Beograd -- Poslanici Skupštine Srbije, počeće danas raspravu o Predlogu zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne.


Usvajanjem zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, biće ozakonjeni državni simboli utvrđeni u novom Ustavu iz novembra 2006. godine.

Predlog zakona o izgledu i upotebi grba, zastave i himne je prva tačka sednice, koja na dnevnom redu ima više od 40 zakona, među kojima i paket ekoloških zakona, neophodnih za priključenje EU, kao i potvrđivanje više međunarodnih sporazuma.


Koliko ćemo čekati na novi zakon o saobraćaju, zakon o vraćanju imovine i sl? Na one stvarno prioritetne?
 
Ustav je jaci od zakona tako da je ovo gore glupo napisano. Zakon sluzi da se definise nacin upotrebe npr zastava srbije se istice na drzavnim zgradama na adekvatan nacin nesmije biti pocjepana prljava i slicno.
:kafa:
 
"Политика"":3jx5c5v9 je napisao(la):
Зграда тоне два милиметра недељно
grad00015.jpg

Петоспратница у Улици Милана Танкосића 7 на Палилули укопала се у земљу 17 центиметара још пре седам месеци

Станаре зграде у Улици Милана Танкосића 7 на Палилули ноћу узнемиравају необични звуци. Свако јутро, када отворе очи, дочека их за нијансу већа пукотина на плафону стана и нова „низбрдица” под тепихом. Крцкање које чују допире из зидова, носећих и преградних, а врата у мало ком стану могу да се затворе од када су се искривили рагастои. Последњих годину и по дана, њихова петоспратница све је дубље у земљи. Од октобра 2007, када је почела да тоне, до августа 2008, када су стручњаци геодетске агенције „Координата” последњи пут извршили мерења, укопала се 17 центиметара. Градска грађевинска инспекција установила је, минулог петка, да је зграда небезбедна за становање и да ће ускоро морати да буде евакуисана.

Станари не знају шта да раде, нити куда да иду ако дође до исељавања. Слободан Миленковић решен је да уколико ноћ не буде могао да проведе у свом кревету, убудуће спава на трамвајским шинама.

– Све је пошло низбрдо, буквално и симболично, од када су у октобру 2007. радници поправљали асфалт у нашој улици. Комаде старог, замењеног асфалта побацали су по завршетку у шахт испред зграде и запушили кишну канализацију. Онда смо 20. октобра открили да су нам подруми пола метра у води. Поверовали смо да је пукла нека цев и звали „Градско стамбено” да испумпа воду. Два сата потом, плоче у темељу су попуцале и подигле се, а цела зграда је пропала неколико центиметара у земљу. Од тада до данас, сваке недеље тоне по два милиметра – прича станар Милутин Милутиновић.

Одмах су потражили помоћ. Софија Ковачевић, председница скупштине станара, писала је „Градском стамбеном” које је ангажовало тим геодета да измери померање. Јавно предузеће за уређење стамбених објеката изашло је у сусрет житељима у Милана Танкосића 7 и са 600.000 динара финансирало израду пројекта санације зграде. Априла 2008. Душан Најдановић и Ђорђе Вуксановић, стручњаци са Грађевинског факултета, понудили су решење. Али, годину дана од тада нико од надлежних није нашао за сходно да издвоји 3.800.000 динара за поправку.

– С обзиром на озбиљност проблема, сума је „смешна”, али ми тај новац ипак немамо. У јулу 2008. тражили смо од општине Палилула да издвоји средства, али они су рекли да нису надлежни. Писали смо и градском Секретаријату за комуналне и стамбене послове да учествује у финансирању поправке, ни од њих нисмо добили конкретан одговор. Пре месец и по дана обратила сам се градској грађевинској инспекцији, а 27. фебруара и Душанки Гаћеши, грађанском браниоцу. У међувремену је „Градско стамбено” проследило захтев секретаријату, а ми позвали заменика градоначелника који нам је рекао да предмет поново донесемо у писарницу и да ће бити размотрен. Инспекција је дошла прошлог петка и најавила да ће дати налог за евакуацију зграде. То је све што знамо – наводи Ковачевићева и додаје да је последњих седмица са зграде почела да отпада и фасада, као и да се све више осећају потреси „Беовоза” који пролази 25 метара испод њихове улице.

У општини Палилула кажу да санација свих објеката већих од 800 квадрата спада у надлежност града.

– Знамо за тај проблем већ годину и по дана, али у питању је превише новца за општински буџет. Решење ни законски није у нашем домену – рекао је Ненад Ђурђевић, представник за медије општине Палилула.

Из Секретаријата за комунална и стамбена питања предлажу да грађани из Милана Танкосића покрену тужбу против наводног кривца – предузећа „Београд пут” и на тај начин надокнаде штету.

– Ми нити знамо ко су били ти радници што су у јесен 2007. поправљали улицу, нити можемо да докажемо њихову директну кривицу. Не знамо ни да ли су они уопште радили за „Београд пут”. Зашто би уосталом морали да знамо ко, где и кад поправља саобраћајнице. Све и да их тужимо, тај процес може да потраје годинама, до тада ћемо увелико бити без крова над главом, ако не затрпани у рушевинама – каже Ковачевићева.
Извор: http://www.politika.rs
Линк
 
Ješić: Smanjiti administraciju i javnu potrošnju

31. mart 2009. | 09:26

Izvor: Dnevnik

Grad: Inđija

Gradonačelnik Inđije Goran Ješić izjavio je da država ne treba da smanjuje sredstva namenjena opštinama, već da smanji javnu potrošnju i da zarade budžetskih korisnika vrati na prošlogodišnji nivo.

"Ono što država treba da uradi jeste da smanji javnu potrošnju i državnu administraciju, te da zarade 500.000 budžetskih korisnika, koje je povećala u januaru, vrati na prošlogodišnji nivo. To su mere štednje", rekao je Ješić za novosadski Dnevnik I ocenio da bi najavljene mere Vlade o smanjenju sredstava lokalnim samoupravama bile pogubne za većinu opština u Srbiji i da bi za tri meseca dovele do bankrota više od 90 odsto opština. "To je kao kad biste nešto iz levog prebacili u desni džep, pa ne plaćate iz levog nego iz desnog džepa, a to nije nikakva mera štednje", rekao je Ješić.

On je naveo da u lokalnim samoupravama ima 22.000 zaposlenih, dok državna administracija upošljava 36.000 do 50.000 ljudi. "Objektivno, nije potrebno da u državnoj administraciji ima više od 15.000 zaposlenih, a najbolje bi bilo da se na smanjenje administracije ide paralelno na državnom i lokalnom nivou", kaže Ješić.

Izvor: Ekonomist
http://www.emportal.rs/vesti/srbija/83890.html

Interesantno je da se za smanjenje birokratskog aparata zalažu samo ljudi koji umeju da rade svoj posao.
 
Poslovi koje niko ne želi
2. april 2009. | 01:25 | Izvor: B92
Beograd -- I pored velike nezaposlenosti, u Srbiji nema dovoljno radnika na gradilištima, u gradskoj čistoći, restoranima ili u zanatskim radionicama.

Većina građana Srbije tvrdi da se ne stidi nijednog poštenog posla. Ipak i pored više od 700 hiljada nezaposlenih, poslodavci nemaju dovoljno radnika za navedene poslove. Međutim, u ekonomskoj krizi ima sve manje prostora za probirljivost u izboru posla.

U Omladinskoj zadruzi "Bulevar" dnevna ponuda poslova brzo se razgrabi, osim kada je reč o tradicionalno nepopularnim poslovima za koje se niko ne otima.

Među studentkinjama su poslednjih godina traženi kratkoročni angažmani koji donose dobru dnevnicu.

“Neki nakratko, tipa promoterka ili tako nešto. Ne bih sada ništa na duže, dva-tri meseca, zato što još uvek imam predavanja, pa ne mogu da uskladim. Nije da ne bih, neg neću postići sve”, kaže jedna studentkinja koja je u potrazi za poslom.

Ipak, godina globalne recesije naterala je i one sa diplomom da dok čekaju na posao u struci ne sede skrštenih ruku.

“Administracija, u kancelariji administrativni poslovi, ali naravno ne bih odbila ni ove poslove po kafićima, ‘fast fud’ restoranima i tako to”, navodi jedna beogradska studentkinja.

Osim primamljivih ponuda koje se plaćaju do 2.000 na dan, svakodnevno se traže devojke za spremanje poslovnog prostora, radnici u restoranu, ali mesta su neretko upražnjena.

Naporan posao za malo novca čija dnevnica ne prelazi skromnih 100 dinara na sat,odbija i one koji nisu u situaciji da biraju.

“Ako su osobe bez kvalifikacija, one imaju visoke kriterijume – ne bi radili te pomoćne poslove, ili retko ko prihvata. Dok se dešava da ljudi sa visokim obrazovanjem prihvataju poslove bez obzira kakvi su i koliko su teški i naporni, bitno im je da imaju zaradu za određeni period dok ne pređu u neku fazu koja njima više odgovora”, kaže Breda Milić iz omladinske zadruge “Bulevar”.

Dok u Srbiji i dalje veliki broj studenata ne misli o poslu, u Sloveniji su prava retkost oni koji uz fakultet i ne rade.

“Nema skoro studenta da ne radi posao, zato što je to glavni vid dohotka. Studenti u Sloveniji otprilike zarađuju oko 750 evra u proseku”, navodi Miša Krstić sa Internet portala "Nema da nema".

Ekonomska kriza trebalo bi i ljude u Srbiji konačno da natera da manje biraju posao i da država školuje ljude za zanimanja koja su potrebna privredi, kažu u Uniji poslodavaca navodeći da za deficitarna zvanja i pored armije nezaposlenih i dalje vlada slabo interesovanje.

“Kuvari su stalno, nama se žale ovi ugostitelji, da su deficitarna služba. Međutim, deca to danas ne žele da rade. Ne žele ta neka radnička zanimanja, kao što su bravari, varioci, limari, ali shvatiće jednog dana da neko to mora raditi i da tu može lepo da se zaradi. Ja znam dosta bogatih ljudi koji rade limarski zanat, a voze mercedese, pristojno žive od svog rada”, poručuje Stevan Avramović iz Unije poslodavaca Srbije.

Ukoliko nisu spremni da se prihvate nepopularnih zanimanja ili obuče za neki traženi zanat ,otpuštenim radnicima čija znanja, veštine i godine nisu više atraktivni na tržištu rada, u Unjii savetuju obuku za preduzetništvo, udruživanje i “start ap” kredite kako bi pokušali da sami postanu poslodavci.
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=04&dd=02&nav_id=353356&nav_category=9
 
Ja se iskreno nadam da grad na banjici ima neki tajni bazen koji ce otvoriti pred univerzijadu... pao sam u nesvest danas: plocice su ispucale celom ivicom, ostre su kao zilet, ljudi setaju sa krvavim kolenima, one na nesuncanoj strani obrasle su mahovinom; u jednom delu bazena izvire kanalizacija, tako da tu ima manje kupaca; sve svlacionice i tusevi smrde na uzeglu mokracu, a isto izgledaju i kosarskaske svlacionice; na zgradi uopst nije obelezeno gde je ulaz i za sta, apsolutno nigde ne pise gde je tus, wc, kabina, garderoba, kasa, izlaz; sama zgrada je u katastrofalno jadnom stanju.
 
Demokratska stranka u Grockoj napustila vlast
Predstavnici koalicije „Grocka za evropsku Srbiju" (DS, G17 Plus i SPO) istupili su juče iz vladajuće većine u opštini Grocka. Đilas: Sebi davali plate od 170.000 dinara.

Zvanično, razlog istupanja koalicije ZES je „nemogućnost uticanja na donošenje odluka bitnih za razvoj opštine". Inače, ZES je sa DSS-om, SPS-om i Grupom građana „Snaga građana" činio vladajuću većinu u Grockoj.

Prema nezvaničnim informacijama, odlazak koalicije je zbog neracionalnog trošenja budžetskih sredstava. Naime, funkcioneri opštine Grocka donedavno su imali ubedljivo najveće plate među opštinskim funkcionerima - predsednik opštine Grocka Zoran Jovanović (DSS) je za januar primio 168.000 dinara, a predsednik Skupštine opštine Miroljub Petrović (DS) čak 178.000 dinara, prenose beogradski mediji.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas naglasio je juče da je za njega neprihvatljivo učestvovanje u vlasti u opštini Grocka sa predstavnicima dosadašnje vladajuće koalicije.

"Neprihvatljivo je učestvovati u vlasti sa ljudima koji sebi daju platu od 170.000 dinara i, protiv zabrane gradonačelnika, kupuju automobil u vrednosti od pet miliona dinara" - obrazložio je Đilas.

Zakon predviđa održanje skupštinske sednice u roku od mesec dana od momenta kada stigne pismena ostavka predsednika Skupštine opštine, koja se još čeka. Na toj sednici, ostavka se potvrđuje, posle čega sledi formiranje nove većine ili, ukoliko se stranke ne dogovore, uvođenje prinudne uprave.

Podsećamo, vladajuća većina preuzela je vlast juna 2008. godine, posle lokalnih izbora, čemu je prethodilo višemesečno natezanje. Novembra 2007. umesto Blaža Stojanovića izglasan je Zoran Jovanović.

Povod za smenu bio je nalaz budžetske inspekcije o malverzacijama u poslovanju opštine. Stojanović je odbio da preda funkciju, pa je tako mesecima trajao sukob između njega i Jovanovića. Tek posle lokalnih izbora održanih prošlog maja nova vladajuća većina počela je da vlada Grockom.
Izvor: Studio B
Link: http://www.studio-b.co.yu/info/vest.php?id=36281
 
Ovde se podnose ostavke tek posto je steta nacinjena. Naravno, sav ukraden novac nece biti vracen a sada vec bivsi funkcioneri Grocke zavrsice na nekoj drugoj funkciji.
 
Pa sta je bilo sa RIK-om? Isti slucaj svuda. Zbog ovakvih slucajeva DS jezivo gubi popularnost. Ne znam da li su oni toga svesni a u ostalom nije me ni briga.
 
Uskoro mere za manje troškove državne administracije
Smanjenje plata za 10 odsto
Autor: Ž. Jevtić, T. Spaić | Foto:M. Perić | 02.04.2009. - 08:01
vlada-v.jpg


Po svemu sudeći plate u državnoj administraciji biće smanjene saznaje „Blic“. Prema prvim procenama ušteda će biti veća od 10 odsto od ukupnog iznosa novca koji se izdvaja za primanja u državnoj administraciji. U Vladi procenjuju da će efekat biti jednak otpuštanju tri do četiri hiljade ljudi.

Kombinacija mera koje bi mogle da počnu da se primenujuju već u narednih petnaestak dana samo su deo mera uštede koje bi trebalo da imaju svoj nastavak juna a kada je rok koji je dat nadležnima u Vladi Srbije da naprave izveštaje o broju zaposlenih i funckionisanju direkcija, agencija i ostalih regulatormnih organa.
Ministar Milan Marković je najavio da će naredne sedmice biti donete mere racionalizacije rashoda državne uprave. On je dodao i da će naredne sedmice biti donet program razionalizacije zaposlenih u državnoj administraciji.
- Zaposleni u državnoj administraciji podneće veći teret u odnosu na sve druge zaposlene u republici - rekao je Marković.
Vlada Srbije bi na današnjoj sednici trebalo da usvoji predlog mera koje će omogućiti uštedu u ministarstvima od oko 20 odsto u odnosu na budžetom usvojene troškove, rečeno je „Blicu“ u Vladi. Ministri koji su do sada u izjavama za medije svaki za svoje resore negirali da išta može da se uštedi dobiće zadatak da sprovedu mere čiji su predlagači premijer i ministarka finansija. Ministri ekonomije i državne uprave i lokalne samouprave Mlađan Dinkić i Milan Marković dobiće zadatak da do juna predlože gde može da se smanji broj administrativaca.
Ako se ova vest potvrdi kao tačna, to će značiti da je državni vrh Srbije za sada odustao od prvobitno lansirane ohrabrujuće ideje o smanjenju Vlade za trećinu, kao i smanjenju kompletne administracije od lokala, preko pokrajine, do republičkog nivoa. Sem toga, „Blic“ juče do zaključenja broja nije dobio zvaničnu potvrdu iz Generalnog sekretarijata i vladine kancelarije za medije da je predlog mera za racionalizaciju administracije pripremljen za današnju sednicu Vlade.
Kako je „Blicu“ rečeno u Vladi Srbije, kao jedna od mera uštede koju razmatraju biće i ukidanje naknada članovima upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća.
Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić rekao je juče u Kraljevu da se još razmatraju mere štednje u državi nakon što je u javnosti loše primljen predlog za uvođenje dodatnog poreza na zarade.
- Mi ćemo morati da uštedimo nekih 19 milijardi, a na koji će način to biti učinjeno videćemo u narednih nekoliko dana kada napravimo računice gde se ta sredstva mogu uštedeti - rekao je ministar Ljajić dodajući da će se naći način da se u državnoj administraciji uštedi što više.
Rasim Ljajić, ministar za rad rekao je da nije realno očekivati da sadašnja vlada bude smanjena na 15 članova između ostalog, i zbog velikog broja članica vladajuće koalicije.
Na prošloj sednici Vlade Savet za regulatornu reformu, na čijem je čelu ministar Mlađan Dinkić, dobio je zadatak da predloži smanjivanje broja vladinih agencija i drugih regulatornih tela.
Jedinica za sprovođenje Sveobuhvatne reforme propisa, odnosno pripremu takozvane giljotine propisa koja treba da ukine zakonske norme koje blokiraju rad privrede, juče je završila rad na popisivanju svih regulatornih tela koja funkcionišu u Srbiji. Na osnovu njihovih podataka Savet za regulatornu reformu treba da utvrdi koja regulatorna tela se poklapaju u svom radu.

budzet1.jpg


- Utvrdili smo da su regulatorna tela donela 2.000 propisa od kojih bi trebalo ukinuti ili izmeniti 1.000 da bi privreda mogla lakše da radi. Prilikom odlučivanja šta od toga treba ukinuti, trebalo bi imati u vidu da su mnoge od ovih agencija ili direkcije osnovane zbog usklađivanja sa propisima Evropske unije - rekla je za „Blic“ Andreja Marušić, koja vodi jedinicu za sprovođenje SRP-a.
Sam podatak da regulatorna tela, kojih je ukupno 72, donose nepotrebne zakone ukazuje na to da mnogo toga nije u redu u njihovom radu i da se on umnogome poklapa. „Blic“ je imao uvid u kompletan spisak iz koga se vidi da istovremeno postoji Agencija za energetsku efikasnost i Agencija za energetiku, da pored Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje postoji i Agencija za prostorno planiranje i Agencija za zaštitu životne sredine, kao i Fond za zaštitu životne sredine.
Uz Agenciju za mirno rešavanje sporova postoji i Agencija za medijaciju. Stručnjaci za analizu će verovatno naći još mnogo sličnih primera.

budzet2.jpg


Izvor:Blic
http://www.blic.rs/politika.php?id=86338

Pitanje: Da li ovih 45.000 u MUP-u i 32.900 u odbrani obuhvataju uniformisana lica, tj. policiju i vojsku, ili su u pitanju samo činovnici?
 
Vrh