Danas neverovatna scena u javnom prevozu. Linija 53, oko 16h (ako nekoga zanima što se vozača tiče u pitanju je vozilo Higer #3469, pogon Kosmaj) dolazi bus na stajalište Kamenička (jedno pre terminusa Zeleni Venac), otvara vrata da uđe osoba sa invaliditetom (inače bez stopala na levoj, bez cele potkolenice na desnoj nozi) u kolicima. Ljudi stoje, niko ništa, ja gledam jel vozač izlazi da digne bezveznu ručnu rampu na drugim vratima udaljenim od istog, ali izađoše samo putnici. Čovek se nekako izgleda naviknut na takve ponižavajuće situacije poče bukvalno verati oslanjajući se na levu nogu , desnom se rukom držući za vrata, a levom za kolica. Uskočio je, ja mu povukao kolica (inače uzašno teška, samo što me ne odvukoše napolje). posle sam mu pomogao da izađe. Jedna žena ga pitala da li želi da stane na predviđeno mesto, ali je ostao kod vrata s obzirom na kratku vožnju za jednu stanicu.
Vozač ja ne znam da li je "jurio" toalet, turažu ili oba. Druga poražavajuća okolnost je što vozači ne koriste fiunkciju klečanja (kneeling) čak i kada ne žele da izlaze zbog nepraktične ručne rampe na poziciji drugih vrata.
Dakle u normalnoj zemlji sa obakvim uslovima saobraćaja bi prvo autobus imao mnogo više prostora unutra (da ljudi mogu da oslobode predviđeno mesto bez odustajanja od vožnje usled negostatka kapaciteta), ručnu rampu kod vozača sa rutinski korišćenom kneeling opcijom (i mnogo širim prolazom između prednjih točkova, znači raspored sa single sedištima sa oba točka), ako ne standardnu za Evropu 21. veka automatsku platformu na drugim vratima sa objedinjenim kneelingom (osoba aktivira mehanizam pritiskom na dugme da bi se u slučaju zatvorenih vrata ista otvorila, autobus nakrivio i postavio rampu).
Loš enterijer, posebno istaknut na pomenutom kineskom modelu onemogućava kraća putovanja osoba sa invaliditetom bez zauzimanja skučenog prostora okretnih vrata (koja inače sužavaju ulazište i u pokretu i u otvorenom položaju, čiji se očigledan nedostatak mogao videti klizanjem kolica zajedno sa vratima). Inače su kineskim autobusima uža vrata, čemu okretni tip na mestu sa platvormom samo otežava pristup.
Žalosno za Srbiju evo već u trećoj deceniji 21. veka. Za razliku od neradnika u nadležnim istitucijama, zaista se treba diviti ljudima koji se tako svakodnevno bore sa preprekama.