shmeksi":2bgv5x41 je napisao(la):
hazard":2bgv5x41 je napisao(la):
Ako imamo jakog premijera i jakog predsednika (u smislu licnosti, popularnosti), jos ako su iz 2 razlicite stranke, samo ce se svadjati i dovoditi zemlju u blokadu (videti pod Tadic - Kostunica).
Koliko god imam zamerki na obojicu i njihovu kohabitaciju moram priznati da je Srbija u tom periodu imala najviši nivo stranih direktnih investicija (bez obzira na sve druge okolnosti koje su mogle da utiču na taj nivo i tada i sada, ipak je to jedan od rezultata takvog dvojca.
Mislio sam pre na period DS-DSS vlade nego na onaj sa manjinskom DSS vladom nakon sto je Tadic postao predsednik. Na pocetku je Tadic pazljivije isao jer nije znao tacno kolika je njegova popularnost a kolika Kostunice, kasnije se "osilio".
Ne slazem se da je to rezultat takvog dvojca. Bolje je reci da se to - najveci nivo direktnih investicija - desilo vise uprkos njima nego zbog njih. Kostunicine vlade uglavnom nisu vracale tocak unazad, nego su milele i puzele unapred, sto se nekih stvari tice stajale su u mestu. Logicno je bilo da sa oporavkom ekonomije nakon 2000. stvari krenu unapred i da budu bolje iz godine u godinu, uzimajuci u obzir generalno svetsku situaciju a i prethodno dno koje je srpska privreda dotakla. Kostunica je inace u svojoj prvoj vladi prakticno sve sto ima veze s ekonomijom prepustio G17+, tj. Dinkicu i Jelasicu, i koliko god mi bili antipaticni (narocito ovaj prvi), mora se priznati da je kakav-takav red koji je zaveden u ekonomiji tokom Kostunicine prve vlade uglavnom njihova zasluga. Nema tu ni Kostunicinog ni Tadicevog rezultata niti zasluge (neke prevelike), rekao bih. OK, zasluzni su sto nisu pravili preveliko sranje, za razliku od nekih kombinacija 90ih, ali to je to.
S druge strane, to je bila kombinacija koja nam je donela 9 meseci bez vlade (posle izbora) tokom kojih je sve stajalo, skoro apsolutno izgubljeno vreme (u tom periodu lova u mutnom je potpisana ona katastrofalana koncesija Horgos - Pozega), cestu blokadu vlade koja je kasnije formirana, Tomu Nikolica za predsednika skupstine (zanemarimo politicke preferencije, gledam ekonomski: setite se strmoglavog pada berze). Ja na ceo taj period gledam kao na dosta izgubljenog vremena - velika javna preduzeca nisu privatizovana na vreme (a neka su sad zboga toga na ivici propasti, vidi pod Jat), SSP je mogao biti potpisan odavno (setite se prekida pregovora), oprema za biometrijske licne karta kupljena pred kraj Zivkoviceve vlade je sedela neiskoriscena par godina, cinovnicki aparat je samo rastao, trosenje drzave nije obuzdano (naprotiv) - uostalom pogledajmo samo kako je Srbija nespremno docekala krizu i koliku ce cenu platiti sto nije izvrsila reforme na vreme, kada je bilo para i voljnih investitora, tu ce se videti svi rezultati nestabilnog dvojca Tadic - Kostunica (uz Dinkica kao treceg u kolu).
Da se vratimo na taj najveci direktan nivo investicija: tu statistika zna da vara, jer veliki deo toga cini onih milijardu i nesto evra koje je Telenor platio za Mobtel. Sto je opet, uglavnom rezultat uglavnom Dinkicevog razbucavanja Karica. Da podsetim ni da NIPa ne bi bilo da nije bilo tih para. Znaci manje-vise sve to svodi na prodaju drzavnog udela u jednoj velikoj firmi - da se razumemo, ja sam postignutom cenom bio odusevljen ali to je bilo daleko od greenfield ili cak brownfield investicije - to je bilo klasicno preuzimanje. Da sutra drzava proda Telekom i EPS mogli bi ovi sad da masu kako imaju najveci nivo investicija, ali nije to to. Na kraju da li u "strane" investicije ulaze i pazarenja sprskih tajkuna preko offshore firmi? I MPC i Delta su zvanicno u "stranom" vlasnistvu...