Država nema podatke koliko je zaradila
Niko ne zna gde su pare od privatizacije
Autor: J. Aleksić, B. Stamenković | Foto:A.Stamenković | 24.03.2009. - 08:00
Gde su pare građana Srbije i kako su one trošene, pitanje je na koje ni posle osam godina niko nema odgovor jer je Državna revizorska institucija formirana samo protokolarno. Iako je na sva zvona najavljeno njeno formiranje 2007. godine priča polako zamire, dok u međuvremenu zjape rupe u državnim računicama i tokovima novca kojima se ne može ući u trag. Da tu nešto debelo ne štima govori i činjenica da je „Blic“ za samo dva dana imao uvid u potpuno različite podatke koliko je Srbija zaradila od privatizacije. Razlika je ni manje ni više 190 milijardi dinara!
Uprava za trezor poslala je pečatirana dokumenta u koje je „Blic“ imao uvid, u kojima se navodi da je od privatizacije u poslednje četiri godine na račun budžeta Srbije leglo 58,3 milijarde dinara, što je po kursu od 75 negde oko 750 miliona evra. U dotadašnjoj privatizaciji ostvarene su oko 2,2 milijarde evra, pa je ostalo više nego otvoreno pitanje šta je sa ostatkom para. Odgovor smo dobili juče pred kraj radnog vremena, a podaci su bili potpuno drugačiji. Prema novim podacima, u poslednjih osam godina od privatizacije je leglo u budžet 247,5 milijardi dinara!
Pogledajte:
Ukupni prihodi od privatizacije, prihodi u budžetu
Agencija za privatizaciju sa svoje strane je do kraja 2008. godine na podračun konsolidovanog računa Trezora uplatila 112,5 milijardi dinara, što je upola manje.
Ruku na srce, ovi podaci ne treba da čude jer je dodatna milijarda evra otišla u budžet kroz prodaju banaka, kao i prihode od prodaje preduzeća iz stečaja i sa tržišta kapitala, što ne ide preko računa Agencije za privatizaciju. Ali ostaje gorak utisak da se samo u dva dana stiglo od debelog manjka do golemog viška u budžetu i to samo od privatizacije!
Ni privatizacija „Mobi 063“ nije išla preko Agencije za privatizaciju, a oko 1,1 milijarda evra koja je trebalo da se rasporedi u budžet, otišla je u NIP. Šta se do tančina finansira ovim parama, javnost Srbije neće saznati, bar ne uskoro.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da bi po zakonu novac od prodaje preduzeća trebalo da bude uplaćen na račun Agencije za privatizaciju.
- Ona zatim podmiruje svoje troškove, pa se novac prosleđuje u opštinske budžete, lokalnih samouprava i republički budžet. Međutim, kod nas se dosta radi mimo zakona i mislim da je pogrešno propisano da Agencija za privatizaciju i sprovodi privatizaciju i kontroliše samu sebe. Državni revizor s druge strane namerno odlaže obavljanje svog posla - objašnjava Kovačević.
On dodaje da je i do sada bilo sumnjivih privatizacija kao što je privatizacija NIS-a.
- Zatim imate niz nekakvih čudnih institucija, kao što je NIP. Tu imate predviđeno oko 450 namena iz ovog fonda, gde su investicije samo u puteve i u kragujevačku „Zastavu“, a ostalo je bacanje novca. Mislim da, pored toga što možda nije rađeno po zakonu, ima i mnogo slučajeva da novac nije uplaćivan u budžet, već direktno za neku drugu svrhu - ističe Kovačević.
Od 2,3 milijarde evra koliko je prema podacima Agencije za privatizaciju stiglo od početka privatizacije za četiri godine je ova institucija ostavila na svom računu oko 75 miliona evra na ime naknade dok je 1,3 milijarde uplaćeno u budžet, a poveriocima isplaćeno 0,2 milijarde evra.
- U slučajevima kada Agencija u postupku restrukturiranja preduzeća prodaje imovinu, a ne kapital, ostvarena sredstva se ne uplaćuju u budžet, osim dela koji se odnosi na državne poverioce. Prodajom u stečajnim postupcima koji su u nadležnosti Agencije, do sada je ostvareno oko 48 milijardi dinara. Sva sredstva koja se koriste za namirenje poverilaca ili uplatu u budžet, uplaćuju se direktno sa računa preduzeća u stečaju - kažu u Agenciji za privatizaciju.
Dragan Kostić, konsultant za poslovne rizike i krize, kaže da u domaćoj privatizaciji sve treba da bude mnogo transparentnije, te da konačno treba da se kaže kako smo prošli u privatizaciji.
- Tokom proteklog perioda imali smo izjave nadležnih koje su išle od toga da je ovo najbolja privatizacija ikada do toga da je to čista tragedija, ali pretpostavljam da je istina negde u sredini. To je sigurno posledica nepostojanja revizorske komisije koja će se ozbiljno baviti završnim računom i koja će biti nezavisna od ostalih institucija - objašnjava Kostić.
Sretenović: Utvrdićemo kako se troši novac
Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije kaže da nije moguće bilo uraditi reviziju državnog računa za 2007. godinu jer ova institcucija nije imala dovoljno stručnog kadra.
Od nekadašnjih obećanja da će budžet za 2007. godinu proći kroz ruke ove institucije, više nema ništa ali je Sretenović odlučan u nameri da iskontroliše kako su potrošene pare u prošloj godini.
- Sa kadrovima koji treba da počnu da rade sredinom aprila, mi ćemo uraditi reviziju budžeta za 2008. godinu i tek tada će biti potpunbo jasno koliko se para slilo, odnosno kako je i gde potrošen novac poreskih obveznika. Postoji mnogo informacija da se pare ne troše kako bi trebalo, a mi ćemo u obzir uzeti sve relevante podatke kojima raspolažemo - ističe Sretenović.
Nije tajna da ova institucija od početka formiranja nije imala čak ni osnovne uslove za rad, odnosno prostorije.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=84935
To i oni sami znaju i odatle ovolika dreka. Za razliku od njih DSS će se spontano raspasti u tišini.
