Šta je novo?

Srbija - crna strana medalje

Nema odlaska sa vlasti
S vremena a na vreme

Autor: Milinko Bujišić

Grdno se vara svako ko misli da ćemo mi otići sa vlasti bez ispunjenih obećanja, datih našim građanima na poslednjim izborima. Sve što smo obećali, to ćemo ispuniti. Pa, ako treba i pedeset godina da vladamo - vladaćemo.

Zamislite kakve bismo mi kukavice bili kad bismo sada podlegli raznim pritiscima opozicionih stranaka željnih vlasti i nekih tamo pojedinaca, pa raspisali izbore ili na neki drugi, bolniji način, otišli sa vlasti. Ne bismo mogli ni sebi pogledati u oči, a kamoli našim biračima. Treba biti s narodom kad je teško, treba ga tada voditi pravim putem, samo nama znanim, i ne prepuštati ga drugome.

Kao što svi znate, mi smo ozbiljni ljudi. Svako je u našoj koaliciji, principijelnoj i neraskidivoj, obećao svojim glasačima sve ono što su poželeli, pa i više od toga. Obećali smo da ćemo to uraditi odmah po ulasku u naše kabinete. Ali, desilo se da nas je kriza preduhitrila, jer je svuda stigla pre nas. Ima tu i drugih raznih okolnosti, sagledivih i nesagledivih, koje nam ne daju da neka data obećanja ispunimo. Tome doprinosi i opozicija koja radi sve protiv naroda, a time i protiv nas. S naše tačke gledišta to i nije loše. Neka narod vidi ko mu misli dobro, a ko zlo. Na kraju će se pokazati da je, u našem slučaju, opozicija veći neprijatelj od krize.

Raspisivanje izbora u ovom momentu značilo bi bežanje od problema, priznavanje sopstvene nesposobnosti. A to nije tačno. I kad bi bili izbori, opet bismo mi pobedili, jer ne postoji niko drugi za koga bi narod mogao glasati. A onda bi nam mnogi rekli da smo raspisali izbore kad smo bilo sigurni da ćemo pobediti. I zato nećemo da gubimo vreme i da trošimo pare na nešto nepotrebno.

U našoj vladajućoj koaliciji, u koju su mnogi sumnjali da će opstati, vlada velika ljubav i poštovanje. Ako se nekad nismo voleli, zato što se nismo baš najbolje poznavali, sad se volimo. Postali smo za kratko vreme jedna duša, jedno telo. Sve odluke donosimo jednoglasno, a ponekad i s jednim glasom više, za koji ne znamo čiji je. I svi jedni drugima pomažemo da se ispuni ono što se obećalo u izbornoj kampanji.

Svačije obećanje je obećanje svih nas. Kad dođu na red penzije, odnosno povećanje penzija, ili neka druga socijalna davanja, svi se jednoglasno složimo da ih ne treba povećavati, već smanjiti, a u nekim narednim decenijama ići na blaga povećanja, ako tada uopšte i budu bile potrebne. Ukoliko mi ne stignemo da to uradimo za našeg života, to će sigurno uraditi naši naslednici, naši budući istomišljenici, koji će nastaviti da čuvaju i neguju naša obećanja.

Isti je slučaj i sa zapošljavanjem. Mi jesmo obećali pola miliona radnih mesta za naredne četiri godine. Ali, dok nismo došli na vlast, mi nismo znali da imamo više od pola miliona viška zaposlenih radnika. U narednih nekoliko godina mi sve moramo da otpustimo, odnosno da zatvorimo neproduktivna radna mesta, pa tek onda da počinjemo da zapošljavamo. Taj posao, priznajemo, ide nam malo sporije. Otpustili smo do sada samo tridesetak hiljada ljudi. I na ovom planu smo kao koalicija više nego složni.

Svi smo jednoglasni u tome da se izgradnja autoputeva, pruga, turističkih centara, fabrika automobila i drugih privrednih objekata odloži za neki treći ili četvrti naš mandat, a da u prva dva mandata dobro procenimo šta ima prioritet i da se građani s tim detaljno upoznaju i daju svoje mišljenje. Uostalom, treba sačekati i rezultate svetske krize. Šta će nam putevi ako potpuno pukne svetska automobilska industrija, a naša ne krene punim kapacitetom. Bolje da se vratimo staroj dobroj kaldrmi i proverenoj zaprezi.

A što se tiče evropskih integracija, to obećanje ćemo ispuniti u prvih nekoliko mandata. To više zavisi od nas nego od Evrope. Tako bar kažu u Briselu. A sve što zavisi od nas, znajte, biće besprekorno urađeno kao i sve do sada. Uradili bismo mi to i dosad kada bismo bili sigurni da to odgovara svim našim građanima. Istraživanja pokazuju da priličan broj građana nije za tu integraciju. Bez obzira što smi mi u našoj koaliciji jednoglasni oko ulaska u Evropsku uniju, ne možemo da se zameramo i tim našim građanima koji su protiv. Pogotovo ne možemo da se zameramo onim bogatim građanima koji bi ulaskom u Evropsku uniju izgubili velike poslove, jer oni nisu projektovani za rad po tamošnjim zakonima. I dok mi to sve usaglasimo, pitanje je da li će i biti Evropske unije. Zato i ne treba mnogo žuriti s tim obećanjem.

A do tada neka se svako, svaki građanin snalazi kako zna i ume ako ima, a mi ćemo se truditi da im u tome pomognemo koliko god budemo mogli.

Ako je nekome baš stalo do izbora, neka ide u Crnu Goru pa neka glasa do mile volje. Tamo su glasači dobro došli.

Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/dijalog/nema_odlaska_sa_vlasti.46.html?news_id=153917
 
Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema integrisani univerzitet
Borba za efikasnost ili sopstvene žiro račune
Tema

Autor: Vesna Andrić

Beograd - Iako se u poslednje vreme u javnosti često čuju mišljenja da je Srbiji potreban integrisani univerzitet i da našu prepoznatljivost u Evropi garantuje samo jak univerzitet, a ne pojedinačni fakulteti, ova ideja još nailazi na velike otpore u akademskim krugovima. Upućeni tvrde da se cela priča svodi na novac, to jest da je u osnovi sukoba borba za sopstvene žiro-račune, te da su najsnažniji otpori ideji integrisanog univerziteta prisutni upravo na najbogatijim fakultetima. Da pitanje finansiranja jeste kamen spoticanja, saglasni su zagovornici i protivnici integracije.

KAO ENGLESKA KRALJICA

Nezadovoljstvo unutrašnjom organicijom univerziteta pre nekoliko meseci su izneli i beogradski akademci, u vreme studentskog protesta za niže školarine i olakšavanje režima studija. Studenti ukazuju na to da se dekani pojedinih fakulteta vrlo često ponašaju samovoljno i da ne poštuju odluke koje zajednički donesu na sednicama Senata Univerziteta. U takvim okolnostima, studenti, čini se s pravom, postavljaju pitanje u kojoj meri je opravdano postojanje takvog univerziteta.

Objašnjavajući poziciju čelnih ljudi Univerziteta u Beogradu, prorektor za nauku prof. dr Dušan Teodoroviću šali kaže da je rektor Branko Kovačević„kao engleska kraljica“, a on „njen pomoćnik“. Prorektor podseća da je Srbija jedna od retkih zemalja, uz Hrvatsku i BiH, koja nema integrisan univerzitet, a da su takvu organizaciju visokoškolskih ustanova prihvatile sve članice Evropske unije, Amerika, Kanada, Japan i Novi Zeland. Prema njegovom mišljenju, osnovna prednost integrisanog univerziteta je efikasniji sistem visokog obrazovanja.

- Svuda u svetu studenti se ne upisuju na fakultet, većna univerzitet. Nastavni planovi i programi su koncipirani tako da studenti biraju univerzitetske kurseve, dok su kod nas potpuno izolovani po fakultetima. U Srbiji, na primer, svi tehnički fakulteti imaju svoje katedre za matematiku, dok na integrisanom univerzitetu postoji jedinstven departman za matematiku koji školuje buduće matematičare, ali ima prilagođene kurseve i za druge fakultete. Dakle, na integrisanom univerzitetu su objedinjeni ljudi, oprema i laboratorije, a prednost za studente je u tome što oni mogu da biraju kurseve koje žele da slušaju na određenim departmanima i potpuno su ravnopravni s drugim kolegama. Na integrisanom univerzitetu rektor u akademskom smislu ima naredbodavnu funkciju u odnosu na dekane, a oni u odnosu na profesore. Postoje različiti stepeni integracije. U Americi, na primer, jedan veliki ukrupnjen nivo unutar univerziteta je koledžili skul (odgovara recimo našoj grupaciji tehničkih fakulteta), a njega vodi dekan, dok su sadašnji dekani šefovi departmana. Dekan odgovara direktno rektoru i on može da ga smeni. U takvoj organizaciji ne može se desiti da ako neki fakultet ima prolaznost sedam procenata, da ne možete rešiti taj problem - objašnjava Teodorović.

CENTRALIZACIJA MOĆI

Kao ograničavajuću okolnost Teodorovićnavodi to što Beogradski univerzitet nema kampus, a većina integrisanih univerziteta se nalazi na istom prostoru. Prorektor smatra da najveći otpor ideji integrisanog univerziteta pružaju fakulteti na kojima profesori imaju velike plate, odnosno visokoškolske ustanove s velikim brojem samofinansirajućih studenata. On, međutim, ističe da pristalice integracije „apsolutno ne osporavaju fakultetima pravo da sami zarađuju novac“, ali dodaje da sada neki fakulteti ne plaćaju redovno ni minimalna sredstva Univerzitetu „za kafe i kisele vode“. S druge strane, na svetski poznatim školama, od svakog projekta se izdvaja određena suma za univerzitet, što omogućuje predsedniku univerziteta da vodi naučnu politiku.

Predsednik Statutarne komisije Univerziteta u Beogradu Sima Avramovićsmatra da su u sadašnjem Zakonu o visokom obrazovanju „mera autonomije fakulteta i stepen integrisanosti dosta dobro pogođeni“. On kaže da se suština priče o intergraciji svodi na dilemu da li će novac biti centralizovan na nivou univerziteta ili će fakultetima ostati određeni stepen autonomije. Avramovićdodaje da je i po tom pitanju pronađena mera, jer fakulteti učestvuju u finansiranju univerziteta, ali jednim delom sami raspolažu novcem.

- Centralizacija bi u svakom pogledu dovela i do centralizacije finansijskih sredstava, što bi značilo i centralizaciju moći, odnosno mogućnost da se preko jednog čoveka utiče na sva zbivanja na fakultetima. U Miloševićevo vreme najveća prednost ovakvog stepena autonomije je bila u tome što su fakulteti i dekani imali određenu slobodu da budu neposlušni prema vlasti. Ali, ovde nije rečsamo o novcu. Primer šta može da izrodi jaka centralizacija univerziteta su kriterijumi za izbor u zvanja nastavnika i saradnika, koji su doneti a da nisu uvažene specifičnosti društvenih fakulteta. Ne mogu se propisivati jedinstvena rešenja za sve - ukazuje Avramović.

PITANJE HRABROSTI

Za prorektora Teodorovića integrisani univerzitet je „pitanje hrabrosti“. On smatra da „nijedan srpski univerzitet nema snage da se iznutra samoorganizuje i napravi integrisani univerzitet“ i da „jedino država može nametnuti takvo rešenje“.

- Nacionalni savet za visoko obrazovanje je kao jednu od svojih glavnih aktivnosti u izradi strategije visokog obrazovanja definisao integraciju univerziteta. Dogovorili smo se da u sklopu te inicijatve bude održan sastanak sa rektorima, Konferencijom univerziteta Srbije, Ministarstvom prosvete, kako bismo videli koje konkretne mere treba preduzeti u tom pravcu. Izmene Zakona o visokom obrazovanju, koje su na vidiku, neće drastično menjati stvari, ali ćemo učiniti sve da bude potenciran značaj integracije - kaže Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Suština integrisanog univerziteta je, prema njegovom mišljenju, efikasnije studiranje i ozbiljan naučnoistraživački rad, a ne centralizovano raspolaganje finansijama. On kaže da bi deo novca verovatno išao kroz univerzitet, ali da bi fakulteti mogli samostalno da vode projekte i da zadrže finansijsku autonomiju i u sklopu integrisanog univerziteta.

Rektor Univerziteta u Novom Sadu Radmila Marinković-Nedučin smatra da univerzitet treba da budu integrisan kao multidisciplinarni ambijent sa mnogim funkcijama koje se na nivou univerziteta mogu poboljšati, ali da to ni u kom slučaju ne znači centralizaciju. Ona smatra da je zakon iz 2005. doneo univerzitetu niz integrativnih funkcija i da su neke počele da se primenjuju na Novosadskom univerzitetu, ali da se s tom pričom u međuvremenu zastalo.

- Mi moramo da se strateški opredelimo šta hoćemo i da onda napravimo sistem koji neće sam sebe gušiti i biti formalan, nego suštinski integrisati mnoge stvari na univerzitetu. To bi podrazumevalo ozbiljniju promenu organizacione strukture, jer integrisani univerzitet nije rektorat. Određena strateška razmišljanja postoje, ali treba da bude jasno šta radimo i da imamo visok stepen konsenzusa u akademskoj zajednici, ako očekujemo da ljudi prepoznaju šta je interes integrisanog univerziteta, a ne da to bude nametnuta ideja, koja se doživljava da će neko preuzeti funkciju fakulteta. Finansiranje jeste osetljivo pitanje, ali ako se utvrde jasni i zajednički kriterijumi, to se može rešiti - ističe Marinković-Nedučin.

Zakon i integracija

Prema Zakonu o visokom obrazovanju integrativna funkcija univerziteta se odnosi na utvrđivanje jedinstvenih standarda rada službi i servisa, strateško planiranje, donošenje studijskih programa, obezbeđenje i kontrolu kvaliteta, politiku upisa, izbor u zvanja nastavnika, izdavanje diploma i dodatka diplomi, međunarodnu saradnju, planiranje investicija, planiranje politike zapošljavanja i angažovanja nastavnika i saradnika, formiranje i razvoj jedinstvenog informacionog sistema i obrazovanje tokom čitavog života.

Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/drustvo/t..._sopstvene_ziro_racune.14.html?news_id=154718
 
Država se ogrešila o mladog matematičara
Genijalac opet izigran
Autor: Verica Dragić | 04.03.2009. - 05:00

Iako se mladi srpski matematičar Teodor fon Burg sa zlatom u rukama vratio juče iz Bukurešta sa jednog od najznačajnijih svetskih takmičenja u matematici, u Beogradu ga je sačekalo razočaranje. Ovog puta Ministarstvo nauke nije mu odobrilo stipendiju za koju je konkurisao krajem prošle godine. I ovog puta samo zato što nije učenik viših razreda srednje škole.

Teodor je najmlađi, ali jedini član nacionalne ekipe koji je u Bukureštu osvojio zlatnu medalju. To nije prvi put. Ministarstvo nauke odlučilo je da Fon Burgu, koji ima samo 16 godina i koji je za poslednjih osam godina na svakom nadmetanju beležio vrhunske rezultate, ne dodeli stipendiju već da uplati podsticajna sredstva u vrednosti od 80.000 dinara. Teodorova majka Magda, koja prodaje klavir da bi mu obezbedila novac za privatne časove, kaže da ta suma nije ni približna jednogodišnjoj stipendiji od 240.000 dinara i da im je ispod časti da prime taj novac.

burg-vr.jpg

Teodor juče doputovao iz Bukurešta
gde je osvojio zlatnu medalju

- Pošto je novac već uplaćen na račun Matematičke gimnazije koju Teodor pohađa, odlučili smo da sa Unijom sindikata prosvetnih radnika od tih para započnemo neku vrstu finansijske pomoći talentima koji preskaču svoje generacije, a za koje ova država nema instituciju da ih može nagraditi. Ministarstvo nauke je dodelilo 20 stipendija, ali je listu nekako proširilo na 21. Teodora nisu računali jer ne pohađa završne razrede škole, tako da su stipendiju dobili i oni koji na takmičenjima osvajaju samo pohvale, ne i nagrade - kaže Magda fon Burg.
Ona je drugi put zaredom juče morala da razočara sina koji sa međunarodnog takmičenja donosi medalju. Krajem prošle godine Teodor je iz Koreje doneo srebro i odmah se razočarao, jer mu je majka uručila pismo kojem ga Fond za mlade talente obaveštava da je odbijen za dodelu novčane nagrade. Zapravo, za poslednja tri meseca država je tri puta odbila da dodeli novac ovom mladom matematičaru. Prvi put je Fond za mlade talente pozvao Teodora da konkuriše za dobijanje novčane nagrade za uspeh na takmičenju srednjoškolaca, ali je vrlo brzo i odbijen, jer su oni koji odlučuju tek tada shvatili da je reč o dečaku koji je sedmi razred. Osvojio je bronzu i trebalo je da dobije 320.000 dinara. Drugi put je Fond raspisao konkurs za 2008. godinu kada je Teodor bio osmi razred i decidirano naznačio da nagrade dobijaju samo takmičari srednjoškolci, ne i mlađi. Tako da su mogli da konkurišu i takmičari sa slabijim uspehom, ali ne i Teodor koji uvek osvaja jedno od prva tri mesta. Za srebrnu medalju tada je trebalo da dobije od države više od 450.000 dinara. Treća stvar je odbijanje dodele stipendije.
- Država nema nameru da menja sistem zbog njega. A ja ponovo dočekujem svoje dete koje mi pokazuje medalju, a ja njemu pismo iz ministarstva koje počinje sa „cenjeni mladi kolega, odbijeni ste” - podseća Magda.
Nevolja je što Teodoru niko nije zabranio da se takmiči sa starijima od sebe, a njegovi uspesi pokazuju ne samo da je talentovaniji od njih, već da je mali genijalac. To potvrđuje i njegov privatni profesor Vladimir Janković, vanredni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta.
- Pravo je zadovoljstvo raditi sa njim, naporno, ali se on svakodnevno uspinje i to je velika radost i za njega i za mene. Kada mi se ukazala prilika da radim sa Teodorom, to mi je bio izazov koji nisam moga da propustim. On je čudo od deteta, ali sada već možemo reći da je ozbiljan matematičar. Očekujemo velike uspehe na predstojećim takmičenjima, naročito na matematičkoj olimpijadi - kaže profesor Janković i dodaje da bi Ministarstvo za nauku moralo drugačije da se postavi prema talentima, a posebno prema Teodoru.
- Država mora da nagradi Teodora bar onoliko koliko i druge takmičare, jer on je jedini koji je doneo najveća priznanja u svoju zemlju. To što je najmlađi treba da je dodatak, a ne razlog da mu se nagrada ne dodeli - napominje profesor.
Država je nedvosmisleno poslala poruku da u ovoj zemlji nema mesta za njega i on već sada razmišlja da napusti Srbiju.

Zahvalan „Telekomu”
Jedino je kompanija „Telekom Srbija” prepoznala u Teodoru genijalnost i dodelila mu jednokratnu donaciju, bez ikakve obaveze. Dečakova majka kaže da mu je naša najprofitabilnija kompanija ponudila i posao ukoliko jednog dana to bude želeo!

Sve Teodorove međunarodne nagrade
2005. bronza Juniorska Balkanijada sa 12 godina
2006. zlato Juniorska Balkanijada sa 13 godina
2007. srebro Balkanijada do 20 godina starosti
2007. srebro Juniorska balkanijada
2007. bronza Međunarodna matematička olimpijada
2008. srebro Rumunski master u matematici
2008. zlato Juniorska balkanijada
2008. srebro Balkanijada do 20 godina starosti
2008. srebro Međunarodna matematička olimpijada
2008. srebro Juniorska naučna olimpijadi
2009. zlato Rumunski master u matematici
Veliki broj diploma i prvih nagrada

Sve Teodorove muke
- Promenio četiri škole dok nije došao u Matematičku gimnaziju
- Drugi put se vratio sa svetskog takmičenja ponižen
- Fond za mlade talente odbio da mu dodeli 320.000 dinara za uspeh iz 2007.
- Fond za mlade talente preskočio Teodora i nije dobio više od 450.000 dinara za uspeh iz 2008.
- Ministarstvo nauke odbilo da mu dodeli stipendiju 2009.
- Ministarstvo nauke dodelilo mu podsticajna sredstva od 80.000 dinara

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=81805

Ja ne mogu više ni besne smajlije da stavljam, u ovoj državi je zabranjeno imati IQ veći od 100. :kafa:
 
Evo najnovije crne vesti, da crnja ne može biti!!!

Povučen antidiskriminacioni zakon
4. mart 2009. | 18:17 -> 18:42 | Izvor: B92
Beograd -- Vlada povukla predlog Zakona protiv diskriminacije poslat Skupštini za sutrašnje zasedanje, na zahtev Srpske pravoslavne crkve, saznaje B92.


Kako B92 saznaje, Zakon o diskriminaciji koji je vlada uputila skupštini na usvajanje, povučen je iz procedure na zahtev Srpske pravoslavne crkve, koja je tražila i dobila zamenu člana 18. i protivi se članu 21. koji se zabranjuje diskriminaciju na osnovu polne orijentacije.

Predlog zakona o borbi protiv diskriminacije, osim što je neophodan uslov za ulazak u Evropsku uniju, uslov je i za stavljanje Srbije na "belu šengensku listu".

Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese svoja uverenja, u skladu sa zakonom”, glasio je, bar do danas, član 18. predloga.

Član 21. predloga glasi: “Rodni identitet i seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svom rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo da izrazi svoj rodni identitet i seksualnu orijentaciju, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije je zabranjen".

“Sloboda izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije odnose se i na slučajeve transseksualnosti”, stoji u predlogu.

Inače, kao posebne kategorije u zakonu se navode oblici diskriminacije prema nacionalnoj i verskoj pripadnosti, starosnom dobu, kao i diskriminacija prema seksualnim razlikama.
Zakon takođe treba da štiti ravnopravnost polova, a predviđa i borbu protiv diskriminacije u obrazovanju ili na radnom mestu.
Osim povučenog predloga zakona o zabrani diskriminacije, Vlada Srbije predložila je da se na dnevnom redu sednice nađu i predlozi zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o visokotehnološkom kriminalu.

Ministarstvo: Bez promene predloga

Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić rekao je, gostujući u vestima TV B92, da je predlog zakona protiv diskriminacije sačinjen prema najvišim standardima.
Predlog je prošao sve procedure usvajanja u Vladi, ministarstvima, kao i skupštinskim odborima, podsetio je Karadžić.
On je rekao da Mininistarstvo za ljudska prava neće dopustiti da se predloga sada promeni, već će insistirati na usvajanju u predloženom obliku.
“Ni jedan pojedinac ili grupa nema mogućnost da menja proceduru po kojoj se donose zakoni”, poručio je Karadžić.

Osuda povlačenja predloga

Koalicija protiv diskriminacije je najoštrije osudila povlačenje Zakona protiv diskriminacije iz procedure u Skupštini Srbije, kaže se u saopštenju ove alijanse.
Koalicija poziva Vladu da zakon vrati u proceduru i da ga Skupština usvoji u neizmenjenom obliku, s obzirom na to da Ustav Srbije predviđa odvojenost crkava i verskih zajednica od države.
Podsetimo, članice Koalicije protiv diskriminacije su: Centar za unapređenje pravnih studija, Švedski Helsinški odbor za ljudska prava, Gej-Strejt Alijansa, Inicijativa mladih za ljudska prava, Anti-trafiking centar i Mreža odbora za ljudska prava.
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=03&dd=04&nav_category=11&nav_id=348284

Ne mogu da se načudim da crkva uspeva da manipuliše svime i svačim!!! Ovo je strašno.
 
Kamo srece da smo Despotija, onda bi nam Despot (opet) bio gej, pa valjda ne bi povlacili ovaj clan 21. :)

Zna se sta se desilo sa katolicima u Irskoj i Spaniji kad su ovo radili, tako da je ovo samo pokopavanje SPC, kupovanje jeftinih "pobeda" stvaranjem podela u drustvu.

EDIT: Da se razumemo, isto osudjujem i druge dve zajednice koje su vrsile pritisak (Katolicka crkva i IZS), ali iskreno, mislim da je misljenje SPC ovde "prevagnulo"
 
I to sada kada su navodno "proevropske" snage na vlasti. Sta bismo mogli da ocekujemo da je na vlasti DSS ili radikali? :rolleyes:
 
DA NE BUDE da je Beobuild forum istomišljenika, evo, ja se ni malo nisam potresao zbog ove vesti.
 
Ne, nisi u pravu, ali nije ni bitno...
 
Relja, meni ne pada na pamet otkud ti ideja da bi neko mogao i da pomisli da je bb forum istomisljenika.. Pogledaj bilo koju diskusiju.
 
crkva (i religija uopšte) sama sebi kopa grob, a kod nas koristi i mehanizaciju. Meni je ovo dobra vest, što se više upliću u stvari koje ih se ne tiču (a koje ne mogu da promene) pre će ljudima pući film. Može crkva da predlaže šta hoće, DSS/NS da poziva na pravoslavlje svaki dan, nas neće primiti u EU bez normalnih sekularnih zakona. Jeste da su (zvanično) 99% ljudi pravoslavci, ali koliki procenat njih stvarno ide u crkvu? 5? 6? To je pravi procenat vernika, ostali se izjašnjavaju kao vernici da bi bili u trendu (kao što smo ranije imali drugove članove :rolleyes:).
 
Tacnije 85% se na poslednjem popisu izjasnilo da pripada pravoslavnoj veroispovesti - u koju spadaju SPC, MPC, Rumunska pravoslavna crkva i Rusinska pravoslavna crkva. Prema tome Republika Srbija spada (bez Kosova) u jednokonfesionalne zemlje, sa Kosovom, stvar je drugacija. Ako se dobro secam, po raznoraznim istrazivanjima jedna cetvrtina se izjasni da to osecaju zbog nacionalnog identiteta ili eto tako, npr, jedna zbog porodicne tradicije, jedna cetvrtina da veruje, ali ne ide u crkvu, i jedna da ide u crkvu. Sto mu dodje oko 20%. Ne zaboravite da SPC drzi tajnim podatke o tome koliko dece u skolama ide na veronauku, a koliko na gradjansko! (Zapitajte se zasto?)

Religija i crkve su jedina oblast u kojoj EU nema jedinstvenu politiku, te stoga mogu se u njoj naci raznorazni primeri odnosa crkve i drzave, npr. UK sa Anglikanskom, drzavnom crkvom, skandinavske zemlje, slicno, Grcka sa drzavnom religijom i crkvom, Poljska, itsl. Dok sa druge strane imamo npr Francusku. :)

Ono sto EU sigurno hoce da zahteva od Srbije je da se verske slobode postuju, u tom smislu mozemo se nadati promeni trenutnog zakona o ckrvama (svaka rec je suvisna). Gore imamo clan 21, a clan 18. koji je takodje SPC-u (i ostalim "tradicionalnim verskim zajednicama") smetao glasi:
Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese svoja uverenja, u skladu sa zakonom.
Kojoj zdravorazumskoj osobi ovaj clan moze da smeta?!?! Meni zaista nije jasno... (Nisu mi jasni i oni koji misle da nije nikakv problem sto jedna organizacija moze da stopira zakon zbog ovog clana...)

edit: Naravno, tih 20% ne znaci nista posebno, ako bi se gredala istinska religioznost, odnosno koliki se procenat ljudi u svom zivotu vodi naputnicama koje se nalaze u njihovoj religiji, procenat bi verovatno spao na 5% (ne secam se tacno sta se dobijalo po istrazivanjima), dok bi u crkvi bio negativan.
 
Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese svoja uverenja, u skladu sa zakonom.
Ovo će da bude prihvaćeno, u nekom malo kozmetički izmenjenom obliku (jer je kao sad sporno, a da ne bude da ništa nije menjano).
 
SPC je trazila da se taj clan brise. Diskusija o zakonu traje vec 6 godina.
Razlog: SPC zeli monopol, koji odrzava. SPC (preko drzave) ne dozvoljava da se Rumunska pravoslavna crkva registruje od kako je donet nov zakon o verskim zajednicama, koji zabranjuje pominjanje dela naziva vec postojece verske zajednice u novoj, a SPC spada u jednu od 7 "tradicionalnih verskih zajednica", za razliku od RPC koja deluje na prostoru Vojvodine, pa recimo mnogo dugo.

edit: Clan je vec bio prihvacen od strane Vlade.
 
SPC ce morati da popusti u slucaju Rumuna (ako jedno vazi za Ruse, onda mora da vazi i za Rumune).
 
bigvlada":15roxiqi je napisao(la):
crkva (i religija uopšte) sama sebi kopa grob, a kod nas koristi i mehanizaciju. Meni je ovo dobra vest, što se više upliću u stvari koje ih se ne tiču (a koje ne mogu da promene) pre će ljudima pući film. Može crkva da predlaže šta hoće, DSS/NS da poziva na pravoslavlje svaki dan, nas neće primiti u EU bez normalnih sekularnih zakona. Jeste da su (zvanično) 99% ljudi pravoslavci, ali koliki procenat njih stvarno ide u crkvu? 5? 6? To je pravi procenat vernika, ostali se izjašnjavaju kao vernici da bi bili u trendu (kao što smo ranije imali drugove članove :rolleyes:).
Ja se samo nadam da si ti u pravu medjutim iz iskustva da vec 6 godina blebecu o tom zakonu koji jos nije donesen i iz cinjenice da je on povucen iz skupstinske procedure naslucujem da su oni i dalje toliko mocni da menjaju stvari u Srbistanu kako njima odgovara a koje ih se ne ticu. Daleko smo mi jos od sekularne drzave.
 
@relja: SPC ce morati da popusti u svim svoji fiks idejama, to nije sporno. Samo mora neko da je pritisne. A nadam se da se kriticna masa u javnosti polako, ali sigurno formira.
 
Ja sam dao svoj doprinos tako što sam rekao svima da sam gay i pozvao dečka da živi kod mene.I sada svi to znaju i niko mi ne zvoca zbog toga niti bi dozvolio.Ljudi ne razumeju da moraju da urade sami u životu neke stvari da bi im bilo bolje.
 
Ovo je vec drugi put u kratkom vremenskom periodu da se SPC mesa u stvari koje nisu u njenoj nadleznosti. Svi nesto kazu da Crkva ima ustavno pravo slobode govora - da, naravno. Ali nema pravo zloupotrebe svog drustvenog polozaja, uostalom u Ustavu RS pise da je Srbija sekularna drzava, a pokazuje se da iznad vlade imamo Sinod kao vrhovnu vlast - gde Amfilohije okom, tu vlada skokom. Inace, da se primetiti otkako je gorstak dobio veca ovlascenja u SPC da raste i broj kontroverznih odluka iz iste.

Inace mislim da se malo potcenjuje realan uticaj SPC. Ipak, morate ponekad malo da se otrgnete iz okruzenja u kojem se nalazite. SPC se smatra prvenstveno nacionalnom, pa tek onda religijskom institucijom, ona gotovo da ima status shamana u plemenu i njen drustveni uticaj je veoma veliki, bez obzira sto sama religioznost opada.

Dakle, ljudi cak i da prestanu da idu u Crkvu, da poste, pa i da znaju i pet recenica sta pise u Bibliji, pa cak i da se zapitaju ko je ovaj bradati mladi decko na krstu iznad pope, i dalje ce gledati na Crkvu sa strahopostovanjem jer je smatraju cuvarem nacionalnog identiteta, nacionalnog morala. To je u svim aspektima najakatastrofalniji, ali nazalost, po mojoj oceni, najrealniji scenario.

Npr, znam ljude koji su zakleti ateisti, ali su se krstili u svojim 20-im godinama ne bi li mogli da se vencaju u Crkvi jer je to eto drustveno prihvatljivo i "in".


@ bgexplorer

:kk:
 
Crkva sebi dozvoljava da uredjuje drzavnu politiku, ali ljubomorno cuva svoju privatnost. Ne zaboravimo koliko se dzeve diglo u Sinodu kada je svojevremeno u javnost izaslo pismo Vladike Grigorija vezano za fartutmu oko Pavlove ostavke. Zakljucak na kraju bio je da je pitanje Patrijarha unutrasnja stvar crkve i da tu javnost ne moze da se mesa.
 
Ajde, ako vec pricate o temi, proverite kako su se stvari stvarno odigrale:

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=03&dd=05&nav_category=11&nav_id=348332

Problemi sloboda vere i seksualne orijentacije

Prema saznanjima B92, SPC je tražio i dobio izmenu člana 18, koji garantuje slobodu promene veroispovesti, a protivi se i usvajanju člana 21, koji sprečava diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije.

Srpska pravoslavna crkva potvrdila je da je uputila primedbe na Zakon protiv diskriminacije, koji je Vlada juče zbog toga povukla iz skupštinske procedure. Podsetimo, prema saznanjima B92, taj zakon je iz procedure povučen upravo na zahtev SPC.

U Patrijaršiji SPC je Blicu potvrđeno da su se pismom obratili Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.

U Patrijaršiji je Tanjugu je potvrđeno da je Sinod Srpske pravoslavne crkve, uz saglasnost drugih crkava i verskih zajednica, uputio pismo sa primedbama na predlog zakona o diskriminaciji. Pismo je dostavljeno lično predsednici Skupštine Srbije Slavici Đukić-Dejanović.

Kako je ukazano, primedbe na zakon dostavljene su uz saglasnost Srpske pravoslavne crkve, Beogradske nadbiskupije Rimokatoličke crkve, Islamske zajednice Srbije, Evangelističke crkve i drugih verskih zajednica u Srbiji.

U bogradskoj nadbiskupiji Rimokatoličke crkve Tanjugu je potvrđeno da je ta verska institucija saglasna sa primedbama drugih crkava i verskih zajednica. U Nadbiskupiji je potvrđeno da je reč o primedbama na članove 18 i 21 tog zakona, koje su dostavljene Skupštini Srbije.
SPC (ili ilo ko drugi) ne može da speči usvajanje zakona, može samo da traži. Druga je stvar kako će političari da postupe i zašto političari izlaze u susret SPC... Ja verujem da je država jača od Crkve (jača je od gradjana, a dosta često jača i od svojih zakona :) ) i da političari imaju svoje, politikantske naravno, razloge zašto slušaju SPC. Za njih je sve politika, sve je kampanja....

Uostalom - kad je i Čanak rezervisan.... :)
 
Vrh