bigvlada
Advanced
Nema odlaska sa vlasti
S vremena a na vreme
Autor: Milinko Bujišić
Grdno se vara svako ko misli da ćemo mi otići sa vlasti bez ispunjenih obećanja, datih našim građanima na poslednjim izborima. Sve što smo obećali, to ćemo ispuniti. Pa, ako treba i pedeset godina da vladamo - vladaćemo.
Zamislite kakve bismo mi kukavice bili kad bismo sada podlegli raznim pritiscima opozicionih stranaka željnih vlasti i nekih tamo pojedinaca, pa raspisali izbore ili na neki drugi, bolniji način, otišli sa vlasti. Ne bismo mogli ni sebi pogledati u oči, a kamoli našim biračima. Treba biti s narodom kad je teško, treba ga tada voditi pravim putem, samo nama znanim, i ne prepuštati ga drugome.
Kao što svi znate, mi smo ozbiljni ljudi. Svako je u našoj koaliciji, principijelnoj i neraskidivoj, obećao svojim glasačima sve ono što su poželeli, pa i više od toga. Obećali smo da ćemo to uraditi odmah po ulasku u naše kabinete. Ali, desilo se da nas je kriza preduhitrila, jer je svuda stigla pre nas. Ima tu i drugih raznih okolnosti, sagledivih i nesagledivih, koje nam ne daju da neka data obećanja ispunimo. Tome doprinosi i opozicija koja radi sve protiv naroda, a time i protiv nas. S naše tačke gledišta to i nije loše. Neka narod vidi ko mu misli dobro, a ko zlo. Na kraju će se pokazati da je, u našem slučaju, opozicija veći neprijatelj od krize.
Raspisivanje izbora u ovom momentu značilo bi bežanje od problema, priznavanje sopstvene nesposobnosti. A to nije tačno. I kad bi bili izbori, opet bismo mi pobedili, jer ne postoji niko drugi za koga bi narod mogao glasati. A onda bi nam mnogi rekli da smo raspisali izbore kad smo bilo sigurni da ćemo pobediti. I zato nećemo da gubimo vreme i da trošimo pare na nešto nepotrebno.
U našoj vladajućoj koaliciji, u koju su mnogi sumnjali da će opstati, vlada velika ljubav i poštovanje. Ako se nekad nismo voleli, zato što se nismo baš najbolje poznavali, sad se volimo. Postali smo za kratko vreme jedna duša, jedno telo. Sve odluke donosimo jednoglasno, a ponekad i s jednim glasom više, za koji ne znamo čiji je. I svi jedni drugima pomažemo da se ispuni ono što se obećalo u izbornoj kampanji.
Svačije obećanje je obećanje svih nas. Kad dođu na red penzije, odnosno povećanje penzija, ili neka druga socijalna davanja, svi se jednoglasno složimo da ih ne treba povećavati, već smanjiti, a u nekim narednim decenijama ići na blaga povećanja, ako tada uopšte i budu bile potrebne. Ukoliko mi ne stignemo da to uradimo za našeg života, to će sigurno uraditi naši naslednici, naši budući istomišljenici, koji će nastaviti da čuvaju i neguju naša obećanja.
Isti je slučaj i sa zapošljavanjem. Mi jesmo obećali pola miliona radnih mesta za naredne četiri godine. Ali, dok nismo došli na vlast, mi nismo znali da imamo više od pola miliona viška zaposlenih radnika. U narednih nekoliko godina mi sve moramo da otpustimo, odnosno da zatvorimo neproduktivna radna mesta, pa tek onda da počinjemo da zapošljavamo. Taj posao, priznajemo, ide nam malo sporije. Otpustili smo do sada samo tridesetak hiljada ljudi. I na ovom planu smo kao koalicija više nego složni.
Svi smo jednoglasni u tome da se izgradnja autoputeva, pruga, turističkih centara, fabrika automobila i drugih privrednih objekata odloži za neki treći ili četvrti naš mandat, a da u prva dva mandata dobro procenimo šta ima prioritet i da se građani s tim detaljno upoznaju i daju svoje mišljenje. Uostalom, treba sačekati i rezultate svetske krize. Šta će nam putevi ako potpuno pukne svetska automobilska industrija, a naša ne krene punim kapacitetom. Bolje da se vratimo staroj dobroj kaldrmi i proverenoj zaprezi.
A što se tiče evropskih integracija, to obećanje ćemo ispuniti u prvih nekoliko mandata. To više zavisi od nas nego od Evrope. Tako bar kažu u Briselu. A sve što zavisi od nas, znajte, biće besprekorno urađeno kao i sve do sada. Uradili bismo mi to i dosad kada bismo bili sigurni da to odgovara svim našim građanima. Istraživanja pokazuju da priličan broj građana nije za tu integraciju. Bez obzira što smi mi u našoj koaliciji jednoglasni oko ulaska u Evropsku uniju, ne možemo da se zameramo i tim našim građanima koji su protiv. Pogotovo ne možemo da se zameramo onim bogatim građanima koji bi ulaskom u Evropsku uniju izgubili velike poslove, jer oni nisu projektovani za rad po tamošnjim zakonima. I dok mi to sve usaglasimo, pitanje je da li će i biti Evropske unije. Zato i ne treba mnogo žuriti s tim obećanjem.
A do tada neka se svako, svaki građanin snalazi kako zna i ume ako ima, a mi ćemo se truditi da im u tome pomognemo koliko god budemo mogli.
Ako je nekome baš stalo do izbora, neka ide u Crnu Goru pa neka glasa do mile volje. Tamo su glasači dobro došli.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/dijalog/nema_odlaska_sa_vlasti.46.html?news_id=153917
S vremena a na vreme
Autor: Milinko Bujišić
Grdno se vara svako ko misli da ćemo mi otići sa vlasti bez ispunjenih obećanja, datih našim građanima na poslednjim izborima. Sve što smo obećali, to ćemo ispuniti. Pa, ako treba i pedeset godina da vladamo - vladaćemo.
Zamislite kakve bismo mi kukavice bili kad bismo sada podlegli raznim pritiscima opozicionih stranaka željnih vlasti i nekih tamo pojedinaca, pa raspisali izbore ili na neki drugi, bolniji način, otišli sa vlasti. Ne bismo mogli ni sebi pogledati u oči, a kamoli našim biračima. Treba biti s narodom kad je teško, treba ga tada voditi pravim putem, samo nama znanim, i ne prepuštati ga drugome.
Kao što svi znate, mi smo ozbiljni ljudi. Svako je u našoj koaliciji, principijelnoj i neraskidivoj, obećao svojim glasačima sve ono što su poželeli, pa i više od toga. Obećali smo da ćemo to uraditi odmah po ulasku u naše kabinete. Ali, desilo se da nas je kriza preduhitrila, jer je svuda stigla pre nas. Ima tu i drugih raznih okolnosti, sagledivih i nesagledivih, koje nam ne daju da neka data obećanja ispunimo. Tome doprinosi i opozicija koja radi sve protiv naroda, a time i protiv nas. S naše tačke gledišta to i nije loše. Neka narod vidi ko mu misli dobro, a ko zlo. Na kraju će se pokazati da je, u našem slučaju, opozicija veći neprijatelj od krize.
Raspisivanje izbora u ovom momentu značilo bi bežanje od problema, priznavanje sopstvene nesposobnosti. A to nije tačno. I kad bi bili izbori, opet bismo mi pobedili, jer ne postoji niko drugi za koga bi narod mogao glasati. A onda bi nam mnogi rekli da smo raspisali izbore kad smo bilo sigurni da ćemo pobediti. I zato nećemo da gubimo vreme i da trošimo pare na nešto nepotrebno.
U našoj vladajućoj koaliciji, u koju su mnogi sumnjali da će opstati, vlada velika ljubav i poštovanje. Ako se nekad nismo voleli, zato što se nismo baš najbolje poznavali, sad se volimo. Postali smo za kratko vreme jedna duša, jedno telo. Sve odluke donosimo jednoglasno, a ponekad i s jednim glasom više, za koji ne znamo čiji je. I svi jedni drugima pomažemo da se ispuni ono što se obećalo u izbornoj kampanji.
Svačije obećanje je obećanje svih nas. Kad dođu na red penzije, odnosno povećanje penzija, ili neka druga socijalna davanja, svi se jednoglasno složimo da ih ne treba povećavati, već smanjiti, a u nekim narednim decenijama ići na blaga povećanja, ako tada uopšte i budu bile potrebne. Ukoliko mi ne stignemo da to uradimo za našeg života, to će sigurno uraditi naši naslednici, naši budući istomišljenici, koji će nastaviti da čuvaju i neguju naša obećanja.
Isti je slučaj i sa zapošljavanjem. Mi jesmo obećali pola miliona radnih mesta za naredne četiri godine. Ali, dok nismo došli na vlast, mi nismo znali da imamo više od pola miliona viška zaposlenih radnika. U narednih nekoliko godina mi sve moramo da otpustimo, odnosno da zatvorimo neproduktivna radna mesta, pa tek onda da počinjemo da zapošljavamo. Taj posao, priznajemo, ide nam malo sporije. Otpustili smo do sada samo tridesetak hiljada ljudi. I na ovom planu smo kao koalicija više nego složni.
Svi smo jednoglasni u tome da se izgradnja autoputeva, pruga, turističkih centara, fabrika automobila i drugih privrednih objekata odloži za neki treći ili četvrti naš mandat, a da u prva dva mandata dobro procenimo šta ima prioritet i da se građani s tim detaljno upoznaju i daju svoje mišljenje. Uostalom, treba sačekati i rezultate svetske krize. Šta će nam putevi ako potpuno pukne svetska automobilska industrija, a naša ne krene punim kapacitetom. Bolje da se vratimo staroj dobroj kaldrmi i proverenoj zaprezi.
A što se tiče evropskih integracija, to obećanje ćemo ispuniti u prvih nekoliko mandata. To više zavisi od nas nego od Evrope. Tako bar kažu u Briselu. A sve što zavisi od nas, znajte, biće besprekorno urađeno kao i sve do sada. Uradili bismo mi to i dosad kada bismo bili sigurni da to odgovara svim našim građanima. Istraživanja pokazuju da priličan broj građana nije za tu integraciju. Bez obzira što smi mi u našoj koaliciji jednoglasni oko ulaska u Evropsku uniju, ne možemo da se zameramo i tim našim građanima koji su protiv. Pogotovo ne možemo da se zameramo onim bogatim građanima koji bi ulaskom u Evropsku uniju izgubili velike poslove, jer oni nisu projektovani za rad po tamošnjim zakonima. I dok mi to sve usaglasimo, pitanje je da li će i biti Evropske unije. Zato i ne treba mnogo žuriti s tim obećanjem.
A do tada neka se svako, svaki građanin snalazi kako zna i ume ako ima, a mi ćemo se truditi da im u tome pomognemo koliko god budemo mogli.
Ako je nekome baš stalo do izbora, neka ide u Crnu Goru pa neka glasa do mile volje. Tamo su glasači dobro došli.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/dijalog/nema_odlaska_sa_vlasti.46.html?news_id=153917
(hopefully)
