Srbija - crna strana medalje
- Začetnik teme Nenad
- Datum pokretanja
bigvlada
Advanced
Ako se gleda po tom ključu, onda bi zdravstvo i prosveta imali mnogo više od 500 ljudi koliko sada imaju. A mislim i da sam negde čitao da policajaca ima oko 80.000. Baratali su cifrom od oko 600.000 ljudi na budžetu i zato se plašim da su ovo samo ljudi koji rade u ministarstvima. Zar nije Šutanovac pričao da je ministarstvo odbrane razmešteno u devet zgrada i da zato hoće da prave novu zgradu na Banjici?
Sto se tice policajaca ne znam tacan podatak ali milsim da je ta cifra bar duplo manja.bigvlada":2lqgo3a9 je napisao(la):
Sto se tice Sutanovca, njemu i ne treba tih devet zgrada, tj. ima neverovatan broj ljudi u ministarsvu odbrane kojima treba kancelarija u Beogradu u odnosu na ukupan broj zaposlenih u vojsci kojima ne treba(oficiri, podoficiri , vojnici po ugovoru i zaposleni na VMA)
bigvlada
Advanced
Mlađan Kovačević, profesor univerziteta
Argentinski bankrot pred našim vratima
Autor: Branislav Krivokapić | 05.04.2009. - 00:02
Po računici NBS, septembra 2008. dinar je realno vredeo 108 odsto više nego krajem 2000. Tolika precenjenost domaće valute dovela je do enormnog uvoza i gušenja domaće proizvodnje. Od 2001. u Srbiju je ušlo preko 62 milijarde dolara u neto iznosu. I sve je to pojeo ogroman uvoz. Taj, ekstremno neoliberalni koncept reformi doveo nas je na ivicu sloma kakav su doživeli Meksiko, Rusija i Argentina, kaže za „Blic nedelje“ Mlađan Kovačević, profesor univerziteta i redovni član Akademije ekonomskih nauka.
Kako ste došli do cifre od 62 milijarde?
– Po osnovu novih zaduživanja, od 1. januara 2001. ostvaren je devizni priliv od 21 milijarde dolara u neto iznosu. Po osnovu doznaka iz inostranstva došlo je oko 26 milijardi, a oko 15 milijardi su prihodi od privatizacije, grinfild i portfolio investicija. Banke i preduzeća dugovale su krajem 2000. godine oko dve milijarde, a krajem prošle godine njihov inostrani dug premašio je 21 milijardu dolara. Ludilo olakog zaduživanja potpuno je prevladalo. Da sam se ja pitao, ako se preduzeće već zadužuje, insistirao bih da se taj novac upotrebi za uvoz opreme, reprodukcionog materijala i znanja, a ne za uvoz roba široke potrošnje. Za osam godina zbirna vrednost uvoza je preko 105 milijardi dolara. Sve se uvozi. Pogledajte „Ju-Es stil“, oni sve živo uvoze. Osim, možda, kreča. Pa valjaonica u Sevojnu, „Petrohemija“, „Tigar“, farmaceutske kuće. Sve one svoju proizvodnju zasnivaju na uvoznim komponentama.
Zašto smo toliko uvozili?
– Zato što su reforme sprovodili ljudi sa skromnim znanjima koji su lako pali pod uticaj MMF-a i Svetske banke. Za razliku od nas, Slovenci su okupili vrhunske stručnjake sa Jožom Mencingerom na čelu i napravili su koncept koji je bio bitno drugačiji od onoga što im je preporučivao Džefri Saks i MMF. U Srbiji reforme je vodila ekipa ljudi koji su, po mom dubokom ubeđenju, bili potpuno nekompetentni za tu materiju. Na primer, profesor Labus u svojoj knjizi „Osnovi ekonomije“ o problematici ekonomskih odnosa sa inostranstvom i spoljnoj trgovini ima tri-četiri strane. Dakle, nije se čovek time bavio. Ili magistar Dinkić, asistent na predmetu privrednog razvoja, odjednom postaje guverner Narodne banke i bavi se materijom koja mu je verovatno bila vrlo strana. Ili Vlahović, koji je radio u „Diloid i Tušu“, ali ne sećam se da je pre izbora za ministra nešto napisao o problematici privatizacije. Pa Goran Pitić, koji postaje ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, a na fakultetu se bavio svetskom ekonomskom istorijom. Ili, mr Đelić, koji je bio asistent Džefrija Saksa koji je kao glavni reformator tranzicije u Rusiji imao katastrofalne rezultate. Eto, to su bili naši „vizionari“, kako je Labus voleo da kaže. I osim njega, svi su i danas na funkcijama.
Ali nije nam MMF birao reformatore! Uostalom, poslednje značajno smanjenje broja zaposlenih u državnoj administraciji obavljeno je prilikom prethodnog aranžmana sa njima. Čim je aranžman prekinut, nastavilo se po starom.
– Tačno je da u konceptu koji forsiraju MMF i Svetska banka ima i nekih pozitivnih elemenata, ali je saldo pozitivnih i negativnih efekata tog koncepta krajnje nepovoljan za zemlje koje taj koncept doslovno primenjuju. Niti je dobro da ovi naši „vizionari“ sami rade kako znaju i umeju, niti je dobro sa MMF-om, jer moramo raditi kako oni zahtevaju. I kad nešto hoće da proguraju, oni samo kažu MMF to traži. A možda i ne traži. Sad im je svetska ekonomska kriza dobro došla. A još u oktobru su govorili kako ćemo mi imati koristi od te krize jer će strane investicije pohrliti u Srbiju. Kao da žive van vremena i van prostora.
Za zemlje kao što je Srbija, šta je alternativa MMF-u?
– Nobelovac Edvard Preskot je izjavio da je politika MMF i Svetske banke, koja se sastoji od odobravanja sve većih zajmova zemljama u krizi, isto što i davanje droge čoveku zavisnom od kokaina. Kad neko dođe u tu narkomansku zavisnost, onda je neophodno žestoko lečenje. Tragično je što smo došli u takvu zavisnost. Nama je industrijska proizvodnja još uvek niža nego 1998, a u odnosu na 1989, da i ne govorim. To je posledica reformi koje su proizvele naglu liberalizaciju uvoza i ekstremnu precenjenost nacionalne valute. Posle sporazuma s MMF-om jako je teško pronaći alternativu. Moguće je da postoje šanse da se pozajmi od Rusije ili od Kine koja ne zna šta će sa deviznim rezervama koje su oktobru 2008. iznosile 1.800 milijardi dolara.
Može li se nešto uštedeti i bez pomoći sa strane?
– Prvo, da je prihvaćen drugi model ekonomskih reformi, ne bismo došli u ovakvu ekonomsku situaciju. Drugo, da nismo jednostrano prihvatili Sporazum o pridruživanju sa EU imali bismo 300 miliona evra više prihoda od carina. Ceo svet se zatvara i uvode mere zaštite od uvoza, a mi jednostrano snižavamo carine i budžet ostaje bez prihoda. Takođe, morali bi maksimalno da štedimo električnu energiju i da sav višak izvozimo. Ali najviše bi se moglo uštedeti da je valutni kurs realan. Tada bi masa uvoznih proizvoda i usluga nestala. To je najprirodniji način da čoveka, preduzeće, državu, naterate da se razumniji ponaša i da manje troši. Precenjena vrednost nacionalne valute sistematski smanjuje sklonost svih prema štednji. Da evro vredi 130 dinara, svi bi ga mnogo više čuvali.
Predviđate „argentinski scenario“. Šta je to toliko strašno što nam se, posle svega, može još dogoditi?
– Kad dugovi narastu, a devizne rezerve se bitno smanje, vrednost nacionalne valute više neće moći da se brani. I tada ćemo doći u situaciju da se vrednost dinara bitno smanji, kao na primer u Rusiji 1998, kada se vrednost rublje svele na jednu četvrtinu. I tu nastaje strašan problem za one koji su se zadužili i nesvesno prihvatili deviznu klauzulu, jer su poverovali nekim od zvaničnika kad su tvrdili da se kurs neće menjati narednih deset godina. Kad dođe do toga da preko noći morate izvršiti devalvaciju, za one koji su se zadužili nastupa katastrofa.
Muzej MMF promašaja
Zašto ste toliko kritični prema MMF-u?
– Zato što ne znam nijednu zemlju koja je imala uspešan privredni razvoj a da je imala je stendbaj aranžman sa tom institucijom. Zato što su 23. septembra prošle godine saopštili da Srbija ostvaruje impresivan privredni rast i ima šanse da u 2009. ostvari rast od šest do sedam odsto. Prvi čovek MMF-a je 2000. godine izjavio da slučaj Argentine treba da uđe u makroekonomske udžbenike kao ilustrativan primer kako se jedna privreda razvija kad primenjuje recepte MMF-a. Devet meseci nakon toga u Argentini je došlo do sloma. Zato je u ovoj zemlji napravljen muzej promašaja MMF-a u kome je detaljno opisano sve šta su im preporučivali.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/temadana.php?id=86786
Argentinski bankrot pred našim vratima
Autor: Branislav Krivokapić | 05.04.2009. - 00:02
Po računici NBS, septembra 2008. dinar je realno vredeo 108 odsto više nego krajem 2000. Tolika precenjenost domaće valute dovela je do enormnog uvoza i gušenja domaće proizvodnje. Od 2001. u Srbiju je ušlo preko 62 milijarde dolara u neto iznosu. I sve je to pojeo ogroman uvoz. Taj, ekstremno neoliberalni koncept reformi doveo nas je na ivicu sloma kakav su doživeli Meksiko, Rusija i Argentina, kaže za „Blic nedelje“ Mlađan Kovačević, profesor univerziteta i redovni član Akademije ekonomskih nauka.
Kako ste došli do cifre od 62 milijarde?
– Po osnovu novih zaduživanja, od 1. januara 2001. ostvaren je devizni priliv od 21 milijarde dolara u neto iznosu. Po osnovu doznaka iz inostranstva došlo je oko 26 milijardi, a oko 15 milijardi su prihodi od privatizacije, grinfild i portfolio investicija. Banke i preduzeća dugovale su krajem 2000. godine oko dve milijarde, a krajem prošle godine njihov inostrani dug premašio je 21 milijardu dolara. Ludilo olakog zaduživanja potpuno je prevladalo. Da sam se ja pitao, ako se preduzeće već zadužuje, insistirao bih da se taj novac upotrebi za uvoz opreme, reprodukcionog materijala i znanja, a ne za uvoz roba široke potrošnje. Za osam godina zbirna vrednost uvoza je preko 105 milijardi dolara. Sve se uvozi. Pogledajte „Ju-Es stil“, oni sve živo uvoze. Osim, možda, kreča. Pa valjaonica u Sevojnu, „Petrohemija“, „Tigar“, farmaceutske kuće. Sve one svoju proizvodnju zasnivaju na uvoznim komponentama.
Zašto smo toliko uvozili?
– Zato što su reforme sprovodili ljudi sa skromnim znanjima koji su lako pali pod uticaj MMF-a i Svetske banke. Za razliku od nas, Slovenci su okupili vrhunske stručnjake sa Jožom Mencingerom na čelu i napravili su koncept koji je bio bitno drugačiji od onoga što im je preporučivao Džefri Saks i MMF. U Srbiji reforme je vodila ekipa ljudi koji su, po mom dubokom ubeđenju, bili potpuno nekompetentni za tu materiju. Na primer, profesor Labus u svojoj knjizi „Osnovi ekonomije“ o problematici ekonomskih odnosa sa inostranstvom i spoljnoj trgovini ima tri-četiri strane. Dakle, nije se čovek time bavio. Ili magistar Dinkić, asistent na predmetu privrednog razvoja, odjednom postaje guverner Narodne banke i bavi se materijom koja mu je verovatno bila vrlo strana. Ili Vlahović, koji je radio u „Diloid i Tušu“, ali ne sećam se da je pre izbora za ministra nešto napisao o problematici privatizacije. Pa Goran Pitić, koji postaje ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, a na fakultetu se bavio svetskom ekonomskom istorijom. Ili, mr Đelić, koji je bio asistent Džefrija Saksa koji je kao glavni reformator tranzicije u Rusiji imao katastrofalne rezultate. Eto, to su bili naši „vizionari“, kako je Labus voleo da kaže. I osim njega, svi su i danas na funkcijama.
Ali nije nam MMF birao reformatore! Uostalom, poslednje značajno smanjenje broja zaposlenih u državnoj administraciji obavljeno je prilikom prethodnog aranžmana sa njima. Čim je aranžman prekinut, nastavilo se po starom.
– Tačno je da u konceptu koji forsiraju MMF i Svetska banka ima i nekih pozitivnih elemenata, ali je saldo pozitivnih i negativnih efekata tog koncepta krajnje nepovoljan za zemlje koje taj koncept doslovno primenjuju. Niti je dobro da ovi naši „vizionari“ sami rade kako znaju i umeju, niti je dobro sa MMF-om, jer moramo raditi kako oni zahtevaju. I kad nešto hoće da proguraju, oni samo kažu MMF to traži. A možda i ne traži. Sad im je svetska ekonomska kriza dobro došla. A još u oktobru su govorili kako ćemo mi imati koristi od te krize jer će strane investicije pohrliti u Srbiju. Kao da žive van vremena i van prostora.
Za zemlje kao što je Srbija, šta je alternativa MMF-u?
– Nobelovac Edvard Preskot je izjavio da je politika MMF i Svetske banke, koja se sastoji od odobravanja sve većih zajmova zemljama u krizi, isto što i davanje droge čoveku zavisnom od kokaina. Kad neko dođe u tu narkomansku zavisnost, onda je neophodno žestoko lečenje. Tragično je što smo došli u takvu zavisnost. Nama je industrijska proizvodnja još uvek niža nego 1998, a u odnosu na 1989, da i ne govorim. To je posledica reformi koje su proizvele naglu liberalizaciju uvoza i ekstremnu precenjenost nacionalne valute. Posle sporazuma s MMF-om jako je teško pronaći alternativu. Moguće je da postoje šanse da se pozajmi od Rusije ili od Kine koja ne zna šta će sa deviznim rezervama koje su oktobru 2008. iznosile 1.800 milijardi dolara.
Može li se nešto uštedeti i bez pomoći sa strane?
– Prvo, da je prihvaćen drugi model ekonomskih reformi, ne bismo došli u ovakvu ekonomsku situaciju. Drugo, da nismo jednostrano prihvatili Sporazum o pridruživanju sa EU imali bismo 300 miliona evra više prihoda od carina. Ceo svet se zatvara i uvode mere zaštite od uvoza, a mi jednostrano snižavamo carine i budžet ostaje bez prihoda. Takođe, morali bi maksimalno da štedimo električnu energiju i da sav višak izvozimo. Ali najviše bi se moglo uštedeti da je valutni kurs realan. Tada bi masa uvoznih proizvoda i usluga nestala. To je najprirodniji način da čoveka, preduzeće, državu, naterate da se razumniji ponaša i da manje troši. Precenjena vrednost nacionalne valute sistematski smanjuje sklonost svih prema štednji. Da evro vredi 130 dinara, svi bi ga mnogo više čuvali.
Predviđate „argentinski scenario“. Šta je to toliko strašno što nam se, posle svega, može još dogoditi?
– Kad dugovi narastu, a devizne rezerve se bitno smanje, vrednost nacionalne valute više neće moći da se brani. I tada ćemo doći u situaciju da se vrednost dinara bitno smanji, kao na primer u Rusiji 1998, kada se vrednost rublje svele na jednu četvrtinu. I tu nastaje strašan problem za one koji su se zadužili i nesvesno prihvatili deviznu klauzulu, jer su poverovali nekim od zvaničnika kad su tvrdili da se kurs neće menjati narednih deset godina. Kad dođe do toga da preko noći morate izvršiti devalvaciju, za one koji su se zadužili nastupa katastrofa.
Muzej MMF promašaja
Zašto ste toliko kritični prema MMF-u?
– Zato što ne znam nijednu zemlju koja je imala uspešan privredni razvoj a da je imala je stendbaj aranžman sa tom institucijom. Zato što su 23. septembra prošle godine saopštili da Srbija ostvaruje impresivan privredni rast i ima šanse da u 2009. ostvari rast od šest do sedam odsto. Prvi čovek MMF-a je 2000. godine izjavio da slučaj Argentine treba da uđe u makroekonomske udžbenike kao ilustrativan primer kako se jedna privreda razvija kad primenjuje recepte MMF-a. Devet meseci nakon toga u Argentini je došlo do sloma. Zato je u ovoj zemlji napravljen muzej promašaja MMF-a u kome je detaljno opisano sve šta su im preporučivali.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/temadana.php?id=86786
bigvlada
Advanced
Kako se neki poslanici bogate sve po zakonu
Radikalizam na državnim jaslama
Autor: I. Radisavljević | Foto:Z. Raš | 05.04.2009. - 00:02
Oni koji su sebi uzeli za pravo da dele lekcije iz morala i patriotizma do savršenstva su doveli lagodan život na državnim jaslama. Reč je o jednom broju članova Srpske radikalne stranke koji su oborili mnoge rekorde uzimajući od države. Da apsurd bude potpun, u većini slučajeva nije kršen zakon. Kada se pobroje samo oni drastični primeri, dobija se slika koja ne može biti primer domaćinskog odnosa prema državi, odnosno građanima i njihovoj imovini.
Putni troškovi
Novac koji su radikali u poslednjih nekoliko godina podigli sa skupštinske blagajne na ime putnih troškova dovoljan je da se na desetine puta obiđe Zemljina kugla! Već godinama članovi SRS prkose osnovnim zakonima fizike. Tako je za 11 meseci 2005. godine Nemanja Šarović, poslanik SRS, prema naplaćenim troškovima, „prevalio“ oko 150.000 kilometara (Zemljin polutar je 40.000 km) i to naplatio 1.639.088 dinara. Tom logikom Šarović je svako jutro ustajao pre zore, putovao oko pet sati do Beograda, stizao u 10.00 ujutro na sednicu, a potom se posle 18.00 sati (ili kasnije) vraćao 450 kilometara nazad u Vranje, tek da bi sutradan ponovio rutu. I sve bi ostalo samo na kršenju logičkih principa, da Šarović paralelno nije radio i kao odbornik SRS u SO Stari grad u Beogradu, gde je sve vreme i živeo! Njegov primer nije izuzetak u redovima najveće opozicione stranke, pa su i u 2008. zauzeli osam od ukupno deset mesta na listi najvećih trošadžija među putujućim poslanicima svih parlamentarnih stranaka.
Dnevnice za poslanički klub
Zakazivanje sastanaka poslaničkih klubova mimo redovnih sednica skupštine samo prošle godine slilo je više od 44.000 evra u džepove predstavnika SRS. O tome svedoče podaci objavljeni u Informatoru Skupštine, koji pokazuju da su do izbora 2008. godine radikali za dnevnice u poslaničkom klubu uzeli tri i po miliona dinara više nego poslanici podjednako brojne grupe „Za evropsku Srbiju“. Poseban problem je i to što ne postoje nikakvi dokazi o održavanju sastanka, što se dnevnice na blagajni daju samo na osnovu spiska i potpisa, a „sastanci“ ponekad održavaju i praznicima i vikendom. Nikakve druge provere nema.
Dnevnice za sednice skupštinskih odbora
Prisustvo sednicama odbora kojima ne pripadaju još jedan je od načina kojim radikali naplaćuju dnevnice iz budžeta Srbije. Jedan od svežijih primera je sednica Odbora za poljoprivredu, na kojoj se nedavno pojavilo čak 40 nepripadajućih poslanika SRS. Kako je saopšteno, radikali su opstruirali rad i onemogućavali da se sednica održi, što su na kraju debelo naplatili u dnevnicama. Samo tom prilikom skupštinska kasa je ispražnjena za više od 1.000 evra na ime dnevnica.
Rodbina u RIK
Udomljavanje partijskih kadrova, članova porodice, prijatelja i poslušnika nije rezervisano samo za vladajuću većinu. To su nam pokazali Zoran Krasić i Verica Radeta, oboje kadar SRS, koji su u Republičkoj izbornoj komisiji zaposlili svoje najbliže – suprugu i sestru. Možda bi ovaj primer i prošao neopaženo da nije procurila informacija o bezobrazno visokim zaradama članova RIK-a, koju su pojedinačno samo tokom 2008. godine naplatili između dva i tri miliona dinara.
Budžetske dotacije
Sve parlamentarne stranke u Srbiji imaju pravo na dotacije za koje se svake godine izdvaja 0,15 odsto republičkog budžeta. SRS, koja je godinama unazad bila najveća parlamentarna stranka, u skladu s tim dobija i najveći deo kolača. Jedan od čelnika SRS je nedavno izjavio da ta stranka mesečno dobija oko 12 miliona dinara po ovom osnovu. Na godišnjem nivou ta suma iznosi oko 144.000.000 dinara.
Magistrat
Zgradu Magistrata, u kojoj se već godinama nalazi sedište SRS, radikali su zakupili na 30 godina, tako da svaki od 2.153 kvadrata mesečno plaćaju čitavih 1,57 dinara. Za te pare ne može da se kupi ni kutija šibica, ali kada se zna da je dogovor o zakupu zaključen u vreme kada je na čelu Zemunskog informativno-poslovnog sistema (ZIPS) bio Miomir Marković, i sam radikal, svako čuđenje postaje izlišno. Iako je zgrada Magistrata kao kulturno dobro pod zaštitom države, radikali su odlukom Vrhovnog suda izvojevali pravo da zgradu zadrže do 2028. godine. Po istoj ceni!
Todorovićev parking
Članovi SRS ne plaćaju samo zakup zgrade Magistrata po bezumno niskoj ceni. Mediji su nedavno objavili da je za samo dinar po kvadratu Dragan Todorović, potpredsednika SRS, od SO Zemun krajem 2000. godine iznajmio pola hektara najboljeg placa na Galenici. Tu je Todorović „podigao“ profitabilan parking za šlepere, na kome, procenjuje se, mesečno zarađuje oko 10.000 evra. I ovaj dogovor je sačinjen na 30 godina, ali je Todorović u međuvremenu zemljište otkupio od opštine po do sada neutvrđenoj ceni. Sam Todorović je pokušao da opravda otkup ovog zemljišta objašnjavajući da ga je platio po tržišnoj ceni, međutim, tom prilikom nije mogao da se seti i o kojoj se tačno cifri radi.
Stanovi i kuće
Najistaknutiji članovi SRS uspeli su bavljenje politikom i da materijalizuju. U velike stanove dobijene od države uselili su se doskorašnji članovi SRS Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i sadašnji drugi čovek radikala Dragan Todorović. Naravno da ova trojica nisu jedina i naravno da su stanove otkupili. Vučiću je politika prvi i jedini posao, a Nikolić je iz Kragujevca doneo kofere. Dragan Todorović je nakon otkupa 1999. godine od države uzeo 580.723 dinara za renoviranje stana. Nakon raspada SRS, od dojučerašnjih stranačkih kolega saznali samo i da Tomislav Nikolić gradi i kuću nadomak Kragujevca.
Neka čitalac sam prosudi da li to ima neke veze sa političkom karijerom, ali na ime oca Gordane Pop-Lazić, koja je živela u kući na Banovom brdu, vodio se poslovno-stambeni prostor sa 12 stanova i pet lokala, koji je kasnije prodat.
Najveće štete
Dugačka lista primera za isisavanje budžetskog novca i debelo naplaćivanje poslaničkih mandata nije najveća šteta koju građani Srbije trpe od strane pojedinaca SRS. Ne može se opozicionoj stranci osporiti pravo na opstrukciju. Ali i stranački interesi ponekad moraju u drugi plan ako je u interesu svih građana približavanje EU, putovanje bez viza, zakoni koji uvode red u ekonomiju, pravosuđe, ekologiju... Kočnica na putu ka EU sada, a ranije ohrabrivanje Miloševića za sukobe zapravo su najveće štete koje su srpskim građanima nanete.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/politika.php?id=86784
Nisu ni ostali cvećke, svaka partija se ima smatrati korumpiranom dok se ne dokaže suprotno (objavi spisak donatora/finansijera i revizorski izveštaj poslovanja).
Radikalizam na državnim jaslama
Autor: I. Radisavljević | Foto:Z. Raš | 05.04.2009. - 00:02
Oni koji su sebi uzeli za pravo da dele lekcije iz morala i patriotizma do savršenstva su doveli lagodan život na državnim jaslama. Reč je o jednom broju članova Srpske radikalne stranke koji su oborili mnoge rekorde uzimajući od države. Da apsurd bude potpun, u većini slučajeva nije kršen zakon. Kada se pobroje samo oni drastični primeri, dobija se slika koja ne može biti primer domaćinskog odnosa prema državi, odnosno građanima i njihovoj imovini.
Putni troškovi
Novac koji su radikali u poslednjih nekoliko godina podigli sa skupštinske blagajne na ime putnih troškova dovoljan je da se na desetine puta obiđe Zemljina kugla! Već godinama članovi SRS prkose osnovnim zakonima fizike. Tako je za 11 meseci 2005. godine Nemanja Šarović, poslanik SRS, prema naplaćenim troškovima, „prevalio“ oko 150.000 kilometara (Zemljin polutar je 40.000 km) i to naplatio 1.639.088 dinara. Tom logikom Šarović je svako jutro ustajao pre zore, putovao oko pet sati do Beograda, stizao u 10.00 ujutro na sednicu, a potom se posle 18.00 sati (ili kasnije) vraćao 450 kilometara nazad u Vranje, tek da bi sutradan ponovio rutu. I sve bi ostalo samo na kršenju logičkih principa, da Šarović paralelno nije radio i kao odbornik SRS u SO Stari grad u Beogradu, gde je sve vreme i živeo! Njegov primer nije izuzetak u redovima najveće opozicione stranke, pa su i u 2008. zauzeli osam od ukupno deset mesta na listi najvećih trošadžija među putujućim poslanicima svih parlamentarnih stranaka.
Dnevnice za poslanički klub
Zakazivanje sastanaka poslaničkih klubova mimo redovnih sednica skupštine samo prošle godine slilo je više od 44.000 evra u džepove predstavnika SRS. O tome svedoče podaci objavljeni u Informatoru Skupštine, koji pokazuju da su do izbora 2008. godine radikali za dnevnice u poslaničkom klubu uzeli tri i po miliona dinara više nego poslanici podjednako brojne grupe „Za evropsku Srbiju“. Poseban problem je i to što ne postoje nikakvi dokazi o održavanju sastanka, što se dnevnice na blagajni daju samo na osnovu spiska i potpisa, a „sastanci“ ponekad održavaju i praznicima i vikendom. Nikakve druge provere nema.
Dnevnice za sednice skupštinskih odbora
Prisustvo sednicama odbora kojima ne pripadaju još jedan je od načina kojim radikali naplaćuju dnevnice iz budžeta Srbije. Jedan od svežijih primera je sednica Odbora za poljoprivredu, na kojoj se nedavno pojavilo čak 40 nepripadajućih poslanika SRS. Kako je saopšteno, radikali su opstruirali rad i onemogućavali da se sednica održi, što su na kraju debelo naplatili u dnevnicama. Samo tom prilikom skupštinska kasa je ispražnjena za više od 1.000 evra na ime dnevnica.
Rodbina u RIK
Udomljavanje partijskih kadrova, članova porodice, prijatelja i poslušnika nije rezervisano samo za vladajuću većinu. To su nam pokazali Zoran Krasić i Verica Radeta, oboje kadar SRS, koji su u Republičkoj izbornoj komisiji zaposlili svoje najbliže – suprugu i sestru. Možda bi ovaj primer i prošao neopaženo da nije procurila informacija o bezobrazno visokim zaradama članova RIK-a, koju su pojedinačno samo tokom 2008. godine naplatili između dva i tri miliona dinara.
Budžetske dotacije
Sve parlamentarne stranke u Srbiji imaju pravo na dotacije za koje se svake godine izdvaja 0,15 odsto republičkog budžeta. SRS, koja je godinama unazad bila najveća parlamentarna stranka, u skladu s tim dobija i najveći deo kolača. Jedan od čelnika SRS je nedavno izjavio da ta stranka mesečno dobija oko 12 miliona dinara po ovom osnovu. Na godišnjem nivou ta suma iznosi oko 144.000.000 dinara.
Magistrat
Zgradu Magistrata, u kojoj se već godinama nalazi sedište SRS, radikali su zakupili na 30 godina, tako da svaki od 2.153 kvadrata mesečno plaćaju čitavih 1,57 dinara. Za te pare ne može da se kupi ni kutija šibica, ali kada se zna da je dogovor o zakupu zaključen u vreme kada je na čelu Zemunskog informativno-poslovnog sistema (ZIPS) bio Miomir Marković, i sam radikal, svako čuđenje postaje izlišno. Iako je zgrada Magistrata kao kulturno dobro pod zaštitom države, radikali su odlukom Vrhovnog suda izvojevali pravo da zgradu zadrže do 2028. godine. Po istoj ceni!
Todorovićev parking
Članovi SRS ne plaćaju samo zakup zgrade Magistrata po bezumno niskoj ceni. Mediji su nedavno objavili da je za samo dinar po kvadratu Dragan Todorović, potpredsednika SRS, od SO Zemun krajem 2000. godine iznajmio pola hektara najboljeg placa na Galenici. Tu je Todorović „podigao“ profitabilan parking za šlepere, na kome, procenjuje se, mesečno zarađuje oko 10.000 evra. I ovaj dogovor je sačinjen na 30 godina, ali je Todorović u međuvremenu zemljište otkupio od opštine po do sada neutvrđenoj ceni. Sam Todorović je pokušao da opravda otkup ovog zemljišta objašnjavajući da ga je platio po tržišnoj ceni, međutim, tom prilikom nije mogao da se seti i o kojoj se tačno cifri radi.
Stanovi i kuće
Najistaknutiji članovi SRS uspeli su bavljenje politikom i da materijalizuju. U velike stanove dobijene od države uselili su se doskorašnji članovi SRS Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i sadašnji drugi čovek radikala Dragan Todorović. Naravno da ova trojica nisu jedina i naravno da su stanove otkupili. Vučiću je politika prvi i jedini posao, a Nikolić je iz Kragujevca doneo kofere. Dragan Todorović je nakon otkupa 1999. godine od države uzeo 580.723 dinara za renoviranje stana. Nakon raspada SRS, od dojučerašnjih stranačkih kolega saznali samo i da Tomislav Nikolić gradi i kuću nadomak Kragujevca.
Neka čitalac sam prosudi da li to ima neke veze sa političkom karijerom, ali na ime oca Gordane Pop-Lazić, koja je živela u kući na Banovom brdu, vodio se poslovno-stambeni prostor sa 12 stanova i pet lokala, koji je kasnije prodat.
Najveće štete
Dugačka lista primera za isisavanje budžetskog novca i debelo naplaćivanje poslaničkih mandata nije najveća šteta koju građani Srbije trpe od strane pojedinaca SRS. Ne može se opozicionoj stranci osporiti pravo na opstrukciju. Ali i stranački interesi ponekad moraju u drugi plan ako je u interesu svih građana približavanje EU, putovanje bez viza, zakoni koji uvode red u ekonomiju, pravosuđe, ekologiju... Kočnica na putu ka EU sada, a ranije ohrabrivanje Miloševića za sukobe zapravo su najveće štete koje su srpskim građanima nanete.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/politika.php?id=86784
Nisu ni ostali cvećke, svaka partija se ima smatrati korumpiranom dok se ne dokaže suprotno (objavi spisak donatora/finansijera i revizorski izveštaj poslovanja).
bigvlada
Advanced
Inicijativa da se Ćuprija zove Ravno
Autor: Tanjug | 06.04.2009. - 16:23
Udruženje građana "Moravac" iz Ćuprije traži promenu imena ovog mesta u Ravno, kako se Ćuprija zvala u doba Stefana Nemanje, potvrđeno je danas Tanjugu u Udruženju.
"Prikupljamo potpise građana, treba nam deset odsto biračkog tela da bi Skupština opštine raspisala referendum", objasnio je predsednik Udruženja Boban Jovanović.
"Znamo da je potrebno promeniti mnogo toga i u Ćupriji i u Srbiji, ali mi smatramo da treba početi od tradicije", dodao je on.
Jovanović je podsetio da se u spisima iz 1189. godine spominje Ravno, gde je Stefan Nemanja dočekao krstaše Fridriha Barbarose, ali je Mehmed Paša Ćuprilić, 1666. godine ovom mestu dao ime Ćuprija, koje nosi i sada, pošto su Turci obnovili mesto i stari rimski most na Velikoj Moravi.
On je napomenuo da je ovakva inicijativa bila pokrenuta i pre osam godina "ali nije nišla na razumevanje tadašnje lokalne vlasti".
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/srbija.php?id=87006
Zašto ovde? Pre nekoliko dana sam video da su promenili ime moje osnovne škole, umesto Užičke Republike je sada Kneginja Milica. Ne znam kada su to uradili, ne branim komunizam niti pljujem monarhiju, ali to je vrhunska svinjarija, koja se ovde dešava svakodnevno.
Užička Republika je otvorena 1982 i u to doba je bila najmodernija osnovna škola u Beogradu. Štampala je sopstvene sveske (sa fotografijom škole), a imali smo i bedževe sa grbom škole. I onda dođe neki fucking SPO kadar koji iza zatvorenih vrata leči svoje frustracije što nemamo kralja.
Ako je za promenu imena grada potrebno 10% potpisa da bi se predlog samo uzeo u razmatranje, zašto se to ne odnosi i na ulice?
Koliko ulica je imalo 10 i više naziva?
Šta bi grad trebao da uradi?
Da ukince komisiju koja to radi i da donese uredbu/zakon whatever, ukleše je u granitu i stavi ispred gradske skupštine.
Potrebno je 10% potpisa građana (ne zakupaca/vlasnika stanova) koji žive u određenoj ulici da bi se raspisao lokalni referendum o promeni imena ulice.
Potrebno je 50%+1 glas građana (upisanih, ne izašlih) koji žive u toj ulici kako bi joj se promenio naziv.
Za ulice koje su tokom svoje istorije imale više naziva, treba da važi ista procedura, s tim što će biti ponuđena sva dotadašnja imena. Ime sa najviše glasova postaje trajno i na njega se onda u budućnosti primenjuje procedura opisana gore.
Autor: Tanjug | 06.04.2009. - 16:23
Udruženje građana "Moravac" iz Ćuprije traži promenu imena ovog mesta u Ravno, kako se Ćuprija zvala u doba Stefana Nemanje, potvrđeno je danas Tanjugu u Udruženju.
"Prikupljamo potpise građana, treba nam deset odsto biračkog tela da bi Skupština opštine raspisala referendum", objasnio je predsednik Udruženja Boban Jovanović.
"Znamo da je potrebno promeniti mnogo toga i u Ćupriji i u Srbiji, ali mi smatramo da treba početi od tradicije", dodao je on.
Jovanović je podsetio da se u spisima iz 1189. godine spominje Ravno, gde je Stefan Nemanja dočekao krstaše Fridriha Barbarose, ali je Mehmed Paša Ćuprilić, 1666. godine ovom mestu dao ime Ćuprija, koje nosi i sada, pošto su Turci obnovili mesto i stari rimski most na Velikoj Moravi.
On je napomenuo da je ovakva inicijativa bila pokrenuta i pre osam godina "ali nije nišla na razumevanje tadašnje lokalne vlasti".
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/srbija.php?id=87006
Zašto ovde? Pre nekoliko dana sam video da su promenili ime moje osnovne škole, umesto Užičke Republike je sada Kneginja Milica. Ne znam kada su to uradili, ne branim komunizam niti pljujem monarhiju, ali to je vrhunska svinjarija, koja se ovde dešava svakodnevno.
Užička Republika je otvorena 1982 i u to doba je bila najmodernija osnovna škola u Beogradu. Štampala je sopstvene sveske (sa fotografijom škole), a imali smo i bedževe sa grbom škole. I onda dođe neki fucking SPO kadar koji iza zatvorenih vrata leči svoje frustracije što nemamo kralja.
Ako je za promenu imena grada potrebno 10% potpisa da bi se predlog samo uzeo u razmatranje, zašto se to ne odnosi i na ulice?
Koliko ulica je imalo 10 i više naziva?
Šta bi grad trebao da uradi?
Da ukince komisiju koja to radi i da donese uredbu/zakon whatever, ukleše je u granitu i stavi ispred gradske skupštine.
Potrebno je 10% potpisa građana (ne zakupaca/vlasnika stanova) koji žive u određenoj ulici da bi se raspisao lokalni referendum o promeni imena ulice.
Potrebno je 50%+1 glas građana (upisanih, ne izašlih) koji žive u toj ulici kako bi joj se promenio naziv.
Za ulice koje su tokom svoje istorije imale više naziva, treba da važi ista procedura, s tim što će biti ponuđena sva dotadašnja imena. Ime sa najviše glasova postaje trajno i na njega se onda u budućnosti primenjuje procedura opisana gore.
Crna ruka poziva na linč Marka Karadžića
Link: http://www.borba.rs/content/view/4757/92/
Izvor: Borba
Link: http://www.borba.rs/content/view/4757/92/
Ambassador
Advanced
:bash: :rant:
bigvlada
Advanced
Političke partije u Srbiji i dalje kriju finansijere
Strankama na vlasti ne odgovara ulazak u Evropu
Autor: Irena Radisavljević | Foto:B. Puljević | 12.04.2009. - 05:00
Političke stranke u Srbiji će u narednih godinu dana morati da obelodane precizne liste svojih finansijera. Grupa zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO) Saveta Evrope poslaće evaluatora u Srbiju da utvrdi da li postoji transparentnost u finansiranju partija i daće Vladi Srbije preporuku da se to u doglednom periodu obezbedi. „Ukoliko to ne ispunite, ulazak u Evropsku uniju zasigurno neće biti izvestan“, kaže za „Blic nedelje“ Drago Kos, direktor GRECO.
Tajnost u finansiranju političkih partija jedan je od osnovnih izvora korupcije u Srbiji, a ujedno i glavni pokazatelj prisutnosti veze politike, privrede i kriminala. Ta veza se već godinama koristi za davanje povlastica velikim privrednicima i bogatim pojedincima koji finansiraju političke partije. „Roba“ kojom međusobno trguju finansijeri i politički lideri najčešće je državno vlasništvo ili pozicije, a ceh tajnosti plaćaju građani.
– Transparentnost je značajna baš da ne bi došlo do nezakonitih i nemoralnih veza između politike i bilo kog drugog subjekta koji želi da utiče na izvršnu vlast zarad sopstvenih interesa. Ako stranke čine srce demokratije, onda je transparentnost njihovog finansiranja krv koja pokreće to srce. Upravo će zato uređivanje ove oblasti biti jedan od osnovnih uslova da GRECO pozitivno oceni Srbiju na polju borbe protiv korupcije. U poslednje vreme Evropska komisija i te kako pomno prati izveštaje GRECO o potencijalnim članicama, pa će naše ocene biti od velikog uticaja na sudbinu Srbije na evropskom putu – objašnjava Kos.
Uprkos tome, funkcioneri političkih stranaka u Srbiji sa velikom nelagodom govore odakle se njihove organizacije finansiraju i na šta tačno troše novac. U to smo se i sami uverili, budući da je od svih parlamentarnih stranaka kojima smo se obratili za podatke na ovu temu, većina izbegla da odgovori. Zapravo, sve velike stranke koji su poslednih godina vodile Srbiju, poput DS, DSS i aktuelne SPS, odbile su da odgovore na pitanja da li smatraju da finansiranje treba da bude javno i ko su njihovi najveći finansijeri.
Slično funkcionerima, ni privrednici nisu baš rečiti kada je reč o ovoj temi.
Među izuzecima je Rade Veselinović, vlasnik kompanije „Galeb“ iz Šapca, koji je bio jedan od osnivača demokratske opozicije u Srbiji i finansijer političkih stranaka posle promena 2000. godine. Razloge za ćutanje o ovoj temi Veselinović vidi u povlasticama koje uživaju i jedna i druga strana.
– Lično nikada nisam krio da sam finansirao demokratsku opciju tokom devedesetih, jer je naš cilj bio da promenimo ideologiju naroda, a ne da steknemo korist. Danas su se stvari znatno promenile. Zbog velikih povlastica koje finansijeri uživaju, strankama nije u interesu da otkriju ko ih plaća. S druge strane, privrednici kriju da finansiraju gotovo sve značajnije partije kako bi zadržali svoju povlastice u svim potencijalnim režimima – kaže Veselinović, koji već godinama nije među finansijerima stranaka, niti planira ponovo da bude.
Slično razmišlja i Miodrag Nikolić, vlasnik kompanije „Feman“ iz Jagodine, koji je bio jedan od finansijera Demokratske stranke. Kako kaže, danas većina finansijera traži nešto za uzvrat, a stranke ne prezaju da to i obezbede.
– I meni su posle promena 2000. nuđene razne važne funkcije, ali sam ih odbio. Naš moto je bio da preuredimo zemlju i da jačamo ekonomiju, a ne da nezajažljivo zarađujemo na kupovini i preprodaji propalih državnih firmi. Na Zapadu uspešne firme koje finansiraju političke stranke ne traže ništa za uzvrat jer su to uređeni sistemi, a ovde je moguće da se šećerane i zgrada CK kupe u bescenje i prodaju za milijarde. Takva praksa je počela odmah nakon promena 2000. godine i do danas nije prekinuta – kaže Nikolić.
Ukoliko je suditi po odzivu velikih stranaka na anketu „Blica nedelje“, teško da možemo očekivati da se ova oblast uskoro adekvatno uredi. U prilog tome govori i činjenica da ni Republička izborna komisija, niti Odbor za finansije Parlamenta, koji su zaduženi za kontrolu, ne rade svoj posao. Zapravo, nakon afere RIK, kada smo saznali da su godišnje zarade članova ove komisije dostizale i tri miliona dinara, otkrilo se da uopšte nije kontrolisano finansiranje kampanja. Stručnjaci smatraju da je moguće da se ovde zapravo radilo o nagodbi.
– Veliki problem je to što RIK čine poslanici i predstavnici političkih partija. Čak i ako se radi o konkurentskim strankama, istorija pokazuje da su često spremni na nagodbe oko kršenja zakona – kaže Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbija.
Prema njegovom istraživanju objavljenom u knjizi „Političke partije i partijski sistemi“, vidi se da godinama stranke u Srbiji izbegavaju da dostave izveštaje o finansijskom poslovanju.
Utisak je da vlasti namerno onesposobljavaju institucije koje bi trebalo da kontrolišu njihov rad i rad stranaka iz kojih potiču.
– Rešenje ovog problema, koji je jedan od osnovnih izvora korupcije, leži isključivo u kvalitetnom zakonodavstvu, koje nije sasvim izgrađeno posle 2000. godine. Budući da je finansiranje političkih partija i danas većinski tajno, osnovana je sumnja da lider stranke i mala grupa ljudi oko njega, koja poznaje najveće finansijere, mogu zajednički da žestoko utiču na sprovođenje zakona, funkcionisanje izvršne vlasti i ekonomske prilike u zemlji – kaže Čedomir Čupić, profesor FPN i član Agencije za borbu protiv korupcije.
Goati: Siva ekonomija finansira stranke
– Finansijska sredstva za koja zna javnost samo su vrh ledenog brega, čiji je veći deo pod vodom. Tajni tokovi novca olakšani su svakako time što partije deluju u osobenom „ekonomskom okruženju“, u kome se u sferi sive ekonomije stvara veliki deo društvenog proizvoda. Osnovana je pretpostavka da deo novca iz sive ekonomije lako nalazi put do partijskih crnih fondova – kaže Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbija.
Interesi
Privrednici, kao i stručna javnost u Srbiji, već godinama sumnjaju da određeni pojedinci učestvuju u finansiranju stranaka baš zarad dobijanja tržišnih povlastica. To nam je potvrdilo i Rodoljub Drašković, većinski vlasnik kompanije „Svis Lajon Takovo“.
– Već 20 godina ne finansiram nijednu političku stranku niti agitujem u nečijem interesu. Smatram da je posao privrede da postiže ekonomske rezultate i brine o zaposlenima, a ne da bude politička pozornica bilo koje partije. Ali, budući da ta praksa postoji, država mora da, ukoliko želi stabilno tržište i adekvatnu primenu zakonodavstva, obezbedi i javnost u finansiranju političkih stranaka – kaže Drašković.
ANKETA: Da li javnost treba da zna ko su finansijeri vaše stranke?
Suzana Grubješić, G17 plus
Naša stranka je u svim izveštajima o finansiranju navela imena svih lica koja su uplatila na račun stranke iznos preko 6.000 dinara, a tako će činiti i ubuduće. Budući da će kontrolu finansija stranaka preuzeti Agencija za borbu protiv korupcije, podrazumeva se da će se i mena svih finansijera naći i na sajtu Agencije.
Dragan Marković Palma, Jedinstvena Srbija
Stranke u Srbiji nemaju običaj da daju izveštaje o svom radu i tokovima novca. JS se finansira iz budžeta na osnovu tri poslanika, ali mi ne trošimo milione na kampanje. Velika stranka, koja ima mogućnosti da formira većinu, samo na marketing u kampanji potroši minimum sedam miliona evra. Odakle im tolike pare, kada je mnogima poslanički posao navodno jedini kojim se bave.
Vuk Drašković, Srpski pokret obnove
Naravno da bi trebalo da se znaju svi finansijeri stranaka u Srbiji, ali kako naterati kozu da cinkari onog ko joj daje kupus?! Što se SPO tiče, mi se finansiramo iz budžeta i poneke sitne u uknjižene donacije naših pristalica. Nemamo tajne finansijere i zato smo i veoma siromašni.
Velimir Ilić, Nova Srbija
Nova Srbija je već nekoliko puta insistirala na javnosti finansiranja i ukazivala da mnoge političke partije kao finansijere imaju tajkune koji preko novca kojim finansiraju kampanje i funkcionisanje političkih partija direktno utiču na politički život u Srbiji i na taj način ostvaruju lične i poslovne interese. Mi smo ponosni na činjenicu da je NS jedina politička partija u Srbiji koja se finansira samo iz budžeta, a na osnovu broja poslanika koje ima u Parlamentu i o tome redovno dostavlja izveštaj skupštinskoj komisiji.
Aleksandar Vučić, Srpska napredna stranka
Što se tiče SNS, apsolutno smo za to da se znaju finansijeri, da se zna ko kome daje pare i odakle dolazi novac. SNS danas pare ne dobija niotkuda – iako imamo 21 poslanika u Skupštini Srbije, ne dobijamo ni jedan jedini dinar iz budžeta. Nekako uspevamo da od skromnih donacija članova i simpatizera stranke izguramo neke od aktivnosti i to je sve.
Elena Božić-Talijan, Srpska radikalna stranka
SRS nema šta da krije. Mi imamo dva izvora finansiranja – iz budžeta na osnovu naknade za rad političkih stranaka, i od članarina. Rok za podnošenje završnog godišnjeg računa za 2008. godinu je 15. april 2009. godine. To su podaci koji će biti dostupni javnosti. Međutim, sporna je kontrola završnog godišnjeg računa stranaka koju obavlja Odbor za finansije, a trebalo bi stručno telo. Takođe, kontrola završnog godišnjeg računa i posebnog izveštaja o finansiranju kampanje, koju sada obavlja RIK, trebalo bi da bude poverena Državnoj revizorskoj instituciji.
Nisu želeli da odgovore: Demokratska stranka, Socijalistička partija Srbije, PUPS, SDP, Demokratska stranka Srbije, Savez vojvođanskih Mađara, Liberalno-demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine…
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/politika.php?id=87862
Strankama na vlasti ne odgovara ulazak u Evropu
Autor: Irena Radisavljević | Foto:B. Puljević | 12.04.2009. - 05:00
Političke stranke u Srbiji će u narednih godinu dana morati da obelodane precizne liste svojih finansijera. Grupa zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO) Saveta Evrope poslaće evaluatora u Srbiju da utvrdi da li postoji transparentnost u finansiranju partija i daće Vladi Srbije preporuku da se to u doglednom periodu obezbedi. „Ukoliko to ne ispunite, ulazak u Evropsku uniju zasigurno neće biti izvestan“, kaže za „Blic nedelje“ Drago Kos, direktor GRECO.
Tajnost u finansiranju političkih partija jedan je od osnovnih izvora korupcije u Srbiji, a ujedno i glavni pokazatelj prisutnosti veze politike, privrede i kriminala. Ta veza se već godinama koristi za davanje povlastica velikim privrednicima i bogatim pojedincima koji finansiraju političke partije. „Roba“ kojom međusobno trguju finansijeri i politički lideri najčešće je državno vlasništvo ili pozicije, a ceh tajnosti plaćaju građani.
– Transparentnost je značajna baš da ne bi došlo do nezakonitih i nemoralnih veza između politike i bilo kog drugog subjekta koji želi da utiče na izvršnu vlast zarad sopstvenih interesa. Ako stranke čine srce demokratije, onda je transparentnost njihovog finansiranja krv koja pokreće to srce. Upravo će zato uređivanje ove oblasti biti jedan od osnovnih uslova da GRECO pozitivno oceni Srbiju na polju borbe protiv korupcije. U poslednje vreme Evropska komisija i te kako pomno prati izveštaje GRECO o potencijalnim članicama, pa će naše ocene biti od velikog uticaja na sudbinu Srbije na evropskom putu – objašnjava Kos.
Uprkos tome, funkcioneri političkih stranaka u Srbiji sa velikom nelagodom govore odakle se njihove organizacije finansiraju i na šta tačno troše novac. U to smo se i sami uverili, budući da je od svih parlamentarnih stranaka kojima smo se obratili za podatke na ovu temu, većina izbegla da odgovori. Zapravo, sve velike stranke koji su poslednih godina vodile Srbiju, poput DS, DSS i aktuelne SPS, odbile su da odgovore na pitanja da li smatraju da finansiranje treba da bude javno i ko su njihovi najveći finansijeri.
Slično funkcionerima, ni privrednici nisu baš rečiti kada je reč o ovoj temi.
Među izuzecima je Rade Veselinović, vlasnik kompanije „Galeb“ iz Šapca, koji je bio jedan od osnivača demokratske opozicije u Srbiji i finansijer političkih stranaka posle promena 2000. godine. Razloge za ćutanje o ovoj temi Veselinović vidi u povlasticama koje uživaju i jedna i druga strana.
– Lično nikada nisam krio da sam finansirao demokratsku opciju tokom devedesetih, jer je naš cilj bio da promenimo ideologiju naroda, a ne da steknemo korist. Danas su se stvari znatno promenile. Zbog velikih povlastica koje finansijeri uživaju, strankama nije u interesu da otkriju ko ih plaća. S druge strane, privrednici kriju da finansiraju gotovo sve značajnije partije kako bi zadržali svoju povlastice u svim potencijalnim režimima – kaže Veselinović, koji već godinama nije među finansijerima stranaka, niti planira ponovo da bude.
Slično razmišlja i Miodrag Nikolić, vlasnik kompanije „Feman“ iz Jagodine, koji je bio jedan od finansijera Demokratske stranke. Kako kaže, danas većina finansijera traži nešto za uzvrat, a stranke ne prezaju da to i obezbede.
– I meni su posle promena 2000. nuđene razne važne funkcije, ali sam ih odbio. Naš moto je bio da preuredimo zemlju i da jačamo ekonomiju, a ne da nezajažljivo zarađujemo na kupovini i preprodaji propalih državnih firmi. Na Zapadu uspešne firme koje finansiraju političke stranke ne traže ništa za uzvrat jer su to uređeni sistemi, a ovde je moguće da se šećerane i zgrada CK kupe u bescenje i prodaju za milijarde. Takva praksa je počela odmah nakon promena 2000. godine i do danas nije prekinuta – kaže Nikolić.
Ukoliko je suditi po odzivu velikih stranaka na anketu „Blica nedelje“, teško da možemo očekivati da se ova oblast uskoro adekvatno uredi. U prilog tome govori i činjenica da ni Republička izborna komisija, niti Odbor za finansije Parlamenta, koji su zaduženi za kontrolu, ne rade svoj posao. Zapravo, nakon afere RIK, kada smo saznali da su godišnje zarade članova ove komisije dostizale i tri miliona dinara, otkrilo se da uopšte nije kontrolisano finansiranje kampanja. Stručnjaci smatraju da je moguće da se ovde zapravo radilo o nagodbi.
– Veliki problem je to što RIK čine poslanici i predstavnici političkih partija. Čak i ako se radi o konkurentskim strankama, istorija pokazuje da su često spremni na nagodbe oko kršenja zakona – kaže Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbija.
Prema njegovom istraživanju objavljenom u knjizi „Političke partije i partijski sistemi“, vidi se da godinama stranke u Srbiji izbegavaju da dostave izveštaje o finansijskom poslovanju.
Utisak je da vlasti namerno onesposobljavaju institucije koje bi trebalo da kontrolišu njihov rad i rad stranaka iz kojih potiču.
– Rešenje ovog problema, koji je jedan od osnovnih izvora korupcije, leži isključivo u kvalitetnom zakonodavstvu, koje nije sasvim izgrađeno posle 2000. godine. Budući da je finansiranje političkih partija i danas većinski tajno, osnovana je sumnja da lider stranke i mala grupa ljudi oko njega, koja poznaje najveće finansijere, mogu zajednički da žestoko utiču na sprovođenje zakona, funkcionisanje izvršne vlasti i ekonomske prilike u zemlji – kaže Čedomir Čupić, profesor FPN i član Agencije za borbu protiv korupcije.
Goati: Siva ekonomija finansira stranke
– Finansijska sredstva za koja zna javnost samo su vrh ledenog brega, čiji je veći deo pod vodom. Tajni tokovi novca olakšani su svakako time što partije deluju u osobenom „ekonomskom okruženju“, u kome se u sferi sive ekonomije stvara veliki deo društvenog proizvoda. Osnovana je pretpostavka da deo novca iz sive ekonomije lako nalazi put do partijskih crnih fondova – kaže Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbija.
Interesi
Privrednici, kao i stručna javnost u Srbiji, već godinama sumnjaju da određeni pojedinci učestvuju u finansiranju stranaka baš zarad dobijanja tržišnih povlastica. To nam je potvrdilo i Rodoljub Drašković, većinski vlasnik kompanije „Svis Lajon Takovo“.
– Već 20 godina ne finansiram nijednu političku stranku niti agitujem u nečijem interesu. Smatram da je posao privrede da postiže ekonomske rezultate i brine o zaposlenima, a ne da bude politička pozornica bilo koje partije. Ali, budući da ta praksa postoji, država mora da, ukoliko želi stabilno tržište i adekvatnu primenu zakonodavstva, obezbedi i javnost u finansiranju političkih stranaka – kaže Drašković.
ANKETA: Da li javnost treba da zna ko su finansijeri vaše stranke?
Suzana Grubješić, G17 plus
Naša stranka je u svim izveštajima o finansiranju navela imena svih lica koja su uplatila na račun stranke iznos preko 6.000 dinara, a tako će činiti i ubuduće. Budući da će kontrolu finansija stranaka preuzeti Agencija za borbu protiv korupcije, podrazumeva se da će se i mena svih finansijera naći i na sajtu Agencije.
Dragan Marković Palma, Jedinstvena Srbija
Stranke u Srbiji nemaju običaj da daju izveštaje o svom radu i tokovima novca. JS se finansira iz budžeta na osnovu tri poslanika, ali mi ne trošimo milione na kampanje. Velika stranka, koja ima mogućnosti da formira većinu, samo na marketing u kampanji potroši minimum sedam miliona evra. Odakle im tolike pare, kada je mnogima poslanički posao navodno jedini kojim se bave.
Vuk Drašković, Srpski pokret obnove
Naravno da bi trebalo da se znaju svi finansijeri stranaka u Srbiji, ali kako naterati kozu da cinkari onog ko joj daje kupus?! Što se SPO tiče, mi se finansiramo iz budžeta i poneke sitne u uknjižene donacije naših pristalica. Nemamo tajne finansijere i zato smo i veoma siromašni.
Velimir Ilić, Nova Srbija
Nova Srbija je već nekoliko puta insistirala na javnosti finansiranja i ukazivala da mnoge političke partije kao finansijere imaju tajkune koji preko novca kojim finansiraju kampanje i funkcionisanje političkih partija direktno utiču na politički život u Srbiji i na taj način ostvaruju lične i poslovne interese. Mi smo ponosni na činjenicu da je NS jedina politička partija u Srbiji koja se finansira samo iz budžeta, a na osnovu broja poslanika koje ima u Parlamentu i o tome redovno dostavlja izveštaj skupštinskoj komisiji.
Aleksandar Vučić, Srpska napredna stranka
Što se tiče SNS, apsolutno smo za to da se znaju finansijeri, da se zna ko kome daje pare i odakle dolazi novac. SNS danas pare ne dobija niotkuda – iako imamo 21 poslanika u Skupštini Srbije, ne dobijamo ni jedan jedini dinar iz budžeta. Nekako uspevamo da od skromnih donacija članova i simpatizera stranke izguramo neke od aktivnosti i to je sve.
Elena Božić-Talijan, Srpska radikalna stranka
SRS nema šta da krije. Mi imamo dva izvora finansiranja – iz budžeta na osnovu naknade za rad političkih stranaka, i od članarina. Rok za podnošenje završnog godišnjeg računa za 2008. godinu je 15. april 2009. godine. To su podaci koji će biti dostupni javnosti. Međutim, sporna je kontrola završnog godišnjeg računa stranaka koju obavlja Odbor za finansije, a trebalo bi stručno telo. Takođe, kontrola završnog godišnjeg računa i posebnog izveštaja o finansiranju kampanje, koju sada obavlja RIK, trebalo bi da bude poverena Državnoj revizorskoj instituciji.
Nisu želeli da odgovore: Demokratska stranka, Socijalistička partija Srbije, PUPS, SDP, Demokratska stranka Srbije, Savez vojvođanskih Mađara, Liberalno-demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine…
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/politika.php?id=87862
povodom Luke Beograd...
"Ako je sudska presuda konačna u našu korist, onda nikakvih pregovora nema i sve pripada Beograđanima. Ako nije, svaka odgovorna kompanija, ukoliko želi nešto da gradi, treba deo da da svom gradu ", naglasio je Đilas.
:shok:
"Ako je sudska presuda konačna u našu korist, onda nikakvih pregovora nema i sve pripada Beograđanima. Ako nije, svaka odgovorna kompanija, ukoliko želi nešto da gradi, treba deo da da svom gradu ", naglasio je Đilas.
:shok:
bigvlada
Advanced
Partije opet kriju svoje finansijere
Autor: j. vučetić | Foto:T. Spaić | 16.04.2009. - 05:00
Odbor za finansije još nije završio kontrolu finansijskih izveštaja stranaka za 2007. godinu, a juče je istekao i rok za podnošenje izveštaja za prošlu godinu koji nisu ispoštovale sve partije. Mada se od ovih izveštaja ne očekuje da će otkriti realne podatke o finansijerima stranaka i protoku novca, kršenjem i formalnih procedura partije i Skupština čiji Odbor po zakonu treba da ih kontroliše pokazuju neverovatnu aroganciju prema javnosti i nemar prema oko sedam miliona evra koje godišnje dobiju iz budžeta.
Uprkos brojnim i dugogodišnjim apelima nezavisnih stručnjaka koji se bave problemima korupcije u društvu, stranke nikada ne objavljuju izveštaje o svojim finansijama na sajtovima. Takođe, izbegavaju da svoje poslovanje podvrgnu nezavisnim stručnjacima. Treba podsetiti na to da još nije završena ni revizija izveštaja koje su partije podnele za parlamentarne izbore prošle godine. Izveštaji o finansijama koji su do sada podneti javnosti uvek su samo podgrevali sumnje u verodostojnost, jer se među finansijerima predizbornih kampanja i redovnih aktivnosti stranaka nikada ne pojavljuju imena dobrostojećih biznismena.
- Dosadašnje iskustvo pokazalo je da ti izveštaji nisu naročito zanimljivi. Najviše pažnje privlače podaci o imovini koji pokazuju da stranke nisu naročito bogate, a kad se uporede sa izveštajima o finansiranju izbornih kampanja u kojima pojedine stranke, posebno SRS, navode kao izvor prihoda upravo tu imovinu, izazivaju sumnju. Sumnja u verodostojnost podataka iz izveštaja ostaće sve dok ne bude uvedena nezavisna kontrola finansiranja stranka. Pogotovo što nezavisna istraživanja pokazuju da za finansiranje stranke koja ima odbore u svim opštinama Srbije treba između pet i sedam miliona evra godišnje, a stranke prikazuju da su prikupile i potrošile znatno manje od toga - kaže za „Blic” Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija”.
Prema istraživanju CeSID-a, za finansiranje stranke koja ima 100 opštinskih odbora, regionalne i beogradsku centralu, potrebno je čak oko deset miliona evra godišnje. Demokratska stranka je recimo nedavno saopštila da je njen godišnji budžet oko 176 miliona dinara. S obzirom na to da će iz budžeta dobiti oko 126 miliona, proizlazi da će od članarina, imovine, donatora… dobiti svega pedesetak miliona. Disproporcija u odnosu između prijavljenih i procenjenih sredstava koje ova stranka koristi je 1:10. Slične sumnje važe i za sve druge stranke.
- Očigledno je da stranke ne prijavljuju sav novac koji u njih ulazi. Disproporcija između onoga što prijave i iznosa koji je realan popunjava se na dva načina: novcem koji dolazi mimo računa i završava u rukama malobrojnih stranačkih funkcionera i, s druge strane, korišćenjem državnih službenika, opštinskih i gradskih prostorija i drugih javnih dobara koje stranke ne plaćaju iako ih koriste - objašnjava Đorđe Vuković iz CeSID-a, jedan od autora istraživanja „Finansiranje političkih partija između norme i prakse”.
Strankama u martu 55 miliona
Parlamentarne stranke su u martu iz budžeta dobile ukupno 55.024.166,65 dinara za redovno finansiranje svog delovanja. Novac je, prema rešenju o rasporedu sredstava budžeta, raspoređen na sledeći način:
1. SRS 12.842.639,97 (oko 154 miliona godišnje)
2. DS 10.531.625,08 (oko 126 miliona godišnje)
3. G17 plus 4.214.851,02 (oko 50 miliona godišnje)
4. DSS 4.060.783,36 (oko 48 miliona godišnje)
5. SPS 2.674.174,54 (oko 32 miliona godišnje)
6. LDP 2.520.106,87 (oko 30 miliona godišnje)
7. NS 2.211.971,53 (oko 26 miliona godišnje)
8. LSV 1.749.768,64 (oko 20 miliona godišnje)
9. PUPS 1.595.701,00 (oko 19 miliona godišnje)
10. SVM 1.441.633,30 (oko 17 miliona godišnje)
11. SPO 1.441.633,30 (oko 17 miliona godišnje)
12. SDP 1.441.633,34 (oko 17 miliona godišnje)
13. Jedinstvena Srbija 1.287.565,60 (oko 15 miliona godišnje)
14. Zajedno za Kragujevac 1.133.497,90 (oko 13,6 miliona godišnje)
15. Socijalno-liberalna partija Sandžaka 979.430,20 (oko 11,7 miliona godišnje)
16. Partija za demokratsko delovanje 979.430,20 (oko 11,7 miliona godišnje)
17. Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka 979.430,20 (oko 11,7 miliona godišnje)
18. Demokratski savez Hrvata u Vojvodini 979.430,20 (oko 11,7 miliona godišnje)
19. Demohrišćanska stranka Srbije 979.430,20 (oko 11,7 miliona godišnje)
20. Socijaldemokratska unija 979.430,20 (oko 11,7 miliona godišnje)
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/temadana.php?id=88470
Autor: j. vučetić | Foto:T. Spaić | 16.04.2009. - 05:00
Odbor za finansije još nije završio kontrolu finansijskih izveštaja stranaka za 2007. godinu, a juče je istekao i rok za podnošenje izveštaja za prošlu godinu koji nisu ispoštovale sve partije. Mada se od ovih izveštaja ne očekuje da će otkriti realne podatke o finansijerima stranaka i protoku novca, kršenjem i formalnih procedura partije i Skupština čiji Odbor po zakonu treba da ih kontroliše pokazuju neverovatnu aroganciju prema javnosti i nemar prema oko sedam miliona evra koje godišnje dobiju iz budžeta.
Uprkos brojnim i dugogodišnjim apelima nezavisnih stručnjaka koji se bave problemima korupcije u društvu, stranke nikada ne objavljuju izveštaje o svojim finansijama na sajtovima. Takođe, izbegavaju da svoje poslovanje podvrgnu nezavisnim stručnjacima. Treba podsetiti na to da još nije završena ni revizija izveštaja koje su partije podnele za parlamentarne izbore prošle godine. Izveštaji o finansijama koji su do sada podneti javnosti uvek su samo podgrevali sumnje u verodostojnost, jer se među finansijerima predizbornih kampanja i redovnih aktivnosti stranaka nikada ne pojavljuju imena dobrostojećih biznismena.
- Dosadašnje iskustvo pokazalo je da ti izveštaji nisu naročito zanimljivi. Najviše pažnje privlače podaci o imovini koji pokazuju da stranke nisu naročito bogate, a kad se uporede sa izveštajima o finansiranju izbornih kampanja u kojima pojedine stranke, posebno SRS, navode kao izvor prihoda upravo tu imovinu, izazivaju sumnju. Sumnja u verodostojnost podataka iz izveštaja ostaće sve dok ne bude uvedena nezavisna kontrola finansiranja stranka. Pogotovo što nezavisna istraživanja pokazuju da za finansiranje stranke koja ima odbore u svim opštinama Srbije treba između pet i sedam miliona evra godišnje, a stranke prikazuju da su prikupile i potrošile znatno manje od toga - kaže za „Blic” Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija”.
Prema istraživanju CeSID-a, za finansiranje stranke koja ima 100 opštinskih odbora, regionalne i beogradsku centralu, potrebno je čak oko deset miliona evra godišnje. Demokratska stranka je recimo nedavno saopštila da je njen godišnji budžet oko 176 miliona dinara. S obzirom na to da će iz budžeta dobiti oko 126 miliona, proizlazi da će od članarina, imovine, donatora… dobiti svega pedesetak miliona. Disproporcija u odnosu između prijavljenih i procenjenih sredstava koje ova stranka koristi je 1:10. Slične sumnje važe i za sve druge stranke.
- Očigledno je da stranke ne prijavljuju sav novac koji u njih ulazi. Disproporcija između onoga što prijave i iznosa koji je realan popunjava se na dva načina: novcem koji dolazi mimo računa i završava u rukama malobrojnih stranačkih funkcionera i, s druge strane, korišćenjem državnih službenika, opštinskih i gradskih prostorija i drugih javnih dobara koje stranke ne plaćaju iako ih koriste - objašnjava Đorđe Vuković iz CeSID-a, jedan od autora istraživanja „Finansiranje političkih partija između norme i prakse”.
Strankama u martu 55 miliona
Parlamentarne stranke su u martu iz budžeta dobile ukupno 55.024.166,65 dinara za redovno finansiranje svog delovanja. Novac je, prema rešenju o rasporedu sredstava budžeta, raspoređen na sledeći način:
1. SRS 12.842.639,97 (oko 154 miliona godišnje)
2. DS 10.531.625,08 (oko 126 miliona godišnje)
3. G17 plus 4.214.851,02 (oko 50 miliona godišnje)
4. DSS 4.060.783,36 (oko 48 miliona godišnje)
5. SPS 2.674.174,54 (oko 32 miliona godišnje)
6. LDP 2.520.106,87 (oko 30 miliona godišnje)
7. NS 2.211.971,53 (oko 26 miliona godišnje)
8. LSV 1.749.768,64 (oko 20 miliona godišnje)
9. PUPS 1.595.701,00 (oko 19 miliona godišnje)
10. SVM 1.441.633,30 (oko 17 miliona godišnje)
11. SPO 1.441.633,30 (oko 17 miliona godišnje)
12. SDP 1.441.633,34 (oko 17 miliona godišnje)
13. Jedinstvena Srbija 1.287.565,60 (oko 15 miliona godišnje)
14. Zajedno za Kragujevac 1.133.497,90 (oko 13,6 miliona godišnje)
15. Socijalno-liberalna partija Sandžaka 979.430,20 (oko 11,7 miliona godišnje)
16. Partija za demokratsko delovanje 979.430,20 (oko 11,7 miliona godišnje)
17. Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka 979.430,20 (oko 11,7 miliona godišnje)
18. Demokratski savez Hrvata u Vojvodini 979.430,20 (oko 11,7 miliona godišnje)
19. Demohrišćanska stranka Srbije 979.430,20 (oko 11,7 miliona godišnje)
20. Socijaldemokratska unija 979.430,20 (oko 11,7 miliona godišnje)
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/temadana.php?id=88470
bigvlada
Advanced
16/04/2009 20:03
Samo je kriminal organizovan
S vremena a na vreme
Autor: Milinko Bujišić
Srećan sam što je došao dan, dan koji smo dugo čekali, dan kada otvaramo novi fakultet, fakultet organizovanog kriminala, sa skraćenim nazivom FOK. Koliko je ovo značajan dan za sve nas, odnosno, koliko je ovaj fakultet potreban, govori i veličanstveni sastav gostiju koji je prisutan na ovoj svečanosti. Od sveg srca pozdravljam sve vas prisutne, a posebno predstavnike političke, izvršne i sudske vlasti, kao i istaknute ličnosti iz privrednog i javnog života. Pozdravljam i veliki broj naših prijatelja koji danas nisu sa nama, jer je došlo do nesporazuma sa zatvorskim vlastima pa ih iz nerazjašnjenih razloga nisu pustili iz zatvora. Zbog toga će mnogi činovnici od sutra biti na biroima rada.
Oglasite se na www.danas.rs
Ima li išta u ovoj zemlji organizovanije od organizovanog kriminala? Sve drugo je potpuno neorganizovano i u opštem rasulu. U svim drugim oblastima su popucali obručevi pa curi na sve strane. Na nama je da spasavamo šta se spasiti može. Hoću da kažem da smo mi koji smo danas ovde, kao najjača i najorganizovanija snaga ovog društva, odgovorni za sve što se u državi dešava. A za taj teret potrebni su nam školovani kadrovi koji će moći da se nose sa svim tim problemima. Uostalom, naša nesrećna stvarnost traži od nas otvaranje ovog fakulteta, a ne nečiji, pojedinačni materijalni interes, kao što je slučaj sa mnogim drugim privatnim fakultetima.
Mi, koji smo dugo u oblasti organizovanog kriminala i koji smo ga godinama razvijali i doveli na ovaj visoki nivo, dužni smo i sebi i nauci da se sva ta naša znanja sistematizuju, odnosno uviju u naučnu oblandu. Tako će sadašnje i buduće genaracije imati od koga i iz čega da uče i stiču kvalitetna znanja i diplome. Uvek je kroz istoriju bilo da praksa ne može lako da stigne nauku, a kod nas je obrnuto, teorija kaska za praksom. Za razliku od naših studenata, mi nismo imali ni od koga da učimo, niti smo imali knjiga, niti kakvog drugog pribora. Počinjali smo sa pajserima. Bukvalno, bili smo samouki.
Težak je bio naš put do uspeha. U nekim teškim i nedemokratskim vremenima proganjali su nas kao zveri, kažnjavali i zatvarali. I na nama se pokazalo da novac uvek pobeđuje i da svako ko zna šta hoće, može u tome i da uspe. Kakva su vremena bila, govori i to što smo prvo sebi zakupljivali grobna mesta, podizali nadgrobne spomenike, pa tek onda ulazili u velike poslove. A o neprospavanim noćima i raznim strahovima, da i ne govorimo. I sad će neko ko je sve vreme uživao u mirnom snu da nama nešto priča. Mi im poručujemo neka se i dalje drže mirnog sna.
Za pobedu organizovanog kriminala nad neorganizovanom državom pali su i mnogi životi. Ubijali su nas, kao što znate, i po ulicama. Ubijali smo se kao marva i sami u raznim međusobnim obračunima. Otimali smo jedni druge, pa smo jedni druge puštali iz zemunica ili iz jahti, uz ogromne novčane isplate. Čak smo i decu jedni drugima otimali, a po međunarodnim konvencijama nije preporučljivo da se deca uvlače u kriminal. Ali, za sve velike stvari mora se platiti velika cena. Ne bismo bili danas ovde gde jesmo da nismo na vreme bili tamo gde je trebalo.
Ne mogu a da ne pomenem i neprijatne stvari i događaje u državi u poslednje dve decenije koje mnogima nisu išle naruku. Ali pametni ljudi, kao što smo mi, i u najgoroj situaciji izvuku za sebe korist. Uprkos sankcijama, ratovima, lažnim primirjima, tranziciji, bedi i siromaštvu, mi smo zahvaljujući čvrstoj vezi sa vlašću i međusobnom razumevanju uspeli da radimo svoj posao na materijalno dobro i nas i vlasti. Mnogi, istaknuti kadrovi iz vlasti su danas u našim redovima, a pre svega u privrednom kriminalu.
Bolje od mene i od bilo koga drugog mogu da govore naša dela. Iza našeg rada stoje, bajkovite vile za stanovanje i drugi rezidencijalni objekti po mnogim luksuznim gradovima sveta, stoje jahte i avioni, stotine trgovinskih lanaca, šoping centara, banaka, novca na stranim računima. Kad bi naša država imala onoliko koliko mi danas imamo, kriza bi preko noći bila proterana iz naše zemlje.
Na kraju, želim nešto da kažem prvoj generaciji studenata zbog kojih smo mi danas ovde, nešto o samoj organizaciji nastave na fakultetu. Nastava će se svuda držati, osim u studentskim učionicama, bibliotekama ili naučnim kabinetima. Oni, koji su na takvim mestima učili, videli smo dokle su stigli. Naš savremeni način učenja podrazumeva ulicu, pritvore, zatvore, splavove, luksuzne kafiće...
(Kad sam tek prohodao, stariji ljudi su me savetovali da nikad ne idem u obične i jevtine kafane, veću skupe i luksuzne. Ako budem išao u jevtine restorane, govorili su, upoznaću pijance i svakojaku fukaru, pa ću, kad porastem, biti kao i oni. Ako budem išao u luksuzne restorane, upoznaću ljude iz kriminala, otmene i bogate, pa ću i ja biti takav kad odrastem, savetovali su me.)
Nastavu, praktičnu i teorijsku, držaće vam naši istaknuti privrednici, dileri svih vrsta robe, od opojnih droga, do kompjuterske opreme. A najveća novina, do sada nepoznata na drugim fakultetima, jeste to što će studenti moći da diplomiraju i pre polaganja ispita, ako su izuzetno nadareni. Rečju, diploma je obavezna, a nastava je fakultativna. Takav način rada će smanjiti dužinu studiranja u našoj zemlji, a mi ćemo po hitnom postupku doći do kadrova.
Na kraju, moram da vam kažem da se sa školom i diplomom u ovoj zemlji ništa izmenilo nije i zato krenite u akciju. Za početak, radite sve što mislite da je dobro za vas, i što je manje kažnjivo. Izučavajte zakone i dobro gledajte šta u njima treba menjati. Zakoni se moraju prilagođavati nama a ne mi zakonima. Moćan čovek je najviši zakon. Srećno.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/dijalog/samo_je_kriminal_organizovan.46.html?news_id=158900
Samo je kriminal organizovan
S vremena a na vreme
Autor: Milinko Bujišić
Srećan sam što je došao dan, dan koji smo dugo čekali, dan kada otvaramo novi fakultet, fakultet organizovanog kriminala, sa skraćenim nazivom FOK. Koliko je ovo značajan dan za sve nas, odnosno, koliko je ovaj fakultet potreban, govori i veličanstveni sastav gostiju koji je prisutan na ovoj svečanosti. Od sveg srca pozdravljam sve vas prisutne, a posebno predstavnike političke, izvršne i sudske vlasti, kao i istaknute ličnosti iz privrednog i javnog života. Pozdravljam i veliki broj naših prijatelja koji danas nisu sa nama, jer je došlo do nesporazuma sa zatvorskim vlastima pa ih iz nerazjašnjenih razloga nisu pustili iz zatvora. Zbog toga će mnogi činovnici od sutra biti na biroima rada.
Oglasite se na www.danas.rs
Ima li išta u ovoj zemlji organizovanije od organizovanog kriminala? Sve drugo je potpuno neorganizovano i u opštem rasulu. U svim drugim oblastima su popucali obručevi pa curi na sve strane. Na nama je da spasavamo šta se spasiti može. Hoću da kažem da smo mi koji smo danas ovde, kao najjača i najorganizovanija snaga ovog društva, odgovorni za sve što se u državi dešava. A za taj teret potrebni su nam školovani kadrovi koji će moći da se nose sa svim tim problemima. Uostalom, naša nesrećna stvarnost traži od nas otvaranje ovog fakulteta, a ne nečiji, pojedinačni materijalni interes, kao što je slučaj sa mnogim drugim privatnim fakultetima.
Mi, koji smo dugo u oblasti organizovanog kriminala i koji smo ga godinama razvijali i doveli na ovaj visoki nivo, dužni smo i sebi i nauci da se sva ta naša znanja sistematizuju, odnosno uviju u naučnu oblandu. Tako će sadašnje i buduće genaracije imati od koga i iz čega da uče i stiču kvalitetna znanja i diplome. Uvek je kroz istoriju bilo da praksa ne može lako da stigne nauku, a kod nas je obrnuto, teorija kaska za praksom. Za razliku od naših studenata, mi nismo imali ni od koga da učimo, niti smo imali knjiga, niti kakvog drugog pribora. Počinjali smo sa pajserima. Bukvalno, bili smo samouki.
Težak je bio naš put do uspeha. U nekim teškim i nedemokratskim vremenima proganjali su nas kao zveri, kažnjavali i zatvarali. I na nama se pokazalo da novac uvek pobeđuje i da svako ko zna šta hoće, može u tome i da uspe. Kakva su vremena bila, govori i to što smo prvo sebi zakupljivali grobna mesta, podizali nadgrobne spomenike, pa tek onda ulazili u velike poslove. A o neprospavanim noćima i raznim strahovima, da i ne govorimo. I sad će neko ko je sve vreme uživao u mirnom snu da nama nešto priča. Mi im poručujemo neka se i dalje drže mirnog sna.
Za pobedu organizovanog kriminala nad neorganizovanom državom pali su i mnogi životi. Ubijali su nas, kao što znate, i po ulicama. Ubijali smo se kao marva i sami u raznim međusobnim obračunima. Otimali smo jedni druge, pa smo jedni druge puštali iz zemunica ili iz jahti, uz ogromne novčane isplate. Čak smo i decu jedni drugima otimali, a po međunarodnim konvencijama nije preporučljivo da se deca uvlače u kriminal. Ali, za sve velike stvari mora se platiti velika cena. Ne bismo bili danas ovde gde jesmo da nismo na vreme bili tamo gde je trebalo.
Ne mogu a da ne pomenem i neprijatne stvari i događaje u državi u poslednje dve decenije koje mnogima nisu išle naruku. Ali pametni ljudi, kao što smo mi, i u najgoroj situaciji izvuku za sebe korist. Uprkos sankcijama, ratovima, lažnim primirjima, tranziciji, bedi i siromaštvu, mi smo zahvaljujući čvrstoj vezi sa vlašću i međusobnom razumevanju uspeli da radimo svoj posao na materijalno dobro i nas i vlasti. Mnogi, istaknuti kadrovi iz vlasti su danas u našim redovima, a pre svega u privrednom kriminalu.
Bolje od mene i od bilo koga drugog mogu da govore naša dela. Iza našeg rada stoje, bajkovite vile za stanovanje i drugi rezidencijalni objekti po mnogim luksuznim gradovima sveta, stoje jahte i avioni, stotine trgovinskih lanaca, šoping centara, banaka, novca na stranim računima. Kad bi naša država imala onoliko koliko mi danas imamo, kriza bi preko noći bila proterana iz naše zemlje.
Na kraju, želim nešto da kažem prvoj generaciji studenata zbog kojih smo mi danas ovde, nešto o samoj organizaciji nastave na fakultetu. Nastava će se svuda držati, osim u studentskim učionicama, bibliotekama ili naučnim kabinetima. Oni, koji su na takvim mestima učili, videli smo dokle su stigli. Naš savremeni način učenja podrazumeva ulicu, pritvore, zatvore, splavove, luksuzne kafiće...
(Kad sam tek prohodao, stariji ljudi su me savetovali da nikad ne idem u obične i jevtine kafane, veću skupe i luksuzne. Ako budem išao u jevtine restorane, govorili su, upoznaću pijance i svakojaku fukaru, pa ću, kad porastem, biti kao i oni. Ako budem išao u luksuzne restorane, upoznaću ljude iz kriminala, otmene i bogate, pa ću i ja biti takav kad odrastem, savetovali su me.)
Nastavu, praktičnu i teorijsku, držaće vam naši istaknuti privrednici, dileri svih vrsta robe, od opojnih droga, do kompjuterske opreme. A najveća novina, do sada nepoznata na drugim fakultetima, jeste to što će studenti moći da diplomiraju i pre polaganja ispita, ako su izuzetno nadareni. Rečju, diploma je obavezna, a nastava je fakultativna. Takav način rada će smanjiti dužinu studiranja u našoj zemlji, a mi ćemo po hitnom postupku doći do kadrova.
Na kraju, moram da vam kažem da se sa školom i diplomom u ovoj zemlji ništa izmenilo nije i zato krenite u akciju. Za početak, radite sve što mislite da je dobro za vas, i što je manje kažnjivo. Izučavajte zakone i dobro gledajte šta u njima treba menjati. Zakoni se moraju prilagođavati nama a ne mi zakonima. Moćan čovek je najviši zakon. Srećno.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/dijalog/samo_je_kriminal_organizovan.46.html?news_id=158900
bigvlada
Advanced
Jednaki GREKO standardi
Komentar
Neposredno pre početka uskršnjih praznika iz Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GREKO) pri Savetu Evrope stigla je ocena da Srbija ne čini dovoljno u borbi protiv korupcije. Drago Kos (GREKO) istakao je da Srbija sporo ispunjava preporuke ove organizacije u borbi protiv korupcije, a dosadašnji koraci ne ulivaju nadu da u zemlji postoji dovoljno političke volje za takav angažman.
Kako izveštava nemački radio Dojče vele prema istraživanjima evropskih institucija, političke stranke i zdravstvo su oblasti u kojima ima najviše problema sa korupcijom u Srbiji. Efikasna borba protiv korupcije je i jedan od preduslova za dalje evropske integracije i može da postane značajna prepreka u koracima Srbije ka Briselu.
U Beogradu je negde tih dana održana prva sednica Agencije za borbu protiv korupcije, koja bi od naredne godine trebalo da postane glavna institucija u ovoj oblasti. Različiti su razlozi što Savet za borbu protiv korupcije i Republički odbor za sukob interesa nisu ispunili očekivano. Da je država želela da se ozbiljnije pozabavi korupcijom, verovatno joj reorganizacija Saveta ne bi ni bila potrebna. Pored toga, političke stranke bi podnosile celovite izveštaje o svom finansiranju, a državni revizori kontrolisali trošenje budžetskih sredstava. Možda bismo kom lekaru ili službeniku u opštini tutnuli koji evro da ubrzaju „naš slučaj“, ali pošto se riba čisti od glave, to bismo lakše podneli.
Koliko je EU stalo do ovog uslova pokazuje i primer Bugarske kojoj je, po sticanju punopravnog članstva, Brisel uveo sankcije i uskratio finansijsku pomoć jer nije dovoljno učinila na suzbijanju korupcije. Da li zbog zauzetosti uskršnjim praznicima ili nečeg drugog, naše političke stranke i predstavnici vlasti nisu se značajnije bavili ozbiljnim signalom GREKO. Izuzetak je ministar policije Ivica Dačić koji je, ne pominjući GREKO, izjavio da je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije od najvećeg državnog interesa, i da neće biti pošteđenih među osumnjičenima za takva dela. „Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije da bi bila uspešna ne može da se zasniva na principu da je važno čiji je ko, već da li je počinio krivično delo“, rekao je Dačić. Lepo je čuti takve izjave, ali dela su često bitnija od reči, a njih slabo ima.
Da je kojim slučajem neki sličan signal o evrointegracijama Srbije stigao iz Haga, našli bi se već domaći brižnici koji bi „opalili“ po evropskim moćnicima koji uslovljavaju našu zemlju i koriste duple standarde. Borba protiv korupcije kao uslov za približavanje EU pokazuje da dvostrukih standarda često nema već se nekima pričinjavaju. Ko misli suprotno, nek se opet seti Bugarske.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/dijalog/jednaki_greko_standardi.46.html?news_id=159171
Komentar
Neposredno pre početka uskršnjih praznika iz Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GREKO) pri Savetu Evrope stigla je ocena da Srbija ne čini dovoljno u borbi protiv korupcije. Drago Kos (GREKO) istakao je da Srbija sporo ispunjava preporuke ove organizacije u borbi protiv korupcije, a dosadašnji koraci ne ulivaju nadu da u zemlji postoji dovoljno političke volje za takav angažman.
Kako izveštava nemački radio Dojče vele prema istraživanjima evropskih institucija, političke stranke i zdravstvo su oblasti u kojima ima najviše problema sa korupcijom u Srbiji. Efikasna borba protiv korupcije je i jedan od preduslova za dalje evropske integracije i može da postane značajna prepreka u koracima Srbije ka Briselu.
U Beogradu je negde tih dana održana prva sednica Agencije za borbu protiv korupcije, koja bi od naredne godine trebalo da postane glavna institucija u ovoj oblasti. Različiti su razlozi što Savet za borbu protiv korupcije i Republički odbor za sukob interesa nisu ispunili očekivano. Da je država želela da se ozbiljnije pozabavi korupcijom, verovatno joj reorganizacija Saveta ne bi ni bila potrebna. Pored toga, političke stranke bi podnosile celovite izveštaje o svom finansiranju, a državni revizori kontrolisali trošenje budžetskih sredstava. Možda bismo kom lekaru ili službeniku u opštini tutnuli koji evro da ubrzaju „naš slučaj“, ali pošto se riba čisti od glave, to bismo lakše podneli.
Koliko je EU stalo do ovog uslova pokazuje i primer Bugarske kojoj je, po sticanju punopravnog članstva, Brisel uveo sankcije i uskratio finansijsku pomoć jer nije dovoljno učinila na suzbijanju korupcije. Da li zbog zauzetosti uskršnjim praznicima ili nečeg drugog, naše političke stranke i predstavnici vlasti nisu se značajnije bavili ozbiljnim signalom GREKO. Izuzetak je ministar policije Ivica Dačić koji je, ne pominjući GREKO, izjavio da je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije od najvećeg državnog interesa, i da neće biti pošteđenih među osumnjičenima za takva dela. „Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije da bi bila uspešna ne može da se zasniva na principu da je važno čiji je ko, već da li je počinio krivično delo“, rekao je Dačić. Lepo je čuti takve izjave, ali dela su često bitnija od reči, a njih slabo ima.
Da je kojim slučajem neki sličan signal o evrointegracijama Srbije stigao iz Haga, našli bi se već domaći brižnici koji bi „opalili“ po evropskim moćnicima koji uslovljavaju našu zemlju i koriste duple standarde. Borba protiv korupcije kao uslov za približavanje EU pokazuje da dvostrukih standarda često nema već se nekima pričinjavaju. Ko misli suprotno, nek se opet seti Bugarske.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/dijalog/jednaki_greko_standardi.46.html?news_id=159171
bigvlada
Advanced
Skuplja pretplata za javni servis
Autor: D. V. | Foto
.Udovičić | 23.04.2009. - 05:00
Od 1. marta pretplata za RTS, koja se naplaćuje preko računa za električnu energiju, poskupela je sa 387 dinara na 434 dinara, zbog usklađivanja sa inflacijom, tako da se novi iznosi nalaze na računima za struju koji za naplatu stižu u aprilu.
Redakciji „Blica” javilo se juče više čitalaca s pitanjem kad je i zašto, bez ikakve najave, poskupela pretplata za nacionalnu RTV kuću. U EPS-u objašnjavaju da je ustaljena praksa da RTS o usklađivanju pretplate sa inflacijom samo obavesti distribucije, koje su puki servis za naplatu RTV pretplate i zato ne mogu samoinicijativno niti da povećavaju niti da smanjuju pretplatu.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=89398
je*******iga, moraju da skupe lovu za prenose Lige Šampiona. Koji će prenositi trio fantastikus (Nedeljko, Zvonko i lepi Aca). Dno. :/
Autor: D. V. | Foto
.Udovičić | 23.04.2009. - 05:00
Od 1. marta pretplata za RTS, koja se naplaćuje preko računa za električnu energiju, poskupela je sa 387 dinara na 434 dinara, zbog usklađivanja sa inflacijom, tako da se novi iznosi nalaze na računima za struju koji za naplatu stižu u aprilu.
Redakciji „Blica” javilo se juče više čitalaca s pitanjem kad je i zašto, bez ikakve najave, poskupela pretplata za nacionalnu RTV kuću. U EPS-u objašnjavaju da je ustaljena praksa da RTS o usklađivanju pretplate sa inflacijom samo obavesti distribucije, koje su puki servis za naplatu RTV pretplate i zato ne mogu samoinicijativno niti da povećavaju niti da smanjuju pretplatu.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=89398
je*******iga, moraju da skupe lovu za prenose Lige Šampiona. Koji će prenositi trio fantastikus (Nedeljko, Zvonko i lepi Aca). Dno. :/